(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Građani masovno tuže banke zbog čega su sudovi pretrpani. Udruženje sudija i tužilaca predlaže da se tužbe za nezakonitu naplatu naknada izmeste iz redovnih sudova i namire vansudski
U Srbiji su sudovi pretrpani tužbama protiv banaka zbog naplate naknade za obradu kredita. Prema nezvaničnim podacima, u sudovima je više od 30.000 takvih tužbi. Nekoliko hiljada već je presuđeno u korist klijenata. Banke su i dalje stava da u naplati naknade, prema važećim zakonima, nema ništa sporno. Udruženje sudija i tužilaca upozorava – sudovi su blokirani, posle banaka klijenti će tužiti državu zbog neefikasnosti.
Još se nije ohladila odluka i presuda Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa kreditom u švajcarskim francima, a građani su ponovo napunili sudske depoe.
Ovoga puta tuže i traže od banaka povraćaj novca od naknade za obradu kredita.
Smatraju da prema Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020) banka može da ima kao jedinu zaradu - kamatu, ali da klijent ni kroz ukupnu kamatu ne zna šta zapravo plaća.
Ivana Josifović iz Udruženja sudija i tužilaca navodi da je, s obzirom da banka kao tužena strana nije dokazala koji su to troškovi, zaključak suda da ti troškovi nisu realno opredeljeni.
"Samim tim, odredba ugovora kojim se klijent obavezuje na to je za njega neodređena ili neodrediva, što je čini ništavom", objašnjava Josifović.
Šta je još sporno, a na šta se žale klijenti, a oslanjaju advokati? Oni za sada nude besplatno zastupanje, jer će usluge naplatiti po dobijanju sporova.
"Mi smo u praksi videli da se ti procenti kreću od jedan do čak 15 odsto od odobrenog kredita. Obično je procenat manji kod većih kredita, odnosno stambenih, a veći je procenat bio kod tih manjih keš, brzih kredita", objašnjava Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača "Efektiva".
Čak postoje banke, kako dodaje, koje su to ugovarale u fiksnom iznosu. "Odobre 100 hiljada, a uzmu 12 hiljada na ime troškova za obradu kredita", navodi Gavrilović.
Za razliku od suda koji se poziva na Zakon o obligacionim odnosima, Narodna banka poručuje da Zakon o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) reguliše rad banaka.
"Banke imaju pravo da zaračunavaju troškove obrade kredita, ali moraju da upoznaju građane sa svim elementima ugovora i rizicima. Prilikom odobravanja pozajmica, troškovi obrade kredita trebalo bi da budu ujednačeni srazmerno uloženom trudu", navodi NBS.
Udruženje sudija i tužilaca predlaže da se tužbe za nezakonitu naplatu naknada izmeste iz redovnih sudova i namire vansudski.
Kažu da je to korisno i za banke, jer evidentno gube sporove, a svi troškovi će pasti na njihov račun.
"Država na prvom mestu dobija zadovoljne građane, dobija rasterećene sudove, dobija u razumnom roku suđeni svaki drugi predmet i izbegava i ograđuje se za evidentne i izvesne troškove za naknadu štete zbog suđenja van razumnog roka", ističe Josifovićeva.
Ukoliko su klijenti izgubili originalnu dokumentaciju vezanu za kredite, teško će od banke dobiti kopije, iako na to imaju pravo.
Ako dobiju spor, a banka je u međuvremenu propala, čekaće na izmirenje iz stečajne mase. Ako je banka prodata, naknadu štete sud će tražiti od novog vlasnika.
Izvor: Vebsajt RTS, Dragan Stojev, 05.10.2020.Naslov: Redakcija