ZA RAD DRŽAVNIH SLUŽBENIKA OD KUĆE POTREBNA JE IZMENA ZAKONA O RADU

Dobar deo državnih i javnih službenika, osim zaposlenih u zdravstvu, nauci i obrazovanju, može da radi od kuće dok traje epidemija virusa korona. Način rada određuje svaki čelnik određene ustanove, tako da pojedini timovi rade od kuće, a drugi u kancelarijama, s mogućnošću zamene. Pravila postoje od decembra 2020, ali to ipak nisu ona koja se odnose na više od pola miliona zaposlenih u javnom sektoru Srbije koji svakog dana odlaze na posao. Ova uredba važi u susednoj Hrvatskoj, a kod nas je slična takva bila na snazi samo u toku vanrednog stanja u 2020. godini kada je broj obolelih od kovida 19 bio i deset puta niži nego sada.

Zbog čega država ništa ne preduzima, posebno sada kada se pandemijska kriza produbljuje, pitanje je koje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave koje je još tada donelo preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama, a koje se odnosi i na rad od kuće. Još tada je bilo reči o tome da je takav rad najpogodnije organizovati u oblasti IT, finansija i računovodstva, na poslovima primanja određenih žalbi građana... Pokazalo se da trećina njih svoj posao može nesmetano da obavlja i iz svojih domova, odnosno van prostorija poslodavca, pa se logično nameće pitanje zašto se i sada ne predlože neke slične mere za javni sektor.

Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, podseća da Zakonom o radu("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) ipak nije do kraja definisan rad od kuće, koji je prisutan u pandemijskim uslovima.

– Takav oblik rada je više epidemiološka nego pravna mera, tako da zakon, ovakav kakav je sada, nije dovoljan da bi se definisao rad u novim uslovima, pa i od kuće. U javnom sektoru važila je preporuka koja je bila obavezujuća. Sada nema vanrednog stanja, pa nema ni preporuka. O toj temi se čak uopšte više ni ne priča, pa je i pitanje organizacije rada od kuće u javnom sektoru stavljeno po strani– naglašava Urdarević, dodajući da se takav model uspešno sprovodi u Hrvatskoj jer, za razliku od Srbije, tamošnja skupština nije imala pauzu u radu, pa su sve regulative koje se odnose i na rad od kuće u doba pandemije Hrvati "provukli" kroz skupštinsku proceduru.

– Nama je za to potreban, pre svega, ekspertski tim za pravljenje strateškog dokumenta koji će se podrobnije pozabaviti normativnom problematikom. Uz to, potrebna nam je i izmena Zakona o radu – dodaje on.

A kada bi Vlada Republike Srbije ipak donela novu uredbu o organizovanju rada poslodavaca po uzoru na onu iz perioda vanrednog stanja, da li bi takav dokument mogao da bude važeći?

– To bi bio presedan, jer uredba ne može kao podzakonski akt da menja odredbe zakona. U vanrednom stanju njeno postojanje moglo je i da se opravda. Zato smatram da sada ništa ne treba da se uređuje uredbama, već treba menjati zakon, ali trenutno za to u državi nema dovoljno sluha. Ovo vreme nekako nije pogodno za menjanje zakona, a da bi se preciznije regulisali novi oblici rada svakako bi trebalo početi prvo od zakona, a ne od preporuka i uredbi – uveren je prof. Bojan Urdarević.

Iako ne postoji zvanična inicijativa od socijalnih partnera države, a to su sindikati i poslodavci, da se u ovom trenutku nešto promeni, u Savezu samostalnih sindikata glasaju za nove preporuke.

– Svedoci smo da se broj obolelih povećava, tako da bi država ponovo trebalo da se pozabavi preporukama za rad od kuće i u javnom sektoru, po istom principu kao što je to bilo i u vreme vanrednog stanja – smatra Duško Vuković, potpredsednik ovog saveza.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 02.03.2021.
Naslov: Redakcija