Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PROAKTIVNA TRANSPARENTNOST U RADU SUDOVA


Građanima koji učestvuju u postupcima pred sudom, kao i široj javnosti neretko su potrebne informacije o radu sudova, poput adrese, kontakt informacija, podataka za plaćanje, nadležnosti suda, podataka o licu zaduženom za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i sl. Upravo iz tog razloga, važno je da sudovi na svojim internet stranicama imaju dostupne sve ove podatke, ali i niz drugih informacija, poput imena sudija, rasporeda sudnica, aktuelnih saopštenja i vesti koje bi građanima olakšale pristup sudovima.

Partneri Srbija analizirali su proaktivnu i reaktivnu transparentnost 30 osnovnih i viših sudova, a nalaze istraživanja objavili u publikaciji "Analiza primene standarda transparentnosti u sudovima u Republici Srbiji". Istraživanje je, između ostalog, pokazalo da osnovni i viši sudovi iz istraživačkog uzorka primenjuju standarde transparentnosti, ali da i dalje postoji prostor za unapređenje prakse u ovom pogledu.

O značaju obaveze organa javne vlasti da svoj rad učine javnim i dostupnim građanima govori činjenica da i čl. 51, st. 2 Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) svima garantuje pravo na obaveštenost, tj. na "pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom".

Ovakav vid obaveštavanja javnosti od strane organa javne vlasti o svim bitnim aspektima svog rada naziva se proaktivna transparentnost. Sudovi u slučaju proaktivne transparentnosti dakle samoinicijativno objavljuju informacije o svom radu, pre nego što ih određeno lice zatraži, kroz objavljivanje i redovno ažuriranje informatora o radu, jasne i pregledne internet stranice, objavu statističkih izveštaja, godišnjih izveštaja i drugih akata koji bi omogućili javnosti da se bolje upozna sa radom organa u pitanju. Sa druge strane, možemo razlikovati reaktivnu transparentnost, koja se zasniva na pravu svakog građanina da od organa javne vlasti zatraži informacije o njihovom radu, što se formalno čini upućivanjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. U ovom pogledu, od tražilaca se, stoga, očekuje aktivnije učešće kako bi došli do određenih informacija.

Obaveza transparentnog postupanja sudova posebno je bitna imajući u vidu njihovu ulogu u zaštiti sloboda i prava građana, Zakonom o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - dr. zakon, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018 - odluka US, 87/2018 i 88/2018 - odluka US), čl. 1, st. 1, utvrđenih prava i interesa pravnih subjekata i obezbeđivanja ustavnosti i zakonitosti.

U pogledu proaktivne transparentnosti, građanima su najčešće potrebne osnovne informacije – gde se sud nalazi, za koju teritoriju je nadležan, kontakt telefon, e-mail adresa suda, radno vreme, podaci o žiro računu, druge informacije za plaćanje itd. Naravno, važno je da ove informacije ne budu previše skrivene na sajtu, već bi bilo poželjno ili da budu posebno izdvojene, ili bar dostupne na ne više od tri "klika" od početne stranice. Međutim, koncept proaktivne transparentnosti ne završava se ovde – sudovi bi takođe trebalo da učine dostupnim javnosti i imena i prezimena sudija, informacije o ovlašćenom licu zaduženom za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, informacije o licu zaduženom za zaštitu podataka o ličnosti, itd.

Takođe, web stranice sudova trebalo bi da budu prilagođene slepim i slabovidim licima, kako bi sve kategorije građana podjednako imale pristup svim važnim informacijama o radu sudova. Sadržaj web stranica sudova koji se nalaze u višejezičnim sredinama, takođe bi trebalo da bude dostupan na jezicima nacionalnih manjina, u cilju omogućavanja jednakih uslova svim građanima da pristupe informacijama o radu suda.

Kao jedna od najznačajnijih obaveza sudova, koja je predviđena i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), izdvaja se obaveza redovnog objavljivanja informatora o radu. Naime, državni organ, najmanje jednom godišnje, u obavezi je da izradi informator sa osnovnim podacima o svom radu. Tačka 19 Uputstva za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa ("Sl. glasnik RS", br. 68/2010), propisuje obavezne elemente koje svaki informator o radu treba da sadrži. Obavezni delovi informatora su: sadržaj, osnovni podaci o državnom organu i informatoru, organizaciona struktura, opis funkcija starešina, opis pravila u vezi sa javnošću rada, spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja, opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza, opis postupanja u okviru nadležnosti, ovlašćenja i obaveza, navođenje propisa, usluge koje organ pruža zainteresovanim licima, postupak radi pružanja usluga, pregled podataka o pruženim uslugama, podaci o prihodima i rashodima, podaci o javnim nabavkama, podaci o državnoj pomoći, podaci o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima, podaci o sredstvima rada, čuvanje nosača informacija, vrste informacija u posedu, vrste informacija kojima državni organ omogućava pristup i informacije o podnošenju zahteva za pristup informacijama.

Imajući u vidu broj rešenih predmeta u službi Poverenika, kojih je u 2019. godini bilo čak 5.188, kao i činjenicu da je iste godine Poverenik ukupno primio 13.989 predmeta, od čega se 6.760 odnosilo na slobodu pristupa informacijama, stava smo da bi proaktivnim objavljivanjem informacija od značaja za građane, kako na samim web stranicama, tako i u informatorima i godišnjim izveštajima, došlo i do smanjenja broja podnetih zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji se podnose sudovima, a samim tim i do manjeg broja postupaka po žalbi koji se vode pred Poverenikom.

Upravo iz tog razloga, neophodno je da sudovi blagovremeno, jasno i precizno izveštavaju javnost o svim bitnim informacijama u vezi sa njihovim radom i svojim primerom utiču na druge organe javne vlasti da postupaju na isti način.

Izvor: Vebsajt Otvorena Vrata Pravosuđa, Damjan Mileusnić - Mlađi istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije, 30.11.2020.