IZMENE ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU: Problematično rešenje o nadležnosti prema mestu tužioca – stručnjaci smatraju da se tima ugrožava jedan od najbitnijih principa procesnog prava
Sudije u tri beogradska osnovna suda rade 63 odsto posla svih 66 osnovnih sudova u Srbiji. Rešavaju tri puta više od norme, ali je priliv novih tužbi toliki da se suđenja zakazuju čak i za 2023. godinu. Ovakva opterećenost beogradskih sudova nikada do sada nije zabeležena, upozorilo je Društvo sudija Srbije prilikom poziva Ministarstvu pravde za novi krug javne rasprave o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku, (ZPP).
Kao glavni „krivac” za velike promene ovog procesnog zakona označeni su „masovni sporovi” protiv državnih institucija i banaka čija su sedišta u glavnom gradu. Zato je predloženo da se tužbe podnose u sudovima na čijoj teritoriji stanuje onaj ko tuži.
Većina banaka sa sedištem u Beogradu ima svoje filijale širom Srbije, gde su građani i uzimali kredite, pa ako je ugovor potpisan u Vranju, Užicu, Čačku, Subotici ili Smederevu, onda bi sudovi u ovim gradovima mogli da sude bankama po tužbama za obradu troškova kredita. Na suđenja ne bi više putovali građani i njihovi advokati, nego bankari odnosno njihovi pravni zastupnici.
Stručnjaci ukazuju da je u većini slučajeva reč o „sporovima male vrednosti”, gde građanin na kraju dobije nekoliko hiljada dinara, ali sve to proizvodi višestruko veće troškove postupka, koje u krajnjem ishodu plaćaju banke. Pritom se građani putem oglasa na banderama pozivaju da se jave raznim „udruženjima” da bi povratili ono što su im banke navodno neosnovano uzele tokom poslednjih 20 godina, ali se postavlja pitanja otkuda baš sada, tokom ove i prošle godine, dolazi do masovnog tuženja banaka. Genezu ovog problema za „Politiku” objašnjava advokat Ivan Simić.
– Pravosuđe je u velikom problemu zbog toga što je 2018. godine Vrhovni kasacioni sud (VKS) na sednici građanskog odeljenja zauzeo stav da su ništave odredbe ugovora kojima se naplaćuje naknada usluga za obradu kredita. Primena tog nakaradnog pravnog stava dovela je do pravne nesigurnosti neviđenih razmera, a posledice toga počele su da deluju, usled čega se u jednom velikom delu i sprovodi ova izmena ZPP-a – kaže Ivan Simić.
Podseća da su odredbe o naknadi za obradu troškova sastavni deo ugovora o kreditu i da su oba potpisnika, i banka i klijent, dužni da ih poštuju. Međutim VKS je zauzeo stav da banka ima pravo na naplatu tih troškova samo ako je ponuda sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, po stavkama. Iz toga su proizašle prve presude u korist klijenata, a zatim i prve stotine i hiljade novih tužbi.
– Napravljen je presedan „par ekselans”. Uprkos stavu Narodne banke Srbije da je dozvoljeno naplaćivati naknade za troškove obrade kredita, VKS je zauzeo jedan populistički stav kojim je trebalo da se podiđe građanstvu. Smatram da je tako pravosudna elita pokušala da povrati poverenje u posrnuli autoritet pravosuđa. Umesto toga, dobili su pre svega pravnu nesigurnost jer NBS nikada nije zabranila bankama naplatu ove naknade, koju su korisnici kredita svojim potpisom prihvatili. Pored toga, ovim stavom najvišeg suda banke su stavljene u diskriminatorni položaj u odnosu na sudske takse koje takođe ne sadrže specifikaciju troškova, pri čemu, isto kao i krediti, imaju komponentu proporcionalnosti koja se određuje na osnovu vrednosti, samo se kod suda uzima vrednost spora, a kod banke vrednost kredita – objašnjava naš sagovornik.
Ugovor je zakon za stranke, naglašava i podseća da je to osnovno načelo ugovornog prava, kao i sloboda ugovaranja, koja kod kredita postoji pre svega u izboru banke, a zatim i u detaljima kredita.
– Samo zbog jednog pravnog stava stvoreno je na stotine hiljada novih sudskih predmeta u periodu od 2018. do 2021. godine. Sada jedan takav „masakr” nad nečim što je trebalo da bude pravna sigurnost i izvesnost – pojedinci iz pravosudne elite žele da zamene „genocidom” nad aksiomom pravne struke i nauke u pogledu jednog sistemskog i možda najvažnijeg procesnog zakona – ZPP-a. Sadašnji zakon je dobar i ne treba ga menjati – navodi Simić.
Smatra da nije dobar predlog da se menja mesna nadležnost sudova jer se time favorizuje tužilac u odnosu na vekovni princip koji je tuženom omogućavao da mu se sudi prema njegovom mestu prebivališta.
– Navodno rasterećenje Prvog osnovnog suda, u postupcima protiv države i grada Beograda, dovešće do drugih vrsta opterećenja državnih organa i lokalnih samouprava. Dakle, jednim inkvizitorskim pristupom pokušava se veštački rasteretiti rad sudova i smanjiti broj predmeta koji su posledica ishitrenog stava VKS iz 2018. godine. Taj pravni stav otvorio je Pandorinu kutiju i proizveo 100.000 predmeta protiv banaka u Srbiji – kaže advokat.
Reč je mahom o sporovima male vrednosti, koji proizvode velike troškove, ali to nije razlog da se zbog toga iz osnova menja jedan od najvažnijih zakona, smatra naš sagovornik.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.06.2021.Naslov: Redakcija