STVORITI USLOVE ZA NEZAVISNOST PRAVOSUĐA
Nadležni u Srbiji trebalo bi da u ovoj godini obezbede uslove za poštovanje vladavine prava u brojnim oblastima, što bi uključivalo i uspostavljanje efikasnih kontrolnih mehanizama. Potrebno je sprovesti reforme, a ne samo osmisliti "mrtva slova na papiru" koja neće "zaživeti" u praksi i doneti rezultate u ključnim domenima, poput uspostavljanja nezavisnog pravosuđa.
Tanja Ignjatović, programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra, kaže da Srbiju u 2020. godini čeka završavanje neobavljenih zadataka iz 2019. godine, pre svega usvajanje ustavnih izmena u oblasti pravosuđa i dovršetak revizije akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost).
– To znači da će sve aktivnosti izmena i dopuna zakona i donošenja važnih strateških dokumenata, planirane za realizaciju u prethodnoj godini, biti prenete u ovu, ali i usporene prolećnim parlamentarnim izborima. Ipak, većina mera iz akcionih planova odnosi se na formalne aspekte – šta treba usvojiti, umesto na primenu zakona i strategija i unapređenje položaja građana. Nedostaju valjani mehanizmi za praćenje i jasni pokazatelji postignutih rezultata. Javne rasprave ispunjavaju formalne kriterijume, ali ne i suštinske, a ozbiljan problem predstavlja usvajanje zakona po hitnoj procedure i izrazito slab kvalitet skupštinske rasprave, napominje ona.
Prema mišljenju Tanje Ignjatović, postojeći nacrt ustavnih amandmana ne pruža odgovarajuće minimalne standarde za nezavisnost pravosuđa.
Kao ilustraciju za to navodi da nije jasno da li je pre izrade nove Strategije razvoja pravosuđa (2019-2024) sprovedena analiza postignutih rezultata prethodne strategije, te da su izmene Zakona o parničnom postupku i Zakonika o krivičnom postupku odložene su za kraj 2020. godine
– Stalno se sužava prostor za delovanje medija, istraživačkih novinara, sindikata i građanskog društva, zloupotrebom javnih resursa, uskraćivanjem informacija od javnog značaja, diskreditovanjem svakog kritičkog komentara i stalnim napadima. Ukoliko bude usvojen, novi nacrt zakona će ograničiti pristup informacijama od javnog značaja, a neodgovarajuća su i rešenja o zaštiti podataka o ličnosti. Ne postoji politička volja za istinsku borbu protiv korupcije, a gotovo polovina planiranih mera u ovoj oblasti nije sprovedena i nisu umanjeni sistemski oblici korupcije. Od suštinske je važnosti da predstavnici izvršne vlasti prestanu da javno komentarišu istrage korupcije i organizovanog kriminala, odnosno da se obezbedi potpuna operativna nezavisnost policije i samostalnost javnog tužilaštva, ukazuje ona.
Ignjatović konstatuje da kada je reč o politici protiv diskriminacije, Vlada, Narodna skupština, pravosudni organi i nezavisne državne institucije trebalo bi da uzmu u obzir preporuke međunarodnih tela koja prate primenu ljudskih prava, poput Zaključnih zapažanja Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena, u kojima je "izražena zabrinutost zbog porasta rodnih stereotipa i "mizoginih izjava u medijima, kao i od strane političara na visokom nivou, verskih vođa i akademika, koji su nesankcionisani".
– Ističe se nužnost usvajanja nacrta Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali i obezbeđivanje dovoljnih budžetskih sredstva za njihovu primenu, redovno praćenje i procenu uticaja. Bilo bi važno da se Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela (2019-2025.) u potpunosti usaglasi sa minimalnim standardima Direktive 2012/29/EU. Trebalo bi ispratiti efekte početne primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, iz perspektive građana kojima je odbijen zahtev i iz perspektive organizacija civilnog društva, koje su diskriminisane u pogledu finansiranja i u odnosu na oblast delovanja.
Takođe, trebalo bi unaprediti zaštitu od svih oblika rodno zasnovanog nasilja protiv žena, a posebno procenu bezbednosnih rizika i sprečavanje ubistava žena (femicida), poručuje ona.
Izvor: Vebsajt Danas, M. Stojanović, 03.01.2020.Naslov: Redakcija