U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU: Sugestije Društva sudija u vezi sa izmenama ZPP-a
Društvo sudija odgovorilo je na poziv Ministarstva pravde i dostavilo mu 3. marta 2021. godine Sugestije u vezi s izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, uprkos prekratkom roku koji je ostavljen akterima u sudstvu.
Budući da se izmeni ovog sistemskog zakona pristupa radi unapređenja efikasnosti sudstva, Društvo sudija je prethodno ukazalo da su u sudstvu vladajuća četiri osnovna problema: nedovoljna (institucionalna i stvarna) nezavisnost sudstva, manjkava obuka sudija (naročito stalna), neravnomerno opterećenje sudija i sudova, i neusaglašen i nekvalitetan zakonski okvir i izrazilo uverenje da će i efikasnost i predvidivost i dostupnost sudskog sistema, a time i poverenje građana u sudije i sudove biti značajno unapređeni kad budu stvoreni uslovi za potpuniju nezavisnost sudija i sudova, za njihovu bolju obuku i njihovo ravnomernije opterećenje, a zakoni budu kvalitetniji i usaglašeni.
U prilog tvrdnji o tome šta su osnovni problemi u sudstvu Društvo sudija je sačinilo analizu strukture svih odluka Evropskog suda za ljudska prava donetih protiv Srbije i uporedilo najnovije podatke o broju predmeta i sudija po sudovima u Srbiji.
Od ukupno 221 predmeta u kojima je doneo meritornu odluku protiv Srbije zaključno sa 2020. godinom, ESLjP je u 199 našao povredu bar jednog od prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, od čega je u 52 predmeta utvrdio postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku (23% od svih donetih odluka). Nasuprot tome, u svim ostalim slučajevima utvrđena je povreda ostalih prava, između ostalih, npr: na pravično suđenje u 33 predmeta (15% od svih donetih odluka), prava na pravno sredstvo u 18 predmeta (8%). Pravo na imovinu povređeno je u čak 79 predmeta (36%), dakle u daleko značajnijem broju nego pravo na suđenje u razumnom roku. To što je u 73 slučaja (u trećini) konstatovano da postoji problem sa izvršenjem sudskih odluka, pogotovo u tzv. repetitivnim slučajevima, prvenstveno je odgovornost same države, jer su sudovi u tim postupcima već pravnosnažno presudili. Stoga se tvrdnji da je neefikasnost jedan od najvećih problema srpskog sudstva daje nepotrebno velik značaj, čime se zapostavljaju pitanja kvaliteta pravne zaštite i uslova u kojima sudije rade i zakona koje primenjuju.
Unapređenje efikasnosti sudstva nije moguće ukoliko se na sveobuhvatan način ne pristupi i rešavanju problema neravnomerne i prevelike opterećenosti pojedinih sudova, pre svega rešavanju problema izuzetne opterećenosti sudova na području grada Beograda (tri osnovna suda i Višeg suda u Beogradu) u parničnoj materiji.
Trend opterećenja i brzina kojom se to dešava u pomenutim osnovnim sudovima u Beogradu su alarmantni. Broj predmeta prispelih u Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu porastao je od 2019. do 2020. godine za više nego duplo, sa 61.106 na 131.779 predmeta, iako su sudije rešavale trostruko veći broj predmeta mesečno od onog koji im je propisan kao njihova mesečna norma.
Sudije u Višem sudu u Beogradu (njih 101) čine 29% od ukupnog broja svih sudija viših sudova u Srbiji (351), a zaduženo je sa 53% svih predmeta viših sudova u Srbiji na kraju 2020. godine.
Sudije u tri osnovna suda u Beogradu (njih 235) čine 19% od ukupnog broja svih sudija osnovnih sudova u Srbiji (1.181), a zaduženo je sa 63% svih predmeta osnovnih sudova u Srbiji na kraju 2020. godine.
Društvo sudija pozdravilo je kao primerenu i neophodnu kratkoročnu meru delegaciju predmeta iz beogradskih u manje opterećene sudove širom Srbije koju trenutno sprovodi Vrhovni kasacioni sud.
Istovremenu, u dokumentu na 45 strana, Društvo sudija predložilo je izmene ZPP na način koji bi mogao da smanji neravnomernu opterećenost sudova u Srbiji i prekomernu opterećenost beogradskih i drugih velikih sudova (promenama odredaba o mesnoj nadležnosti sudova, o troškovima postupka i na drugi odgovarajući način).
Izvor: Vebsajt Društva sudija, 03.03.2021.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija