Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US i 86/19), u članu 4. stav 1. reči: "lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige)" zamenjuju se rečima: "lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom".

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"Kada su na zemljištu više lica obveznici poreza na imovinu kao imaoci prava iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na ukupnu površinu zemljišta, pa i kad je srazmerna površina udela pojedinog obveznika manja od deset ari.".

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, u tački 3) na kraju tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4)        fond iz stava 1. ovog člana koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije.".

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, u tački 3) reči: "stava 5." zamenjuju se rečima: "stava 6.".

Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:

"3a)      fond iz stava 1. ovog člana koji vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;".

U tački 4) reči: "stava 5." zamenjuju se rečima: "stava 6.".

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: "stava 6." zamenjuju se rečima: "stava 7.".

Član 2.

U članu 5. stav 2. u zagradi reči: "organ jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "poreski organ".

U stavu 3. posle reči: "stopi" dodaju se reči: "jednakoj za sve nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koja iznosi", a reči: "15. decembra godine koja prethodi godini" zamenjuju se rečima: "1. januara godine".

Član 3.

U članu 6. stav 5. posle reči: "prometu" dodaju se reči: "uz naknadu", a reči: "u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: tekuća godina)" zamenjuju se zapetom i rečima: "u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine".

Dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Tekućom godinom, u smislu stava 5. ovog člana, smatra se kalendarska godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.".

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, na kraju tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "osim u slučaju iz stava 11. ovog člana.".

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: "stava 6." zamenjuju se rečima: "stava 7.".

Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, reči: "stava 8." zamenjuju se rečima: "stava 9.".

Dodaju se novi st. 11. i 12, koji glase:

"Prosečnom cenom odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj, odnosno najneopremljenijoj zoni, u kojoj nije bilo prometa te vrste nepokretnosti, koja se graniči sa više zona, smatra se:

1)         u najopremljenijoj zoni - prosečna cena odgovarajućih nepokretnosti u graničnoj zoni u kojoj je prosečna cena odgovarajućih nepokretnosti najviša;

2)         u najneopremljenijoj zoni - prosečna cena odgovarajućih nepokretnosti u graničnoj zoni u kojoj je prosečna cena odgovarajućih nepokretnosti najniža.

Cenom ostvarenom u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti u zonama smatra se i naknada za prenos prava svojine na nepokretnosti koja je dosuđena, odnosno određena u sudskom ili drugom postupku, aktom koji je postao pravosnažan u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine.".

Dosadašnji stav 10, koji postaje stav 13, menja se i glasi:

"Ako ni u graničnim zonama iz stava 8. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 9. ovog člana, odnosno ako jedinica lokalne samouprave nije objavila prosečne cene u roku propisanom ovim zakonom, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa, odnosno u zoni za koju nisu objavljene prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti, jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu, za odgovarajuću korisnu površinu.".

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 14, posle reči: "odgovarajuću" dodaje se reč: "korisnu".

Dodaje se stav 15, koji glasi:

"Javnim objektima, u smislu stava 3. ovog člana, smatraju se objekti koji su namenjeni za javno korišćenje (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, pošte i dr.), u svim oblicima svojine."

Član 4.

U članu 6a stav 1. tačka 8) reči: "garaže i garažna mesta" zamenjuju se rečima: "garaže i pomoćni objekti".

Član 5.

Posle člana 6a dodaje se član 6b, koji glasi:

"Član 6b

Kod razvrstavanja nepokretnosti u skladu sa članom 6a stav 1. ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1)         "građevinsko zemljište" je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

2)         "poljoprivredno zemljište" je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta;

3)         "šumsko zemljište" je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje i upravljanje šumama i šumskim zemljištem;

4)         "stan" je posebni deo objekta koji čini funkcionalnu celinu koja se sastoji od jedne ili više prostorija namenjenih za stanovanje i po pravilu ima zaseban ulaz, osim kad je (ceo ili u pretežnom delu) kategorisan za obavljanje delatnosti ili se u njemu (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost;

5)         "kuća za stanovanje" je objekat namenjen za stanovanje ili za povremeni boravak (porodična kuća, vila, vikendica, planinska koliba, lovačka kuća i sl.), osim kad je (u celini ili u pretežnom delu), kategorisana za obavljanje delatnosti ili se u njoj (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost;

6)         "poslovni objekat" je zgrada ili drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekat, odnosno posebni deo objekta (lokal, kancelarija i sl.), koji je namenjen za obavljanje delatnosti, uključujući i:

(1)        stan, odnosno kuću za stanovanje, koji je (u celini ili u pretežnom delu) kategorisan za obavljanje delatnosti ili se u njemu (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost;

(2)        garažu koja se sastoji od više garažnih mesta, odnosno garažnih boksova, sa zajedničkim delovima koji služe pristupu svakom garažnom mestu, odnosno garažnom boksu, namenjenom za obavljanje uslužne delatnosti parkirališta vozila, odnosno smeštaja vazduhoplova, odnosno plovila;

7)         "garaža" je objekat ili poseban deo objekta koji čini funkcionalnu celinu, odnosno garažni boks, odnosno garažno mesto, namenjen za parkiranje vozila, odnosno za smeštaj vazduhoplova, odnosno plovila, osim u slučaju iz tačke 6) podtačka (2) ovog člana;

8)         "pomoćni objekti" su:

1)         samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to:

(1)        pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.);

(2)        pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.);

2)         ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

3)         nadstrešnice osnove preko 10m² koje su samostalni objekti.".

Član 6.

U članu 7. stav 2. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

"1a)      za objekat na ili pod zemljištem koje nije predmet oporezivanja, odnosno za koje je obveznik drugo lice - vrednost objekta;".

U tački 2) posle reči: "zemljišta" dodaju se reči: "koje je predmet oporezivanja, za koje je obveznik isto lice".

U stavu 3. reč: "procenom" briše se.

U stavu 4. tačka 2) posle reči: "za obavljanje" dodaje se reč: "te".

Stav 5. briše se.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reč: "procenjene" zamenjuje se rečju: "utvrđene".

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

Dodaje se novi stav 7, koji glasi:

"Ako se poreska osnovica u poreskoj godini utvrđuje za godine koje prethode toj godini, u slučaju iz stava 6. ovog člana vrednost objekta jeste građevinska vrednost procenjena od strane ovlašćenog veštaka građevinske struke sa stanjem na poslednji dan kalendarske godine koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez.".

U stavu 8. posle reči: "infrastrukturne objekte" dodaju se zagrada i u zagradi reči: "osim zgrada i drugih objekata visokogradnje".

Dodaje se novi stav 9, koji glasi:

"Vrednost objekta kao jedinstvene celine, koji se delom ubraja u objekte iz stava 4. ovog člana, utvrđuje se kao zbir vrednosti procentualne zastupljenosti tog dela u ukupnoj korisnoj površini objekta i vrednosti preostalog dela objekta, koje se utvrđuju u skladu sa ovim zakonom.".

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, reči: "stav 6." zamenjuju se rečima: "stav 5.", a reči: "st. 1. do 8. i stava 10." zamenjuju se rečima: "st. 1. do 9. i stava 12.".

Dodaje se novi stav 11, koji glasi:

"Kad obvezniku u toku poreske godine ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, nastane poreska obaveza za objekat iz člana 7. stav 4. ovog zakona i pripadajuće zemljište, a obveznik u svojim poslovnim knjigama nije posebno iskazao nabavnu vrednost zemljišta od nabavne vrednosti objekta, vrednost tog objekta koja sa vrednošću pripadajućeg zemljišta čini poresku osnovicu za poresku godinu jeste njegova građevinska vrednost procenjena od strane ovlašćenog veštaka građevinske struke sa stanjem na dan nastanka poreske obaveze."

Dosadašnji stav 10. postaje stav 12.

Dodaju se st. 13. do 15, koji glase:

"Proizvodnim pogonima prerađivačke industrije iz stava 4. tačka 2) ovog člana smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za obavljanje proizvodnje u delatnosti koja je klasifikovana kao prerađivačka industrija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.

Skladišnim i stovarišnim objektima iz stava 4. tačka 8) ovog člana smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za preuzimanje i čuvanje sirovina i robe (uključujući i rezervoare i cisterne za skladištenje koji se smatraju nepokretnostima, kao i objekte za skladištenje otpada), koji se ne koriste za promet na malo ili za druge namene, odnosno u delu u kome se ne koriste za promet na malo ili za druge namene.

Poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, u smislu st. 1, 4, 6, 7. i 8. ovog člana, jeste dan sa kojim se za tekuću godinu, kao poslovnu godinu (koja je jednaka ili različita od kalendarske godine), sastavlja redovan godišnji finansijski izveštaj, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo.".

Dosadašnji stav 11. postaje stav 16.

Član 7.

U članu 7a stav 1. reči: "st. 5. i 6." zamenjuju se rečima: "st. 5, 7. i 11.".

U stavu 2. reči: "U slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "Kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona,".

U stavu 3. reči: "U slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona obveznici koji vode poslovne knjige za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu prosečne cene iz stava 2. ovog člana množe koeficijentima koje" zamenjuju se rečima: "Kad se vrednost nepokretnosti koja čini poresku osnovicu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige utvrđuje prema elementima iz člana 6. stav 1. ovog zakona a u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona, osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika u zoni čini proizvod prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni iz stava 2. ovog člana, korisne površine nepokretnosti za koju se utvrđuje porez i koeficijenta zone koje".

U stavu 5. reči: "iz stava 4. ovog člana, u slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona osnovica poreza na imovinu" zamenjuju se rečima: "iz stava 3. ovog člana, a u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige", a reči: "koeficijenta iz stava 4." zamenjuju se rečima: "koeficijenta iz stava 3.".

Stav 6. menja se i glasi:

"Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad:

1)         jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju iz stava 2. ovog člana;

2)         u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona a u najopremljenijoj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti;

3)         jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone, u skladu sa stavom 4. ovog člana.".

U stavu 7. posle reči: "akte iz" reč: "člana" briše se.

Stav 8. menja se i glasi:

"Smatra se da je jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine donela i objavila akte kojima su uređeni stopa amortizacije, odnosno stope poreza na imovinu, odnosno zone, odnosno da se u poljoprivredno ili šumsko zemljište razvrstava neizgrađeno građevinsko zemljište koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, sadnog materijala ili šuma, ako su akti kojima je to uređeno objavljeni do 30. novembra tekuće godine, odnosno pre tekuće godine pod uslovom da njihova primena nije ograničena zaključno sa tekućom godinom.".

Član 8.

U članu 7b reči: "Ako obveznik koji vodi poslovne knjige vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama" zamenjuju se rečima: "Ako obveznik koji vodi poslovne knjige vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama za koje mu je poreska obaveza nastala pre poreske godine", a reči: "do 11." zamenjuju se rečima: "do 9. i stavom 12.".

Član 9.

U članu 9. stav 1. reči: "organa jedinice lokalne samoupraveˮ zamenjuju se rečima: "poreskog organaˮ.

U stavu 2. reči: "Organ jedinice lokalne samoupraveˮ zamenjuju se rečima: "Poreski organˮ, a reči: "na imovinu" brišu se.

Član 10.

U članu 11. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Visinu stope poreza na imovinu do iznosa iz stava 1. ovog člana utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave odlukom.

Stope poreza na imovinu iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana su proporcionalne i utvrđuju se u istoj visini za sve vrste nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, odnosno u istoj visini za sve vrste zemljišta obveznika koji ne vodi poslovne knjige, u svim zonama iste jedinice lokalne samouprave.".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 11.

U članu 12. stav 1. tačka 1) reči: "koje koriste" zamenjuju se rečima: "za koje su obveznici".

U tački 10) reči: "poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika" zamenjuju se rečima: "koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige".

Dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Ako obvezniku iz stava 2. ovog člana u toku poreske godine nastane poreska obaveza, nakon čega ukupna poreska osnovica za sve njegove nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave prelazi iznos od 400.000 dinara, prestaje pravo na poresko oslobođenje iz stava 2. ovog člana i porez se utvrđuje za sve nepokretnosti obveznika na toj teritoriji počev od nastanka poreske obaveze.".

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: "tač. 2) do 11), tač. 13) i 14)" zamenjuju se rečima: "tač. 2) do 7), tač. 9) do 11) i tač. 13) i 14)".

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 4.".

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: "stav 7. " zamenjuju se rečima: "st. 6, 7. i 11.".

Član 12.

U članu 13. stav 1. posle reči: "obveznik" dodaju se reči: "i u kojoj je prijavljeno njegovo prebivalište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prebivalište građana,".

U stavu 2. posle reči: "stanuje" dodaju se reči: "čije prebivalište je prijavljeno u toj kući ili stanu".

U stavu 3. posle reči: "u kojima" dodaju se reči: "je prijavljeno prebivalište i".

Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Ako su za istu kuću ili stan ispunjeni uslovi za umanjenje utvrđenog poreza po više osnova iz st. 1. do 3. ovog člana, umanjenje se vrši po jednom osnovu koji je najpovoljniji za obveznika.".

Član 13.

U članu 14. stav 2. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

"4a)      digitalnu imovinu;".

Član 14.

U članu 15. stav 1. posle reči: "nerezident Republike Srbije" dodaju se zapeta i reči: "odnosno otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom,".

U stavu 2. posle reči: "rezident Republike Srbije" dodaju se zapeta i reči: "odnosno fond iz stava 1. ovog člana koji je upisan u odgovarajući registar u Republici Srbiji,".

Član 15.

U članu 16. stav 2. reči: "nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave (u daljem tekstu: poreski organ)" zamenjuju se rečima: "nadležni poreski organ".

Član 16.

U članu 21. stav 1. tačka 5a) posle reči: "zadužbine" dodaju se reči: "i fondacije".

U tački 6) posle reči: "označeni" dodaju se crtica i reči: "ako je na dan nastanka poreske obaveze registrovan za obavljanje delatnosti škola za vozače, odnosno za taksi ili "rent a car"".

U stavu 3. reči: "bez naknade" brišu se.

Stav 4. briše se.

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 4. i 5.

Član 17.

Dodaje se član 21a, koji glasi:

"Član 21a

Stanom, u smislu člana 21. stav 1. tačka 3) ovog zakona smatra se i objekat - kuća za stanovanje ili za povremeni boravak, koja čini jednu građevinsku celinu, sa zemljištem koje čini katastarsku parcelu na kojoj se objekat nalazi, odnosno idealni deo tog objekta sa delom zemljišta na kome se objekat nalazi čija je površina srazmerna učešću površine idealnog dela objekta u ukupnoj površini objekta."

Član 18.

U članu 26. stav 1. posle reči: "Republike Srbije" dodaju se zapeta i reči: "odnosno otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica a koji je upisan u odgovarajući registar u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom,".

Član 19.

U članu 31. stav 1. tačka 8) posle reči: "označeni" dodaju se crtica i reči: "licu koje je registrovano za obavljanje delatnosti škola za vozače, odnosno za taksi ili "rent a car"".

U stavu 2. reči: "uz naknadu" brišu se.

Član 20.

U članu 31a posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana i člana 31b ovog zakona moraju da budu ispunjeni na dan zaključenja ugovora, odnosno drugog akta po osnovu kojeg kupac kupuje prvi stan (uključujući kupovinu stana u izvršnom postupku).".

Član 21.

U članu 33. stav 2. reči: "organ jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "poreski organ", a zagrada i reči: "(u daljem tekstu: nadležni organ jedinice lokalne samouprave)" brišu se.

U stavu 3. reči: "organ jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "poreski organ".

U stavu 4. reči: "organ jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "poreski organ".

U stavu 5. reči: "slučaju iz člana 12. stav 3. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "slučajevima iz člana 12. st. 2. do 4. ovog zakona, odnosno promene korisne površine nepokretnosti u toku poreske godine".

Član 22.

U članu 33b stav 1. posle reči: "pravosnažnosti odluke" dodaju se zapeta i reči: "odnosno danom smrti ostavioca".

U st. 2, 5, 6, 7, 8, 9. i 11. reči: "organu jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "poreskom organu", u odgovarajućem padežu, na svim mestima.

Član 23.

U članu 33v stav 1, u uvodnoj rečenici, reči: "organu jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "poreskom organu".

U tač. 1), 2), 3), 4) i 5) reč: "imovinu" zamenjuje se rečju: "nepokretnost".

U tački 6) reči: "st. 3. i 4." zamenjuju se rečima: "st. 4. i 5.", a tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 6) dodaju se tač. 7) i 8), koje glase:

"7)        nepokretnost iz člana 12. stav 2. ovog zakona za koju je obvezniku prestalo pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. stav 3. ovog zakona, računajući od dana nastanka poreske obaveze na nepokretnosti za koju je poreska obaveza nastala u poreskoj godini;

8)         objekat kome je izmenjena korisna površina, računajući od dana izmene korisne površine.".

U stavu 2. reči: "do 6)" zamenjuju se rečima: "do 8)".

Član 24.

U članu 33g stav 3. reči: "tačka 6)" zamenjuju se rečima: "tač. 6) do 8)".

Član 25.

U članu 34. stav 4. posle reči: "dostavi" dodaje se reč: "nadležnom".

U stavu 5. posle reči: "smatraće se da je" dodaje se reč: "nadležni".

U stavu 6. posle reči: "koje" dodaje se reč: "nadležni".

Član 26.

U članu 35. stav 2. posle reči: "organu" crtica i reči: "organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju" zamenjuju se rečima: "jedinice lokalne samouprave", na oba mesta.

Stav 3. menja se i glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon koji za predmet ima nepokretnost, podnosi se poreskom organu jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleđuje ili prima na poklon.".

U stavu 4. posle reči: "organu" crtica i reči: "organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju" zamenjuju se rečima: "jedinice lokalne samouprave", na oba mesta.

Član 27.

U članu 36. stav 4. crtica i reči: "organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju" zamenjuju se rečima: "jedinice lokalne samouprave".

Stav 5. menja se i glasi:

"U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu jedinice lokalne samouprave na kojoj obveznik - fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno na kojoj obveznik - pravno lice ima sedište".

U stavu 6. crtica i reči: "organizacionoj jedinici nadležnoj za teritoriju" zamenjuju se rečima: "jedinice lokalne samouprave".

Član 28.

U članu 38b stav 1. zapeta i reči: "odluke kojom su određene zone (uključujući i najopremljenije zone) i akta o koeficijentima za nepokretnosti u zonama, koji važe na dan 15. decembra tekuće godine" zamenjuju se rečima: "i drugih akata koje su jedinice lokalne samouprave donele na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, koji važe na dan 1. januara poreske godine".

Član 29.

U članu 39. stav 3. reči: "organa jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "nadležnog poreskog organa".

U stavu 5. reči: "st. 3. i 4." zamenjuju se rečima: "st. 2. do 5.".

Član 30.

U članu 39v stav 5. reči: "st. 3. i 4." zamenjuju se rečima: "st. 2. do 5.".

U stavu 7. reči: "organ jedinice lokalne samouprave" zamenjuju se rečima: "nadležni poreski organ".

Član 31.

U članu 40. stav. 1. posle reči: "organa" dodaju se reči: "nadležnog za prijem poreskih prijava u skladu sa čl. 35. i 36. ovog zakona,".

Član 32.

U članu 42a stav 1, u uvodnoj rečenici, reči: "u okviru zakonom poverenih javnih ovlašćenja, dostavi" zamenjuju se rečima: "dostavi nadležnom poreskom organu".

U tački 1) posle reči: "zakona" crtica i reči: "nadležnom organu jedinice lokalne samouprave" brišu se.

U tački 2) posle reči: "zakona" crtica i reči: "nadležnom poreskom organu" brišu se.

U stavu 2, u uvodnoj rečenici, posle reči: "pravosnažnosti" dodaju se reči: "nadležnom poreskom organu dostavi".

U tački 1) posle reči: "zakona" zapeta i reči: "dostavi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave" brišu se.

U tački 2) posle reči: "zakona" zapeta i reči: "dostavi nadležnom poreskom organu" brišu se.

U stavu 3, u uvodnoj rečenici, posle reči: "pravosnažnosti" dodaju se reči: "nadležnom poreskom organu dostavi".

U tački 1) reči: "dostavi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave" brišu se.

U tački 2) reči: "dostavi nadležnom poreskom organu" brišu se.

U stavu 5. reči: "Jedinici lokalne samouprave koja" zamenjuju se rečima: "Poreskom organu koji".

Posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:

"Javni beležnik je dužan da pravosnažno rešenje o nasleđivanju koje je doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, po osnovu koga lice iz člana 4. stav 5. ovog zakona nasleđuje nepokretnost za koju ne postoje podaci u katastru nepokretnosti i katastru vodova, dostavi organu jedinice lokalne samouprave nadležnom prema mestu nepokretnosti, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti.".

Član 33.

Odredbe člana 16. stav 2, člana 17. stav 5, člana 21. st. 2. i 3, člana 27. st. 2. do 6. i stava 8, člana 29. stav 9, člana 31. stav 2, člana 31b st. 2. i 3, člana 34. st. 4. do 6, člana 35. st. 2. do 4, člana 36. stav 2. i st. 4. do 8, člana 39b, člana 40. st. 1. i 2. i člana 42a stav 1. tačka 2), stav 2. tačka 2), stav 3. tačka 2) i stav 6. Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US i 86/19), u delu kojim je uređena nadležnost Ministarstva finansija - Poreske uprave (u daljem tekstu: Poreska uprava) za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno u delu kojim je uređena obaveza organima i licima iz člana 42a tog zakona da Poreskoj upravi dostavljaju propisane isprave, odluke i akte, primenjivaće se do 31. decembra 2021. godine.

Počev od 1. januara 2022. godine, jedinice lokalne samouprave u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava i smatraju se poreskim organom u smislu odredaba stava 1. ovog člana.

Jedinice lokalne samouprave preuzeće od Poreske uprave zaposlene koji obavljaju poslove utvrđivanja, naplate i kontrole poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, predmete, informacioni sistem i arhivu, kao i opremu i sredstva za vršenje nadležnosti u tim oblastima srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica, u periodu od 1. novembra do 31. decembra 2021. godine.

Postupke koje je Poreska uprava započela u vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog člana, koji ne budu okončani do dana preuzimanja predmeta u skladu sa stavom 3. ovog člana, okončaće jedinice lokalne samouprave.

Član 34.

Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu sa ovim zakonom počev za 2021. godinu.

Kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2021. godinu primenjivaće se:

1)         prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama koje su utvrđene na osnovu cena u prometu u zonama ili graničnim zonama u skladu sa članom 6. st. 5. do 7. Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US i 86/19), odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u skladu sa članom 7a stav 2. tog zakona, ako su objavljene do 30. novembra 2020. godine;

2)         akti kojima su uređeni stopa amortizacije, zone i stope poreza na imovinu, koji su objavljeni do 30. novembra 2020. godine ili pre 2020. godine, ako njihova primena nije ograničena zaključno sa 2020-om godinom.

Kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2021. godinu za pomoćne objekte, primenjivaće se prosečne cene kvadratnog metra garaža i garažnih mesta u zonama koje su utvrđene na osnovu cena u prometu tih nepokretnosti u zonama ili graničnim zonama, u skladu sa članom 6. stav 5. do 7. Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US i 86/19), odnosno prosečne cene garaža i garažnih mesta u najopremljenijoj zoni u skladu sa članom 7a stav 2. tog zakona, ako su objavljene do 30. novembra 2020. godine.

Član 35.

Do 31. januara 2021. godine poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu dužni su da podnesu obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige za nepokretnosti koje se, u skladu sa ovim zakonom, razvrstavaju u drukčiju grupu u odnosu na grupu u koju su bile razvrstane za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu za 2020. godinu, ako o tome nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi, odnosno u podacima o vrsti nepokretnosti koje javni beležnik dostavlja u skladu sa članom 33b stav 4. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US i 86/19).

Član 36.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je obveznik bio dužan da podnese poresku prijavu a za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 8. Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02- SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US i 86/19) da je prijavljena u propisanom roku.

Član 37.

Odredbe ovog zakona kojima se nadležnost Poreske uprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava prenosi na jedinice lokalne samouprave i člana 31. ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2022. godine.

Član 38.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2021. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom postiže, sadržan je u potrebi da se nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava prenese sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave. To bi trebalo da doprinese daljem unapređenju osnovnih funkcija Poreske uprave, kao i povećanju efikasnosti poslovnih procesa pri utvrđivanju, naplati i kontroli navedenih poreza, imajući u vidu da prihod po tim osnovama pripada jedinicama lokalne samouprave.

Ovaj zakon se donosi i sa ciljem usaglašavanja sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi. S tim u vezi, propisuje se da su otvoreni, odnosno alternativni investicioni fondovi, koji su bez svojstva pravnog lica, obveznici poreza na imovinu kad su imaoci prava, držaoci ili korisnici nepokretnosti na koje se taj porez plaća, odnosno da su obveznici poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kad imovinu koja je predmet oporezivanja tim porezima stiču bez naknade, odnosno prenose uz naknadu.

Dugogodišnja primena Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US i 86/19 - u daljem tekstu: Zakon), posebno u delu u kome obveznici utvrđuju porez na imovinu samooporezivanjem, ukazala je na postojanje određenih pravnih praznina i nedovoljno jasnih odredaba, koje mogu dovesti do neujednačene prakse, što bi se negativno odrazilo na pravnu sigurnost poreskih obveznika.

Stoga se vrši dopuna i preciziranje tih odredaba (npr. odredaba kojima se uređuju način utvrđivanja prosečnih cena u najopremljenijim i najneopremljenijim zonama kad u njima nije bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti, osnovica poreza na imovinu, stope amortizacije, stope poreza na imovinu, poreska oslobođenja i drugo), kako bi se njihova primena ostvarivala sa što manje tumačenja.

Predlaže se proširenje perioda u kome je ostvaren promet nepokretnosti, čije su cene od uticaja na utvrđivanje prosečnih cena (kao elementa za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu), sa devetomesečnog na dvanaestomesečni. To bi trebalo da omogući realnije utvrđivanje prosečnih cena i veću verovatnoću da se prosečne cene u zonama mogu utvrditi na osnovu prometa ostvarenog u njima.

Predlaže se da se pomoćni objekti razvrstavaju u istu grupu nepokretnosti sa garažama, čime se obezbeđuje doslednije oporezivanje tih objekata shodno ekonomskoj moći obveznika i omogućava utvrđivanje poreza primenom prosečnih cena utvrđenih u prometu te grupe nepokretnosti (s obzirom na to da su pomoćni objekti u praksi retko samostalni predmet prometa, što bi onemogućilo utvrđivanje prosečnih cena u zonama samo za te objekte). Ujedno se pojmovno definišu pojedine grupe u koje se razvrstavaju nepokretnosti, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, a polazeći od načela da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini.

Razlog za donošenje ovog zakona je i potpuniji obuhvat porezom na nasleđe i poklon imovine koja može biti predmet nasleđa i poklona. U tom smislu, predlaže se da se predmet oporezivanja proširi i na nasleđe i poklon digitalne imovine.

Vrši se izmena pojedinih poreskih oslobođenja (npr. za nepokretnosti koje su namenjene i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kad u toku godine nastane poreska obaveza obvezniku koji ne plaća porez na imovinu iz razloga što je poreska osnovica za sve njegove nepokretnosti do 400.000 dinara,...), a pravo na poreski kredit po osnovu poreza na imovinu za kuću ili stan u kome obveznik stanuje uslovljava se prijavom prebivališta u toj kući ili stanu.

S tim u vezi, vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19) uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

 

• Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema    

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Predlaže se da su otvoreni i alternativni investicioni fondovi, koji su bez svojstva pravnog lica, obveznici poreza na imovinu kad su imaoci prava, držaoci ili korisnici nepokretnosti na koje se porez po tom osnovu plaća.

S obzirom na to da je predmet oporezivanja pravo svojine na zemljištu površine preko deset ari, odnosno pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko deset ari, kad postoji predmet oporezivanja porez se na to zemljište plaća, nezavisno od toga da li je jedno lice imalac tog prava ili više lica (kao suvlasnici ili zajedničari). S tim u vezi, precizira se da je svako od tih lica obveznik poreza na imovinu srazmerno svom udelu, pa i kad je površina udela pojedinog obveznika manja od deset ari.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.

Uz čl. 2, 9. i 28.

Propisuje se da je stopa amortizacije, za koju se može umanjiti vrednost nepokretnosti koja čini osnovicu poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige, jednaka za sve nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Vrši se usaglašavanje sa članom 5. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 i 86/19 - u daljem tekstu: ZPPPA), prema kome se poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu za kalendarske godine koje slede godini u kojoj je nastala poreska obaveza, utvrđuje na osnovu zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je na snazi na dan 1. januara kalendarske godine za koju se poreska obaveza utvrđuje (osim ako je, u skladu s Ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo).

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.

Uz član 3.

Definiše se pojam javnih objekata, kao jedan od kriterijuma za određivanje zona.

Predlaže se proširenje perioda u kome je ostvaren promet nepokretnosti čije su cene od uticaja na utvrđivanje prosečnih cena (kao elementa za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu), sa devetomesečnog na dvanaestomesečni. To bi trebalo da omogući realnije utvrđivanje prosečnih cena (jer se obuhvata i poslednje tromesečje kalendarske godine) i veću verovatnoću da se prosečne cene u zonama mogu utvrditi na osnovu prometa u njima.

Kad u najopremljenijoj i najneopremljenijoj zoni nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u propisanom periodu, pa se prosečne cene u tim zonama određuju na osnovu prosečnih cena u graničnim zonama, predlaže se da se kao prosečna cena u najopremljenijoj zoni utvrđuje ona cena koja je u graničnoj zoni najviša, a u najneopremljenijoj zoni ona koja je u graničnoj zoni najniža. To bi trebalo da omogući da prosečna cena, a samim tim i poreska osnovica za odgovarajuće nepokretnosti u najopremljenijoj zoni, ne bude niža u odnosu na njene granične zone koje su manjeg nivoa opremljenosti. Takođe, trebalo bi da omogući da prosečna cena, a samim tim i poreska osnovica za odgovarajuće nepokretnosti u najneopremljenijoj zoni, ne bude viša u odnosu na njene granične zone koje su u odnosu na nju višeg nivoa opremljenosti.

Precizira se da se cenom ostvarenom u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti u zonama smatra i naknada za prenos prava svojine na nepokretnosti koja je dosuđena, odnosno određena u sudskom ili drugom postupku, aktom koji je postao pravosnažan u propisanom dvanaestomesečnom periodu.

Uređuje se šta čini osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige kad jedinica lokalne samouprave ne objavi prosečne cene u propisanom roku, tako što se predlaže da se utvrđuje na isti način kao kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa. S obzirom na to da je jedan od elemenata za utvrđivanje poreske osnovice korisna površina, precizira se da se i u ovom slučaju poreska osnovica utvrđuje za odgovarajuću korisnu površinu.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje.

Uz čl. 4. i 5.

Predlaže se da se za svrhu utvrđivanja poreske osnovice pomoćni objekti razvrstavaju u istu grupu nepokretnosti sa garažama, što bi trebalo da obezbedi njihovo doslednije oporezivanje shodno ekonomskoj moći obveznika.

Za svrhu razvrstavanja nepokretnosti u grupe, vrši se pojmovno definisanje grupa, a polazeći od toga da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini.

Uz čl. 6. i 8.

Precizira se način utvrđivanja osnovice poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, tako što se propisuje:

- koja vrednost čini poresku osnovicu u slučaju kad je predmet oporezivanja objekat, ali ne i zemljište na kome se nalazi (na primer, ako je zemljište površine do deset ari);

- da se u slučaju kad se vrednost nepokretnosti utvrđuje prema elementima korisne površine i prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zoni, ne vrši procena te vrednosti, već se porez utvrđuje;

- precizira se uslov kada knjigovodstvena vrednost nepokretnosti jeste osnovica poreza na imovinu za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije - da se koriste za obavljanje te (a ne bilo koje) delatnosti;

- da za objekte čiju vrednost čini građevinska vrednost procenjena od strane ovlašćenog veštaka građevinske struke sa stanjem na poslednji dan poslovne godine obveznika u godini koja prethodi poreskoj godini, a porez u poreskoj godini utvrđuje za godine koje joj prethode (na primer, u postupku kontrole, u slučaju kad obveznik uoči da pogrešno nije obračunao porez za te godine...), poresku osnovicu čini građevinska vrednost procenjena na poslednji dan kalendarske godine koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez;

- da kad obvezniku u toku poreske godine, ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, nastane poreska obaveza za objekat iz člana 7. stav 4. Zakona (proizvodni pogon, skladišni objekat...) i pripadajuće zemljište, a obveznik u svojim poslovnim knjigama nije posebno iskazao nabavnu vrednost zemljišta od nabavne vrednosti tog objekta, vrednost tog objekta koja sa vrednošću pripadajućeg zemljišta čini poresku osnovicu za poresku godinu jeste njegova građevinska vrednost procenjena od strane ovlašćenog veštaka građevinske struke sa stanjem na dan nastanka poreske obaveze;

- da se infrastrukturnim objektima, kao objektima za koje je poreska osnovica uvek knjigovodstvena vrednost, ne smatraju zgrade i drugi objekti visokogradnje;

- pojmovno se definišu pojedini objekti za koje pod propisanim uslovima poresku osnovicu čini knjigovodstvena vrednost (proizvodni pogoni prerađivačke industrije, skladišni i stovarišni objekti), kao i dan koji se smatra poslednjim danom poslovne godine obveznika na koji vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama obveznika u propisanim slučajevima čini poresku osnovicu;

- da se vrednost poslovnog objekta koju delom čini knjigovodstvena vrednost, utvrđuje kao zbir vrednosti procentualne zastupljenosti tog dela u ukupnoj korisnoj površini objekta i vrednosti preostalog dela objekta;

- da se odredba prema kojoj osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu ne čini fer vrednost kad obveznik počev od poreske godine vrednost nepokretnosti iskazuje po fer vrednosti u skladu sa MRS, MSFI i usvojenom računovodstvenom politikom, odnosi na nepokretnosti za koje je obvezniku poreska obaveza nastala pre poreske godine.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.

Uz član 7.

Predlaže se da knjigovodstvena vrednost čini osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i u slučaju kad u zonama i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti (pa prosečna cena odgovarajućih nepokretnosti u zoni nije utvrđena) - ako osnovicu nije moguće utvrditi primenom prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti u najopremljenijoj zoni, jer u toj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti (na primer, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište).

S obzirom na to da su elementi za utvrđivanje poreske osnovice propisani, predlaže se brisanje odredbe prema kojoj se za nepokretnosti za koje obveznik nije podneo poresku prijavu osnovica utvrđuje upoređivanjem sa osnovicom poreza na imovinu u poreskoj godini za odgovarajuće nepokretnosti i drugih podataka kojima raspolaže nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Precizira se da jedinica lokalne samouprave nije u obavezi da svake godine do 30. novembra tekuće godine donosi i objavljuje akte kojima su uređeni stopa amortizacije, zone, grupa u koju se razvrstava neizgrađeno građevinsko zemljište koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, sadnog materijala ili šuma, kao i stope poreza na imovinu, već je dovoljno da je to uređeno aktima koji su objavljeni do 30. novembra tekuće godine ili pre tekuće godine - pod uslovom da primena tih akata nije ograničena zaključno sa tekućom godinom.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.

Uz član 10.

Propisuje se nadležnost skupštine jedinice lokalne samouprave da utvrđuje visinu stope poreza na imovinu do iznosa propisanih zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Precizira se da su stope poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige i za zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige proporcionalne i utvrđuju se u istoj visini za sve vrste nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, odnosno u istoj visini za sve vrste zemljišta obveznika koji ne vodi poslovne knjige, u svim zonama iste jedinice lokalne samouprave.

Uz član 11.

Predlaže se izmena i dopuna odredaba kojima se uređuju oslobođenja od poreza na imovinu, i to:

- da se poresko oslobođenje za nepokretnosti u javnoj svojini za koje su obveznici direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, ostvaruje nezavisno od toga da li ih ta lica koriste;

- da obveznici koji ne vode poslovne knjige ostvaruju poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, nezavisno od toga da li su obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva (što je do sada bio uslov);

- da obvezniku koji je oslobođen plaćanja poreza, zato što ukupna osnovica za sve njegove nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave ne prelazi iznos od 400.000 dinara, prestaje pravo na poresko oslobođenje ako mu u toku poreske godine nastane poreska obaveza, nakon čega ukupna poreska osnovica za sve njegove nepokretnosti na toj teritoriji prelazi iznos od 400.000 dinara;

- da se poresko oslobođenje ostvaruje za površinu zemljišta pod objektom na koji se porez plaća i kad je objekat dat drugim licima radi ostvarivanja prihoda, imajući u vidu da je u tom slučaju davalac i dalje poreski obveznik i da plaća porez na prihode ostvarene po osnovu tog davanja.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje.

Uz član 12.

Imajući u vidu da je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, kao i da su punoletni građani dužni da prijave i odjave svoje prebivalište, u cilju doslednijeg ostvarivanja prava poreskog obveznika na poreski kredit za kuću ili stan u kojem stanuje, predlaže se da uslov za ostvarivanje tog prava bude prijavljeno prebivalište u toj kući ili stanu.

Ako su za istu kuću ili stan ispunjeni uslovi za poreski kredit po više osnova, predlaže se da se umanjenje vrši po jednom osnovu koji je najpovoljniji za obveznika (tj. ne dolazi do sabiranja poreskih kredita po više osnova, pa poreski kredit ne može prerasti u poresko oslobođenje).

Uz član 13.

Predlaže se proširenje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i na nasleđe i poklon digitalne imovine.

Uz član 14.

Predlaže se da su otvoreni investicioni fond i alternativni investicioni fond, bez svojstva pravnog lica, obveznici poreza na nasleđe i poklon kad nasleđem ili poklonom steknu imovinu koja je predmet oporezivanja tim porezom.

Uz član 15.

S obzirom na to da prihod od poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava u potpunosti pripada jedinicama lokalne samouprave, predlaže se da od 1. januara 2022. godine poreze po tom osnovu utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu jedinice lokalne samouprave - organizacione jedinice nadležne za utvrđivanje, naplatu i kontrolu njihovih izvornih prihoda.

Uz čl. 16. i 17.

Predlaže se da naslednik, odnosno poklonoprimac specijalnih putničkih vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, odnosno putničkih vozila za taksi i "rent a carˮ koji su posebno označeni, (dosadašnje) poresko oslobođenje na nasleđe ili poklon tih vozila ostvaruje pod uslovom da je na dan nastanka poreske obaveze registrovan za obavljanje delatnosti škola za vozače, odnosno za taksi ili "rent a car".

Uslov za navedeno poresko oslobođenje je i da naslednik, odnosno poklonoprimac obavlja taksi ili "rent a carˮ delatnost tim vozilom najmanje pet godina od dana sticanja (porez se plaća ako se taj uslov ne ispuni). Predlaže se da se smatra da taj uslov nije ispunjen u slučaju otuđenja vozila pre isteka propisanog perioda, ne samo kada je otuđenje izvršeno bez naknade, nego i uz naknadu, kao i da se porez u tom slučaju utvrđuje primenom propisanih poreskih stopa čija visina zavisi od postojanja i stepena srodstva između prenosioca i sticaoca vozila (a ne uvek po stopi od 1,5% - po kojoj porez plaćaju naslednici drugog naslednog reda).

Precizira se šta se smatra stanom za koji naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda može ostvariti poresko oslobođenje ako je najmanje jednu godinu živeo u zajedničkom domaćinstvu sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.

Uz član 18.

Predlaže se da su otvoreni investicioni fond i alternativni investicioni fond, bez svojstva pravnog lica, obveznici poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa uz naknadu imovine koja je predmet oporezivanja tim porezom.

Uz čl. 19. i 20.

Predlaže se da se poresko oslobođenje na prenos uz naknadu prava svojine na specijalnim putničkim vozilima za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, odnosno putničkim vozilima za taksi i "rent a carˮ koji su posebno označeni, ostvaruje pod uslovom da je sticalac na dan nastanka poreske obaveze registrovan za obavljanje delatnosti škola za vozače, odnosno za taksi ili "rent a car".

S obzirom na to da je (sadašnji) uslov za poresko oslobođenje da sticalac tu delatnost obavlja tim vozilom najmanje pet godina od dana sticanja, predlaže se da se smatra da taj uslov nije ispunjen u slučaju otuđenja vozila pre isteka propisanog perioda i kad je vozilo otuđeno bez naknade.

Precizira se da uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje po osnovu kupovine prvog stana moraju da budu ispunjeni na dan zaključenja ugovora, odnosno drugog akta po osnovu kojeg kupac kupuje prvi stan (uključujući kupovinu stana u izvršnom postupku).

Uz član 21.

S obzirom na to da poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu može nastati u toku godine, predlaže se da na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku utiču promena korisne površine nepokretnosti u toku poreske godine, kao i nastanak poreske obaveze u toku godine nakon čega ukupna poreska osnovica za sve nepokretnosti obveznika na teritoriji jedinice lokalne samouprave prelazi iznos od 400.000 dinara.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje sa članom 15. ovog zakona.

Uz član 22.

Poreska obaveza za porez na imovinu po osnovu pravosnažnog akta kojim su oglašeni naslednici zaostavštine nastaje danom smrti ostavioca. S tim u vezi, predlaže se da se ne podnosi poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu kad obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, po osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju koji je doneo javni beležnik u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, poreska obaveza nastaje danom smrti ostavioca.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje sa članom 15. ovog zakona.

Uz čl. 23. do 27. i čl. 29. do 32.

S obzirom na to da se predlaže prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, predlaže se da se poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon koji za predmet ima nepokretnost, podnose poreskom organu jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleđuje ili prima na poklon.

Za nepokretnosti za koje ne postoje podaci u katastru nepokretnosti i katastru vodova, za koje nasleđem nastane poreska obaveza obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, to lice je dužno da podnese poresku prijavu, nezavisno od toga da li je rešenje doneo sud ili javni beležnik. Stoga se uvodi obaveza javnim beležnicima da organu jedinice lokalne samouprave dostavljaju pravosnažna rešenja o nasleđivanju koja donesu u vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja, po osnovu koga naslednici koji se smatraju obveznicima poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige (npr. fizička lica) nasleđuju nepokretnost za koju ne postoje podaci u katastru nepokretnosti i katastru vodova.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje.

Uz član 33.

Predlaže se da od 1. januara 2022. godine jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava, imajući u vidu da prihod po osnovu tih poreza pripada jedinicama lokalne samouprave. S tim u vezi, predlaže se da jedinice lokalne samouprave preuzmu od Poreske uprave zaposlene koji obavljaju poslove utvrđivanja, naplate i kontrole poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, predmete, informacioni sistem i arhivu, kao i opremu i sredstva za vršenje nadležnosti u tim oblastima srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica, u periodu od 1. novembra do 31. decembra 2021. godine.

Postupke koje je Poreska uprava započela u vršenju navedenih nadležnosti, koji ne budu okončani do dana preuzimanja predmeta, okončaće jedinice lokalne samouprave.

Uz čl. 34. i 35.

S obzirom na to da se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu, predlaže se da se u skladu sa ovim zakonom porez utvrđuje i plaća počev za 2021. godinu.

Imajući u vidu da je 30. novembar 2020. godine rok za objavljivanje prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti u zonama - za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za 2021. godinu, a da se ovim zakonom predlaže proširenje perioda u kome je ostvaren promet za potrebe utvrđivanja prosečnih cena (sa devetomesečnog na dvanaestomesečni) i izmena načina utvrđivanja prosečnih cena u najopremljenijoj i najneopremljenijoj zoni na osnovu prometa u graničnim zonama, predlaže se da se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2021. godinu primenjuju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, koje su utvrđene na osnovu cena u prometu u zonama ili graničnim zonama, definisanim članom 6. stav 5. do 7. Zakona i objavljene do 30. novembra 2020. godine. Ako prometa odgovarajućih nepokretnosti nije bilo, predlaže se da se kod utvrđivanja poreza obveznicima koji vode poslovne knjige primenjuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni, utvrđene u skladu sa članom 7a stav 2. tog zakona, ako su objavljene do 30. novembra 2020. godine.

Iz istog razloga, a imajući u vidu da se predlaže da se u grupu Garaže i garažna mesta razvrstavaju i pomoćni objekti, predlaže se da se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2021. godinu za pomoćne objekte primenjuju prosečne cene kvadratnog metra Garaža i garažnih mesta u zonama, koje su utvrđene na osnovu cena u prometu tih nepokretnosti u zonama ili graničnim zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni, definisane članom 6. stav 5. do 7. i članom 7a stav 2. Zakona i objavljene do 30. novembra 2020. godine.

Predlaže se da se akti kojima su uređeni stopa amortizacije, zone i stope poreza na imovinu, koji su objavljeni do 30. novembra 2020. godine ili pre 2020. godine, primenjuju kod utvrđivanja poreza za 2021. godinu, ako njihova primena nije ograničena zaključno sa 2020-om godinom.

Da bi se omogućilo pravilno utvrđivanje poreza rešenjem za pomoćne objekte, predlaže se uvođenje obaveze obveznicima poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige da do 31. januara 2021. godine podnesu poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnosti koje se, u skladu sa ovim zakonom, razvrstavaju u drukčiju grupu u odnosu na grupu u koju su bile razvrstane za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu za 2020. godinu, ako o tome nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi ili u podacima o vrsti nepokretnosti koje javni beležnik dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Uz član 36.

Predlaže se da se porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdi primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze. Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 8. Zakona, da je prijavljena u propisanom roku.

Uz član 37.

Predlaže se da se odredbe ovog zakona kojima se nadležnost Poreske uprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava prenosi na jedinice lokalne samouprave, primenjuju od 1. januara 2022. godine.

Uz član 38.

Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2021. godine.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH

ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

S tim u vezi, analiza efekata ovog zakona nije sprovedena, jer se njime bitno ne menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa pravnih i fizičkih lica. Naime, dugogodišnja primena Zakona, posebno u delu u kome obveznici utvrđuju porez na imovinu samooporezivanjem, ukazala je na postojanje određenih pravnih praznina i nedovoljno jasnih odredaba, koje mogu dovesti do neujednačene prakse, što bi se negativno odrazilo na pravnu sigurnost poreskih obveznika. Stoga se preciziraju pojedine odredbe, kako bi se njihova primena ostvarivala sa što manje tumačenja. Primera radi, to su odredbe kojima se uređuju stopa amortizacije, osnovica poreza na imovinu, stope poreza na imovinu, poreska oslobođenja, poreski kredit...

Prenošenjem nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, ne dolazi do izmene načina ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa pravnih i fizičkih lica. To bi trebalo da dovede do veće efikasnosti u ostvarivanju ovih nadležnosti, s obzirom na to da porez po ovim osnovima pripada jedinicama lokalne samouprave i da omogući Poreskoj upravi podizanje nivoa efikasnosti u vršenju osnovnih funkcija.

Analiza efekata ukidanja uslova za poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, za koje su obveznici lica koja ne vode poslovne knjige (tj. ne uslovljava da su ta lica istovremeno obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva) nije sprovedena, jer su ti objekti u znatnoj meri građeni bez dozvole nadležnog organa i najčešće nisu upisani u katastru nepokretnosti. Stoga se njihov broj, zona u kojoj se nalaze i stvarna površina za koju su obveznici lica koja ne vode poslovne knjige ne može pretpostaviti, a stoga ni stvarni efekti ne mogu finansijski proceniti i iskazati. Iako ta vrsta analize nije vršena, imajući u vidu da je reč o objektima koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju (staje za gajenje stoke, objekti za gajenje pečurki, puževa, riba...) kao obliku delatnosti, ocenjuje se neopravdanim da fizička i druga lica koja ne vode poslovne knjige a nisu obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, za takav objekat plaćaju porez po prosečnoj ceni po kojoj se utvrđuje porez za poslovne objekte. S obzirom na to da za kuće u kojima stanuju imaju pravo na poreski kredit, oporezivanje bi moglo dovesti do toga da porez za kuću bude manji od poreza za npr. staju za gajenje stoke.

Analiza efekata ovog zakona nije vršena ni u delu u kome se predlaže da su obveznici poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava otvoreni investicioni fondovi i alternativni fondovi bez svojstva pravnog lica. Razlog tome je što je primena zakona kojima se uređuje poslovanje tih fondova delom započela 20. aprila 2020. godine a delom predstoji, tako da se ne može sagledati broj fondova i transakcija koje će oni vršiti a koje su od značaja za oporezivanje porezima na imovinu.

Takođe, analiza efekata ovog zakona nije vršena u odnosu na proširenje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon digitalne imovine. Razlog tome je što se u ovom momentu ne može pretpostaviti obim i vrednost digitalne imovine kao predmeta nasleđa ili poklona, kao ni eventualno postojanje srodstva između prenosioca i sticaoca digitalne imovine (naslednici i poklonoprimci prvog naslednog reda su oslobođeni plaćanja poreza, naslednici i poklonoprimci drugog naslednog reda plaćaju porez po nižoj stopi u odnosu na ostala lica, a imovina (osim nepokretne) koju naslednik ili poklonoprimac stekne od istog lica u jednoj kalendarskoj godini u vrednosti do 100.000 dinara je izuzeta od oporezivanja).

Ovaj zakon zbog svog sadržaja, odnosno prirode, nije bio predmet konsultacija u skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19).

1.         Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na:

-           Poresku upravu, jer se prenošenjem nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava na jedinice lokalne samouprave, omogućava povećanje efikasnosti Poreske uprave u ostvarivanju njenih osnovnih funkcija;

-           jedinice lokalne samouprave, zato što:

o          se uspostavljanjem njihove nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava omogućava povećanje efikasnosti u utvrđivanju i naplati prihoda koji im po tim osnovima pripadaju;

o          se proširenjem perioda (sa devetomesečnog na dvanaestomesečni) u kome je ostvaren promet nepokretnosti čije su cene od uticaja na utvrđivanje prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, omogućava jedinicama lokalne samouprave obuhvat i cena u prometu ostvarenog u poslednjem tromesečju, čime se stvara osnov za realnije utvrđivanje prosečnih cena (i poreske osnovice), odnosno za veću verovatnoću da je u zoni u tom periodu bilo najmanje tri prometa - tako da se prosečne cene mogu utvrditi;

-           obveznike poreza na imovinu, zato što:

o          bi preciziranje pojedinih odredaba i otklanjanjem određenih pravnih praznina, trebalo da dovede do ujednačenije prakse u primeni Zakona i povećanja pravne sigurnosti tih lica;

o          se uvođenjem pomoćnih objekata kao grupe u koju se razvrstavaju nepokretnosti za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, stvara osnov da se oporezuju doslednije ekonomskoj moći obveznika (a ne po prosečnm cenama po kojima se oporezuje objekat čiji su pripadak);

o          se proširenjem poreskog oslobođenja za objekte za primarnu poljoprivrednu proizvodnju na sve obveznike koji ne vode poslovne knjige vrši njihovo fiskalno rasterećenje i podsticaj da ulažu u te objekte i u njima obavljaju delatnost, iako im ona nije osnovna;

-           obveznike poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, jer se proširenjem pojma poreskih obveznika na otvorene investicione fondove i alternativne investicione fondove, koji su bez svojstva pravnog lica, obezbeđuje ravnopravan poreski tretman tih fondova i ostalih lica, kao imaoca prava, odnosno sticaoca ili prenosioca prava, na koja se porezi po ovim osnovima plaćaju;

-           obveznike poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava - jer se preciziranjem uslova za poresko oslobođenje po tim osnovima daje doprinos ujednačenijoj primeni Zakona i njihovoj pravnoj sigurnosti;

-           otvorene investicione fondove i alternativne investicione fondove, koji nemaju svojstvo pravnog lica a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom - jer im se uvodi poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava po istim osnovama kada su obveznici tih poreza pravna i fizička lica;

-           naslednike i poklonoprimce digitalne imovine - jer im se uvodi poreska obaveza po osnovu poreza na nasleđe i poklon digitalne imovine, koja do sada nije bila predmet oporezivanja.

2. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena ovog zakona će stvoriti troškove:

- otvorenim investicionim fondovima i alternativnim investicionim fondovima, koji nemaju svojstvo pravnog lica - po osnovu poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, u slučajevima kad nastupi događaj koji je predmet oporezivanja tim porezima;

- naslednicima i poklonoprimcima digitalne imovine čija je vrednost ostvarena od istog lica u jednoj kalendarskoj godini do 100.000 dinara - jer će na to nasleđe i poklon plaćati porez.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Stvaranjem poreskih obaveza otvorenim investicionim fondovima i alternativnim investicionim fondovima, koji nemaju svojstvo pravnog lica, ti fondovi se dovode u poreski ravnopravan tretman sa pravnim i fizičkim licima kad su imaoci prava koja su predmet oporezivanja porezom na imovinu, odnosno kad nasleđuju, primaju na poklon ili prenose uz naknadu imovinu koja je predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava.

Takođe, obuhvatanjem digitalne imovine kao predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon doprinosi se doslednijem oporezivanju shodno ekonomskoj moći obveznika, nezavisno od vrste nasleđene ili na poklon primljene imovine.

4. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon nema za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata i tržišne konkurencije.

5.         Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu

U postupku pripreme ovog zakona nije sprovedena formalna javna rasprava, ali je Nacrt zakona bio objavljen na internet stranici Ministarstva finansija, čime je zainteresovanim licima pružena mogućnost da dostave svoje primedbe i sugestije. Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen na mišljenje nadležnim ministarstvima.

6.         Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se njegovim donošenjem namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za davanje mišljenja u primeni Zakona. Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 06.11.2020.