SRBIJA NASTAVLJA RAD NA ISPUNJENJU PREPORUKA GREKO-A

Ministarstvo pravde saopštilo je da ne postoji 17 preporuka GREKO-a (Radno telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije) upućenih našoj zemlji, već ukupno 13 i da se taj broj nije promenio.

U saopštenju se, povodom određenih, netačnih informacija koje su se pojavile u medijima, podseća na to da je Srbija u okviru četvrtog kruga evaluacije 2015. godine dobila ukupno 13 preporuka, i taj broj, niti same preporuke, nisu promenjene od tada.

Globalni izveštaj tog tela koji se odnosi na sve članice Saveta Evrope, a koji je predstavljen, ponovo je potvrdio činjenicu koja je istaknuta u posebnom izveštaju o napretku Srbije (objavljenom u aprilu 2019. godine) da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije.

To potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak, dok se, za razliku od nje, države poput Luksemburga, Turske, Danske i Češke, i dalje nalaze na toj listi.

Izveštaj o napretku Srbije iz aprila 2019. godine navodi da je Srbija delimično ispunila 10 preporuka, dok tri nije ispunila.

Uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija poslednji izveštaj o napretku u borbi protiv korupcije uputila GREKO-u u decembru 2019. godine, a koji Globalni izveštaj nije uzeo u obzir, resorno ministarstvo očekuje da će naredni izveštaj o napretku Srbije prepoznati učinjene pomake u ispunjavanju preporuka tog tela.

Ministarstvo podseća na to da je 1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 i 87/2018 - dr. zakon), na osnovu koga su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.

Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a među procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri (predsednici opština, sudije i drugi).

Srbija je jasnu opredeljenost da se uhvati u koštac za korupcijom pokazala i donošenjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine, čiju osnovu čini metod unakrsne provere imovine kroz poseban poreski postupak, koji vodi Poreska uprava.

U septembru 2020. godine počinje primena novog Zakona o sprečavanju korupcije("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 i 88/2019), koji je usvojen prošle godine i koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje, 8/2015 - odluka US i 88/2019). Zakon je usaglašen sa GREKO preporukama i predstavlja krovni preventivni anti-korupcijski propis.

Prošle godine je počela primena Zakona o lobiranju ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 i 86/2019 - dr. zakon), čije je usvajanje i primena takođe bila jedna od preporuka GREKO-a.

Ovim zakonom se prvi put uređuje oblast lobiranja u Srbiji i predstavlja jedan od mehanizama u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu nezakonitih uticaja.

Takođe, naša zemlja se od prošle godine više ne nalazi na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma (takozvanoj "sivoj listi").

Mnoge preporuke GREKO-a vezane su za promenu Ustava Republike Srbije, pa samim tim Savet Evrope nije u mogućnosti da tretira određene preporuke ispunjenim dok se taj proces ne završi.

Izvor: Vebsajt Vlade, 03.06.2020.
Naslov: Redakcija