NASLEĐIVANJA IMOVINE U INOSTRANSTVU: Osnovno pitanje kod prekograničnog nasleđivanja jeste koji će sud biti nadležan za raspravljanje zaostavštine i pravo koje države će se primeniti. U EU na snazi je Uredba o nasleđivanju, koja unifikuje pravila o sudskoj nadležnosti
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zastupalo je više od 800 naših državljana u prethodnih pet godina u postupcima nasleđivanja u inostranstvu. Od 435 ostavinskih predmeta, najviše ih je bilo u Francuskoj (67) i Nemačkoj (32), a zabeležen je čak i jedan u Siriji!
Ove podatke iznela je Vera Vukićević, pomoćnik ministra spoljnih poslova iz Sektora za konzularne poslove, na skupu "Međunarodno nasleđivanje" u organizaciji Alijanse za prekogranično nasleđivanje (CBSA).
- Prošle godine naslednicima je isplaćeno preko MSP više od 150.000 evra, oko 300.000 dolara i 103.000 kanadskih dolara, a na ime konzularne takse i naplate stvarnih troškova u budžet je uplaćeno 15.000 evra, 35.000 dolara i 2.000 kanadskih dolara - kaže Vukićević.
Građani traže pomoć naših diplomatsko-konzularnih predstavništava najčešće u prekookeanskim zemljama. DKP sarađuju sa tamošnjim advokatskim kancelarijama decenijama, ali problem nastaje ukoliko je ostavina male vrednosti, pa advokati nisu zainteresovani za zastupanje, jer naplaćuju procenat od vrednosti same ostavine. Bilo je i situacija da konzul primi lične stvari ili nakit manje vrednosti iza preminulog, koji se zatim diplomatskom poštom dostavlja u depo MSP i predaje naslednicima. Tako je zabeležen slučaj kada je diplomatskom poštom preneta ostavina od tri kilograma zlata!
Po rečima advokata Nikole Tomaševića, pitanje prekograničnog nasleđivanja sve je aktuelnije s obzirom na to da je stepen migracija najveći od nastanka čovečanstva. Svake godine u EU se zabeleži oko pola miliona predmeta sa elementom međunarodnog nasleđivanja, a vrednost imovine koja se ovako nasledi premašuje 130 milijardi evra.
Osnovno pitanje kod prekograničnog nasleđivanja jeste koji će sud biti nadležan za raspravljanje zaostavštine i pravo koje države će se primeniti, primetio je Miloš Vukotić, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu. U EU, kako je rekao, na snazi je Uredba o nasleđivanju, koja unifikuje pravila o sudskoj nadležnosti. Prihvatilo ju je 25 zemalja, među kojima i Hrvatska.
- Ukoliko je naš državljanin sa poslednjim prebivalištem ovde imao imovinu i u Srbiji i u Hrvatskoj, domaći sudovi do sada su raspravljali samo imovinu koja se nalazi kod nas. Budući da je Hrvatska prihvatila Uredbu o nasleđivanju koja više ne poznaje isključivu nadležnost (da je za imovinu u našoj zemlji isključivo nadležan naš sud), srpsko pravosuđe sada praktično može da raspravlja i o delu ostavine u Hrvatskoj - smatra prof. Slavko Đorđević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 04.02.2020.Naslov: Redakcija