NACRT ZAKONA O UPRAVLJANJU PRIVREDNIM DRUŠTVIMA KOJA SU U VLASNIŠTVU REPUBLIKE SRBIJE - Tekst propisa

1. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se način vlasničkog upravljanja i unapređenja korporativnog upravljanja u privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije (u daljem tekstu: društvo kapitala), kao i druga pitanja u vezi sa pravnim položajem društava kapitala.

Na ostala pitanja u vezi društava kapitala, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Član 2.

Društvo kapitala osniva Republika Srbija, radi sticanja dobiti i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.

Društvo kapitala može obavljati delatnost od opšteg interesa, koja je kao takva određena posebnim zakonom.

Osnivački akt društva kapitala donosi Vlada.

Član 3.

Društvo kapitala u smislu ovog zakona jeste privredno društvo (akcionarsko društvo i društvo s ograničenom odgovornošću) u kojima Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50% osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojima Republika Srbija ima kontrolno vlasništvo na osnovu ugovora.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog zakona se primenjuju na privredno društvo u kojima Republika Srbija ima 50% ili manje učešća u osnovnom kapitalu (u daljem tekstu: manjinsko društvo kapitala).

Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na privredna društva koja su u vlasništvu Republike Srbije koja obavljaju delatnost proizvodnje, naoružanja i vojne opreme; koja posluju kao banke; koja posluju kao osiguravajuće i druge finansijske organizacije; nedobitne organizacije; institute koji su organizovani kao privredna društva; na privredna društva u vlasništvu Republike Srbije nad kojima je pokrenut postupak privatizacije u smislu propisa kojim se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine, odnosno nad kojim je otvoren stečajni postupak u smislu propisa koji uređuje stečaj.

Član 4.

Politikom državnog vlasništva utvrđuje se svrha i ciljevi centralizovanog vlasničkog upravljanja, unapređenje korporativnog upravljanja u društvima kapitala, kao i način sprovođenja politike državnog vlasništva u društvima kapitala.

Centralizovano vlasničko upravljanje sprovodi se preko Ministarstva privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) koje prati i unapređuje sistem korporativnog upravljanja u društvima kapitala, donosi hitne mere u slučaju poremećaja u poslovanju društva kapitala i vrši druge poslove od značaja za vlasničko upravljanje, uključujući i saradnju sa ostalim ministarstvima i drugim državnim organima.

Član 5.

Politika državnog vlasništva uređena je Strategijom državnog vlasništva i upravljanja privrednim društvima koji su u vlasništvu Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija).

Vlada na predlog Ministarstva donosi Strategiju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan) se donosi radi operacionalizacije ciljeva Strategije.

Ministarstvo može da predloži Vladi izmene i dopune Strategije i Akcionog plana, ukoliko to zahtevaju izmenjene okolnosti.

II. NAČELA I CILjEVI CENTRALIZOVANOG VLASNIČKOG UPRAVLjANjA

1. Načelo odgovornosti

Član 6.

Odgovorno upravljanje obezbeđuje se utvrđivanjem ovlašćenja i obaveza lica koja su u organima društva kapitala, ustanovljavanjem obaveze kontinuiranog izveštavanja Ministarstva o ostvarenim ciljevima i rizicima upravljanja, kao i primenom kaznenih odredaba u slučajevima nepostupanja tih lica, u skladu sa zakonom.

Sprovođenjem načela odgovornosti obezbeđuje se i zaštita prava manjinskih vlasnika.

2. Načelo javnosti

Član 7.

Načelo javnosti u s vlasničkom upravljanju ostvaruje se primenom transparentnih pravila i kriterijuma za upravljanje donetim na osnovu zakona.

Godišnjim izveštajem o sprovođenju vlasničkog upravljanja i redovnim upoznavanjem javnosti sa radom Ministarstva ostvaruje se izvršenje ovog načela.

3. Načelo efikasnosti

Član 8.

Podelom ovlašćenja i odgovornosti, kao i sprovođenjem mera koje ograničavaju rizik od korupcije, drugog neetičkog ponašanja i uticaja, obezbeđuje se efikasan sistem vlasničkog upravljanja, u skladu sa međunarodnim standardima za upravljanje privrednim društvima u državnom vlasništvu, kao i za sprovođenje efikasnog sistema korporativnog upravljanja.

4. Načelo ekonomičnosti

Član 9.

Centralizovano vlasničko upravljanje obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenog strateškog pravca i definisanja ciljeva društva kapitala, čime će se ostvariti optimalni rezultati njegovog poslovanja.

Centralizovanim vlasničkim upravljanjem umanjuju se troškovi upravljanja i dugoročno povećava doprinos i vrednost društva kapitala, a sve u cilju očuvanja nacionalnih i strateških interesa.

5. Načelo poštovanja pravila konkurencije

Član 10.

Društvo kapitala ne sme da koristi svoj položaj koji bi mogao dovesti do ograničavanja konkurencije na tržištu.

Ovim načelom ostvaruje se poštovanje pravila konkurencije, u skladu sa zakonom..

6. Ciljevi centralizovanog vlasničkog upravljanja

Član 11.

Centralizovano vlasničko upravljanje će se vršiti u skladu sa ciljevima: 1) očuvanja nacionalnih i strateških interesa; 2) očuvanja tržišta i zaštite potrošača: 3) umanjenja socijalnog raslojavanja društva; 4) održivog upravljanja životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa Republike Srbije i 5) unapređenja ekonomskih, industrijskih i socijalnih ciljeva.

III. CENTRALIZOVANO VLASNIČKO UPRAVLjANjE

Član 12.

Vlada, na predlog Ministarstva, utvrđuje listu društava kapitala i manjinskih društava kapitala kojom će se izvršiti njihova klasifikacija.

Klasifikacija iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu ciljeva upravljanja iz člana 11. ovog zakona.

Lista iz stava 1. ovog člana ažurira se najmanje jednom godišnje i objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i internet stranici Ministarstva.

Član 13.

Ministarstvo svake godine, najkasnije do 1. septembra tekuće godine, utvrđuje plan godišnjih ciljeva i ključnih pokazatelja učinka za društvo kapitala (u daljem tekstu: Plan upravljanja) posebno po oblastima kojoj pripadaju, a na osnovu klasifikacije iz člana 12. ovog zakona.

Plan upravljanja sadrži naročito: pregled poslovnih aktivnosti, uključujući komercijalne i nekomercijalne ciljeve; finansijske i nefinansijske pokazatelje; pokazatelje iz oblasti zaštite životne sredine, društvene korporativne odgovornosti, oblasti korporativnog upravljanja, kao i druge pokazatelje, po potrebi.

Sadržaj i način sprovođenja Plana upravljanja propisuje ministar nadležan za poslove privrede (u daljem tekstu: Ministar).

Član 14.

Ministar obrazuje komisiju za utvrđivanje godišnjih ciljeva i ključnih pokazatelja učinka društva kapitala iz člana 13. ovog zakona (u daljem tekstu: Komisija).

Komisiju čine predstavnici Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za oblast kojoj pripada delatnost društva kapitala.

U radu Komisije može, po potrebi, učestvovati i predstavnik drugog državnog organa, odnosno stručno lice iz oblasti kojoj pripada delatnost društva kapitala.

Rad Komisije se bliže određuje Poslovnikom o radu koji će se usvojiti na konstitutivnoj sednici.

Administrativno-tehničke poslove za potrebe Komisije obavlja Ministarstvo.

Član 15.

Društvo kapitala dostavlja Ministarstvu:

- srednjoročni plan poslovanja;

- godišnji plan poslovanja;

- periodični izveštaj o poslovanju;

- druga planska i izveštajna akta, po potrebi.

Godišnji plan poslovanja mora biti usklađen sa Planom upravljanja.

Na srednjoročni plan poslovanja i godišnji plan poslovanja saglasnost daje Ministarstvo.

Prilikom davanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo pribavlja saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za oblast kojoj pripada delatnost društva kapitala, a po potrebi i drugih organa.

Vlada, na predlog Ministarstva, utvrđuje sadržinu, način izrade, način i rokovi dostavljanja akata iz stava 1. alineje 1-3. ovog člana.

Član 16.

Ministarstvo prati poslovanje društva kapitala, naročito kroz proveru uspešnosti ostvarivanja godišnjih ciljeva utvrđenih Planom upravljanja, proveru ostvarenosti godišnjih planova poslovanja, kroz izveštavanje o istom.

Kod bitnih odstupanja od godišnjih ciljeva utvrđenih Planom upravljanja, Ministarstvo može da zahteva hitno obrazloženje od društva kapitala, kao i da nalaže sprovođenje hitnih mera za otklanjanje poremećaja u poslovanju društva kapitala, u skladu sa propisanim nadležnostima.

Član 17.

Ministarstvo izrađuje Godišnji izveštaj o sprovođenju Plana upravljanja (u daljem tekstu: Izveštaj Ministarstva) i dostavlja ga, Vladi radi usvajanja, najkasnije do 1. oktobra tekuće godine za prethodnu godinu.

Vlada dostavlja Narodnoj skupštini Izveštaj Ministarstva, radi informisanja.

Član 18.

Društvo kapitala je dužno da, preko Ministarstva, pribavi saglasnost Vlade na:

1) izmene i dopune osnivačkog akta, odnosno statuta;

2) akt o promeni pravne forme i statusnoj promeni;

3) akt o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka;

4) ulaganje kapitala;

5) raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom;

6) akt o cenovniku proizvoda i usluga društva kapitala koje obavlja delatnost od opšteg interesa, odnosno pruža usluge od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa posebnim zakonom, osim ako drugim zakonom nije predviđeno da tu saglasnost daje drugi državni organ.

Vlada donosi akt o kriterijumima za definisanje zarada, odnosno naknada za organe društva kapitala.

IV. KORPORATIVNO UPRAVLjANjE

Član 19.

Upravljanje u društvu kapitala može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.

Osnivačkim aktom, odnosno statutom određuje se da li je upravljanje jednodomno ili dvodomno, prema sledećim kriterijumima:

Društvo kapitala se organizuje kao društvo kapitala sa dvodomnim upravljanjem, ukoliko je veliko i srednje pravno lice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Društvo kapitala koje je malo i mikro pravno lice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, organizuje se kao društvo kapitala sa jednodomnim upravljanjem.

Provera ispunjenosti kriterijuma se vrši svake godine, po objavljivanju godišnjeg finansijskog izveštaja društva kapitala.

Član 20.

Na organizaciju društva kapitala primenjuje se zakon kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.,

Član 21.

Predstavnik Republike Srbije u Skupštini društva kapitala (u daljem tekstu: predstavnik Republike Srbije) zastupa interese Republike Srbije i izvršava svoje poslove stručno i savesno, sa pažnjom dobrog privrednika.

Predstavnik Republike Srbije imenuje se na četiri godine i razrešava aktom Ministra, nakon prethodne saglasnosti Vlade.

U ispunjavanju svojih obaveza i odgovornosti, predstavnik Republike Srbije je dužan da odgovorno postupa u korišćenju imovine i resursa, da postupa u skladu sa zakonima, podzakonskim aktima i aktima društva kapitala, kao i da primenjuje i aktivno unapređuje etičko ponašanje.

Predstavnik Republike Srbije ne sme biti u sukobu interesa, u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa.

Odredba st. 1 - 4. ovog člana primenjuje se i na predstavnika Republike Srbije u Skupštini manjinskog društva kapitala.

Član 22.

Broj i mandat članova skupštine i nadzornog odbora društva kapitala određuje se osnivačkim aktom odnosno statutom.

Prilikom određivanja broja članova skupštine i nadzornog odbora, društvo kapitala je dužno da vodi računa o kriterijumima iz člana 19. ovog zakona, rodnoj ravnopravnosti, kao i složenosti poslovanja.

Član 23.

Direktora društva kapitala, na period od četiri godine, imenuje i razrešava skupština društva kapitala u jednodomnom sistemu upravljanja, odnosno nadzorni odbor društva kapitala u dvodomnom sistemu upravljanja, na osnovu sprovedenog javnog konkursa i saglasnosti Ministarstva.

Ministarstvo je dužno da, pre davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, zatraži prethodnu saglasnost Vlade.

Član 24.

U eventualnim slučajevima nepostojanja direktora usled čega bi društvu kapitala pretio nastanak određene štete ili bi došlo do otežanog poslovanja, skupština društva kapitala može, do imenovanja direktora na javnom konkursu, hitnim postupkom, uz saglasnost Ministarstva, imenovati privremenog direktora, a najduže na period do godinu dana.

Ministarstvo je dužno da, pre davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, zatraži prethodnu saglasnost Vlade.

Član 25.

Pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, lica iz čl. 21, 23 i 24. ovog zakona moraju ispunjavati sledeće uslove:

1) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama;

2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz alineje prve ovog člana;

3) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na rukovodećim poslovima;

4) da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;

5) nepostojanje sukoba interesa u skladu s posebnim propisima koji uređuju sprečavanje sukoba interesa.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na predstavnika Republike Srbije u Skupštini manjinskog društva kapitala.

Vlada utvrđuje dodatne uslove za imenovanje i postupak imenovanja organa društva kapitala, kao i postupak o sprovođenju javnog konkursa direktora.

Član 26.

Lice koje se imenuje za predstavnika Republike Srbije u Skupštini društva kapitala, kao i predstavnika Republike Srbije u Skupštini manjinskog društva kapitala dužan je da Ministarstvu dostavi:

1) biografiju;

2) dokaz o odgovarajućem stepenu obrazovanja, odnosno overenu fotokopiju originala diplome;

3) uverenje da lice nije osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, koje ne sme biti starije od 15 dana od dana podnošenja prijave;

4) izjavu overenu kod javnog beležnika o nepostojanju sukoba interesa, koje ne sme biti starije od 60 dana od dana podnošenja prijave;

5) odgovarajući akt da ima pet godina radnog iskustva na poslovima u odgovarajućem stepenu stručne spreme;

6) dokaz akt da ima najmanje tri godine iskustva na rukovodećim položajima;

7) akt nadležne poreske uprave da nema nepodmirenih poreskih dugovanja prema Republici Srbiji, koja ne sme biti starija od 30 dana od dana podnošenja prijave, a u slučaju da lice nije poreski obveznik, dužan je da dostavi izjavu overenu kod javnog beležnika;

8) akt nadležne poreske uprave da privredno društvo u kojem je lice koje se imenuje imalac akcija ili vlasnik udela od najmanje 25% osnovnog kapitala, nema nepodmirenih poreskih dugovanja prema Republici Srbiji, koja ne sme biti starija od 30 dana od dana podnošenja prijave, a u slučaju da lice nije vlasnik akcija ili udela, dužan je da dostavi izjavu overenu kod javnog beležnika.

Akte iz stava 1. ovog člana, o kojima se vodi službena evidencija pribavlja Ministarstvo, po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravni postupak.

Član 27.

Na pravila o Komisiji za reviziju društva kapitala (uspostavljanje, broj članova, sastav i druga pitanja), primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Pored poslova propisanih zakonom, Komisija za reviziju razmatra akte i pruža savete organima društva kapitala iz oblasti finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.

Član 28.

Društvo kapitala je dužno da uspostavi i primenjuje efikasan sistem internih kontrola i to na način koji obezbeđuje kontinuirano praćenje rizika kojima je društvo kapitala izloženo, odnosno može biti izloženo u svom poslovanju, a koji se sadržan u:

1) upravljanju rizicima;

2) kontroli usklađenosti poslovanja;

3) aktivnoj funkciji interne revizije.

Društvo kapitala je dužno da redovno vrši kontrolu usklađenosti poslovanja sa zakonom, drugim propisima i aktima društva kapitala, u cilju kontrole usklađenosti poslovanja, identifikovanja i upravljanja rizicima i eventualne neusklađenosti poslovanja radi ublažavanje rizika na najmanju moguću meru.

Kontrolom usklađenosti poslovanja redovno se obaveštavaju organi društva kapitala o novim propisima, kao i efektima koji oni mogu imati na poslovanje društva, prati se regulatorni okvir i procenjuju relevantni rizici neusklađenosti.

Interna revizija pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavnu aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja, tako što sistematično i ažurno procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima i upravljanje društvom kapitala.

Na uspostavljanje i rad interne revizije u društvu kapitala primenjuje se zakon kojim se uređuje interna finansijska kontrola u javnom sektoru.

Član 29.

Društvo kapitala je dužno, da u roku od 30 dana od usvajanja, odnosno imenovanja, na svojoj internet stranici objave:

1) osnivački akt, odnosno statut;

2) radne biografije članova organa društva kapitala;

3) organizacionu strukturu;

4) srednjoročni plan poslovanja;

5) godišnji plan poslovanja, kao i sve njegove izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa ako društvo kapitala ima konkurenciju na tržištu;

6) izveštaje o poslovanju;

7) godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora;

8) druge informacije od značaja za javnost.

Ministarstvo može utvrditi i druge elemente poslovanja društva kapitala koji će se objavljivati, a koji su od naročitog značaja za javnost.

Član 30.

Društvo kapitala je dužno da donese Etički kodeks.

Etičkim kodeksom se bliže uređuju principi i pravila poslovne etike, opšteprihvaćena pravila ponašanja i profesionalne standarde kojih su dužni da se pridržavaju svi zaposleni, radi zaštite etičkog i socijalno odgovornog ponašanja zaposlenih.

Cilj Etičkog kodeksa je da:

- iskaže posvećenost društva poštovanju najviših standarda etičkog ponašanja;

- podstakne odgovarajuće etičko ponašanje i sankcioniše svaki prekršaj u društvu kapitala;

- razvije etičku kulturu zasnovanu na tim standardima i ponašanju.

Društvo kapitala je dužno da donese i Plan integriteta, u skladu sa zakonom.

Član 31.

Vlada, na predlog Ministarstva, donosi Kodeks korporativnog upravljanja društava kapitala (u daljem tekstu: Kodeks).

Cilj Kodeksa je uspostavljanje i unapređenje principa korporativnog upravljanja i transparentnosti poslovanja društva kapitala, radi odgovornog i efikasnog upravljanja i ojačavanja profesionalizma i konkurentnosti, a sve u cilju očuvanja nacionalnog interesa i dobrobiti za Republiku Srbiju.

Društvo kapitala je dužno da dostavi Ministarstvu izveštaj o implementaciji Kodeksa, najkasnije do kraja prvog tromesečja tekuće godine, za prethodnu godinu.

Član 32.

Lica iz čl. 21. i 23. ovog zakona, kao i članovi nadzornog odbora društva kapitala koja su 100% u vlasništvu Republike Srbije dužni su da se stručno usavršavaju iz oblasti korporativnog upravljanja.

Stručno usavršavanje vrši se prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: Program) koji donosi Ministar, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: edukacija) i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: ispit).

Edukaciju sprovode pravna lica koja su registrovana da vrše usluge usavršavanja i edukacije odraslih na teritoriji Republike Srbije, a koja su u prethodne tri godine realizovala najmanje deset obuka ili sličnih aktivnosti (uključujući predavanja, seminare, radionice ili obuke na daljinu) iz oblasti korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: Realizatori).

Programom se utvrđuje naročito: oblasti korporativnog upravljanja koje su predmet edukacije i ispita; vremensko trajanje edukacije; sistem rada, obaveze i praćenje rada Realizatora; rokovi za održavanje edukacije; program, način i cena polaganja ispita, način i rokovi izdavanja sertifikata, kao i druga pitanja u vezi sa realizacijom edukacije, polaganja ispita i dodele sertifikata.

Ministarstvo jedanput tokom kalendarske godine raspisuje javni poziv za Realizatore, koji se objavljuje na internet stranici Ministarstva.

Član 33.

Radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja, ispit, kao povereni posao, organizuje i sprovodi Privredna komora Srbije (u daljem tekstu: Komora) a lica koja polože ispit dobijaju uverenje o položenom ispitu (u daljem tekstu: sertifikat).

Lice koje nije položilo ispit ima pravo da pristupi ponovnom polaganju ispita.

Sertifikat izdaje Ministarstvo.

Edukaciji i polaganju ispita može pristupiti i svako lice koje ispunjava uslove za imenovanje u organe društva kapitala.

Izuzetno, obavezu polaganja ispita nema lice koja ima međunarodni sertifikat i položen odgovarajući ispit u inostranstvu iz oblasti korporativnog upravljanja, što dokazuje overenom dokumentacijom.

Član 34.

Za potrebe sprovođenja Programa, Ministar obrazuje Stručni savet za praćenje sistema stručnog usavršavanja u društvu kapitala (u daljem tekstu: Stručni savet).

Stručni savet je stručno i konsultativno telo sastavljeno od pet članova koje imenuje Ministar. Tri člana Stručnog saveta su predstavnici Ministarstva, od kojih je jedan predsednik, jedan član je predstavnik Privredne komore Srbije, a jedan član je stručnjak u oblasti korporativnog upravljanja.

U vršenju svojih dužnosti, Stručni savet prati proces stručnog usavršavanja, kao i sistem edukacije i polaganja ispita propisanih Programom.

Rad Stručnog saveta se bliže određuje Poslovnikom o radu koji će se usvojiti na konstitutivnoj sednici.

Administrativno-tehničke poslove za potrebe Stručnog saveta obavlja Ministarstvo.

V. JEDINSTVENE EVIDENCIJE PODATAKA

Član 35.

Agencija za privredne registre u okviru Registra privrednih subjekata, formira javno dostupnu jedinstvenu evidenciju podataka za društva kapitala.

Član 36.

Ministarstvo uspostavlja i vodi Jedinstvenu evidenciju korporativnog upravljanja društava kapitala.

Jedinstvena evidencija iz stava 1. ovog člana je javno dostupna baza podataka o organima društva kapitala, Realizatorima, licima koja poseduju sertifikat, kao i drugim podacima iz oblasti korporativnog upravljanja.

Član 37.

Ministarstvo uspostavlja i vodi informacionu platformu za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju rada i izveštavanje društava kapitala (u daljem tekstu: Jedinstvena informaciona platforma).

Jedinstvena informaciona platforma je jedinstveni elektronski sistem u koji društvo kapitala unosi sadržaj svojih dokumenata i planova i vrši izveštavanje u skladu sa ovim zakonom.

Kroz Jedinstvenu informacionu platformu obezbeđuje se blagovremeno izveštavanje o ostvarenim ciljevima i praćenje ostvarenih vrednosti pokazatelja učinka.

Član 38.

Sadržinu i način vođenja i održavanja evidencija i platforme iz čl. 35 - 37. ovog zakona, način unosa podataka i digitalni format dokumenata koji se dostavljaju kroz te evidencije, kao i pristup tim podacima propisuje Ministar.

VI. PRIMENA ZAKONA NA DRUŠTVA KAPITALA KOJA OBAVLjAJU DELATNOST PROIZVODNjE I SNABDEVANjA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, ODNOSNO PRIRODNIM GASOM

Član 39.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na Ministarstvo, u slučaju upravljanja društvom kapitala koje obavlja delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom, neposredno se primenjuju na ministarstvo nadležno za poslove energetike, osim odredaba čl. 5, 12, 13. stav 3, 15. stav 5, čl. 31. -34, čl. 36- 38. ovog zakona.

VII. PROMENA PRAVNE FORME JAVNIH PREDUZEĆA

Član 40.

Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija (u daljem tekstu: javno preduzeće) vrši promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.

Prilikom promene pravne forme osnovni kapital javnog preduzeća se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva.

Prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava se pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta, zadržavajući svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu.

Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati.

VIII. NADZOR NAD SPROVOĐENjEM ZAKONA

Član 41.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i akata donetih na osnovu ovog zakona sprovodi Ministarstvo, osim odredbe člana 39. ovog zakona.

IX. KAZNENE ODREDBE

Član 42.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u društvu kapitala ukoliko:

1) društvo kapitala ne objavi podatke iz člana 29. u propisanom roku;

2) društvo kapitala ne donese Etički kodeks i Plan integriteta iz člana 30. ovog zakona;

3) društvo "kapitala ne dostavi izveštaj o implementaciji Kodeksa korporativnog upravljanja u roku iz člana 31. ovog zakona;

4) društvo kapitala ne dostavi spisak nepokretne imovine nad kojom ima pravo svojine, odnosno pravo korišćenja iz člana 43. ovog zakona, u roku propisanim ovim zakonom;

5) društvo kapitala ne dostavi Ministarstvu procenu vrednosti kapitala i imovine iz člana 43. ovog zakona, u roku propisanim ovim zakonom.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 43.

Društva kapitala su dužna da dostave Ministarstvu spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine dana od dana početka primene ovog zakona.

Na osnovu spiska iz stava |. ovog člana Vlada, na predlog Ministarstva, odlučuje o nepokretnoj imovini nad kojom imaju pravo korišćenja, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine.

Najkasnije u roku od godinu dana od dana završetka pravnog posla iz stava 2. ovog člana, društvo kapitala je dužno da izvrši procenu vrednosti kapitala i imovine i iste dostavi Ministarstvu.

Član 44.

Vlada će, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, sprovesti promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.

Društva kapitala iz člana 3. ovog zakona, kao i društva kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa u smislu zakona kojim se uređuju javna preduzeća dužna da svoju organizaciju, kao i svoje opšte akte i osnivačke ugovore usklade sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Član 45.

Lica iz člana 32. stav 1. ovog zakona, koji na dan početka primene ovog zakona obavljaju tu funkciju, dužni su da polože ispit u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Lica koja se imenuju nakon početka primene ovog zakona, mogu da stupe na funkciju ako nemaju položen ispit, ali su dužni da isti polože u roku od šest meseci od dana imenovanja.

Član 46.

Vlada će, u roku od 90 dana od dana početka primene ovog zakona, doneti akt iz člana 12. ovog zakona.

Vlada će, u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona, doneti akt iz člana 15. stav 5, člana 18. stav 2. i člana 31. stav 1. ovog zakona.

Vlada će, u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona, doneti akt iz člana 25. ovog zakona.

Vlada će, danom početka primene ovog zakona, doneti akt iz člana 40. stav 4. ovog zakona.

Ministar će u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona, doneti akt iz člana 13. stav 3. ovog zakona.

Ministar će danom početka primene ovog zakona, doneti akt iz člana 32. stav 2. ovog zakona.

Ministar će u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona, doneti akt iz člana 38. ovog zakona.

Član 47.

Zakoni i podzakonski akti kojima su uređena pojedina pitanja pravnog položaja i rada javnih preduzeća, društava kapitala i društava kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, kao i zakoni i podzakonski akti kojima su uređena pitanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa, uskladiće se sa odredbama ovog zakona do 1. januara 2025. godine.

Član 48.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje 1. januara 2024. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva privrede, 01.12.2022.
Naslov: Redakcija