ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Zakon je potrebno menjati. Povereniku dati veća ovlašćenja

Nije se nazadovalo ali ni napredovalo u području poštovanja prava na informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti, naveo je Milan Marinović Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjujući situaciju u ovoj oblasti.

On, ipak, tvrdi da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) zastareo i da praksa pokazuje da ga treba menjati kao i da Povereniku treba dati veća ovlašćenja.

– Ja sam glasan, tražim veća ovlašćenja povereniku, treba svi da budemo glasniji, tu nam treba pomoć. Izmene zakona poverenik ne može sam da predlaže, već samo da se zalaže za njih. Očekujem od nove Vlade da uradi više na izmeni zakona – rekao je Milan Marinović.

Kada kao građanin, novinar ili udruženje tražite informaciju od javne ustanove ili organa, za redovne informacije važi rok od 15 dana. Za informacije o ugrožavanju zdravlja i životne sredine, važi rok od 48 sati.

Poverenik ima mogućnost da izrekne i administrativnu kaznu, može da dostavlja Vladi dopis o nalaganju mere i da onda ona pruži pomoć u prinudnom izvršenju rešenja da se da informacija. A Vlada to, prema našim podacima, ne radi. Kazne su 20.000 i mogu da se izreknu deset puta a naša javna preduzeća plaćala su ove kazne i po 15 miliona dinara. Mislim da je najveće kazne plaćao Srbija gas. Funkcioneri nisu kažnjavani, protiv njih može samo da se pokrene prekršajni postupak za šta je nadležno ministarstvo samouprave – kaže Marinović.

Prema njegovim rečima, u prošloj godini služba poverenika za informacije od javnog značaja rešila 440 žalbi protiv javnih preduzeća, od kojih je u 176 naloženo postupanje odnosno davanje informacija, u 24 je konstatovano da su žalbe neosnovane, u 11 je vraćeno na ponovni postupak, 12 žalbi je odbačeno a u 244 slučaja je obustavljen postupak jer je na kraju postupljeno po nalogu poverenika.

– Od kako se bližio početak primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, informisanost o pravima pokazala se kao jedna od slabih tačaka i glavna tema je za nas kako da edukujemo građane šta znače ta prava i kako ih ostvariti i zaštiti. Odmah smo počeli da edukujemo i obučavamo, preko Akademije za javnu upravu i preko Paragraf leksa i drugih organizacija a u saradnji sa USAID-om obavili smo obuku u 14 lokalnih samouprava.

Kovid nas je sprečio da nastavimo sa daljim predavanjima. Sad smo tehnički osposobljeni za vebinare i onlajn predavanja i počećemo i sa tim. U toku je konkurs sa Fakultetom za bezbednost, gde će polaznici dobili sertifikat menadžera za zaštitu podataka o ličnosti. Ovakvih lica nema dovoljno u Srbiji i oni su nam potrebni – naveo je Marinović.

On ističe da kada je reč o zaštiti podataka, građani i pravna lica treba da vode računa kada koriste virtuelni svet zbog mogućih zloupotreba.

– Važno je znati da li se podaci uzimaju uz vašu saglasnost, jer onda imate pravo da tražite od toga da vam pokaže i kaže za šta će ih koristiti i kako čuvati. Svako kome se traže neki podaci, ima pravo na to – navodi Marinović.

- Osnovna preporuka je da informacija o šifri bolesti ne bude ni na lekarskom receptu, ni na potvrdi koja se nosi poslodavcu. Podaci o zdravlju spadaju u posebno osetljive podatke, za njih važe stroža pravila – navodi Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović.

Izvor: Vebsajt Danas, M. Pudar, 03.10.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija