Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Za trgovinu uticajem propisana kazna od šest meseci do pet godina, a za primanje mita od dve do 12 godina zatvora


Apelacioni sud u Beogradu je tokom poslednjih devet godina doneo osam konačnih presuda kojima su zbog primanja mita, trgovine uticajem i zloupotrebe službenog položaja osuđeni funkcioneri u pravosuđu - sedam sudija i jedan tužilac. Poslednjom odlukom, od 24. januara ove godine, predsednik Privrednog suda u Zaječaru osuđen je na dve i po godine zatvora zbog trgovine uticajem. Zahtevao je i primio nagradu od 10.000 evra, navodi se u presudi. 

Na tri godine zatvora zbog primanja mita osuđen je zamenik tužioca u Požegi, a na godinu dana kućnog zatvora zbog trgovine uticajem sudija Višeg suda u Beogradu i sudija za prekršaje iz Čačka. 

Zbog zloupotrebe službenog položaja i kršenja zakona sudijama su izricane i zatvorske kazne i uslovne osude. 

Za trgovinu uticajem Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisuje od šest meseci do pet godina, a za primanje mita od dve do 12 godina zatvora, pa se može zaključiti da apelacione sudije nisu bile naročito stroge prema svojim kolegama. 

- Korupcije ima u pravosuđu kao i u svim segmentima društva. Problem je u tome što pravosuđe treba da bude onaj segment koji se bori protiv korupcije. Konkretni slučajevi narušavaju poverenje građana u sud i doprinose negativnoj percepciji pravosuđa u javnosti - kaže Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Smatra da je neophodno uspostaviti kontrolni mehanizam i sistem u kome sudija mora imati dobre uslove rada, dobru platu, nezavisnost i sigurnost. Naglašava da je prevencija mnogo važnija od kažnjavanja.

- Sistem treba da bude tako postavljen da sudiji ne padne na pamet da traži mito, a i ako to uradi - da će biti otkriven. Kada bismo napravili eksperiment i doveli švajcarskog sudiju u srpsko pravosuđe, on bi vremenom postao isti kao i naše sudije. I obrnuto, naš sudija bi se uklopio u švajcarski sistem. Hoću da kažem da sistem u velikoj meri opredeljuje ponašanje svih ljudi, pa i sudija. Ne bih voleo da se ovo shvati kao opravdanje za osuđene sudije, jer za takve stvari nema izgovora - navodi Hadžiomerović. 

Advokat Dušan Bratić, koji je bio punomoćnik oštećene D. M. u postupku protiv predsednika Privrednog suda u Zaječaru, od trenutka kada je odlučila da prijavi slučaj, kaže da uzroci kriminaliteta jednako utiču na sve građane - i na maloletnike i na radnike i na sudije.

- Društvo treba da omogući sudijama uslove života i rada dostojne funkcije koju obavljaju, pa se tek onda može očekivati da ne posrću pred izazovima. Sudije nisu bogovi. I oni su ljudi i žive u ovom društvu - smatra advokat Bratić.

Naglašava da su građani obeshrabreni kada shvate da će biti suočeni sa korupcijom tamo gde očekuju da dobiju pravdu.

- Onaj ko se u nekom sudskom postupku nađe u situaciji da sudija od njega zahteva mito, teško se odlučuje da to prijavi, a i kada prijavi onda ga čeka trnovit i mukotrpan put. Nisam siguran da će građanin koji je jednom takav slučaj prijavio biti spreman da tuži ponovo - kaže Bratić.

Tamna statistika korupcije u pravosuđu mnogo je veća nego što o tome govori osam konačnih presuda. 

- Mala je Srbija za toliki broj pravosnažnih presuda protiv sudija. To su samo otkriveni i dokazani slučajevi, ali i to je mnogo. Treba videti koliko je još postupaka u toku, a tužilaštvo je najtanja karika u lancu otkrivanja korupcije u pravosuđu. Tužilaštvo je taj organ kod koga se sve "lomi". Ono odlučuje da li će doći do krivičnog gonjenja, ali je i najpodložnije uticajima koji su van pravne kontrole - navodi advokat Dušan Bratić.

Počasni predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević, sudija Apelacionog suda u Beogradu zalaže se da korupcija u pravosuđu bude strože kažnjavana nego u drugim profesijama.

- Ukoliko je pouzdano utvrđeno da je sudija na bilo koji način zloupotrebio svoj položaj, mislim da on čak treba da bude strože kažnjen od drugih ljudi. Jer, on mora da ostavlja utisak poštenja i integriteta. Ako to ne čini, postavlja se pitanje na koji način pravosuđe funkcioniše. Čini se da predstavnici drugih grana vlasti jedva dočekaju slučaj korupcije u sudstvu i onda se dovodi u sumnju i podela vlasti i demokratija u društvu. Sudijska korupcija je mnogo šira, označava pokvarenost i svako nepošteno i prevarno ponašanje sudije. Izuzetno je važno da sudija uvek radi tako da nikada ne izazove sumnju u svoje poštenje - kaže Dragana Boljević. 

Naglašava da mora postojati politička volja države da iskoreni korupciju, a to podrazumeva ne samo da obezbedi plate, nego i dostojanstvene uslove rada, kako za sudije tako i za sudsko osoblje. 

Izvor: Vebsajt Politika, Alek¬san¬dra Pe¬tro¬vić, 03.02.2020.
Naslov: Redakcija