ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Počela obuka specijalnog tima koji će istraživati imovinu

Obuka specijalnog tima od 30 ljudi, koji će od marta sledeće godine, kada počne primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 - dalje: Zakon), "češljati" račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana je počela.

Time će se baviti poseban sektor Poreske uprave, i ukupno će brojati 60 članova.

U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave svoje eksperte delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Na proveri će osim računa, biti i nekretnine, ušteđevina, vozila, a ako svako ne uspe da dokaže da su oni stečeni na zakonit način, suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima.

Po Zakonu, "na udaru" će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.

Ko će biti proveravan, biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, a na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.

Takođe, Zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje lice ne može da dokaže poreklo.

Pravna lica koja ne dostave tražene podatke posebnoj jedinici Poreske uprave mogu biti sankcionisana novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara. Fizičkim licima, koja ne čuvaju kao profesionalnu tajnu podatke do kojih su došli u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza, preti kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

Zakon je usvojen u februaru, stupio je na snagu 11. marta, a njegova primena počinje za nešto više od tri meseca, odnosno od marta 2021.

Ovaj Zakon bi u velikoj meri trebalo da stavi tačku i na višegodišnju praksu međusobnih optužbi između vlasti i opozicije o nelegalnom sticanju imovine.

Svi funkcioneri dužni su da prilikom stupanja na dužnost Agenciji za sprečavanje korupcije prijave svu svoju imovinu - zaradu, nekretnine i vozila u vlasništvu, kao i ušteđevinu i udeo u firmama. Oni su takođe dužni i da prijave svaku promenu u imovini.

Nakon usvajanja Zakona o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 i 88/2019), Agencija može da obavlja neposredan uvid u sve dokumente neophodne za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.

Izvor: Vebsajt Blic, 07.12.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija