Zastava Bosne i Hercegovine

FENOMEN MASOVNIH PARNICA: Sudovi godinama opterećeni velikim brojem tužbi sa istim ili sličnim zahtevima. Troškovi obrade kredita, preplaćeni računi predškolskim ustanovama, pogrešno obračunate nadoknade, neisplaćeni smenski i noćni rad, ishrana, regres


Troškovi obrade kredita, preplaćeni računi predškolskim ustanovama, pogrešno obračunate nadoknade, neisplaćeni smenski i noćni rad, ishrana, regres i još mnogo toga dolazi pred sudove kao najezda.

U žargonu se zovu "masovke", a grupišu se kao "železnice", "policija", "veterani", "vrtići", "poljoprivredne penzije", "nacionalke" i naravno – "bankarke". Masovne tužbe proizvode ogromne troškove na račun državnog budžeta, dok građani koji tuže državne organe i banke ostvaruju svoja prava uglavnom u malim novčanim iznosima.

Troškovi su u proseku tri i po puta veći od vrednosti spora, a isplaćuju se na račune advokata koji svoje usluge u ovim parnicama nude, preko raznih posrednika, putem plakata na zidovima, banderama i šoferšajbnama.

Fenomen masovnih tužbi zahteva sistemsko rešenje koje će građanima pružiti kolektivnu zaštitu od zloupotreba, a jedno bi moglo da bude i medijacija, rečeno je na konferenciji "Fenomen masovnih tužbi", koju je u Nišu organizovala "Pravosudna baza Jug".

Tačan broj ovih sporova još niko nije uspeo da izbroji. Procenjuje se da ih ima više stotina hiljada. Sudovi u Srbiji već godinama su opterećeni velikim brojem tužbi sa istim ili sličnim zahtevima. Troškovi obrade kredita, preplaćeni računi predškolskim ustanovama, pogrešno obračunate nadoknade, neisplaćeni smenski i noćni rad, ishrana, regres i još mnogo toga dolazi pred sudove kao najezda.

Masovni sporovi ne nastaju i ne počinju istovremeno. Postoji nešto što se može nazvati "pilot periodom" masovnog spora, koje se sastoji u iščekivanju ishoda. U toj fazi dolazi se do saznanja kako će sud reagovati i kako doći do odluke koja će trasirati put budućih postupaka – rekao je dr Nebojša Stanković, advokat iz Niša, koji je bio na čelu istraživačkog tima.

"Na hiljadu tužbi prepoznaje se jedna grupa advokata koji dominiraju kao punomoćnici", naveli su učesnici istraživanja. Imali su pristup sudskim arhivama, a razgovarali su i sa sudijama i građanima koji su podneli tužbe. Njima su, kažu, dostavljana blanko punomoćja, preko "posrednika", uz obećavanje povoljnog ishoda spora, da bi za neko vreme bili u situaciji da ne znaju ni ko ih zastupa pred sudom ni u kojoj fazi se postupak nalazi.

Nema naznaka da će se u skorijoj budućnosti smanjiti intenzitet podnošenja tužbi u masovnim predmetima. Već sada se prva ročišta zakazuju za 2022. godinu.

Vrednost spora kreće se uglavnom do 3.000 dinara, a zabeleženi su i slučajevi gde su tužbe podnete zbog nekoliko stotina dinara. Posebnu grupu masovnih predmeta čine postupci protiv Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) zbog nepravilnog obračuna naknade za slučaj nezaposlenosti.

Istraživači su utvrdili da su odluke sudova u ovim predmetima vrlo neujednačene, naročito na područjima sudova jugoistočne Srbije. Uvidom u predmete osnovnih sudova u Nišu, Leskovcu i Vranju utvrđeno je da je dosuđeni iznos troškova postupka bio u proseku više od tri i po puta veći od dosuđenog iznosa na ime glavnog duga. Konkretno, pred osnovnim sudom u Nišu, prosečan dosuđeni iznos bio je 11.773 dinara, dok je prosečna suma troškova postupka bila 41.560 dinara.

U jednom slučaju troškovi postupka (45.800 dinara) bili su čak 35 puta veći od iznosa usvojenog tužbenog zahteva (1.306 dinara). Najmanja vrednost parnice zabeležena je u Vranju, gde je glavni dug iznosio 159 dinara, a dosuđeni troškovi postupka bili su 212 puta veći – 33.800 dinara. Prosečno vreme trajanja postupaka je 2,2 godine.

Učesnici konferencije naveli su da se u nekim sudovima više a u nekima manje beleže ista imena advokata i veštaka koji se pojavljuju u ovim sporovima. Pored toga, mnogi građani su podnosioci više tužbi protiv istog tuženog, pa dolazi do takozvanog cepanja potraživanja i umnožavanja parnica. Umesto da se sva potraživanja od jednog tuženog reše u jednoj parnici, ona se raspravljaju u odvojenim postupcima. U jednom "otcepljenom" postupku u Leskovcu glavni dug je iznosio 201 dinar, dok su troškovi parnice bili 86 puta veći – 17.300 dinara.

Pojedine sudije imale su u radu čak i hiljadu i po predmeta protiv Nacionalne službe za zapošljavanje. Većina je u anketama izjavila da se često kao punomoćnici tužilaca pojavljuju jedni isti advokati i veštaci. Sudije su predložile da je poželjno uvesti obaveznu medijaciju, kao i izričitu zabranu cepanja potraživanja.

Advokat Blažo Nedić naglasio je da je ovo jedna od gorućih tema u pravosuđu. Upitao je da li postoji mogućnost da potencijalni tuženi "sami vide koliko duguju građanima i da taj novac isplate". Jednostavnom odredbom da pre podnošenja tužbe dužnik može dobrovoljno da isplati obavezu u određenom roku, građani bi mogli da ostvare svoja pravo, bez aktiviranja celog sudskog aparata, predložio je advokat. Tužba bi bila podneta ukoliko dužnik ne bi odgovorio u ostavljenom roku.

Protiv Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) u 2013. podneto je 4.110 tužbi radi naknade štete i drugih potraživanja, a tokom 2014. godine 3.746, da bi 2015. došlo do ekspanzije ovih tužbi pa je NZS na kraju te godine vodila ukupno 32.143 spora, a krajem naredne taj broj je bio povećan na čak 50.396 sudskih sporova. Krajem 2017. broj sporova je smanjen na 34.439, a 2018. godinu NZS je završila sa ukupno 44.020 sporova pred sudovima.

Nad NZS-om ne može biti sproveden stečaj, a u slučaju nemogućnosti naplate, za njene obaveze odgovara Republika Srbija kao osnivač. To znači da je nemogućnost naplate u slučaju uspeha u sporovima isključena. Sve to vodi do zaključka da su masovni sporovi protiv državnih organa i institucija – siguran mehanizam za milionsko ispumpavanje sredstava iz državnog budžeta, navode naši sagovornici iz "Pravosudne baze Jug". Smatraju da se u rešavanje ovog problema moraju uključiti Vrhovni kasacioni sud, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 29.04.2021.
Naslov: Redakcija