PREDLOG ZAKONA O UREĐENJU TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se zahtevi i mere uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Definicije

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         interventna cena jeste jedinična vrednost poljoprivrednog proizvoda izražena u novcu, po kojoj se otkupljuje poljoprivredni proizvod u javnoj intervenciji;

2)         korisnik mera uređenja tržišta jeste fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice koje obavlja aktivnosti, poslove, odnosno delatnosti u sektorima iz člana 3. stav 1. ovog zakona i ostvaruje pravo na mere uređenja tržišta;

3)         neobavezna napomena sa unapred određenom sadržinom (u daljem tekstu: neobavezna rezervisana napomena) jeste navod na ambalaži proizvoda koji dodatno ističe pojedine specifične i prepoznatljive osobine proizvoda, radi informisanja potrošača;

4)         prvi otkupljivač sirovog mleka jeste pravno lice ili preduzetnik koji ima registrovan, odnosno odobren objekat u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo i koji kupuje sirovo mleko neposredno od proizvođača radi sakupljanja, obrade, prerade ili prodaje drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku koji se bavi obradom, odnosno preradom mleka ili drugih mlečnih proizvoda;

5)         Registar trgovaca voćem i povrćem (u daljem tekstu: Registar trgovaca) jeste elektronska baza podataka o trgovcima voćem i povrćem koju vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo);

6)         reprezentativno tržište jeste deo tržišta koji svojim udelom čini reprezentativni statistički uzorak;

7)         referentna cena jeste jedinična vrednost poljoprivrednih proizvoda na osnovu koje se odlučuje o pokretanju, odnosno prestanku intervencije na tržištu, izražena u novcu;

8)         trgovac voćem i povrćem jeste preduzetnik ili pravno lice koje kupuje, prodaje, uvozi ili izvozi sveže voće i povrće koje je predmet tržišnih standarda, sa ciljem stavljanja na tržište u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

9)         tržišna godina jeste vremenski period u kojem se sprovode određeni zahtevi i mere uređenja tržišta;

10)       tržišna cena jeste jedinična vrednost poljoprivrednog proizvoda koja se formira na tržištu na osnovu ponude i tražnje, izražena u novcu;

11)       tržišni poremećaj jeste narušavanje odnosa ponude i tražnje na unutrašnjem ili inostranom tržištu;

12)       tržišni standardi za poljoprivredne proizvode (u daljem tekstu: tržišni standardi) jesu karakteristike poljoprivrednih proizvoda na osnovu kojih se utvrđuje da proizvodi odgovaraju svojoj klasi ili kategoriji u koju su razvrstani.

Lista proizvoda

Član 3.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sledećim sektorima:

1)         žitarice;

2)         šećer;

3)         suvo krmno bilje;

4)         seme;

5)         hmelj;

6)         voće i povrće;

7)         prerađevine od voća i povrća;

8)         vino;

9)         živo bilje i cveće;

10)       duvan;

11)       goveđe i teleće meso;

12)       mleko i mlečni proizvodi;

13)       svinjsko meso;

14)       ovčije i kozije meso;

15)       jaja;

16)       živinsko meso;

17)       pčelinji proizvodi;

18)       drugi sektori.

Vlada utvrđuje listu proizvoda u sektorima iz stava 1. ovog člana.

Tržišna godina

Član 4.

Tržišna godina za sektor:

1)         voća i povrća i prerađevina od voća i povrća je od 1. januara do 31. decembra tekuće godine;

2)         žitarica, i to:

(1)        strnih žita je od 1. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine;

(2)        kukuruza je od 1. oktobra tekuće godine do 30. septembra naredne godine;

3)         mleka i mlečnih proizvoda je od 1. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine;

4)         semena je od 1. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine;

5)         vina je od 1. avgusta tekuće godine do 31. jula naredne godine;

6)         šećera je od 1. oktobra tekuće godine do 30. septembra naredne godine;

7)         drugih sektora, i to:

(1)        banana je od 1. januara do 31. decembra tekuće godine;

(2)        maslinovog ulja i stonih maslina je od 1. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine;

(3)        lana i konoplje je od 1. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine;

(4)        pirinča je od 1. septembra tekuće godine do 31. avgusta naredne godine;

(5)        uljarica je od 1. oktobra tekuće godine do 30. septembra naredne godine.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje vremenski period tržišnih godina za druge sektore iz člana 3. stav 1. ovog zakona.

Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije

Član 5.

Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (u daljem tekstu: STIPS) organizuje se i razvija radi prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o cenama na malo i veliko i količinama određenih poljoprivrednih proizvoda i cenama inputa sa domaćeg reprezentativnog tržišta, kao i izveštavanja i razmene podataka i informacija sa nadležnim ustanovama i službama u poljoprivredi u Republici Srbiji i drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Organi državne uprave, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, kao i pravna lica, ustanove i druge organizacije od značaja za poljoprivredu dužni su da podatke iz stava 1. ovog člana dostavljaju Ministarstvu.

Reprezentativno tržište iz stava 1. ovog člana određuje se na osnovu obima proizvodnje, odnosno prometa određenih poljoprivrednih proizvoda.

Sredstva za funkcionisanje STIPS obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.

Ministar bliže propisuje organizaciju STIPS, način prikupljanja, obrade, korišćenja i dostavljanja podataka, subjekte koji dostavljaju podatke, vrste podataka i rok za njihovo dostavljanje, uslove i način određivanja reprezentativnih tržišta, period izveštavanja, kao i proizvode koji su predmet izveštavanja.

II. ZAHTEVI I MERE UREĐENJA TRŽIŠTA

1. Zahtevi uređenja tržišta

Obuhvat zahteva uređenja tržišta

Član 6.

Zahtevi koji se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvataju:

1)         zahteve za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište;

2)         posebne zahteve u pojedinim sektorima;

3)         zahteve i pravila koji se odnose na proizvođačke organizacije, udruženja proizvođačkih organizacija i međugranske organizacije;

4)         prilagođavanje ponude u sektoru vina;

5)         ugovorne odnose u skladu sa ovim zakonom.

a) Zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište

Tržišni standardi i drugi zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište

Član 7.

Poljoprivredni proizvodi za koje su propisani tržišni standardi i drugi zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište stavljaju se na tržište samo ako su u skladu sa propisanim tržišnim standardima i drugim zahtevima za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište i ako ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

Tržišni standardi propisuju se za sektore iz člana 3. stav 1. tač. 5) - 7), tačka 9), tač. 15) i 16) i tačka 18) ovog zakona.

Tržišni standardi iz stava 2. ovog člana propisuju se prema vrsti poljoprivrednih proizvoda i njihovim karakteristikama, na osnovu sledećih kriterijuma:

1)         klasifikacije, odnosno kategorizacije;

2)         vrste, biljne sorte, rase životinja, komercijalnog tipa, odnosno komercijalne vrste;

3)         izgleda, konzistentnosti, svojstva proizvoda i procenta učešća vode;

4)         posebnih sastojaka koji se upotrebljavaju u proizvodnji;

5)         načina gajenja i metoda proizvodnje;

6)         učestalosti sakupljanja, isporuke, čuvanja, obrade, načina i temperature konzervisanja;

7)         skladištenja i prevoza;

8)         mesta proizvodnje, odnosno porekla, osim za živinsko meso;

9)         ograničenja vezanih za upotrebu određenih sastojaka i postupaka;

10)       uslova odlaganja, čuvanja, prometa i korišćenja proizvoda;

11)       dodatnih zahteva za označavanje.

Izuzetno od stava 1. ovoga člana, poljoprivredni proizvodi koji se stavljaju na tržište ne moraju da budu usklađeni sa tržišnim standardima u sledećim sektorima:

1)         u sektoru hmelja pod uslovom da:

(1)        je hmelj ubran na zemljištu koje je u vlasništvu pivare i koristi se u prirodnom ili prerađenom stanju;

(2)        su proizvodi dobijeni od hmelja prerađeni u ime i za račun pivare pod uslovom da ih pivara koristi u svojoj proizvodnji;

(3)        su hmelj i proizvodi dobijeni od hmelja pakovani u mala pakovanja za sopstvene potrebe fizičkih lica;

(4)        su proizvodi dobijeni od izomerizovanih proizvoda od hmelja;

2)         u sektoru voća i povrća pod uslovom da:

(1)        su označeni rečima: "namenjeni za preradu" ili "za ishranu životinja" ili drugu neprehrambenu upotrebu;

(2)        su očišćeni ili narezani i na taj način pripremljeni za jelo ili spremni za kuvanje;

(3)        se stavljaju na tržište kao jestive klice razvrstane kao voće i povrće;

(4)        ih proizvođač prodaje ili isporučuje u objekte za pripremu i pakovanje ili u objekte za skladištenje ili otprema sa svog poljoprivrednog gazdinstva u objekte za pripremu i pakovanje;

(5)        se otpremaju iz objekata za skladištenje u objekte za pripremu i pakovanje;

(6)        proizvođač direktno prodaje poljoprivredne proizvode krajnjem potrošaču na poljoprivrednom gazdinstvu ili na pijaci;

(7)        poljoprivredne proizvode na tržište stavlja preduzetnik koji obavlja trgovinu na malo;

(8)        su razvrstani u samonikle pečurke, kapar, gorki badem u ljusci, badem bez ljuske, lešnik bez ljuske, obični orah bez ljuske, pistaće, jezgra borove šišarke (pinije), makadamski orah, hikori orah, sušene banane, sušene agrume, mešavine tropskog jezgrastog voća, mešavine ostalog jezgrastog voća i šafran u skladu sa propisom kojim se uređuje carinska tarifa;

3)         u sektoru jaja pod uslovom da ih proizvođač direktno prodaje krajnjem potrošaču na poljoprivrednom gazdinstvu ili na pijaci.

Drugi zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište obuhvataju upotrebu:

1)         propisanih definicija, oznaka i prodajnih naziva za poljoprivredne proizvode koji se stavljaju na tržište u sektorima iz člana 3. stav 1. tač. 11) i 12), tač. 15) i 16) i tačka 18) ovog zakona;

2)         neobavezne rezervisane napomene koje se koriste radi informisanja potrošača o posebnim prepoznatljivim karakteristikama poljoprivrednih proizvoda iz sektora iz člana 3. stav 1. tač. 15) i 16) i tačka 18) ovog zakona.

Osim zahteva iz stava 5. ovog člana, poljoprivredni proizvodi moraju da budu deklarisani u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.

Poljoprivredni proizvodi iz stava 2. ovog člana, pri uvozu, odnosno izvozu, moraju da ispunjavaju tržišne standarde propisane ovim zakonom ili tržišne standarde koje je Republika Srbija priznala kao ekvivalentne, odnosno tržišne standarde države izvoza, odnosno moraju da budu u skladu sa uslovima posebnog međunarodnog sporazuma koji se na njih primenjuje u Republici Srbiji.

Ministar bliže propisuje tržišne standarde iz stava 2. ovog člana, kao i druge zahteve za stavljanje na tržište poljoprivrednih proizvoda.

Klasiranje trupova

Član 8.

Poljoprivredni proizvodi iz člana 3. stav 1. tačka 11) i tačka 13) ovog zakona koji se stavljaju na tržište iz objekta za klanje moraju biti trupovi, polutke i četvrti kod kojih je obavljeno klasiranje, kategorizacija i označavanje (u daljem tekstu: klasiranje).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, trupovi, polutke i četvrti koji se stavljaju na tržište ne moraju biti klasirani ako:

1)         potiču od životinja iz sopstvene proizvodnje vlasnika objekta za klanje za koje nije zaključen ugovor o kupoprodaji;

2)         potiču iz objekta za klanje koji ne ispunjava uslove za obavljanje klasiranja u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

3)         svinjski trupovi potiču od autohtonih rasa domaćih životinja.

Klasiranje se obavlja u objektu za klanje pod uslovom da:

1)         je objekat odobren u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;

2)         objekat ima odgovarajuću opremu za klasiranje;

3)         u objektu radi najmanje jedno zaposleno lice odgovarajuće stručne spreme koje je prošlo obuku za obavljanje klasiranja (u daljem tekstu: klasifikator).

Odgovorno lice u objektu iz stava 3. ovog člana dužno je da evidentira podatke o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, kao i podatke o klasama i cenama.

Podaci o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, kao i podaci o klasama i cenama dostavljaju se Ministarstvu i kontrolnom telu iz člana 9. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje minimalan broj zaklanih grla u objektu za klanje za obavljanje klasiranja, način obavljanja klasiranja, odgovarajuću opremu za obavljanje klasiranja i uslove za klasifikatora, kao i način prikupljanja podataka o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, o klasama i o cenama, rokove dostavljanja tih podataka i obrazac za dostavljanje podataka o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, kao i o klasama i o cenama.

Ministar bliže propisuje klase i kategorije poljoprivrednih proizvoda iz sektora iz člana 3. stav 1. tačka 11) i tačka 13) ovog zakona i način njihovog označavanja, kao i izgled oznaka kojima se označavaju trupovi, polutke i četvrti.

Kontrola i kontrolno telo

Član 9.

Poljoprivredni proizvodi iz sektora iz člana 3. stav 1. tačka 6) ovog zakona podležu obaveznoj kontroli usklađenosti sa tržišnim standardima koju vrši Ministarstvo.

Kontrola usklađenosti iz stava 1. ovog člana je postupak provere usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima, koji uključuje izdavanje sertifikata kojim se usklađenost potvrđuje.

Poljoprivredni proizvodi iz sektora iz člana 3. stav 1. tačka 11) i tačka 13) ovog zakona podležu obaveznoj kontroli postupka klasiranja koju vrši Ministarstvo.

Kontrola postupka klasiranja iz stava 3. ovog člana je postupak provere klasiranja poljoprivrednih proizvoda, koji uključuje izdavanje potvrde kojom se potvrđuje ispravnost klasiranja.

Za obavljanje poslova iz stava 2. i stava 4. ovog člana ministar može da ovlasti pravno lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre, odnosno koje je upisano u drugi odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisom, za obavljanje poslova tehničkog ispitivanja i analize i koje ispunjava uslove u pogledu opreme i stručnog kadra (u daljem tekstu: kontrolno telo).

Ministar na zahtev kontrolnog tela rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova iz stava 5. ovog člana i ovlašćuje kontrolno telo za obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo objavljuje spisak ovlašćenih kontrolnih tela na svojoj internet stranici.

Ministar rešenjem odlučuje o prestanku ovlašćenja iz stava 6. ovog člana:

1)         ako kontrolno telo prestane da ispunjava uslove u skladu sa ovim zakonom;

2)         ako se utvrde nepravilnosti u radu kontrolnog tela;

3)         ako kontrolno telo ne obavlja poslove u skladu sa datim ovlašćenjem;

4)         na zahtev kontrolnog tela.

Rešenje iz stava 6. i stava 8. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Vlada utvrđuje visinu naknade za poslove koje obavlja kontrolno telo.

Ministar bliže propisuje uslove za kontrolno telo u pogledu opreme i stručnog kadra.

Način obavljanja kontrole usklađenosti, odnosno klasiranja

Član 10.

Kontrola usklađenosti poljoprivrednih proizvoda sa propisanim tržišnim standardima vrši se na osnovu zahteva trgovca voćem i povrćem koji se podnosi Ministarstvu ili kontrolnom telu.

Ministarstvo ili kontrolno telo proverava usklađenost poljoprivrednih proizvoda u sektoru voća i povrća sa propisanim tržišnim standardima i izdaje sertifikat o usklađenosti svežeg voća i povrća sa tržišnim standardima (u daljem tekstu: sertifikat), koji prati poljoprivredni proizvod u sektoru voća i povrća prilikom stavljanja na tržište.

Kontrola postupka klasiranja vrši se na osnovu zahteva pravnog lica, odnosno preduzetnika koji ima odobren objekat za klanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, koji se podnosi Ministarstvu ili kontrolnom telu.

Ministarstvo ili kontrolno telo kontroliše postupak klasiranja, potvrđuje ispravnost izvršenog klasiranja izdavanjem potvrde i o tome sačinjava izveštaj.

Ministarstvo, odnosno kontrolno telo evidentira sledeće podatke:

1)         za tržišni standard, i to o:

(1)        sprovedenim kontrolama usklađenosti sa tržišnim standardima;

(2)        izdatim sertifikatima;

2)         za klasiranje, i to o:

(1)        sprovedenim kontrolama postupka klasiranja;

(2)        izdatim potvrdama kojima se potvrđuje ispravnost klasiranja.

Kontrolno telo dužno je da podatke iz stava 5. tačka 1) ovog člana upisuje u evidencioni list, koji čuva najmanje pet godina od dana sprovedene kontrole usklađenosti sa tržišnim standardima.

Kontrolno telo dužno je da Ministarstvu dostavi kvartalni zbirni izveštaj o podacima iz stava 5. tačka 2) ovog člana.

Ministar bliže propisuje način sprovođenja kontrole usklađenosti sa propisanim tržišnim standardima, odnosno kontrole postupka klasiranja i rokove za sprovođenje kontrole, obrazac sertifikata o usklađenosti svežeg voća i povrća sa tržišnim standardima, obrazac evidencionog lista o obavljenim kontrolama usklađenosti sa tržišnim standardima i obrazac zbirnog izveštaja o sprovedenim kontrolama postupka klasiranja i izdatim potvrdama kojima se potvrđuje ispravnost klasiranja.

b) Posebni zahtevi u pojedinim sektorima

Posebni zahtevi u sektoru voća i povrća

Član 11.

Trgovac voćem i povrćem koji stavlja na tržište sveže voće i povrće mora biti upisan u Registar trgovaca.

Registar trgovaca uspostavlja i vodi Ministarstvo.

Na zahtev trgovca voćem i povrćem, ministar donosi rešenje o upisu u Registar trgovaca, pod uslovom da je trgovac voćem i povrćem registrovan u Agenciji za privredne registre.

Registar trgovaca naročito sadrži sledeće podatke:

1)         opšte podatke o trgovcu voćem i povrćem (poslovno ime, sedište, adresa, matični broj, poreski identifikacioni broj) sa napomenom ukoliko je trgovac voćem i povrćem ovlašćen u skladu sa ovim zakonom da sprovodi kontrolu usklađenosti sa propisanim tržišnim standardima i izdaje sertifikat za voće i povrće koje stavlja na tržište;

2)         podatke o odgovornom licu (ime i prezime, kontakt podaci);

3)         podatke o delatnosti;

4)         mesto u lancu trgovine (trgovina na veliko ili malo);

5)         tržišnu vrednost proizvodnje svežeg voća, odnosno povrća;

6)         podatke o izvršenom inspekcijskom nadzoru;

7)         podatke o izrečenim merama ograničenja ili zabrane prometa, odnosno utvrđenim prekršajima u skladu sa ovim zakonom;

8)         podatke o izdatim sertifikatima.

Podaci iz stava 4. tač. 1) - 4) ovog člana su javni.

Registar trgovaca vodi se u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima Ministarstva i drugih nadležnih organa.

Ministar rešenjem briše trgovca voćem i povrćem iz Registra trgovaca ako:

1)         trgovac voćem i povrćem podnese zahtev za brisanje iz Registra trgovaca;

2)         se utvrdi da trgovac voćem i povrćem ne ispunjava uslov za upis u Registar trgovaca;

3)         se utvrdi da trgovac voćem i povrćem postupa suprotno odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Trgovac voćem i povrćem dužan je da svaku promenu podataka iz stava 4. tač. 1) - 4) ovog člana prijavi Ministarstvu u roku od 30 dana od dana nastale promene.

Rešenje iz stava 3. i stava 7. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra trgovaca, kao i obrazac zahteva za upis u Registar trgovaca.

Ovlašćeni trgovac voćem i povrćem

Član 12.

Na zahtev trgovca voćem i povrćem, ministar rešenjem može da ovlasti trgovca voćem i povrćem da sprovodi kontrolu usklađenosti sa propisanim tržišnim standardima i izdaje sertifikat za voće i povrće koje taj trgovac voćem i povrćem stavlja na tržište.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se trgovcu voćem i povrćem pod uslovom da:

1)         je upisan u Registar trgovaca;

2)         ima najmanje jedno lice zaposleno na neodređeno vreme za kontrolu usklađenosti voća i povrća sa propisanim tržišnim standardima koje je prošlo obuku za kontrolu usklađenosti;

3)         ima odgovarajuću opremu za vršenje kontrole usklađenosti voća i povrća sa propisanim tržišnim standardima;

4)         je posle tri godine inspekcijskog nadzora svrstan u neznatan stepen rizika, u skladu sa propisima kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

Podatke o sprovedenim kontrolama usklađenosti iz stava 1. ovog člana ovlašćeni trgovac voćem i povrćem dužan je da upisuje u evidencioni list iz člana 10. ovog zakona, koji čuva najmanje pet godina od dana sprovedene kontrole usklađenosti sa tržišnim standardima.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje uslove pod kojima se trgovac voćem i povrćem ovlašćuje za sprovođenje kontrole usklađenosti voća i povrća sa propisanim tržišnim standardima i izdavanje sertifikata za voće i povrće koje stavlja na tržište, kao i obrazac zahteva za ovlašćenje trgovca voćem i povrćem.

Posebni zahtevi u sektoru hmelja

Član 13.

U sektoru hmelja poljoprivredni proizvodi koji se stavljaju na tržište moraju da imaju sertifikat za hmelj.

Sertifikat iz stava 1. ovog člana izdaje Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Poljoprivredni proizvođač koji stavlja na tržište hmelj podnosi Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad zahtev za izdavanje sertifikata iz stava 1. ovog člana.

Ministar bliže propisuje način izdavanja i obrazac sertifikata za hmelj.

Posebni zahtevi u sektorima šećera, mleka i mlečnih proizvoda i duvana

Član 14.

Pravno lice koje obavlja delatnost proizvodnje u sektoru šećera dužno je da Ministarstvu dostavlja podatke o ostvarenoj i ugovorenoj proizvodnji šećerne repe, podatke o proizvodnji, prodaji i zalihama šećera, izoglukoze i drugih proizvoda iz sektora šećera, kao i podatke o cenama šećerne repe i šećera.

Prvi otkupljivač sirovog mleka dužan je da Ministarstvu dostavi podatke o količini ukupno otkupljenog sirovog mleka.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost proizvodnje, obrade odnosno prerade u sektoru duvana dužan je da Ministarstvu dostavlja podatke o cenama po tipu duvana.

Ministar bliže propisuje način i rokove za dostavljanje podataka iz st. 1 - 3. ovog člana, obrazac o tržišnim podacima u sektoru šećera, obrazac o količini otkupljenog sirovog mleka i obrazac o cenama po tipu duvana.

Posebni zahtevi u sektoru vina

Član 15.

Proizvodnja, uređenje tržišta, definicije proizvoda, politika kvaliteta, oznake i prodajni nazivi za poljoprivredne proizvode iz sektora vina koji se stavljaju na tržište uređeni su propisima kojima se uređuje vino i ovim zakonom.

v) Zahtevi i pravila koji se odnose na proizvođačke organizacije, udruženja proizvođačkih organizacija i međugranske organizacije

Proizvođačke organizacije

Član 16.

Proizvođačke organizacije mogu osnivati poljoprivredni proizvođači u sektorima iz člana 3. stav 1. ovog zakona.

Na zahtev proizvođačkih organizacija iz stava 1. ovog člana, ministar donosi rešenje o priznavanju proizvođačke organizacije, ako su ispunjeni uslovi iz člana 17. ovog zakona.

Ministarstvo vodi evidenciju o priznatim proizvođačkim organizacijama, koja naročito sadrži sledeće podatke, i to: naziv, sedište, kontakt telefon, broj rešenja o priznavanju, sektor u kojem se osniva.

Ministar ukida rešenje o priznavanju proizvođačke organizacije iz stava 2. ovog člana ako proizvođačka organizacija prestane da ispunjava uslove u skladu sa ovim zakonom, odnosno ako se utvrdi nepravilnost u radu priznate proizvođačke organizacije.

Rešenje iz stava 2. i stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar propisuje način vođenja i obrazac evidencije o priznatim proizvođačkim organizacijama.

Uslovi za priznavanje proizvođačke organizacije

Član 17.

Uslovi za priznavanje proizvođačke organizacije su:

1)         da je pravno lice osnovano od strane poljoprivrednih proizvođača u sektorima iz člana 3. stav 1. ovog zakona;

2)         da je registrovana u Agenciji za privredne registre;

3)         da ima odgovarajući broj članova;

4)         da ostvaruje minimalni obim ili minimalnu vrednost proizvodnje namenjene tržištu;

5)         da ima statut;

6)         da za svoje članove obavlja najmanje jednu od sledećih aktivnosti za poljoprivredne proizvode iz člana 3. stav 1. ovog zakona, i to:

(1)        preradu;

(2)        distribuciju, odnosno prevoz, uključujući daljinsku trgovinu;

(3)        pakovanje, označavanje ili promociju;

(4)        organizaciju kontrole kvaliteta;

(5)        korišćenje opreme, odnosno skladišnih prostora;

(6)        upravljanje otpadom direktno povezanim sa proizvodnjom;

(7)        nabavku potrebnih inputa;

(8)        sve ostale aktivnosti povezane sa uslugama kojima se ostvaruje jedan od ciljeva navedenih u tački 7) ovog stava;

7)         da se osniva radi ostvarivanja najmanje jednog od sledećih ciljeva:

(1)        planiranje proizvodnje u skladu sa potrebama potražnje na tržištu i njeno prilagođavanje potražnji, posebno u pogledu kvaliteta i količine proizvoda;

(2)        koncentrisanje ponude i stavljanje na tržište proizvoda članova organizacije, bez posrednika;

(3)        racionalizacija troškova proizvodnje i povraćaja ulaganja u skladu sa standardima zaštite životne sredine i standardima dobrobiti životinja, kao i stabilizacija proizvođačkih cena;

(4)        sprovođenje istraživanja i pokretanje inicijativa o održivim metodama proizvodnje, inovativnim praksama, konkurentnosti i praćenju tržišta;

(5)        promovisanje i pružanje tehničke pomoći za primenu uzgojnih praksi i proizvodnih tehnika, radi zaštite životne sredine, kao i praksi i tehnika koje poštuju dobrobit životinja;

(6)        podsticanje i pružanje tehničke pomoći za primenu proizvodnih standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i razvoj proizvoda sa oznakama geografskog porekla, kao i proizvoda sa oznakom kvaliteta;

(7)        upravljanje sporednim proizvodima i otpadom, kako bi se zaštitio kvalitet vode, zemljišta i prirodnog okruženja i sačuvao ili podstakao biodiverzitet;

(8)        doprinos održivom korišćenju prirodnih resursa i ublažavanju štetnih dejstava klimatskih promena;

(9)        razvoj inicijativa u oblasti promocije i stavljanja na tržište;

(10)      pružanje tehničke pomoći za korišćenje terminskih tržišta i sistema osiguranja.

Proizvođačka organizacija u sektoru voća i povrća i sektoru mleka i mlečnih proizvoda mora imati najmanje jedan od tri cilja iz stava 1. tačka 7) podtač. 1) - 3) ovog člana.

Član proizvođačke organizacije u sektoru voća i povrća može najviše 25% od svoje celokupne proizvodnje voća i povrća staviti na tržište direktno, a ne preko proizvođačke organizacije.

Ministar bliže propisuje uslove za priznavanje i način priznavanja proizvođačke organizacije, kao i obrazac zahteva za priznavanje proizvođačke organizacije.

Pravila finansijske podrške za osnivanje i početak rada proizvođačke organizacije

Član 18.

Priznata proizvođačka organizacija može da ostvari pravo na finansijsku podršku za osnivanje i prvih pet godina rada, ako ima odobren poslovni plan.

Odobravanje poslovnog plana i utvrđivanje prava na finansijsku podršku iz stava 1. ovog člana sprovodi Ministarstvo - Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava), na osnovu zahteva za finansijsku podršku koji podnosi priznata proizvođačka organizacija.

Finansijska podrška iz stava 1. ovog člana isplaćuje se godišnje, u paušalnom iznosu, za prvih pet godina rada, uz postepeno godišnje smanjivanje finansijskih sredstava.

Finansijska podrška iz stava 1. ovog člana isplaćuje se kao naknada dela troškova sa liste troškova koji se nadoknađuju u određenom procentu za svaku godinu, i to:

1)         za prve dve godine rada 100% troškova;

2)         u trećoj godini rada 90% troškova;

3)         u četvrtoj godini rada 85% troškova;

4)         u petoj godini rada 80% troškova.

Ministar bliže propisuje način podnošenja zahteva i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za finansijsku podršku, listu troškova koji se nadoknađuju, maksimalni iznos finansijske podrške po godinama i za ukupan petogodišnji period, kao i obrazac zahteva za finansijsku podršku i obrazac poslovnog plana.

Obaveze proizvođačkih organizacija

Član 19.

Proizvođačka organizacija koja ostvaruje pravo na finansijsku podršku dužna je da:

1)         daje tačne podatke i dokumentaciju za ostvarivanje prava na finansijsku podršku;

2)         sprovodi odobreni poslovni plan;

3)         namenski koristi finansijsku podršku;

4)         vrati isplaćena novčana sredstva ako su nenamenski korišćena, odnosno ako su isplaćena na osnovu netačnih podataka;

5)         vrati isplaćena novčana sredstva ako su neosnovano isplaćena usled administrativne greške;

6)         čuva dokumentaciju na osnovu koje je ostvarila pravo na finansijsku podršku najmanje pet godina od dana isplate novčanih sredstava.

Proizvođačka organizacija dužna je da vrati isplaćenu finansijsku podršku, uvećanu za iznos zatezne kamate u skladu sa zakonom, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza da se izvrši povraćaj finansijske podrške, ako se ne pridržava obaveza iz stava 1. tač. 1) - 4) ovog člana.

Udruženje proizvođačkih organizacija i međugranska organizacija

Član 20.

Ministar rešenjem priznaje udruženje proizvođačkih organizacija koje je osnovano na inicijativu najmanje dve priznate proizvođačke organizacije u istom sektoru iz člana 3. stava 1. ovog zakona.

Udruženje proizvođačkih organizacija iz stava 1. ovog člana može da sprovodi bilo koji cilj iz člana 17. stav 1. tačka 7) ovog zakona, kao i da obavlja sve aktivnosti priznate proizvođačke organizacije.

Ministar rešenjem priznaje međugransku organizaciju koja je osnovana na inicijativu priznate proizvođačke organizacije ili udruženja proizvođačkih organizacija u sektoru iz člana 3. stava 1. ovog zakona i najmanje jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika koji obavlja poslove prerade, trgovine, odnosno distribucije.

Ministarstvo vodi evidenciju o priznatim udruženjima proizvođačkih organizacija i međugranskim organizacijama, koja naročito sadrži sledeće podatke: naziv, sedište, kontakt telefon, broj rešenja o priznavanju, sektor u kojem se osniva.

Rešenje iz stava 1. i stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje način priznavanja udruženja proizvođačkih organizacija i međugranskih organizacija, dokumentaciju koja se dostavlja za priznavanje, kao i obrazac zahteva za priznavanje.

Ministar bliže propisuje način vođenja evidencije, kao i obrazac evidencije o priznatim udruženjima proizvođačkih organizacija i priznatim međugranskim organizacijama.

Prilagođavanje ponude zahtevima tržišta

Član 21.

Radi podsticanja aktivnosti organizacija iz člana 16. i člana 20. ovog zakona, koje se odnose na prilagođavanje ponude zahtevima tržišta, osim aktivnosti koja se odnosi na povlačenje poljoprivrednih proizvoda sa tržišta, Ministarstvo sprovodi aktivnosti s ciljem:

1)         poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog proizvoda;

2)         promovisanja organizacije proizvodnje, prerade i marketinga;

3)         praćenja kretanja tržišnih cena;

4)         izrade kratkoročnih i dugoročnih prognoza proizvodnje.

g) Prilagođavanje ponude u sektoru vina

Član 22.

Radi stabilizacije tržišta i sprečavanja tržišnih poremećaja u sektoru vina, ministar određuje mere kako bi se prilagodila ponuda u sektoru vina.

Mere iz stava 1. ovog člana ne smeju:

1)         se odnositi na transakcije posle prvog stavljanja na tržište određenog proizvoda iz sektora vina;

2)         dozvoliti dogovor o cenama, uključujući slučajeve kada su cene postavljene kao smernice ili preporuke;

3)         sprečiti dostupnost roda koji bi inače bio dostupan.

d) Ugovorni odnosi

Član 23.

Pre isporuke poljoprivrednog proizvoda poljoprivrednog proizvođača prerađivaču ili otkupljivaču, poljoprivredni proizvođač i prerađivač ili otkupljivač moraju zaključiti ugovor u pisanoj formi.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, prvi prerađivač ili otkupljivač mora da ponudi predlog ugovora u pisanoj formi za isporuku proizvoda od strane poljoprivrednog proizvođača.

Priznata proizvođačka organizacija može da pregovara u ime svojih članova o ugovorima kojima se uređuje isporuka poljoprivrednog proizvoda od poljoprivrednog proizvođača prerađivaču ili otkupljivaču.

Vlada utvrđuje poljoprivredne proizvode iz sektora iz člana 3. stav 1. ovog zakona za koje je obavezno zaključenje ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača.

Ministar bliže propisuje osnovne elemente ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača za poljoprivredne proizvode propisane aktom Vlade iz stava 4. ovog člana.

2. Mere uređenja tržišta

Obuhvat mera uređenja tržišta

Član 24.

Mere uređenja tržišta obuhvataju:

1)         intervencije na tržištu, i to:

(1)        javnu intervenciju;

(2)        podršku privatnom skladištenju;

(3)        posebne interventne mere;

2)         posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na:

(1)        mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine;

(2)        operativne programe u sektoru voća i povrća.

a) Intervencije na tržištu

Javna intervencija

Član 25.

Javna intervencija obuhvata otkup, skladištenje, odnosno način raspolaganja otkupljenim poljoprivrednim proizvodima i sprovodi se tokom tržišne godine za sledeće poljoprivredne proizvode, i to:

1)         u sektoru žitarica - običnu pšenicu, tvrdu (durum) pšenicu, ječam i kukuruz, u periodu od 1. novembra tekuće godine do 31. maja naredne godine;

2)         u sektoru goveđeg i telećeg mesa - sveže ili rashlađeno meso, i to: trupovi i polutke, kompenzirane četvrti, prednje četvrti (nerazdvojene ili razdvojene) i zadnje četvrti (nerazdvojene ili razdvojene), tokom cele kalendarske godine;

3)         u sektoru mleka i mlečnih proizvoda - maslac proizveden od pasterizovane pavlake dobijene direktno od kravljeg mleka, sa minimalnim sadržajem masnoće od 82% i sa maksimalnim sadržajem vode od 16% i obrano mleko u prahu dobijeno od kravljeg mleka postupkom raspršivanja, koje sadrži najmanje 34% belančevina u bezmasnom suvom ostatku, u periodu od 1. marta do 30. septembra tekuće godine.

Postupak javne intervencije sprovodi se kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda u sektorima iz stava 1. ovog člana niža od referentne cene.

Kriterijume za određivanje referentne cene i referentnu cenu utvrđuje Vlada.

U okviru javne intervencije iz stava 1. ovog člana otkupljuju se poljoprivredni proizvodi poreklom iz Republike Srbije, koji ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta i klasiranja.

Otkup poljoprivrednih proizvoda kao mera javne intervencije iz stava 1. ovog člana sprovodi se po utvrđenoj interventnoj ceni koja ne sme biti viša od referentne cene.

Vlada uređuje uslove pod kojim se sprovodi javna intervencija u pogledu vrste, količine i kvaliteta i klasiranja poljoprivrednog proizvoda, kao i u pogledu korisnika mera uređenja tržišta u zavisnosti od sektora, način sprovođenja javne intervencije i potrebnu dokumentaciju, način formiranja i utvrđivanja interventne cene, period sprovođenja javne intervencije, način skladištenja otkupljenih poljoprivrednih proizvoda i osnovne elemente upravnog ugovora o otkupu u okviru javne intervencije, kao i finansijska sredstva potrebna za sprovođenje javne intervencije.

Postupak prodaje poljoprivrednih proizvoda koji su bili predmet javne intervencije mora da se obavlja na način kojim se sprečava poremećaj na tržištu i kojim se obezbeđuje jednak pristup poljoprivrednim proizvodima i jednako postupanje prema kupcima.

Prodaja poljoprivrednih proizvoda koji su bili predmet javne intervencije sprovodi se po ceni utvrđenoj aktom Vlade iz stava 9. ovog člana ili prikupljanjem ponuda.

Vlada uređuje uslove u pogledu vrste, količine, prodaje i perioda prodaje poljoprivrednih proizvoda, kao i način prodaje poljoprivrednih proizvoda koji su bili predmet javne intervencije i osnovne elemente upravnog ugovora o prodaji u okviru javne intervencije.

Skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije treba da ispunjava uslove u pogledu objekta i tehničke opremljenosti.

Ministar bliže propisuje uslove za skladište u pogledu objekta i tehničke opremljenosti za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije.

Uprava sa korisnikom mera uređenja tržišta zaključuje upravni ugovor o otkupu, odnosno prodaji poljoprivrednih proizvoda u okviru javne intervencije.

Podrška privatnom skladištenju

Član 26.

Podrška privatnom skladištenju sprovodi se kada je tržišna cena poljoprivrednog proizvoda niža od referentne cene, kao naknada dela troškova skladištenja.

Podrška privatnom skladištenju odobrava se za sledeće poljoprivredne proizvode:

1)         u sektoru šećera - beli rafinisani šećer;

2)         u sektoru goveđeg i telećeg mesa - sveže ili rashlađeno meso goveda;

3)         u sektoru svinjskog mesa - sveže ili rashlađeno svinjsko meso;

4)         u sektoru ovčijeg i kozijeg mesa - sveže ili rashlađeno ovčije i kozije meso;

5)         u sektoru mleka i mlečnih proizvoda - maslac proizveden od pavlake dobijene direktno od kravljeg mleka i obrano mleko u prahu dobijeno od kravljeg mleka.

Podrška privatnom skladištenju odobrava se za poljoprivredne proizvode poreklom iz Republike Srbije, koji ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta i klasiranja.

Vlada uređuje uslove pod kojima se sprovodi podrška privatnom skladištenju u pogledu vrste, količine i kvaliteta i klasiranja poljoprivrednog proizvoda, kao i u pogledu korisnika mera uređenja tržišta u zavisnosti od sektora, način sprovođenja podrške privatnom skladištenju i potrebnu dokumentaciju, način utvrđivanja visine sredstava za podršku privatnom skladištenju, period privatnog skladištenja i osnovne elemente upravnog ugovora o privatnom skladištenju, kao i finansijska sredstva potrebna za sprovođenje podrške privatnom skladištenju.

Skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju treba da ispunjava uslove u pogledu objekta i tehničke opremljenosti.

Ministar bliže propisuje uslove za skladišta u pogledu objekta i tehničke opremljenosti za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju.

Uprava sa korisnikom mera uređenja tržišta zaključuje upravni ugovor o privatnom skladištenju poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju.

Obaveza klasiranja u postupku javne intervencije i podrške privatnom skladištenju

Član 27.

Goveđe meso koje je predmet javne intervencije, odnosno goveđe i svinjsko meso koje je predmet podrške privatnom skladištenju, mora biti od trupova, polutki i četvrti kod kojih je obavljeno klasiranje.

Goveđe meso koje je predmet javne intervencije ili podrške privatnom skladištenju mora biti dobijeno od životinja starijih od osam meseci.

Svinjsko meso koje je predmet podrške privatnom skladištenju mora biti dobijeno od životinja koje nisu korišćene u priplodu.

Posebne interventne mere

Član 28.

Posebne interventne mere sprovode se u sektoru goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčijeg i kozijeg mesa, živinskog mesa, jaja i mleka i mlečnih proizvoda, radi sprečavanja tržišnih poremećaja nastalih usled:

1)         primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja;

2)         gubitka poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje, odnosno zdravlje životinja.

Mere koje se sprovode u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, mogu da se donesu jedino ako su preduzete veterinarsko-sanitarne mere koje su neophodne za suzbijanje bolesti i u trajanju koje je potrebno za ponovnu stabilizaciju tržišta.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, posebne interventne mere mogu se doneti i za poljoprivredne proizvode iz drugih sektora navedenih u članu 3. stav 1. ovog zakona.

Vlada uređuje vrste posebnih interventnih mera, vremenski period primene tih mera, način sprovođenja posebnih interventnih mera i potrebnu dokumentaciju, kao i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje.

b) Posebna podrška za poljoprivredne proizvode

Mere podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine

Član 29.

Radi poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine koji pohađaju obrazovno-vaspitne ustanove i podizanja svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine, Vlada donosi:

1)         program mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektoru mleka i mlečnih proizvoda;

2)         program mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine u sektorima voća i povrća i prerađevina od voća i povrća.

Programi iz stava 1. ovog člana naročito sadrže period za koji se donose, analizu stanja, ciljnu grupu, listu proizvoda koji mogu da budu predmet podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine, kriterijume za izbor proizvoda, troškove koji se nadoknađuju u okviru mere, ciljeve i pokazatelje uspešnosti i praćenja tih programa, način vrednovanja, ocenjivanja i izveštavanja o sprovođenju tih programa, kao i potrebna finansijska sredstva za sprovođenje programa i način finansiranja.

Programi iz stava 1. ovog člana objavljuju se u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Poljoprivredni proizvodi koji su predmet podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine moraju biti poreklom iz Republike Srbije i moraju da ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta i tržišnog standarda.

Pravo na korišćenje mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine ima pravno lice, odnosno preduzetnik koji isporučuje proizvode obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove prosvete, bliže propisuje vrstu obrazovno-vaspitne ustanove u kojoj se mera sprovodi, period sprovođenja mere, jedinicu lokalne samouprave na kojoj se mera sprovodi, uslove ostvarivanja mere podrške, troškove koji se nadoknađuju u okviru mere, način sprovođenja mere i potrebnu dokumentaciju, kao i način finansiranja.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove prosvete i ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje proizvode sa količinom obroka sa liste proizvoda koji mogu da budu predmet podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine.

Operativni programi u sektoru voća i povrća

Član 30.

Vlada donosi program za održive operativne programe u sektoru voća i povrća, koji naročito sadrži period za koji se donosi, analizu stanja, ciljeve i pokazatelje uspešnosti i praćenja tog programa, način vrednovanja, ocenjivanja i izveštavanja o sprovođenju operativnih programa, kao i način finansiranja.

Program iz stava 1. ovog člana objavljuje se u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Ministarstvo prati realizaciju programa iz stava 1. ovog člana i predlaže usklađivanje tog programa sa realnim potrebama u sektoru voća i povrća.

Operativni program u sektoru voća i povrća, koji mora da bude usklađen sa programom iz stava 1. ovog člana, donosi priznata proizvođačka organizacija, odnosno priznato udruženje proizvođačkih organizacija iz sektora voća i povrća.

Operativni program iz stava 4. ovog člana donosi se za period od najmanje tri, a najviše pet godina i može da se izmeni na način na koji se donosi.

Operativni program iz stava 4. ovog člana mora da sadrži najmanje dva cilja od ciljeva navedenih u članu 17. stav 1. tačka 7) ovog zakona ili najmanje dva od sledećih ciljeva:

1)         planiranje proizvodnje, uključujući predviđanje i praćenje proizvodnje i potrošnje;

2)         poboljšanje kvaliteta proizvoda, u svežem ili prerađenom obliku;

3)         podizanje komercijalne vrednosti proizvoda;

4)         promociju proizvoda, u svežem ili prerađenom obliku;

5)         zaštitu životne sredine, posebno u vezi sa zaštitom voda i metodama proizvodnje koje poštuju životnu sredinu, uključujući organsku proizvodnju;

6)         sprečavanje kriznih situacija i upravljanje tim situacijama.

Uprava odobrava operativni program iz stava 4. ovog člana i utvrđuje pravo na podršku za sprovođenje tog operativnog programa na osnovu zahteva za odobravanje operativnog programa.

Proizvođačka organizacija podnosi godišnji izveštaj o sprovođenju operativnog programa za prethodnu godinu najkasnije do 15. februara tekuće godine, zajedno sa zahtevom za isplatu.

Ministar bliže propisuje način odobravanja operativnog programa i isplate za sprovođenje operativnog programa, kao i obrazac operativnog programa, obrazac zahteva za odobrenje operativnog programa i obrazac zahteva za isplatu za sprovođenje operativnog programa.

Obaveze korisnika mera uređenja tržišta

Član 31.

Korisnik mera uređenja tržišta dužan je da:

1)         daje tačne podatke i dokumentaciju za ostvarivanje prava na mere podrške;

2)         namenski koristi isplaćena novčana sredstva u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

3)         vrati isplaćena novčana sredstva ako su nenamenski korišćena, odnosno ako su isplaćena na osnovu netačnih podataka;

4)         vrati novčana sredstva ako su neosnovano isplaćena usled administrativne greške;

5)         čuva dokumentaciju na osnovu koje je ostvario pravo na mere uređenja tržišta pet godina od dana isplate novčanih sredstava.

Korisnik mera uređenja tržišta dužan je da vrati isplaćena novčana sredstva, uvećana za iznos zatezne kamate u skladu sa zakonom, najkasnije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza da se izvrši povraćaj novčanih sredstava, ako se ne pridržava obaveza iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana.

Korisnik mera uređenja tržišta koji nije vratio sredstva u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na mere uređenja tržišta propisane ovim zakonom do izmirenja nastalih novčanih obaveza.

3. Sprovođenje pravila i mera uređenja tržišta

Budžetsko planiranje pravila i mera uređenja tržišta

Član 32.

Za sprovođenje pravila uređenja tržišta iz člana 18. ovog zakona i mera uređenja tržišta iz čl. 25. i 26. i čl. 28 - 30. ovog zakona, Vlada za svaku budžetsku godinu utvrđuje obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti mera u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.

Obim sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u okvirima budžeta Ministarstva.

Sredstva za pravila i mere uređenja tržišta iz člana 18, čl. 25. i 26. i čl. 28 - 30. ovog zakona isplaćuju se do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen aktom Vlade iz stava 1. ovog člana.

Sprovođenje pravila i mera uređenja tržišta

Član 33.

Prilikom sprovođenja pravila i mera uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda Uprava:

1)         sprovodi postupak za ostvarivanje prava na podršku iz člana 18, čl. 25. i 26. i čl. 28 - 30. ovog zakona;

2)         priprema i objavljuje javne pozive;

3)         prima, evidentira, kontroliše i obrađuje zahteve u skladu sa ovim zakonom;

4)         sprovodi administrativnu kontrolu i kontrolu na licu mesta;

5)         donosi upravne akte i zaključuje ugovore kojima se utvrđuju prava i obaveze;

6)         odobrava i sprovodi plaćanja korisnicima;

7)         sprovodi postupak za povraćaj sredstava u slučaju neispunjenja obaveza od strane korisnika ili neosnovane isplate sredstava;

8)         vodi evidenciju korisnika pravila i mera uređenja tržišta, koja naročito sadrži podatke o korisniku (ime i prezime, poslovno ime, adresa prebivališta, odnosno sedišta, jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj), vrstu pravila i mere uređenja tržišta, iznos sredstava;

9)         pred nadležnim sudovima pokreće postupke u vezi sa svojim upravnim aktima i zaključenim ugovorima za sprovođenje zahteva i mera uređenja tržišta;

10)       dostavlja izveštaje i analize ministru;

11)       obavlja druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Administrativna kontrola iz stava 1. tačka 4) ovog člana obuhvata kontrolu usklađenosti podnetih zahteva sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Na pitanja postupka koja nisu drugačije uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja evidencije korisnika pravila i mera uređenja tržišta.

Kontrola na licu mesta

Član 34.

Poslove kontrole sprovođenja pravila uređenja tržišta iz člana 18. ovog zakona i mera uređenja tržišta iz čl. 25. i 26. i čl. 28 - 30. ovog zakona, obavlja Uprava preko državnih službenika raspoređenih na poslovima kontrole na licu mesta (u daljem tekstu: kontrolori).

Kontrolor ima službenu legitimaciju u obavljanju poslova kontrole na licu mesta.

U obavljanju poslova kontrole na licu mesta, kontrolor ima pravo i dužnost da:

1)         vrši uvid u dokumentaciju vezanu za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

2)         vrši kontrolni pregled zasada, pčelinjaka, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije;

3)         fotografiše, odnosno sačini audio-video zapis kontrolnog pregleda iz tačke 2) ovog stava;

4)         proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

5)         preduzme druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U vršenju poslova kontrole na licu mesta, kontrolor je ovlašćen da:

1)         naloži izvršenje mera i radnji uz određivanje za to potrebnog roka;

2)         izradi izveštaj o merama i radnjama u vršenju poslova kontrole na licu mesta;

3)         obavesti druge službe Uprave, ako postoje razlozi za preduzimanje mera iz delokruga rada tih službi;

4)         privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u postupku pred Upravom ili sudskom postupku mogu da posluže kao dokaz;

5)         podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

6)         obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;

7)         preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

O izvršenom privremenom oduzimanju dokumentacije i predmeta iz stava 4. tačka 4) ovog člana kontrolor izdaje potvrdu.

Korisnik mera uređenja tržišta kod koga se vrši kontrola dužan je da kontroloru omogući vršenje kontrole i pruži potrebne podatke, kao i da na njegov zahtev, u određenom roku, dostavi ili pripremi podatke i materijale koji su kontroloru potrebni za vršenje poslova kontrole.

Ministar bliže propisuje način obavljanja kontrole na licu mesta i obrazac službene legitimacije kontrolora.

III. TRGOVINA SA DRUGIM DRŽAVAMA

Uvozne i izvozne dozvole

Član 35.

Radi efikasnog upravljanja tržištem poljoprivrednih proizvoda, ispunjenja međunarodnih obaveza, praćenja spoljnotrgovinskih tokova i tržišnih kretanja, kao i donošenja mera propisanih ovim zakonom i propisima kojima se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, Ministarstvo izdaje dozvole za uvoz, odnosno izvoz poljoprivrednih proizvoda sa liste proizvoda za koje se izdaju dozvole za uvoz, odnosno izvoz.

Dozvole iz stava 1. ovog člana izdaju se na osnovu podnetog zahteva.

Izdavanje dozvola iz stava 1. ovog člana može se usloviti polaganjem sredstava osiguranja radi garancije da će se poljoprivredni proizvod za koji je dozvola izdata biti uvezen, odnosno izvezen za vreme važenja dozvole.

Uprava carina prati i nadzire realizaciju uvoza i izvoza proizvoda po dozvolama izdatim u skladu sa stavom 1. ovog člana i podatke o tome dostavlja Ministarstvu.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim dozvolama za uvoz, odnosno izvoz, koja naročito sadrži podatke o: broju podnetih zahteva za dozvole, broju izdatih dozvola, iskorišćenim i neiskorišćenim količinama poljoprivrednih proizvoda po zahtevima i izdatim dozvolama.

Vlada utvrđuje listu proizvoda za koje se izdaju dozvole za uvoz, odnosno izvoz, vrstu osiguranja i visinu sredstava osiguranja, način polaganja i vraćanja sredstava osiguranja, obrazac zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, obrazac zahteva za izdavanje dozvole za izvoz, obrazac dozvole za uvoz i obrazac dozvole za izvoz.

Tarifne kvote

Član 36.

Tarifne kvote za uvoz poljoprivrednih proizvoda u sektorima iz člana 3. stav 1. ovog zakona raspodeljuju se, u skladu sa propisima kojima se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, primenom jedne od sledećih metoda:

1)         prema hronološkom redu datuma prihvatanja deklaracija za stavljanje u slobodan promet (metoda "prvi došao - prvi usluženˮ);

2)         proporcionalno količinama koje su tražene prilikom podnošenja zahteva (metoda "istovremene provereˮ);

3)         uzimajući u obzir tradicionalne tokove trgovine (metoda "tradicionalni uvoznici/novi uvozniciˮ);

4)         kombinacijom metoda iz tač. 1) - 3) ovog stava ili drugom metodom koja omogućava jednak tretman uvoznika poljoprivrednih proizvoda u okviru tarifne kvote.

Kontrolu i praćenje tarifnih kvota u skladu s metodom iz stava 1. tačka 1) ovog člana obavlja Uprava carina u skladu sa carinskim propisima.

Ministarstvo dodeljuje tarifne kvote iz stava 1. tač. 2) - 4) ovog člana na osnovu podnetog zahteva, a raspodelu tih kvota vrši u skladu s metodom iz stava 1. tač. 2) - 4) ovog člana prema redosledu podnetih zahteva.

Uprava carina prati i kontroliše uvoz u okviru tarifnih kvota i podatke o iskorišćenosti kvote dostavlja Ministarstvu.

Vlada bliže uređuje način i izbor metode za raspodelu tarifne kvote za proizvode iz sektora navedenih u članu 3. stav 1. ovog zakona i propisuje obrazac zahteva za dodelu tarifne kvote, kao i način i rokove izveštavanja o uvozu u okviru tarifnih kvota.

Vanredne interventne mere

Član 37.

Vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu.

Merama iz stava 1. ovog člana naročito se mogu izmeniti obim, trajanje, kao i drugi zahtevi i mere uređenja tržišta propisane ovim zakonom ili ukinuti uvozne dažbine u celini ili delimično, za određene količine poljoprivrednih proizvoda ili u određenom vremenskom periodu u meri i roku potrebnom da se reši poremećaj na tržištu, poštujući obaveze koje proizlaze iz međunarodnih sporazuma.

Mere donete u skladu sa stavom 1. ovog člana mogu ostati na snazi u periodu ne dužem od 12 meseci.

Ako su poremećaji na tržištu iz stava 1. ovog člana prisutni nakon isteka perioda iz stava 3. ovog člana, preispituje se doneta mera i produžava se za novi period koji nije duži od 12 meseci ili se donosi druga adekvatna mera u skladu sa zakonom.

Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Vlada, na predlog Ministarstva ili ministarstva nadležnog za poslove carinskog sistema i carinske politike ili ministarstva nadležnog za poslove unutrašnje, odnosno spoljne trgovine, uređuje vrstu vanrednih interventnih mera i način njihovog sprovođenja, kao i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje.

Administrativna kontrola

Član 38.

Administrativna kontrola zahteva iz čl. 35. i 36. ovog zakona obuhvata kontrolu usklađenosti podnetih zahteva sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, koju obavlja Ministarstvo ili drugi organ nadležan u skladu sa ovim zakonom.

IV. STRUČNO USAVRŠAVANJE I OBUKE

Član 39.

Nadležna inspekcija, kontrolna tela, ovlašćeni trgovac, odnosno klasifikator imaju pravo i obavezu stručnog usavršavanja.

Subjekti iz stava 1. ovog člana usavršavaju se i podležu propisanoj proveri znanja u okviru programa koje donosi Ministarstvo.

Ministar propisuje programe obuke i stručnog usavršavanja.

V. NADZOR

Inspekcijski nadzor

Član 40.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko poljoprivrednog, veterinarskog i fitosanitarnog inspektora u skladu sa nadležnostima uređenim posebnim propisima i ovim zakonom.

Nadzor nad radom pravnih lica ovlašćenih za vršenje poslova u skladu sa ovim zakonom vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Prava i dužnosti inspektora

Član 41.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da:

1)         proverava da li se poljoprivredni proizvodi za koje su propisani tržišni standardi stavljaju na tržište u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

2)         proverava da li se propisane definicije, oznake i prodajni nazivi za poljoprivredne proizvode koji se stavljaju na tržište upotrebljavaju u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane;

3)         proverava da li se neobavezne rezervisane napomene upotrebljavaju u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane;

4)         proverava da li je izvršeno klasiranje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

5)         proverava ispunjenost uslova za obavljanje klasiranja u objektima za klanje, kao i uslove koje treba da ispunjava klasifikator;

6)         proverava da li se evidentiraju podaci o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, o klasama i o cenama;

7)         proverava da li kontrolno telo ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

8)         proverava da li kontrolno telo ima ovlašćenje u skladu sa ovim zakonom;

9)         proverava da li kontrolno telo obavlja poslove u skladu sa datim ovlašćenjem, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

10)       proverava da li kontrolno telo upisuje izvršene kontrole u evidencioni list i da li evidencioni list čuva najmanje pet godina od dana sprovedene kontrole usklađenosti sa tržišnim standardima;

11)       proverava da li je izdat sertifikat koji prati poljoprivredni proizvod u sektoru voća i povrća prilikom stavljanja na tržište;

12)       proverava da li trgovac voćem i povrćem ispunjava uslove za upis u Registar trgovaca;

13)       proverava da li je trgovac voćem i povrćem upisan u Registar trgovaca;

14)       proverava da li trgovac voćem i povrćem ispunjava uslove za ovlašćivanje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

15)       proverava da li ovlašćeni trgovac voćem i povrćem obavlja poslove u vezi sa kontrolom usklađenosti voća i povrća sa tržišnim standardima u skladu sa datim ovlašćenjem, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

16)       proverava da li ovlašćeni trgovac voćem i povrćem upisuje izvršene kontrole u evidencioni list i da li evidencioni list čuva najmanje pet godina od dana sprovedene kontrole usklađenosti sa tržišnim standardima;

17)       proverava da li je izdat sertifikat za hmelj;

18)       proverava da li priznata proizvođačka organizacija, priznato udruženje proizvođačkih organizacija i priznata međugranska organizacija ispunjavaju uslove i postupaju u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

19)       proverava sprovođenje mera iz člana 22. ovog zakona;

20)       proverava da li su zaključeni ugovori u skladu sa članom 23. ovog zakona;

21)       proverava ispunjenost uslova koje treba da ispuni skladište za potrebe čuvanja poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije i podrške privatnom skladištenju u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

22)       kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu;

23)       preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom.

Mere koje nalaže nadležni inspektor Ministarstva

Član 42.

U vršenju poslova iz člana 41. ovog zakona nadležni inspektor Ministarstva je ovlašćen i dužan da:

1)         naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka poljoprivrednih proizvoda, ako ne ispunjavaju propisane tržišne standarde u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

2)         naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka poljoprivrednih proizvoda, ako definicije, oznake i prodajni nazivi za poljoprivredne proizvode koji se stavljaju na tržište nisu u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane;

3)         naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka poljoprivrednih proizvoda, ako se neobavezne rezervisane napomene ne koriste u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane;

4)         naredi otklanjanje nepravilnosti u primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona i odredi rok u kome se to mora učiniti;

5)         naredi otklanjanje nepravilnosti u radu tela ovlašćenih u skladu sa ovim zakonom, kao i priznate proizvođačke organizacije, priznatog udruženja proizvođačkih organizacija i priznate međugranske organizacije i odredi rok u kome se to mora učiniti;

6)         naredi otklanjanje nedostataka, odnosno zabrani upotrebu prostorija i opreme, ako ti nedostaci utiču na kvalitet ili ispravnost uskladištenih poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije i podrške privatnom skladištenju u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i odredi rok u kome se to mora učiniti;

7)         naredi otklanjanje nedostataka, odnosno zabrani upotrebu opreme za klasiranje, ako ti nedostaci utiču na obavljanje klasiranja u objektima za klanje i odredi rok u kome se to mora učiniti;

8)         naredi otklanjanje nedostataka koji se odnose na lice koje obavlja klasiranje i odredi rok u kome se to mora učiniti;

9)         podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

10)       naredi preduzimanje i drugih mera, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Nadležnost za rešavanje o žalbi

Član 43.

Na rešenje nadležnog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja pisanog rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Na pitanja inspekcijskog postupka koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

VI. KAZNENE ODREDBE

Član 44.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         ne dostavi Ministarstvu podatke iz člana 5. stav 2. ovog zakona;

2)         stavi na tržište poljoprivredne proizvode koji nisu u skladu sa propisanim zahtevima iz člana 7. ovog zakona;

3)         obavlja klasiranje trupova u objektima za klanje suprotno odredbama člana 8. stav 3. ovog zakona;

4)         ne dostavlja Ministarstvu, odnosno kontrolnom telu u propisanom roku podatke o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, kao i o klasama i o cenama (član 8. stav 5);

5)         obavlja poslove suprotno ovlašćenju iz člana 9. stav 6. ovog zakona;

6)         sertifikat ne prati poljoprivredni proizvod u sektoru voća i povrća prilikom stavljanja na tržište (član 10. stav 2);

7)         ne upisuje podatke iz člana 10. stav 5. tačka 1) ovog zakona u evidencioni list i evidencioni list ne čuva najmanje pet godina od dana sprovedene kontrole usklađenosti sa tržišnim standardima (član 10. stav 6);

8)         ne dostavi Ministarstvu kvartalni zbirni izveštaj o podacima iz člana 10. stav 5. tačka 2) ovog zakona (član 10. stav 7);

9)         stavlja na tržište sveže voće i povrće, ako nije upisano u Registar trgovaca (član 11. stav 1);

10)       ne prijavi Ministarstvu svaku promenu podataka iz člana 11. stav 4. tač. 1) - 4) ovog zakona u roku od 30 dana od dana nastale promene (član 11. stav 8);

11)       postupi suprotno ovlašćenju iz člana 12. stav 1. ovog zakona;

12)       ne upisuje propisane podatke u evidencioni list i evidencioni list ne čuva najmanje pet godina od dana sprovedene kontrole usklađenosti sa tržišnim standardima (član 12. stav 3);

13)       stavlja na tržište poljoprivredne proizvode u sektoru hmelja za koje nije izdat sertifikat (13. stav 1);

14)       ne dostavi Ministarstvu podatke iz člana 14. ovog zakona;

15)       postupi suprotno odredbama člana 19. ovog zakona;

16)       postupi suprotno merama iz člana 22. ovog zakona;

17)       isporučuje poljoprivredne proizvode bez ugovora u pisanoj formi (član 23);

18)       ne ispunjava uslove za skladištenje poljoprivrednih proizvoda koji su predmet javne intervencije (član 25. stav 10);

19)       ne ispunjava uslove za skladištenje poljoprivrednih proizvoda koji su predmet podrške privatnom skladištenju (član 26. stav 5);

20)       postupi suprotno odredbama člana 31. ovog zakona;

21)       ne omogući obavljanje kontrole na licu mesta iz člana 34. ovog zakona i ne daje tražene podatke prilikom obavljanja kontrole na licu mesta;

22)       ne postupi po rešenju nadležnog inspektora u skladu sa odredbama člana 42. ovog zakona, a u vezi sa članom 43. ovog zakona.

Za prekršaje iz stava 1. ovoga člana kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu ako ne evidentira podatke o broju grla na kojima je izvršeno klasiranje, o klasama i o cenama u skladu sa članom 8. stav 4. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice za radnje iz stava 1. tač. 20) i 21) ovog člana.

VII. PRELAZNA I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za usklađivanje poslovanja

Član 45.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje podzakonskih propisa

Član 46.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja propisa

Član 47.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1)         odredbe člana 34. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16);

2)         Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za duvan i proizvode od duvana ("Službeni glasnik RSˮ, broj 63/09).

Stupanje na snagu zakona

Član 48.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, osim odredaba čl. 7 - 14, čl. 16 - 21, člana 23, člana 27, čl. 29. i 30. i člana 39, koje se primenjuju od 1. januara 2022. godine i odredaba čl. 35. i 36. i člana 38, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik - Međunarodni ugovoriˮ, broj 83/08 - u daljem tekstu: Sporazum) Republika Srbija je preuzela obavezu da postepeno uskladi domaće propise s pravnim tekovinama Evropske unije (u daljem tekstu: EU). Sporazumom je predviđeno da se već u ranoj fazi harmonizacije u domaće pravo transponuju osnovni elementi pravnih tekovina EU, vezane za zajedničko tržište i druga pravila u vezi sa trgovinom. Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, a pristupni pregovori Republike Srbije i EU zvanično su počeli u januaru 2014. godine. Nakon toga, u julu 2014. godine, Republika Srbija je usvojila Program usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije, čija je treća revizija usvojena oktobra 2018. godine, sa revidiranim rokovima usklađivanja u periodu 2018 - 2021. godine. Tim novim programom je, između ostalog, predviđeno da se donese Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda u koji bi se prenele opšte odredbe iz Uredbe (EU) br. 1308/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. godine o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.

U Republici Srbiji poljoprivredna politika se zasniva na dva zakona:

         Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16),

         Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16).

Međutim, nijedan od ova dva zakona ne omogućava regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta, koji su potrebni da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila da se razvija. Tržišni mehanizmi u Republici Srbiji nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta u EU. U Republici Srbiji ne postoji jedinstven zakonodavni okvir za sprovođenje većine mera za uređenje tržišta na način kako se one primenjuju u EU.

Da bi Republika Srbija mogla da u svoj sistem implementira zahteve i mere, koje se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, kakva postoji u EU, potrebno je da uspostavi jedinstveni pravni osnov u domaćem zakonodavstvu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo je važnost donošenja zakona, na osnovu koga bi se različitim zahtevima i merama uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta, a sa ciljem da, u trenutku pristupanja EU, postoji izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir, neophodan za implementaciju EU mehanizama, koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda. Stoga, donošenje ovakvog pravnog akta predviđeno je u važnijim strateškim dokumentima, kao što su:

         Zaključak o usvajanju Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018 - 2020. godine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 120/17);

         Zaključak o usvajanju Akcionog plana za preuzimanje, usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja (usvojen od strane Vlade 18. oktobra 2018. godine);

         Zaključak o usvajanju Programa usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije (čija je treća revizija usvojena od strane Vlade 1. marta 2018. godine, sa revidiranim rokovima usklađivanja u periodu 2018 - 2021).

Harmonizacija propisa i izgradnja odgovarajućih institucija predstavljaju osnovne preduslove za sticanje punopravnog članstva u EU za svaku državu kandidata. Mehanizmi koji trenutno postoje u ovoj oblasti nisu u potpunosti u skladu sa odredbama EU koje se odnose na uređenje tržišta. Naime, ne postoji zakonodavni okvir za potpunu implementaciju mera koje se odnose na uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Neke od mera trgovinske politike postoje, ali nisu kompatibilne sa pravnim tekovinama EU, kao što su na primer tržišni standardi, mere trgovinske politike koje se odnose na trgovinu sa drugim državama i sistem tržišnih informacija. Postoje i određene mere koje su delimično kompatibilne sa EU, kao na primer u oblasti vinogradarstva i vinarstva.

Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnog tržišnog lanca, koji uključuje širok spektar novih proizvoda, usluga i učesnika. Razvoj i unapređenje tržišnog lanca u svim njegovim segmentima treba da doprinese jačanju i efikasnosti sektora poljoprivrede, kao i njegovoj sposobnosti da tržištu isporuči kvalitetnu i bezbednu hranu za potrošače. Cilj je da se formira efikasan sistem veza u proizvodnom lancu, koji će garantovati i promovisati najbolje proizvodne prakse i omogućiti efikasno upravljanje proizvodima. Tržišni lanac na domaćem tržištu trenutno je veoma fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako u oblasti proizvodnje, tako i u delu prerade, sa očiglednim deficitom organizacija za pružanje adekvatne logističke podrške i kao takav, predstavlja kočnicu daljem rastu konkurentnosti sektora poljoprivrede.

Obaveze proizvođača za prilagođavanje zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta i sledljivosti prehrambenih proizvoda sve su veće, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu. Stvaranjem uslova za ispunjenje zahteva velikih prodajnih sistema, umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.

Standardizacija robe je vrlo važna za nesmetan razvoj sektora trgovine. Tržišni standardi omogućavaju kupcu i prodavcu lakšu komunikaciju i plasman na tržištu. Većina propisa, koji regulišu tržišne standarde i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a koji se trenutno primenjuju u Republici Srbiji, nije u potpunosti usklađena sa međunarodnim propisima i standardima, što otežava plasman naših proizvoda na inostrano tržište. Usaglašavanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima i standardima u mnogome će doprineti ne samo povećanju izvoza, već i regulisanju situacije na domaćem tržištu.

Nezavisno od odabranog modela prilagođavanja (smanjenje troškova proizvodnje ili povećanje dodate vrednosti proizvoda), neophodna je bolja vertikalna koordinacija i unapređenje postojeće logistike u lancu proizvodnje hrane. Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške, stvaraju se uslovi za ravnopravniji pristup tržištima (roba, kapitala i informacija) za sve proizvođače, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva, olakšava se uvođenje i primena tržišnih standarda, oznaka kvaliteta, kreiranje inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihovo brendiranje i promocija.

Ugovaranje proizvodnje u većini poljoprivrednih sektora nije uobičajena praksa, pre svega, zbog slabih performansi primarne poljoprivredne proizvodnje. Zbog visoke nestabilnosti tržišta, poljoprivrednici se često opredeljuju za "spot tržišta". Poslovna povezanost proizvođača sa prerađivačima, odnosno otkupljivačima zasniva se uglavnom na nivou ugovaranja "zajedničke proizvodnje" ili ugovaranja merkantilne proizvodnje za paritetnu razmenu za inpute u proizvodnji. U ovim poslovnim aranžmanima poljoprivredni proizvođač veoma često nema adekvatnu zaštitu od rizika cenovnih pomeranja. Proizvođači primarnih poljoprivrednih proizvoda i otkupljivači, odnosno prerađivači danas nisu čvrsto interesno povezani. Nedostatak sigurnosti u planiranju proizvodnje, odnosno izboru vrste kulture koju će proizvoditi primarni proizvođač može se otkloniti čvršćim povezivanjem proizvođača sa prerađivačima, odnosno otkupljivačima kroz sklapanje ugovora. U vezi sa tim, donošenje ovog zakona će omogućiti da se u pojedinim sektorima propiše mogućnost sklapanje ugovora između primarnih poljoprivrednih poizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača.

Zadatak poljoprivredne politike jeste da kreira i sprovodi mere i rešenja, koje će, između ostalog, doprineti poboljšanju efikasnosti tržišnog lanca. U vezi s tim, država će preduzeti niz aktivnosti na unapređenju institucionalnog okvira i podrške svim vidovima poslovnog povezivanja i udruživanja pri čemu će se naročito voditi računa o poštovanju odredaba propisa koji se odnose na zaštitu konkurencije. Državna podrška jačanju tržišnog lanca primenjivaće se kroz podršku jačanju kapaciteta i efikasnosti proizvođačkih organizacija i njihove infrastrukture, razvoj sistema tržišnih informacija, kao i kroz podršku proizvođačima u oblasti udruživanja i upravljanja postžetvenim aktivnostima. Jačanje integrisanosti tržišnog lanca biće podržano od strane države, i to kroz podršku u vidu pomoći u kofinansiranju početnih administrativnih troškova. Posebna pažnja biće posvećena podršci udruženjima.

Takođe, vođenje poljoprivredne politike i donošenje odluka koje imaju implikacije na pojedine sektore zahteva savremene metode prikupljanja podataka, odgovarajuću obradu i njihovu analizu. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), kao kompleksan sistem prikupljanja informacija o cenama poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala na nacionalnom nivou, radi pružanja podataka o cenama korisnicima, uspešno je uspostavljen još 2004. godine. Međutim, u domaćem zakonodavstvu ne postoji sveobuhvatan propis, kojim se utvrđuje i uređuje način funkcionisanja STIPS na način kako je to uređeno u EU. Usvajanjem Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uspostaviće se jedinstven pravni okvir za dalje unapređenje i razvijanje STIPS. Ovim zakonom biće propisana obaveza davanja informacija od strane učesnika na tržištu. Metodologija za prikupljanje, obradu podataka i izveštavanje o cenama biće usklađena sa evropskom metodologijom, a na osnovu usklađenih tržišnih standarda poljoprivrednih proizvoda.

Kako bi se uspostavio sistem praćenje uporedivih tržišnih cena trupova i živih životinja, potrebno je predvideti da se beleženje cena odnosi na jasno definisanu fazu stavljanja na tržište. Stoga je neophodno odrediti vrste životinja na koje se odnosi izveštavanje o cenama i na koje se odnosi obaveza klasiranja. Označivanje trupova bi trebalo sprovesti u trenutku razvrstavanja u kategorije, odnosno klase. Od obaveze klasiranja se može napraviti izuzetak ukoliko obim klanja u tom objektu nema značajan uticaj na tržište, ukoliko se radi o sopstvenoj proizvodnji objekta za klanje, kao i ukoliko se radi o svinjskim trupovima poreklom od autohtonih rasa.

Kao i u svakoj drugoj tržišno orijentisanoj ekonomiji, povremeno dođe do poremećaja na tržištu u smislu rasta ponude određenog proizvoda i pada cene ili obrnuto. Donošenjem Zakona o robnim rezervama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/13, 145/14 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon), ukinuta je nadležnost Republičke direkcije za robne rezerve u oblasti javnih intervencija, koja sada kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu samo u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva. Ovim zakonom propisuju se intervencije na tržištu, kao vrsta mera uređenja tržišta za pojedine sektore, kao i način njihovog sprovođenja, što doprinosi konzistentnosti i transparentnosti poljoprivredne politike i održavanju stabilnosti tržišta. Takođe, propisane mere su usklađene sa intervencijama na tržištu EU.

Ovaj zakon uređuje pitanja ekvivalentna pitanjima organizacije zajedničkog tržišta u okviru Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (u daljem tekstu: ZPP) uz delimičnu usklađenost sa Uredbom (EU) 1308/2013, dok se potpuna usklađenost planira nakon sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u EU.

Osnovni ciljevi koje treba postići donošenjem ovog zakona jesu funkcionalno uspostavljanje mehanizama uređenja tržišta, njihovo međusobno povezivanje u jedinstven pravni okvir i usklađivanje politike uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji sa pravnim tekovinama EU.

Posebni ciljevi, koje je potrebno dostići implementacijom ovog zakona, jesu: razvoj novih usluga u tržišnom lancu i jačanje logističke infrastrukture u proizvodnji hrane; povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za uključivanje u globalne tržišne lance (snabdevanje trgovinskih lanaca) kroz međusobno povezivanje i uspostavljanje sistema tržišnih standarda; jačanje motivacije proizvođača za raznim oblicima udruživanja; jačanje vidljivosti, odnosno prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu; unapređenje izvoznih potencijala sektora poljoprivrede; jačanje horizontalnih i vertikalnih veza u proizvodnom lancu, zasnovanih na tržišnim principima kroz postojanje mogućnosti ugovornog povezivanja primarnih poljoprivrednih poizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača; smanjenje sive ekonomije i unapređenje i razvoj proizvođačkih organizacija. Takođe, ovim zakon uređuju se mere koje mogu biti uvedene s ciljem održavanja stabilnosti tržišta i pomoći u najosetljivijim sektorima, utvrđuju se pravila za stavljanje proizvoda na tržište, definiše se korisnik mera uređenja tržišta i kontrola njihovog sprovođenja, kao i druga pitanja od značaja za tržište poljoprivrednih proizvoda.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

OSNOVNE ODREDBE (čl. 1 - 5)

Osnovnim odredbama ovog zakona propisuje se predmet uređenja zakona, značenje pojedinih izraza koji se koriste, obuhvat proizvoda. Takođe, propisuju se i tržišne godine, kao i Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS). Reč je o opštim uvodnim odredbama kojima se uređuje predmet zakona i osnovne definicije.

Članom 3. ovog zakona definisani su sektori na koje se odnosi ovaj zakon, pri čemu su uzete u obzir specifičnosti koje svaki od navedenih sektora ima u Republici Srbiji i na osnovu kojih se uvrštava u ovaj zakon. Svi ostali proizvodi su razvrstani pod drugi sektori. Takođe, na ovaj način je obezbeđena i konzistentnost u smislu obuhvata koji je isti kao i u EU.

Članom 4. ovog zakona uređuju se u pojedinim sektorima tržišne godine kao vremenski period u kome se sprovode određeni zahtevi i mere uređenja tržišta.

Članom 5. ovog zakona uređuje se pitanje prikupljanja podataka i izveštavanja o cenama poljoprivrednih proizvoda. Unutar Ministarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) STIPS je već danas operativan, na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16), a uspostavljen je još 2004. godine. Međutim, u odnosu na sadašnji obuhvat aktivnosti doći će do značajnog povećanja. Odredbe koje se odnose na STIPS u Zakonu u poljoprivredi i ruralnom razvoju će donošenjem ovog zakona biti stavljene van snage. Osnovni cilj, koji se želi postići unapređenjem ovog sistema jeste usaglašavanje metodologije prikupljanja i obrade podataka o cenama prema zahtevima ZPP, kako bi se obezbedila uporedivost domaćih sa evropskim ekvivalentnim podacima, čime bi se, uticalo na blagovremeno izveštavanje o tržišnim kretanjima, a time i na pravovremeno reagovanje u slučajevima značajne fluktuacije cena.

ZAHTEVI UREĐENjA TRŽIŠTA (čl. 6 - 23)

U ovoj glavi propisuju se zahtevi koji se odnose na stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište, a koji obuhvataju zahteve za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište, posebne zahteve u pojedinim sektorima, zahteve i pravila koji se odnose na proizvođačke organizacije, udruženja proizvođačkih organizacija i međugranske organizacije, prilagođavanje ponude zahtevima tržišta u sektoru vina i ugovorne odnose u pojedinim sektorima.

Članom 7. ovog zakona uređuje se pitanje tržišnih standarda koji će, kada budu doneti podzakonskim aktima na osnovu ovog zakona, postati obavezan uslov za stavljanje na tržište. Reč je o tržišnim standardima za pojedine proizvode pri čemu se ne dovodi u pitanje sprovođenje bilo koje druge odredbe koja se odnosi na poljoprivredne proizvode u delu higijenskih i zdravstvenih standarda donetih na osnovu Zakona o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09 i 17/19). Osim tržišnih standarda, ovim članom se uređuju i drugi zahtevi, koji obuhvataju upotrebu propisanih definicija, oznaka i prodajnih naziva, kao i upotrebu neobaveznih rezervisanih napomena kojima se potrošač informiše o posebnim prepoznatljivim karakteristikama proizvoda.

Klasiranje trupova važan je preduslov za stavljanje na tržište, te se zbog toga utvrđuje obaveza klasiranja u sektorima goveđeg i telećeg mesa i svinjskog mesa. Takođe, utvrđeni su i izuzeci od ove obaveze, odnosno da trupovi, polutke i četvrti koji se stavljaju na tržište ne moraju biti klasirani ako potiču od životinja iz sopstvene proizvodnje lica koji je vlasnik objekta za klanje i za koje nije zaključen ugovor o kupoprodaji; ako potiču iz objekta za klanje koji ne ispunjava uslove za obavljanje klasiranja (npr. male klanice); ako svinjski trupovi potiču od autohtonih rasa domaćih životinja.

Za obavljanje poslova kontrole usklađenosti pojedinih poljoprivrednih proizvoda sa tržišnim standardima i izdavanja sertifikata, kao i za obavljanje poslova kontrole postupka klasiranja i izdavanja potvrde, kojim se potvrđuje ispravnost klasiranja može da se ovlasti pravno lice koje je registrovano u Agenciji za privredne registre, odnosno koje je upisano u drugi odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisom, za tehničko ispitivanje i analize i ispunjava uslove u pogledu opreme i stručnog kadra.

Jedna od novina koja se propisuje ovim zakonom, a koja se odnosi na trgovinu svežim voćem i povrćem jeste i uvođenje Registra trgovaca voćem i povrćem u obliku baze podataka koju će voditi Ministarstvo, a u koji bi bili upisani svi trgovci koji stavljaju na tržište proizvode iz sektora voća i povrća. U EU je ovo pitanje detaljnije uređeno Implementacionom uredbom Komisije (EU) br. 543/2011. Takođe, može da se ovlasti trgovac voćem i povrćem koji je upisan u Registar trgovaca da za voće i povrće koje on stavlja na tržište vrši kontrolu usklađenosti sa tržišnim standardima i izdaje sertifikat, ako za te poslove ispunjava propisane uslove.

Ovim zakonom se propisuju i zahtevi uređenja tržišta u vidu posebnih odredbi u pojedinim sektorima kao što su šećer, mleko i mlečni proizvodi, hmelj i duvan. U Uredbi (EU) 1308/2013 veći deo zauzimaju posebne odredbe u sektoru vina, međutim, ove odredbe su već transponovane u Zakon o vinu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09 i 93/12) tako da član 15. ovog zakona upućuje i na odredbe Zakona o vinu. U sektoru šećera propisana je obaveza dostavljanja podataka o ugovorenoj proizvodnji šećerne repe, podatke o proizvodnji, prodaji i zalihama šećera, izoglukoze i drugih proizvoda, kao i podatke o cenama šećerne repe i šećera, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru mleka i mlečnih proizvoda propisuje se da su prvi otkupljivači sirovog mleka dužni da dostave podatke o količini ukupno otkupljenog sirovog mleka, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru duvana propisana je obaveza dostavljanja podataka o cenama po tipu duvana, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru hmelja poljoprivredni proizvodi koji se stavljaju na tržište moraju da imaju izdat sertifikat o hmelju. Ovaj sertifikat izdaje Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Naime, u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) br. 1295/2008 od 18. decembra 2008. godine o uvozu hmelja iz trećih zemalja, potvrde koje prate hmelj i proizvode od hmelja uvezene iz trećih zemalja izdaje agencija navedena u Prilogu I, a koju je ovlastila treća zemlja porekla i tako izdate potvrde priznaju se kao potvrde o istovetnosti. U vezi sa tim, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad ovlašćen je za izdavanje potvrda o istovetnosti za hmelj koji je poreklom iz Republike Srbije što je i objavljeno u "Službenom listu Evropske unijeˮ.

Jedno od važnijih pitanja zahteva uređenja tržišta veže se za proizvođačke organizacije. Sadašnja struktura domaće poljoprivrede sa aspekta organizacionog oblika učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji veoma je nepovoljna, s obzirom da najveće učešće u strukturi proizvodnje imaju porodična poljoprivredna gazdinstva. U Republici Srbiji ne postoje proizvođačke organizacije u formi kakve postoje u EU. Broj postojećih udruženja u Republici Srbiji, koja su usko definisana i organizovana po vrsti proizvodnje, je veliki, posebno u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje. Međutim, ta udruženja su slabo razvijena, a njihova uloga i aktivnosti su ograničene. Većina udruženja proizvođača nalazi se na niskom stepenu organizovanosti, koji karakteriše nizak stepen profesionalizacije. Poslednjih godina udruženja su sve vidljivija, pre svega u situacijama kada se pojave problemi na tržištu, ali je njihova pregovaračka moć uglavnom niska zbog visoke zavisnosti od prerađivačke industrije. Iskustva novih država članica EU ukazuju na potrebu da se sa jačanjem sistema udruživanja poljoprivrednih proizvođača kroz proizvođačke organizacije počne što pre, kako bi se domaći poljoprivredni proizvođači na vreme pripremili za tržišnu utakmicu sa evropskim proizvođačima. Formiranje proizvođačkih organizacija uobičajena je praksa u državama članicama EU. Proizvođačka organizacija osniva se na inicijativu poljoprivrednih proizvođača, sa svrhom objedinjavanja aktivnosti pojedinačnih poljoprivrednih proizvođača u zajedničke aktivnosti, koje imaju za cilj: planiranje proizvodnje i njeno prilagođavanje potražnji, koncentrisanje ponude i stavljanje na tržište proizvoda vlastitih članova, optimizaciju troškova proizvodnje, stabilizaciju cena proizvoda, podizanje komercijalne vrednosti i promociju proizvoda, kao i sprečavanje kriznih situacija i efikasno upravljanje njima. Kroz zajednički plasman svojih proizvoda preko proizvođačke organizacije, proizvođači jačaju svoju poziciju na tržištu, obezbeđuju održivost, ekonomičnost i kontinuitet proizvodnje, kao i stabilizaciju i sigurnost cene za svoje proizvode. Uopšte gledano, proizvođačka organizacija kao udruženje primarnih poljoprivrednih proizvođača podstiče razvoj tržišne orijentacije, pozicioniranja i konkurentnosti svojih članova. Zato je za usklađivanje sa propisima Evropske unije, u delu koji se odnosi na proizvođačke organizacije neophodno uspostavljanje adekvatnog zakonskog okvira kroz ovaj zakon kojim će se pružiti osnov za uspostavljanje i organizovanje proizvođačkih organizacija kroz sistem priznavanja od strane Ministarstva, podršku davanjem finansijskih sredstava za njihovo osnivanje i početak rada proizvođačke organizacije, kao i unapređenje njihovog rada kroz finansiranje realizacije njihovih operativnih programa. Međutim, nisu ni proizvođačke organizacije u svim sektorima iste i među njima postoje razlike, pa tako za razliku od proizvođačkih organizacija u ostalim sektorima koji celu svoju proizvodnju plasiraju preko proizvođačke organizacije, članovi proizvođačke organizacije u sektoru voća i povrća imaju tu mogućnost da 25% od svoje proizvodnje mogu da plasiraju na tržište samostalno, nezavisno od proizvođačke organizacije. Ovo je omogućeno iz tog razloga što se voće i povrće plasira na tržište u svežem stanju. Proizvođačima je, svakako u interesu da svoje proizvode plasiraju preko proizvođačke organizacije, jer su ekonomski jači pri zajedničkom nastupu na tržištu, nego kada to rade samostalno, imaju jaču pregovaračku poziciju i mogu da postignu višu cenu za svoje proizvode, ali član proizvođačke organizacije u sektoru voća i povrća, da ne bi imao gubitaka usled predugog skladištenja svojih proizvoda, može određen deo proizvodnje da plasira samostalno na tržište.

Ovaj zakon daje mogućnost i priznavanja udruženja proizvođačkih organizacija nastalih na inicijativu najmanje dve, već priznate proizvođačke organizacije, kao i priznavanje međugranskih organizacija. U državama članicama EU je obavezno priznavanje međugranskih organizacija samo u tri sektora: maslinovo ulje i stone masline, svilena buba, kao i u sektoru duvana (član 159. Uredbe (EU) br. 1308/2013). Ovim zakonom data je mogućnost priznavanja međugranskih organizacija u svim sektorima na koje se ovaj zakon odnosi.

U cilju podsticanja aktivnosti proizvođačkih organizacija koje se odnose na prilagođavanje ponude zahtevima tržišta, data je mogućnost da ministar nadležan za oblast poljoprivrede može da sprovede aktivnosti koje se tiču poboljšanja kvaliteta, promovisanja bolje organizacije proizvodnje, prerade i marketinga, lakšeg praćenja kretanja tržišnih cena, kao i mogućnosti izrade kratkoročnih i dugoročnih prognoza proizvodnje.

Radi stabilizacije tržišta i sprečavanja tržišnih poremećaja u sektoru vina ministar određuje mere kako bi se prilagodila ponuda u ovom sektoru.

Ugovorni odnosi između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, s jedne strane, i prerađivača ili otkupljivača, s druge strane, postaju sve važniji, zato je i članom 23. ovog zakona propisano da svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena pisanim ugovorom, kao i to da proizvođačka organizacija može da pregovara u ime svojih članova o ugovorima pre isporuke od poljoprivrednika prema prerađivaču ili otkuplljivaču.

MERE UREĐENjA TRŽIŠTA (čl. 24 - 31)

Mere uređenja tržišta obuhvataju: intervencije na tržištu, i to: javnu intervenciju, podršku privatnom skladištenju, posebne interventne mere, kao i posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na: mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine i operativne programe u sektoru voća i povrća.

Na tržištu poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji ne postoje javne intervencije, a Republička direkcija za robne rezerve isključivo kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva. U Republici Srbiji je nekada postojao mehanizam javnih intervencija, za čije sprovođenje je bila nadležna Republička direkcija za robne rezerve. Međutim, donošenjem novog Zakona o robnim rezervama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/13, 29/14 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon) ukinuta je nadležnost Republičke direkcije za robne rezerve u ovoj oblasti, tako da, u ovom momentu, ne postoji zakonski okvir, koji bi regulisao tržišne intervencije u skladu sa odredbama Uredbe (EU) br. 1308/2013, a koja propisuje mehanizme za intervencije na tržištu poljoprivrednih proizvoda u EU. ZPP u ovoj oblasti definiše sledeće mehanizme intervencije, i to: javne intervencije, koje se ostvaruju kupoprodajom poljoprivrednih proizvoda i intervencije na tržištu u vidu podrške privatnom skladištenju, koje se ostvaruju kroz mehanizam subvencionisanja troškova skladištenja. Tržišne intervencije EU zasnivaju se na kupovini proizvoda određenog kvaliteta, zbog čega je neophodno upotrebiti domaće skladišne kapacitete, u smislu obezbeđivanja dovoljnog broja skladišta na teritoriji Republike Srbije, koja mogu klasifikovati i čuvati proizvod prema zahtevima EU. U ovom trenutku u Republici Srbiji za određeni broj proizvoda (npr. pšenica) postoji samo nekoliko skladišta koja mogu klasifikovati proizvod prema EU kriterijumima. S druge strane, u oba mehanizma intervencije neophodno je da skladišta za poljoprivredne proizvode zadovolje tehničke zahteve, koji se odnose na skladišni kapacitet i opremu, kao i uslove za pružanje garancija poslovanja. Uspostavljanjem zakonskog okvira i institucija nadležnih za poslove tržišnih intervencija stvaraju se osnovni preduslovi za očuvanje stabilnosti tržišta i ublažavanja eventualnih tržišnih poremećaja. Takođe, ove mere imaju za cilj unapređenje skladišnih kapaciteta i povećanje broja skladišta koja ispunjavaju uslove za klasifikaciju i čuvanje poljoprivrednih proizvoda prema pravilima ZPP.

Ključno je da odluku o pokretanju javnih intervencija donosi Vlada, da se utvrđuje interventna cena koja ne može da bude viša od referentne cene, a koja je prethodno utvrđena kako bi se osigurala transparentnost. Ta je transparentnost obavezna i u pogledu jednakog pristupa proizvodima intervencije i jednakog postupanja prema kupcima, ukoliko se jednog dana poljoprivredni proizvodi otkupljeni u javnoj intervenciji budu plasirali na tržište. Takođe, jako je važno da se u interventnom otkupu mogu otkupljivati samo proizvodi poreklom iz Republike Srbije.

Mera podrške privatnom skladištenju pokreće se kada dođe do pada tržišnih cena ispod referentnog nivoa koji, takođe, prethodno mora utvrditi Vlada. Za ovu, kao i za meru javne intervencije, važno je da ih mora doneti Vlada zbog uticaja na budžetska sredstava, a što u slučaju eventualne primene može biti značajan iznos.

Ukupno je šest sektora unutar kojih se u EU za određene proizvode može odobriti podrška privatnom skladištenju. To su sledeći sektori: šećer, maslinovo ulje, goveđe i teleće meso, svinjsko meso, ovčije i kozije meso, kao i mleko i mlečni proizvodi. Za sve navedene sektore je, osim maslinovog ulja koje se ne proizvodi u Republici Srbiji, ovim zakonom propisana mogućnost podrške privatnom skladištenju.

Obaveza klasiranja goveđeg i svinjskog mesa je neohodna u slučaju javne intervencije ili podrške privatnom skladištenju. Klasiranje trupova se može propisati i za ovčije i kozije meso što u ovom sektoru nije obaveza.

Posebne interventne mere odnose se na sprečavanje tržišnih poremećaja zbog primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja, kao na sprečavanje tržišnih poremećaja koji se mogu direktno pripisati gubitku poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja. Iskustvo pokazuje da ozbiljni poremećaji na tržištu kao što su značajno smanjenje potrošnje ili poremećaja cena mogu biti vezani za gubitak poverenja potrošača, zbog rizika po zdravlje ljudi ili zdravlje životinja.

Takođe, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uređuje posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine i operativne programe u sektoru voća i povrća. U suštini se radi o merama podrške u sektorima, i to: mleko i mlečni proizvodi, voće i povrće i prerađevine od voća i povrća.

Mere podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine odnose se na sektore mleka i mlečnih proizvoda, kao i voća i povrća i prerađevine od voća i povrća i donose se radi poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine koja pohađaju obrazovno-vaspitne ustanove i radi podizanja svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine. Cilj je da se u saradnji sa privrednim subjektima, u određenim vremenskim intervalima, u određenim obrazovno-vaspitnim ustanovama, distribuira užina koju bi činilo mleko i mlečni proizvdodi, odnosno voće i povrće i prerađevine od voća i povrća (Lista proizvoda koji mogu da budu predmet podrške prehrambenim navikama dece i omladine). Na taj način bi se omogućila potrošnja domaćih i zdravih proizvoda među predškolskom i školskom decom i ukazalo na značaj kako domaće proizvodnje tako i na zdrave prehrambene navike koje se upravo kreiraju u ovom periodu odrastanja.

Za Republiku Srbiju je važan sektor voća i povrća. Finansijska sredstva za ovaj sektor se obezbeđuju preko mehanizma operativnih programa kojima se podržavaju aktivnosti proizvođačkih organizacija. Aktivnosti proizvođačke organizacije definisane kroz operativni program moraju da doprinose ispunjenju najmanje dva cilja navedena ovim zakonom i moraju da budu usklađeni sa Programom za održive operativne programe na tržištu voća i povrća, koji donosi Vlada.

S obzirom da se mere uređenja tržišta finansiraju iz budžeta Republike Srbije potrebno je propisati i obaveze korisnika mera uređenja tržišta. Članom 31. ovog zakona su propisane obaveze korisnika mera uređenja tržišta. Pre svega, obaveza dostavljanja tačnih podataka o sprovođenju mera uređenja tržišta. Ovim članom jasno se utvrđuje i postojanje odgovornosti potencijalnih korisnika ukoliko koriste neku od mera uređenja tržišta da vrate novčana sredstva dobijena na osnovu netačnih podataka, pribavljena suprotno uslovima i odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, kao i ako su dobijena novčana sredstva nenamenski korišćenja i ako su sredstva neosnovano isplaćena usled administrativne greške, a utvrđen je i period obaveznog čuvanja dokumentacije na osnovu kojeg su ostvarena određena prava.

SPROVOĐENjE PRAVILA I MERA UREĐENjA TRŽIŠTA (čl. 32 - 34)

Za sprovođenje pravila i mera uređenja tržišta potrebna su određena finansijska sredstva, stoga je propisan način obezbeđivanja ovih sredstava u budžetu Republike Srbije, i to na godišnjem nivou.

Postupanje po zahtevima korisnika podrške za sprovođenje pravila i mera uređenja tržišta u nadležnosti je Uprave za agrarna plaćanja. Takođe, uređeno je i ko i na koji način obavlja kontrolu na licu mesta.

TRGOVINA SA DRUGIM DRŽAVAMA (čl. 35 - 38)

Ovaj deo zakona (trgovina sa drugim državama) u ovom momentu nije u prioritetnoj grupi mera za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, jer se u ovom trenutku na materiju regulisanu čl. 35. i 36. primenjuju odredbe Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/09, 36/11, 88/11 i 89/15) i propisa donetih na osnovu ovog zakona. Potpuno usklađivanje sa EU biće moguće tek kada se uspostavi administrativni sistem za sprovođenje na način kako se sprovodi u EU. U skladu sa iskustvima drugih država članica EU, planirano je da se sa sprovođenjem ove mere otpočne postepeno, uz izbor manjeg broja proizvoda kako bi se sistem postepeno prilagođavao. Kako bi se sprečili eventualni zastoji u izdavanju dozvola koji bi imali negativne posledice na privredne subjekte planirano je uspostavljanje automatskog sistema za izdavanje dozvola, uz ispunjavanje propisanih uslova (instrumenti osiguranja). Takođe, ovim zakonom se propisuju četiri metoda raspodele kvota, tri osnovna metoda propisuje i Uredba (EU) 1308/2013, dok četvrta metoda daje mogućnost raspodele tarifnih kvota kombinacijom ove tri metode ili uvođenjem neke nove metode. Razlog za to predstavlja činjenica da Republika Srbija do momenta pristupanja EU može da primeni bilo koji od načina raspodele kvota koji je u skladu sa STO pravilima bez obzira da li se on primenjuje u EU ili ne, a u cilju zaštite domaćeg tržišta. Prvi metod raspodele tarifnih kvota "prvi došao - prvi usluženˮ se već primenjuje u Republici Srbiji, i to na sličan način kao i u EU, s razlikom što se u ovom trenutku u Republici Srbiji ne primenjuje sistem instrumenata osigurannja kao u EU.

Važan deo je onaj koji utvrđuje podelu nadležnosti na način da i nadalje prva metoda bude direktno primenjivana od strane Ministarstva finansija - Uprave carine, dok bi se raspodela tarifnih kvota po ostalim metodama obavljala u Ministarstvu.

Jedna od novina koja se propisuje ovim zakonom je i uređenje vanrednih interventnih mera (član 37), a u cilju efikasnog reagovanja nadležnog organa na opasnost od tržišnih poremećaja usled značajnog rasta ili pada cena na domaćem ili inostranom tržištu. Ove mere će se primenjivati samo u retkim situacijama kada se oceni da sve druge raspoložive mere ne bi bile dovoljne. Pri tom, neophodno je voditi računa o međunarodnim obavezama koje je preuzela Republika Srbija.

STRUČNO USAVRŠAVANjE (član 39)

Nadležna inspekcija, kontrolna tela, ovlašćeni trgovac, odnosno klasifikator imaju pravo i obavezu stručnog usavršavanja u okviru programa koje donosi Ministarstvo.

NADZOR (čl. 40 - 43)

U ovoj glavi se utvrđuje inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona ali i pratećih propisa koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, prava i dužnosti nadležnih inspektora, mere koje nalaže nadležni inspektor, kao i nadležnosti za sprovođenje žalbi. Propisuju se nadležnosti poljoprivrednih, fitosanitarnih i veterinarskih inspektora za inspekcijski nadzor u vezi s sprovođenjem ovog zakona i pratećih propisa donetih na osnovu njega u skladu sa podelom nadležnosti uređenom posebnim propisima i ovim zakonom.

KAZNENE ODREDBE (član 44)

U ovom delu su propisane kaznene odredbe, odnosno prekršaji za postupanje suprotno odredbama ovog zakona.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODRDBE (čl. 45 - 48)

U ovoj glavi propisan je rok koji imaju pravna lica i preduzetnici da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega. Predviđen rok za usklađivanje je tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Takođe, vremenski period od datuma stupanja na snagu ovog zakona do datuma njegove primene biće iskorišćen i za izradu podzakonskih akata i uspostavljanje sistema.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Detaljan opis potrebnih finansijskih sredstava za uspostavljanje sistema vezanih za zahteve i mere uređenja tržišta u skladu sa ovim zakonom dat je u Akcionom planu za preuzimanje, usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, Programu usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije, kao i Programu ekonomskih reformi za period 2021 - 2023. godine. Takođe, okviran iznos finansijskih sredstava prema korisnicima mera uređenja tržišta dat je u Nacionalnom programu poljoprivrede za period 2018 - 2020. godine u delu III Finansijski plan.

Ukupno procenjeni troškovi za uspostavljanje sistema koji su vezani za implementaciju zahteva i mera uređenja tržišta, sprovođenje edukacija, upoznavanje proizvođača sa promenama koje će uslediti, nabavku hardvera i softvera i povećanje administrativnih kapaciteta planirano je da iznose 390.340.261 dinara. Deo ovih troškova biće finansiran kroz projekte finansirane od strane EU, i to prvenstveno kroz Twinning projekat "Jačanje i usklađivanje administrativnih kapaciteta za uspostavljanje uređenja tržišta poljoprivrednih proizvodaˮ u iznosu od 1.800.000 evra, odnosno 211.618.800 dinara (preračunato prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 12. april 2021. godine), i to: u 2021. godini - 600.000 evra, odnosno 70.539.600 dinara, u 2022. godini - 1.020.000 evra, odnosno 119.917.320 dinara i u 2023. godini - 180.000 evra, odnosno 21.161 880 dinara. Za sprovođenje ovog projekta nije potrebno kofinansiranje iz budžeta Republike Srbije.

Razlika između ukupno procenjenih troškova za uspostavljanje sistema koji su vezani za implementaciju zahteva i mera uređenja tržišta i troškova koji će se finansirati iz sredstava EU, a za koje je potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, iznose 178.721.461 dinar i biće planirana kroz budžetska sredstva po isteku Twinning projekta "Jačanje i usklađivanje administrativnih kapaciteta za uspostavljanje uređenja tržišta poljoprivrednih proizvodaˮ, odnosno od 2024. godine.

Ukupno procenjeni troškovi prema korisnicima mera uređenja tržišta koji se odnose na budžetsko planiranje pravila i mera uređenja tržišta iz člana 32. ovog zakona planirano je da iznose 131.750.400 dinara u 2023. godini, a za naredne i svake druge godine prosečno 646.000.000 dinara godišnje.

Sredstva iz budžeta Republike Srbije koja se odnose na implementaciju ovog zakona vezanih za uspostavljanje sistema, kao i pravila i mera uređenja tržišta iz člana 32. ovog zakona nisu potrebna u 2021. i 2022. godini.

Za zahteve i mere uređenja tržišta koji se odnose na budžetsko planiranje pravila i mera uređenja tržišta iz člana 32. ovog zakona u 2023. godini je planiran iznos od 131.750.400 dinara u okviru Razdela 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 24.6 - Uprava za agrarna plaćanja, Program 0103 - podsticaji u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, Funkcija 420 - poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov.

Procenjena finansijska sredstva treba uzeti samo kao indikativna, s obzirom da će se tokom sprovođenja ovog zakona prilagođavati aktuelnoj situaciji, kako u pogledu odziva korisnika mera uređenja tržišta, tako i mogućnosti implementacije. Detaljnija raspodela budžetskih sredstava prema vrstama mera baziraće se na godišnjim uredbama o raspodeli sredstava u skladu sa odredbama člana 32. ovog zakona, a na osnovu zakona kojim se uređuje budžet za svaku kalendarsku godinu. Sa stanovišta konzistentnosti poljoprivredne politike, važnije je da se u sprovođenju zahteva i mera uređenja tržišta nastoji da se obezbede procenjeni napred navedeni iznosi.

Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona generalno slede finansijske procene iz napred navedenih dokumenata i Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014 - 2024. godine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 85/14), uz uvažavanje bilansnih mogućnosti budžeta, analize promena u ZPP, stanja u pregovorima za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kao i mogućnosti korišćenja fondova EU i drugih fondova.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.06.2021.