PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon i 138/22), u članu 27k stav 1. reči: “do 31. decembra 2023. godine” zamenjuju se rečima: “do 31. decembra 2026. godine”.

Član 2.

U članu 56. dodaje se stav 5, koji glasi:

“Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.”

Član 3.

Naziv iznad člana 60. menja se i glasi:

“Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja države”.

U članu 60. stav 1. reči: “tač. (1)-(5) ovog zakona” zamenjuju se rečima: “tač. 1)-5) ovog zakona ili primanja iz člana 14. stav. 2. tač. 1)-3) ovog zakona”.

U stavu 2. posle reči: “Povraćaj prihoda” dodaju se reči: “ili primanja”.

U stavu 3. posle reči: “tog prihoda” dodaju se zapeta i reči: “odnosno primanja”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Saglasno odredbama st. 1-3. ovog člana vrši se povraćaj više ili pogrešno naplaćenih prihoda ili primanja iz stava 1. ovog člana od obveznika putem Portala eUprave, a koji su raspoređeni na uplatne račune javnih prihoda.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

“Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda ili primanja iz stava 1. ovog člana na osnovu rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.”

Dodaje se stav 7, koji glasi:

“Ministar propisuje rokove, kao i način i postupak za povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja iz stava 1. ovog člana.”

Član 4.

U članu 93. tačka 9) alineja četrnaesta posle reči: “prihoda” dodaju se reči: “ili primanja države”.

Član 5.

U članu 93b st. 2, 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 6.

U članu 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 103/15, 72/19 i 149/20), reči: “za 2024. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2025. godinu”.

Član 7.

U članu 19. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, broj 138/22), dodaje se stav 2, koji glasi:

“Ministar utvrđuje metodologiju za efikasnu i doslednu primenu fiskalnih pravila iz člana 6. ovog zakona i bliže uređuje postupak i dinamiku postepenog uključivanja entiteta iz stava 1. ovog člana u obuhvat sektora države, na osnovu posebne metodologije sektorske klasifikacije, koju je utvrdio Republički zavod za statistiku, u skladu sa sporazumom zaključenim između tog zavoda, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.”

Član 8.

U članu 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 72/19, 149/20, 118/21 i 138/22), reči: “za 2024. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2025. godinu”.

Član 9.

U članu 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15, 99/16, 113/17 i 72/19), reči: “za 2023. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2024. godinu”.

Član 10.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Okosnicu održive fiskalne politike u srednjem roku čini novi set fiskalnih pravila koja predstavljaju dovoljnu garanciju za stabilizaciju i održivu putanju deficita i duga. Fiskalna pravila kojom se najznačajnije kategorije javnih rashoda (plate i penzije) drže pod kontrolom, na snazi su već od 2023. godine. Puna primena opštih fiskalnih pravila koja ograničavaju deficit sektora države, u odnosu na dostignuti nivo duga, predviđena je za 2025. godinu. Do tada, usklađenost sa potrebnim smanjenjem deficita i duga obezbeđena je Fiskalnom strategijom Vlade Republike Srbije i podržana Aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom.

S obzirom na ograničen fiskalni prostor u narednom periodu zarade će se povećavati umereno i kontrolisano, vodeći računa o njihovom učešću u BDP. Članom 27e Zakona o budžetskom sistemu predviđen je maksimalni limit rashoda za zaposlene sektora države od 10% BDP i indeksiranje plata biće takvo da se ne pređe ova granica. Kako je to predviđeno, ovaj procenat može da se koriguje naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države, odnosno uključivanjem entiteta u sektor države, odnosno naniže u slučaju isključivanja entiteta iz sektora države.

Rashodi za zaposlene u 2022. godini iznosili su 9,8% BDP, dok su rashodi za zaposlene u 2023. godini premašili su plan za oko 0,1% BDP. Najveći deo ovog povećanja odnosi se na veću masu zarada u zdravstvu (povećanje broja zaposlenih i radnih časova), sudstvu, kao i isplaćenu pomoć zaposlenima u prosveti.

Kako bi se sprečila odstupanja od posebnog fiskalnog pravila koje ograničava učešće rashoda za plate, odnosno zarade u BDP, ocenjeno je opravdanim da se produži mera kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je u prethodnim godinama dala izuzetne rezultate u kontroli obima ove vrste rashoda.

Ovim zakonom regulisana je i obaveza povraćaja više ili pogrešno uplaćenih primanja države. Predloženo rešenje iziskivaće izmene i dopune Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, koje će se izvršiti u roku od 30 dana od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Takođe, dopunjen je i član 56. Zakona o budžetskom sistemu, koji uređuje upravljanje preuzetim obavezama, tako što je propisano da se odredbe tog člana shodno primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Sami rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, između privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora propisani su Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji su dužni da primenjuju i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Kako bi se uspostavio jedinstven, celovit i sveobuhvatan sistem centralizovanog obračuna primanja, ovim zakonom brisane su pojedine odredbe člana 93b Zakona o budžetskom sistemu, kojima su definisani korisnici budžetskih sredstava koji samostalno vrše obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica.

Pored navedenog, ovim zakonom produženi su rokovi za iskazivanje poreskih rashoda u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, za zaokruživanje procesa rodno odgovornog budžetiranja na svim nivoima vlasti, kao i roka za početak obaveze podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje primenom Međunarodnog računovodstvenog standarda za javni sektor - Finansijsko izveštavanje prema gotovinskoj osnovi računovodstva.

Donošenje akta ministra finansija, kojim će se utvrditi metodologija za efikasnu i doslednu primenu fiskalnih pravila i bliže urediti postupak i dinamika postepenog uključivanja entiteta u obuhvat sektora države planirano je u 2024. godini.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona produženo je važenje mere kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru do 31. decembra 2026. godine.

Članom 2. ovog zakona dopunjen je 56. Zakona o budžetskom sistemu, propisivanjem da se odredbe tog člana, koje uređuju upravljanje preuzetim obavezama, shodno primenjuju i na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Članom 3. ovog zakona dopunjen je član 60. Zakona o budžetskom sistemu, koji uređuje povraćaj više i pogrešno uplaćenih javnih prihoda iz razloga što je tim zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima propisan postupak povraćaja svih javnih prihoda, dok postupak povraćaja primanja države nije uređen. Navedenim dopunama urediće se postupak povraćaja primanja od prodaje nefinansijske imovine, primanja od zaduživanja i primanja od prodaje finansijske imovine, koji će Uprava za trezor vršiti na osnovu rešenja Poreske uprave, odnosno lokalne poreske administracije ili na osnovu akta drugog nadležnog organa. Takođe, ovim članom opredeljuje se Uprava za trezor kao jedinstveno upravno mesto u postupku povraćaja više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda, odnosno primanja za uplate generisane na Portalu eUprava.

Istim članom daje se ovlašćenje ministru finansija da uredi rokove, način i postupak povraćaja više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja.

Članom 4. ovog zakona izvršena je dopuna člana 93. Zakona o budžetskom sistemu, kojim su utvrđene nadležnosti Uprave za trezor, propisivanjem da ta uprava vrši i povraćaj pogrešno ili više uplaćenih javnih primanja države, a iz razloga navedenih u objašnjenju dopuna člana 60. istog zakona.

Članom 5. ovog zakona brisane su pojedine odredbe člana 93b Zakona o budžetskom sistemu, kojima su definisani korisnici budžetskih sredstava koji samostalno vrše obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica, kako bi se uspostavio jedinstven, celovit i sveobuhvatan sistem centralizovanog obračuna primanja.

Članom 6. ovog zakona pomeren je rok za primenu u celosti odredaba Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na rodno odgovorno budžetiranje, tako da je predviđeno zaokruživanje ovog procesa do donošenja budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih vlasti za 2025. godinu.

Članom 7. ovog zakona izvršena je dopuna člana 19. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, broj 138/22) davanjem ovlašćenja ministru finansija da utvrdi metodologiju za efikasnu i doslednu primenu fiskalnih pravila, kao i da bliže uredi postupak i dinamiku postepenog uključivanja entiteta iz u obuhvat sektora države.

Članom 8. ovog zakona predlaže se da se poreski rashodi iskazuju u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, počev od budžeta za 2025. godinu.

Članom 9. ovog zakona predlaže se pomeranje roka za podnošenje završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje primenom Međunarodnog računovodstvenog standarda za javni sektor - Finansijsko izveštavanje prema gotovinskoj osnovi računovodstva, s obzirom na to da je rešenje Ministarstva finansija br. 403-00-996/2023-001-003, kojim je utvrđen zvanični prevod tog standarda, doneto je 31. maja 2023. godine.

Članom 10. ovog zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.

V. RAZLOZI ZA STUPANjE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U “SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, postoje s obzirom na to da ovaj zakon treba biti donet istovremeno sa zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, budući da su pomereni rokovi za iskazivanje poreskih rashoda u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, za zaokruživanje procesa uvođenja rodno odgovornog budžetiranja na svim nivoima vlasti, kao i rok za početak obaveze podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje primenom Međunarodnog računovodstvenog standarda za javni sektor - Finansijsko izveštavanje prema gotovinskoj osnovi računovodstva.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 06.10.2023.