Zastava Bosne i Hercegovine

NARODNA BANKA SRBIJE: Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou od 1 odsto


Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu povoljna domaća privredna kretanja i to što je realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine od 7,6% premašio prvobitna očekivanja. Visoka stopa realnog privrednog rasta delom je rezultat niske prošlogodišnje baze, ali i povoljnih tekućih kretanja. Tome naročito doprinose efekti donetih mera monetarne i fiskalne politike i po tom osnovu očuvano investiciono i potrošačko poverenje, kao i proizvodni kapaciteti i radna mesta. Brži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog ukazuje na to da bi projektovana stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Narodne banke Srbije od 6,5% ove godine mogla biti i premašena. Više od polovine privrednog rasta trebalo bi da bude rezultat povećanja fiksnih investicija, a zatim i lične potrošnje. Pozitivan doprinos očekuje se i od neto izvoza, zahvaljujući bržem rastu izvoza robe i usluga od uvoza. U smeru popravljanja eksterne pozicije i nadalje će delovati rast izvoznih kapaciteta, podstaknut visokim prilivom stranih direktnih investicija, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak. Izvršni odbor je uzeo u obzir i povećanje projekcije privrednog rasta u srednjem roku sa 4,0% na raspon od 4% do 5%, s obzirom na najavljene brojne infrastrukturne projekte i njihove očekivane direktne i indirektne efekte na bruto domaći proizvod.

Razmatrajući kretanje inflacije, Izvršni odbor je imao u vidu da se inflacija kreće u granicama cilja (3 ± 1,5%) i da je, u skladu sa očekivanjima, u junu i julu iznosila 3,3% međugodišnje. Nešto viši nivo inflacije u odnosu na početak godine posledica je privremenih faktora, pre svega niske prošlogodišnje baze, rasta svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda prethodnih meseci, što je, uz zastoje u globalnim lancima snabdevanja, dovelo do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu. Pored toga, na domaćem tržištu od aprila beleži se i nešto izraženiji rast cena povrća. Nasuprot tome, sa strane tražnje nema znatnijih inflatornih pritisaka, i pored snažnog rasta naše ekonomije. Na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuje i dalje niska i stabilna bazna inflacija (oko 2%), kao i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja, koja se kod finansijskog sektora nalaze oko centralne vrednosti cilja, a kod privrede su i niža. Izvršni odbor očekuje da će inflacija i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja - najpre u gornjoj polovini cilja do drugog tromesečja 2022, da bi zatim, sa iščezavanjem efekta ovogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda i troškovnih pritisaka u proizvodnji i transportu, usporila ka centralnoj vrednosti cilja. U drugom delu 2022. godine očekujemo kretanje inflacije u donjoj polovini ciljanog raspona.

Narodna banka Srbije biće spremna da u slučaju procene izraženijih inflatornih pritisaka reaguje u najkraćem roku i između sastanaka Izvršnog odbora - adekvatnim podešavanjem uslova dinarske likvidnosti i odgovarajućim usmerenjem prosečne repo stope. Domaći monetarni okvir, odnosno model sprovođenja osnovnih repo operacija pruža Narodnoj banci Srbije veću fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike, što Izvršnom odboru daje mogućnost za adekvatnu i blagovremenu reakciju, čak i bez promene osnovnih kamatnih stopa.

Iako kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije, ubrzan oporavak svetske privrede se nastavlja, zahvaljujući napretku u vakcinaciji stanovništva i podršci ekonomskih politika vodećih svetskih ekonomija. Rizici za rast globalne ekonomije i dalje su novi sojevi virusa, kao i povremeni zastoji u lancima snabdevanja i neravnoteže na tržištu rada, jer povećavaju troškove proizvodnje. Pokazatelji privredne aktivnosti našeg najznačajnijeg ekonomskog partnera, zone evra, nastavili su da se kreću u pozitivnoj zoni, podržani rastom novih porudžbina u uslovima rastuće tražnje. Ubrzanje rasta zone evra i viša inflacija od početka ove godine za sada ne utiču na odluku Evropske centralne banke da smanji stepen ekspanzivnosti monetarne politike, jer se faktori više inflacije ocenjuju privremenim. Iako u skorije vreme ni Sistem federalnih rezervi najverovatnije neće povećati svoje kamatne stope, do kraja godine mogao bi da donese odluku o smanjenju obima kupovine aktive u okviru programa kvantitativnih olakšica, što bi moglo da se odrazi na priliv kapitala u zemlje u usponu, uključujući i Srbiju, i zahteva opreznost monetarne politike. Izvršni odbor je imao u vidu i da je kretanje cena nafte i drugih primarnih proizvoda i dalje u velikoj meri promenljivo i da zavisi od velikog broja faktora.

Iako uglavnom vođen delovanjem privremenih faktora, u međunarodnom okruženju je prisutan trend rasta inflacije i u razvijenim zemljama, i u zemljama u razvoju. Posmatrajući naš region i ekonomije u razvoju koje su u režimu ciljanja inflacije, gotovo sve zemlje, osim Srbije, suočavaju se s rastom inflacije iznad gornje granice inflacionog cilja. Zbog toga su brojne centralne banke najavile ili započele proces pooštravanja monetarne politike. Izvršni odbor će, kao i do sada, nastaviti detaljno i pažljivo da prati kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, uz spremnost da, u slučaju potrebe, iskoristi raspoložive instrumente i deluje pravovremeno, radi očuvanja stabilnosti cena u srednjem roku.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. oktobra 2021.

Izvor: Vebsajt NBS, 09.09.2021.
Naslov: Redakcija