ZAKON O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE: Izmenama Zakona visina doprinosa za poljoprivredne penzije određivaće se prema veličini poseda

Rešenje dugogodišnjeg problema plaćanja visokih doprinosa za poljoprivrednike uskoro bi trebalo da dođe na dnevni red, pa će paori koji imaju posede malih površina najverovatnije dobiti manje obaveze za penzijsko osiguranje, dok bi vlasnici većih gazdinstava trebalo da izdvajaju veće sume.

Zbog ove nerešene situacije dugovi seljaka poslednjih godina premašuju milijardu evra.

Mnogi reprogrami pravljeni poslednjih godina nisu dali nikakve rezultate, jer se nijedan od njih nije bazirao na osnovni problem, a to je da dažbine prema državi moraju da budu srazmerne prihodima koje poljoprivrednici ostvaruju. Čini se da niko do sada nije imao sluha za ovu oblast.

Problemi počinju 2012. kada je Poreska uprava počela da šalje opomene za neizmirene doprinose u kojima su kamate često bile duplo više od glavnice. To je dovelo do toga da mnogi poljoprivrednici nemaju ni zdravstvenu zaštitu, ni nadu da će penziju doživeti, a dug i kamate koji ne prestaju da rastu, često se prenose na naslednike. Prema nekim procenama u Srbiji ima više od 400.000 ljudi koji pripadaju malim poljoprivrednim gazdinstvima, od kojih gotovo 90 odsto nije solventno, to jest ne može da plaća doprinose jer nema ekonomsku snagu.

Namirivanje poreza i doprinosa po ekonomskoj snazi gazdinstva i otpis dugova pojedinim poljoprivrednicima prema Fondu PIO, uz određene uslove, neke su od stavki u najnovijem predlogu Ministarstva poljoprivrede koji je upućen njihovim kolegama iz resora finansija. Oni će dati svoje mišljenje, a kako se očekuje, ovaj višedecenijski problem, trebalo bi da bude rešen tokom sledeće godine.

Plan je da se poljoprivrednicima za koje se utvrdi da ne mogu da plate nesrazmerno velika dugovanja i namete, u odnosu na ekonomsku snagu gazdinstva, ponudi otpis. Međutim, ako mu se oprosti dug moraće da pristane na uslove države, koji nisu još tačno precizirani. Spekuliše se da bi jedna od mogućnosti bila i da se odrekne penzije. S druge strane, postoji i predlog da se plati samo glavnica, koja kod svih predstavlja manje od polovine duga, jer je sve ostalo kamata. To će sve ići kroz nekoliko modela - na rate ili kroz reprogram. U svakom slučaju, poljoprivrednicima će biti data mogućnost da sami biraju šta im najviše odgovara.

Ubuduće će nameti biti proporcionalni veličini ekonomskog gazdinstva, pa neće isto biti za onog koji obrađuje hektar i sto hektara zemlje. Država će propisati koja je minimalna cena koju će poljoprivrednici morati da uplaćuju, u zavisnosti od veličine svog gazdinstva, pa će im tolika biti i penzija. Ko bude hteo veću, može da uplaćuje koliko bude hteo, ali ne ispod minimalno propisane granice.

Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da je nepravedno ljudima oduzimati deo ili celu penziju zato što nemaju da plate doprinose i da država mora da pronađe bolje rešenje.

- Jasno je da država mora da se namiri, ali i poljoprivrednici moraju da žive - kaže on. - Mislim da je to loš predlog koji će od tih ljudi napraviti socijalne slučajeve, koji će opet biti teret države.

Prema njegovom mišljenju, predlog je sličan onome kao kada građani duguju za porez, pa im poreznici dug skidaju od plate. Samo što je ovde situacija mnogo nepravednija s obzirom na to da su poljoprivredne penzije toliko niske da im neće biti uzet deo, nego celo primanje, a neki neće ni dočekati penziju.

S druge strane, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nisu upoznati da takav predlog postoji.

- Pitanje plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i zastarevanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je uređeno zakonima o doprinosima i o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a navedeni propisi su u nadležnosti Ministarstva finansija - kažu u resoru rada.

Odredbom člana 64. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020 i 6/2021 - usklađeni din. izn.) propisano je da obveznici ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa, dok prema odredbi člana 114e zastarelost na utvrđivanje, naplatu i povraćaj se ne primenjuje na doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020).

Srbija ima 163.000 poljoprivrednih penzionera, a penzijsku kasu trenutno puni tek oko 140.000 poljoprivrednika. Paorski dug za penzijsko osiguranje odavno premašuje milijardu evra. Sredinom osamdesetih godina država je donela Zakon o penzijskom osiguranju poljoprivrednika, da bi ubrzala njihovo penzionisanje i poklonila im 10 godina takozvanog solidarnog staža.

Prema podacima Fonda PIO za novembar 2020. godine u Srbiji je ukupno 163.148 poljoprivrednih penzionera i oni čine nešto manje od 10 odsto ukupnog broja korisnika u Srbiji. Po vrsti prava od ukupnog broja paora, na spisku Fonda najviše je starosnih penzionera - 130.812, zatim porodičnih - 19.441 i invalidskih - 12.895. Njihovo prosečno primanje za novembar prošle godine iznosilo je 11.893 dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Su. - J. Ž. S., 04.03.2021.
Naslov: Redakcija