Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Potraživanja za poreze i doprinose za rad na internetu u poslednjih pet godina biće umanjena za neoporezivi iznos od 32.000 dinara i normirane troškove od 43 odsto


Vlada Republike Srbije je presekla i frilenserima koji su mesečno iz inostranstva zarađivali do 467 evra, otpisala petogodišnji dug za poreze i doprinose. Neoporezivi iznos prihoda izjednačen je sa mesečnim minimalcem od 32.000 dinara, odnosno 384.000 dinara godišnje, a deo prihoda koji je iznad tog iznosa umanjuje se za normirane troškove od 43 odsto od ostvarenih prihoda.

Ovo je predviđeno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je Vlada utvrdila u četvrtak i stavila tačku na pregovore oko izmirivanja zaostalog poreskog duga. Predviđeno je da radnici na internetu obaveze plaćaju na 120 jednakih mesečnih rata, za primanja ostvarena u periodu od 1. januara 2015. do 30. septembra 2021. godine.

Država je načinila još jedan korak i umesto da neoporezivi iznos zarade bude 18.300 dinara, koliko je ponudila u utorak na sastancima sa predstavnicima udruženja koja zastupaju frilensere, podigla je lestvicu i neoporezivi iznos izjednačila sa minimalnom zaradom. A prihod iznad tog iznosa umanjen je za normirane troškove od 43 odsto. Dug je oslobođen kamata i razložen na deset godina, što je predloženo još u februaru.

Očekuje se da će predložena zakonska rešenja imati neutralan efekat na budžet, imajući u vidu da, na osnovu raspoloživih podataka Poreske uprave, očekivani prihodi po osnovu poreza i doprinosa za period počev od 2016. zaključno do juna 2020. godine, prema predloženom rešenju, iznose oko tri milijarde dinara koliko bi bile i obaveze prema sada važećem zakonskom rešenju čija izmena se predlaže – napisano je u obrazloženju Predloga zakona.

Predložena rešenja uticaće na fizička lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava kao i po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem. Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana od isteka kvartala u kome su prihodi ostvareni.

Za radnike na internetu koji su prihodovali 500 evra mesečno poreska opterećenja su od 2,05 odsto, što znači da bi im dug za prethodni period bio 123 evra ili jedan evro mesečno ako prihvate reprogram na 10 godina.

Frilenserima koji su zarađivali 800 evra mesečno sleduje porez 13,21 odsto. Oni za pet poslednjih godina po tom osnovu duguju 1.268 evra, pa kada se razloži na 120 rata, plaćaće11 evra mesečno.

Radnicima na internetu čiji su mesečni prihodi bili 1.500 evra, sleduje poresko opterećenje od 21,89 odsto i ukupni dug od 3.939 evra ili 33 evra mesečno. Za prihode od 5.000 evra, dug bi iznosio oko 17.300 evra, odnosno 144 evra mesečno za narednih 10 godina.

Miran Pogačar, predstavnik Udruženja radnika na internetu, kaže da se ne slažu sa vladinim predlogom i da ga ne prihvataju.

Smatramo da treba prilično da se izmeni da bi bio prihvatljiv. Neoporezivi deo jeste povećan na 32.000 dinara za poreski dug, ali od oktobra ove godine za buduću poresku obavezu će iznositi 18.300 dinara i neće biti priznati normirani troškovi od 43 odsto. To će biti veliki trošak za one koji zarađuju više od 400 evra – navodi Pogačar.

Upitan koliko frilensera će biti oslobođeno plaćanja poreskog duga posle usvojenog predloga on odgovara da prema anketama koje su rađene više od 80 odsto frilensera zarađuje preko 400 evra.

Vlada je početkom ove nedelje, kada je najavila novi model za obračun poreskog duga, saopštila da bi na taj način blizu 80 odsto frilensera bilo oslobođeno plaćanja bilo kakvih poreza i doprinosa.

Koliko ih tačno ima koji će po ovom modelu biti oslobođeni plaćanja poreskog duga zna Poreska uprava, ali to ne saopštava. Niko još nije rekao ni koliko frilensera zapravo posluje u Srbiji.

U javnosti je najčešće spominjan broj od oko 100.000. Od predstavnika frilensera se moglo čuti tokom pregovora da ih je Poreska uprava obavestila da je već spremila oko 40.000 poziva za utvrđivanje prihoda iz inostranstva, što ne znači da ih samo toliko ima.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 03.04.2021.
Naslov: Redakcija