PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20), u članu 27e dodaju se st. 59-61, koji glase:

“Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2022. godini zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate će se povećati za 8%.

Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2022. godini ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika plate će se povećati za 7%.

Povećanje plata iz st. 59. i 60. ovog člana vršiće se počev od plate za decembar 2021. godine.”.

Član 2.

U članu 56a stav 4. menja se i glasi:

“Na način iz stava 3. ovog člana Uprava za trezor postupa i u slučaju kada je ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate opredeljena direktnom korisniku budžetskih sredstava iskorišćena, a taj korisnik dostavi Upravi za trezor predlog iznosa štete koji je potrebno platiti po osnovu zaključenog vansudskog poravnanja ili izvršnog rešenja.”.

Član 3.

U članu 93. tačka 14) menja se i glasi:

“14) vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava za obavezno socijalno osiguranje, koji obuhvata:

-           obračun zarada, odnosno plata, uvećanja zarada, odnosno dodataka na platu, naknada, kao i drugih primanja;

-           održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima, izabranim i postavljenim licima, koji se odnose na njihova primanja;”.

Član 4.

Član 93b menja se i glasi:

“Član 93b

Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Vojnobezbednosna agencija, Vojnoobaveštajna agencija, Bezbednosno-informativna agencija i njen indirektni korisnik, kao i ustanove koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja samostalno vrše obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica.

Centralizovani obračun primanja vrši se na osnovu podataka unetih od strane subjekata iz stava 1. ovog člana u informacioni sistem, koji omogućava obračun, kreiranje, čuvanje i razmenu podataka neophodnih za računovodstveno evidentiranje, isplate i izveštavanje, uključujući i obustave iz zarada, naknada i ostalih ličnih primanja lica iz stava 1. ovog člana, postupnim uvođenjem subjekata, počev od 1. januara 2022. godine, prema dinamici koju utvrđuje Ministarstvo, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže uređuje:

-           minimalne tehničke i funkcionalne karakteristike informacionog sistema za centralizovani obračun primanja;

-           vrstu, oblik i sadržinu podataka, kao i način i rokove za dostavljanje podataka od strane subjekata iz stava 1. ovog člana;

-           način, postupak i rokove za obradu podataka, kao i postupak i rokove za dostavljanje obračuna primanja subjektima iz stava 1. ovog člana;

-           odgovornost lica za dostavljanje i obradu podataka;

-           popunjavanje, sadržinu, održavanje, zaštitu i čuvanje baze podataka o zaposlenima, izabranim i postavljenim licima kod subjekata iz stava 1. ovog člana u vezi sa njihovim primanjima;

-           način i rokove izveštavanja iz baze podataka o zaposlenima, izabranim, i postavljenim licima kod subjekata iz stava 1. ovog člana u vezi sa njihovim primanjima;

-           dinamiku uvođenja subjekata iz stava 1. ovog člana u centralizovani sistem obračuna primanja;

-           druga pitanja od značaja za pravilan i blagovremen centralizovani obračun primanja subjekata iz stava 1. ovog člana, kao i za tačna izveštavanja iz baze podataka o zaposlenima, izabranim i postavljenim licima kod subjekata iz stava 1. ovog člana u vezi sa njihovim primanjima.

Korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje iz stava 2. ovog člana, po izvršenom obračunu, bez odlaganja, dostavljaju podatke koji su neophodni za isplatu primanja Upravi za trezor.

U slučaju da subjekti iz stava 2. ovog člana ne dostave podatke iz stava 5. ovog člana, neće im biti isplaćena primanja dok ne dostave propisane podatke.”.

Član 5.

U članu 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 95/18, 72/19 i 149/20), reči: “za 2022. godinu” zamenjuju se rečima: “za 2023. godinu”.

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Odgovornom fiskalnom politikom u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama u proteklom periodu obezbeđeno je relaksiranje politike plata i penzija i značajno povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede.

Plate i penzije zajedno čine preko 40% rashoda na nivou opšte države i njihova stabilizacija je od presudnog značaja za održivost javnih finansija.

U 2020. i 2021. godini došlo je do promene trenda u javnim rashodima s obzirom na razmere krize izazvane pandemijom. Mere su bile značajne na rashodnoj strani što je dovelo do jednokratnog povećanja učešća rashodne strane budžeta u BDP.

Na povećanje rashoda za zaposlene, čije učešće u BDP u 2020. godini je iznosilo 10,5% BDP, uticalo je vanredno povećanja zarada zaposlenih u sistemu zdravstva, kao i povećane isplate ostalih oblika dohotka kao što su prekovremeni rad, nagrade i povećanje broja zaposlenih u ovom sektoru. S obzirom na ograničen fiskalni prostor u narednom periodu zarade će se povećavati umereno i uz kontrolu, vodeći računa o njihovom učešću u BDP.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavca do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada u BDP oko 8,7%. Prosečan nivo zarada na nivou opšte države u EU je, pre pandemije, iznosio oko 10% BDP, dok je tokom 2020. godine podignut na 10,9% BDP. Tokom 2020. godine, u Srbiji, kao i u svim zemljama EU, učešće rashoda za zaposlene u BDP je povećano.

Povoljna kretanja na tržištu radne snage i očekivano realno povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, stabilan rast penzija i nastavak povoljnih uslova finansiranja, rezultiraće rastom lične potrošnje od 3,7% i sledstveno najvećem učešću ovog agregata u BDP, doprineće rastu ekonomske aktivnosti sa 2,5 p.p.

Polazeći od gore iznetog, kao i od toga da su tekuća makroekonomska kretanja i izgledi povoljniji od inicijalno projektovanih, osnovni razlog za donošenje ovog zakona je omogućavanje rasta plata u 2022. godini kod korisnika budžetskih sredstava svih nivoa vlasti, kao i kod korisnika organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Predloženo povećanje plata (zarada) nema uticaja na povećanje međunarodnih finansijskih obaveza, s obzirom na to da se ova vrsta rashoda finansira iz izvora 01 - Prohodi iz budžeta i izvora 04 - Sopstveni prihodi budžetskih korisnika.

Predviđeno povećanje plata u sektoru države je održivo i ne kreira spoljne, niti unutrašnje neravnoteže. Narodna banka Srbije za 2022. godinu očekuje kretanje inflacije u granicama cilja od 3%, sa dozvoljenim odstupanjima ±1,5 p.p.          

Pored toga, ovim zakonom menjaju se i odredbe koje uređuju centralizovani obračun primanja, s obzirom na planirano uvođenje nove informacione platforme.

Sistem za centralizovani obračun primanja - ISKRA svojim funkcionisanjem treba da omogući planiranje, kontrolu i projektovanje dva ključna segmenta sistema plata - a to su ljudski resursi u smislu načina na koji se ovim resursima upravlja i planira, kao i finansijsko upravljanje, u smislu kontrole rashoda i izvršenih isplata za sva zaposlena, izabrana i postavljena lica kod korisnika budžeta i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Ovakvo rešenje doprinosi smanjenju troškova svih operacija u ljudskim resursima harmonizacijom i konsolidacijom procesa u obračunu zarada na jedinstvenoj integrisanoj platformi, kao i jednostavan pristup svim podacima zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kao i efikasnom upravljanju celim procesom obračuna zarada.

Novo softversko rešenje treba da omogući da Ministarstvo finansija ima precizne podatke, u realnom vremenu, o ukupnom broju zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžeta svih nivoa vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u Republici Srbiji u cilju reforme sistema plata, budžetskog planiranja i izdvajanja neophodnih finansijskih sredstava.

Cilj je da se uspostavi preciznije izračunavanje potrebnih finansijskih sredstava za primanja, centralizuje upravljanje ljudskim resursima na nivou države sa aspekta Ministarstva finansija, kao i da se centralizuje i harmonizuje obračun primanja za sve korisnike budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja na isti način.

Navedeni sistem objedinjuje i sistematizuje podatke o zaposlenim, izabranim, postavljenim licima kod korisnika javnih sredstava (10.560 korisnika), kao i podatke o primanjima tih lica (preko 450.000 zaposlenih). Projekat se realizuje kroz 4 faze u kojima će korisnici biti uključeni u sistem.

1. faza: direktni budžetski korisnici, sektor pravosuđa, sektor kulture, sektor rada, zapošljavanja i socijalne politike - planirano od II kvartala 2021. godine do I kvartala 2022. godine;

2. faza: sektor prosvete (osnovne i srednje škole i učenički domovi) - planirano od III kvartala 2021. godine do III kvartala 2022. godine;

3. faza: sektor zdravstva - planirano od II kvartala 2022. godine do IV kvartala 2022. godine;

4. faza: jedinice lokalne samouprave sa indirektnim korisnicima (predškolske ustanove, ustanove kulture, ustanove socijalne zaštite i dr.) - planirano od I kvartala 2023. godine do IV kvartala 2023. godine).

U okviru navedenog jedinstvenog informacionog sistema ISKRA biće omogućeno:

1. jedinstven obračun primanja, uz sistem automatskih kontrola unosa podataka;

2. pravovremeno izveštavanje svih relevantnih organa vezano za troškove zarada i ostalih primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica;

3. planiranje, upravljanje i kontrola izvršenja budžeta za primanja;

4. kontrolu troškova zapošljavanja i organizacionih promena.

Obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica realizovaće se implementacijom sistema za obračun primanja, koji će obračunavati primanja na bazi podataka o svim zaposlenim, imenovanim i angažovanim licima sa liste korisnika javnih sredstava koji se nalaze u postojećem registru zaposlenih.

U okviru sistema ISKRA kreiraće se centralizovana baza podataka u kojoj će se čuvati podaci o zaposlenima i platama i koja će omogućiti korisnicima sistema pristup ažurnim i relevantnim informacijama za podršku poslovnom odlučivanju u skladu sa dodeljenim pravima pristupa.

Softversko rešenje će podržavati:

- unos i održavanje podataka o organizacionim strukturama korisnika javnih sredstava;

- implementaciju sistematizacija radnih mesta, planiranje broja izvršilaca;

- unos i održavanje podataka o zaposlenima i njihova raspoređivanja u skladu sa važećim aktima.

Da bi se zaposlenima obračunala plata nakon ažuriranja svih kadrovskih podataka, najvažniji proces je unos podataka o radnom vremenu zaposlenih od strane korisnika sistema. Zbog toga je veoma važna sinhronizacija i pravovremeni unos svih vremenskih podataka neophodnih za obračun plata. Podaci o radnom vremenu za zaposlene će se unositi korišćenjem ekranske forme za unos podataka, korišćenjem unapred definisanih šablona. Unos svih vremenskih podataka za obračun plata (sati za redovan rad, službeni put, godišnji odmor, državni praznik kada lice ne radi, dodatak za rad na državni praznik, noćni rad, prekovremeni rad, plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, bolovanje do 30 dana, bolovanje preko 30 dana, porodiljsko odsustvo) i ostalih podataka potrebnih za obračun (dodaci za noćni i prekovremeni rad, uvećane cene rada i ostali vanredni prihodi) biće vršeno za sve korisnike javnih sredstava na isti način korišćenjem jedinstvenog šifarnika za sve vremenske podatke.

Novo rešenje će omogućiti unos podataka o obustavama zaposlenih na osnovu jedinstvenog šifarnika vrsta obustava za sve korisnike javnih sredstava. S tim u vezi biće obezbeđen i unos računa za uplatu obustave, naziv davaoca kredita, poziv na broj, datum početka i završetka otplate, ukupan iznos duga, iznos rate i broj rata.

Sistem će omogućiti pripremu podataka za knjiženje obračuna plata u elektronskom obliku, u jedinstvenom formatu za sve korisnike javnih sredstava predviđene projektom. Navedeni format trenutno koristi Uprava za trezor, za potrebe knjiženja i isplate plata, kao i poreske prijave.

U cilju kreiranja izveštajnog (analitičkog) podsistema i napredne analitike, biće implementirana Jedinstvena analitička platforma (“JAP”), koja je zasnovana na tri ključna podsistema:

-           jedinstveno skladište podataka;

-           analitički servis;

-           servis napredne analitike.

Da bi sistem ISKRA funkcionisao neophodno je izvršiti migraciju (prenos) podataka iz postojećeg korisničkog sistema, bilo automatski, kreiranjem programa ili korišćenjem SAP-ovog standardnog rešenja za migraciju podataka (LSMW). Takođe, podatke je moguće i ručno unositi u SAP sistem.

Za import u SAP sistem potrebno je dostaviti podatke u predefinisanim šablonima za migraciju. Implementator će svakom korisniku dostaviti fajlove u odgovarajućem elektronskom formatu (Excel fajlovi) za prenos ovih podataka na način dogovoren u toku realizacije projekta.

Nakon izvršenih radnji migracije, transformacije i učitavanja podataka, kao i implementacije analitičkih servisa prema usvojenom dizajnu, uslediće pripreme za produktivni rad koje uključuju obuku krajnjih korisnika i aktivnosti potrebne za početak produktivnog rada, kao i podršku u trajanju od 3 meseca od usvajanja zapisnika o uspešnoj realizaciji paketa projekta.

Kako bi ISKRA kao jedini sistem kroz koji će zaposleni u javnom sektoru moći da primaju platu funkcionisao na efikasan način, neophodno je da svi koji će na njemu raditi budu adekvatno obučeni da rade i koriste sistem.

S obzirom da će tokom realizacije sistema ISKRA određene grupe korisnika sistema biti puštene u produkcioni rad, Obrađivač će obezbediti upravljanje i održavanje aplikacija u produkcionom radu, kao i implementacione podrške tim aplikacijama kroz rad svog tima. Očekuje se da tim za pružanje ovih usluga preuzme implementirano rešenje od strane izvođačkog tima, i dalju komunikaciju sa korisnicima sistema i otklanjanje problema u radu na aplikacijama.

Imajući u vidu da će sistem obračuna funkcionisati putem unošenja podataka od strane korisnika to je očekivano da određeni broj zaposlenih iz Uprave za trezor koji je sada angažovan na obračunu ličnih primanja bude angažovan na kontroli unosa podataka, tako da u samom početku rada sistema nije planirano angažovanje dodatnih ljudskih resursa.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona propisani su procenti povećanja plata zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2022. godini. Prema predloženom rešenju zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate će se povećati za 8%. Ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika plate će se povećati za 7%.

Članom 2. ovog zakona menja se stav 4. u članu 56a Zakona o budžetskom sistemu kako bi se propisano rešenje odnosilo na sve direktne korisnike budžetskih sredstava, a ne samo na Ministarstvo odbrane. Na ovaj način omogućiće se dosledno sprovođenje člana 300. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS”, br. 06/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje i 54/19).

Članom 3. ovog zakona menja se tačka 14) u članu 93. Zakona o budžetskom sistemu kako bi se stvorio pravni osnov da Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžeta svih nivoa vlasti, a ne samo kod korisnika budžeta Republike Srbije, kakvo je važeće rešenje.

Članom 4. ovog zakona menja se član 93b Zakona o budžetskom sistemu koji uređuje centralizovani obračun primanja iz razloga uspostavljanja novog informacionog sistema, koji će omogućiti obračun, kreiranje, čuvanje i razmenu podataka neophodnih za računovodstveno evidentiranje, isplate i izveštavanje, uključujući i obustave iz zarada, naknada i ostalih ličnih primanja zaposlenih. Uvođenjem novog informacionog sistema za centralizovani obračun primanja vršiće se obračun primanja za oko 450.000 lica koja su zaposlena kod 10.560 korisnika javnih sredstava i isti ima za cilj da doprinese smanjenju troškova svih operacija u ljudskim resursima kroz harmonizaciju i konsolidaciju procesa u obračunu primanja na jedinstvenoj integrisanoj platformi. Takođe, pored na ovaj način obezbediće se jednostavan pristup svim podacima zaposlenih, kao i efikasno upravljanje celim procesom obračuna primanja, što će osigurati precizno planiranje i praćenje rashoda za zaposlene.

Članom 5. ovog zakona predlaže se da se poreski rashodi iskazuju u opštem delu zakona o budžetu Republike Srbije, počev od budžeta za 2023. godinu.

Članom 6. ovog zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Procenjeni finansijski efekat ovog zakona na budžete svih nivoa vlasti i na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2022. godini iznosi oko 45 mlrd. dinara.

V. RAZLOZI ZA STUPANjE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U “SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se predložena rešenja primene u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2022, kao i u finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2022. godini.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2021.