Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VODAMA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon), posle člana 3. dodaju se naziv člana i član 3a, koji glase:

"Supsidijarna primena zakona

Član 3a

Na pitanja postupka koja nisu drukčije uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak."

Član 2.

U članu 9. stav 2. tačka 2), tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3)        uz kanale do 5 m od ivice kanala."

Član 3.

Član 10b menja se i glasi:

"Član 10b

Vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja.

Vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daje se u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima:

1)         kada je to propisano posebnim zakonom;

2)         ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje;

3)         direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;

4)         radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, izabranom izvođaču radova.

U slučaju iz stava 3. tačka 4) ovog člana, ako izabrani izvođač radova nema licencu za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, dužan je da za vađenje rečnih nanosa angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa odgovarajućom licencom za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Vodno zemljište u javnoj svojini ne može se davati u podzakup.

Ugovor zaključen protivno odredbama ovog člana ništav je.

Prijava za učešće u postupku javnog nadmetanja i ponuda za učešće u postupku prikupljanja pismenih ponuda sadrži podatke o ličnosti, i to: ime i prezime, broj lične karte, jedinstven matični broj građana, adresa na koju se može izvršiti dostava (za fizičko lice); ime i prezime, broj lične karte, jedinstveni matični broj građana i adresa na koju se može izvršiti dostava (za preduzetnika)."

Član 4.

U članu 10v posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Visinu zakupnine vodnog zemljišta, u zavisnosti od delatnosti i plana postavljanja plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, određuje organ koji sprovodi postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini i ista ne može biti niža od početne visine zakupnine utvrđene aktom Vlade kojim se utvrđuje početna visina zakupnine za davanje u zakup vodnog zemljišta."

Dosadašnji st. 4 - 7. postaju st. 5 - 8.

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 9. reči: "stava 6." zamenjuju se rečima: "stava 7.".

Član 5.

U članu 18. tačka 3) menja se i glasi:

"3)        za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene: zahvati iz vodotoka, bunara, kaptaže, kanala, jezera i brane sa akumulacijama, dren, drenažne galerije i drugo, cevovod, tunel, propust, dovodni i odvodni kanali, preliv, slapište, ispust i uređaji koji im pripadaju;".

Član 6.

U članu 112. stav 6. menja se i glasi:

"Pre izdavanje licence za obavljanje poslova iz stava 1. tač. 3) - 8) ovog člana Ministarstvo je dužno da pribavi mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća."

Član 7.

U članu 118. st. 6 - 8. posle reči: "u okviru roka za dostavljanje uslova za projektovanje predviđenog zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja," dodaju se reči: "kao i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure,".

U stavu 9. posle reči: "u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure koju sprovodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja," dodaju se reči: "kao i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure,".

Posle stava 10. dodaje se novi stav 11, koji glasi:

"Ako organ, posebna organizacija i javno vodoprivredno preduzeće iz st. 6 - 8. ovog člana ne postupi u roku iz stava 9. ovog člana organ i javno vodoprivredno preduzeće nadležno za izdavanje vodnih uslova van postupka objedinjene procedure podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 212a ovog zakona."

Dosadašnji stav 11. postaje stav 12.

Član 8.

U članu 122. stav 4. menja se i glasi:

"Pre izdavanja vodne dozvole za objekte i radove za koje vodnu dozvolu izdaje Ministarstvo i nadležni organ autonomne pokrajine, Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, su dužni da pribave izveštaj javnog vodoprivrednog preduzeća o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne dozvole."

Član 9.

Posle člana 196. dodaju se naziv člana i član 196a, koji glase:

"Nadzor nad obavljanjem poverenih poslova

Član 196a

Nadzor nad radom javnog vodoprivrednog preduzeća, organa jedinica lokalne samouprave i pokrajinskih organa u vršenju poverenih poslova utvrđenih ovim zakonom obavljaju organi državne uprave iz čijeg su delokruga poslovi koji su povereni."

Član 10.

U članu 199. stav 2. posle reči: "potrebnu dokumentaciju" dodaju se reči: "koju inspektor iz stava 1. ovog člana nije mogao pribaviti po službenoj dužnosti".

Član 11.

U članu 200. stav 2. posle reči: "potrebnu dokumentaciju" dodaju se reči: "koju inspektor iz stava 1. ovog člana nije mogao pribaviti po službenoj dužnosti".

Član 12.

U članu 201. stav 2. posle reči: "potrebnu dokumentaciju" dodaju se reči: "koju inspektor iz stava 1. ovog člana nije mogao pribaviti po službenoj dužnosti".

Član 13.

U članu 205. stav 1. reč: "usmeno" zamenjuje se rečima: "usmenim rešenjem".

Stav 2. menja se i glasi:

"U slučaju iz stava 1. ovog člana vodni inspektor je dužan da bez odlaganja sačini službenu belešku o naloženoj meri, kao i da u roku od tri dana od dana izricanja usmenog rešenja donese pisano rešenje."

U stavu 3. reči: "osam dana od dana dostavljanja rešenja" zamenjuju se rečima: "15 dana od dana obaveštavanja stranke o rešenju".

Član 14.

U članu 206. stav 1. reč: "usmeno" zamenjuje se rečima: "usmenim rešenjem".

Stav 2. menja se i glasi:

"U slučaju iz stava 1. ovog člana inspektor za zaštitu životne sredine je dužan da bez odlaganja sačini službenu belešku o naloženoj meri, kao i da u roku od tri dana od dana izricanja usmenog rešenja donese pisano rešenje."

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

"Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove zaštite životne sredine u roku od 15 dana od dana obaveštavanja stranke o rešenju.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja."

Član 15.

U članu 207. stav 4. menja se i glasi:

"Žalba odlaže izvršenje rešenja."

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"Izuzetno od stava 4. ovog člana žalba izjavljena protiv rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana koje je doneto u postupku inspekcijskog nadzora nad neregistrovanim subjektom ne odlaže izvršenje rešenja."

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 16.

U članu 212. stav 1. tačka 25) reč: "katastar" zamenjuje se rečju: "registar".

St. 3. i 4. brišu se.

Član 17.

U članu 212a stav 1. menja se i glasi:

"Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu, posebnoj organizaciji, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću iz člana 118. st. 6 - 8. ovog zakona, ako tokom sprovođenja postupka objedinjene procedure, odnosno sprovođenja postupka van objedinjene procedure ne postupi na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (član 118. stav 9)."

U stavu 2. reči: "iz člana 118. st. 1, 2. i 3. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "iz člana 118. st. 1, 2. i 4. ovog zakona".

Član 18.

U članu 213. stav 3. briše se.

Član 19.

U članu 214. stav 3. briše se.

Član 20.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 101/16) član 108. briše se.

Član 21.

Vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 22.

Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, odrediće granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2021. godine.

Član 23.

Javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koja su u katastru nepokretnosti upisani kao nosioci prava korišćenja na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. Zakona o vodama i vodnom zemljištu u državnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i upisuje se javna svojina Republike Srbije, izuzev na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, koja po zakonu kojim se uređuje javna svojina pripada AP Vojvodini.

Brisanje prava korišćenja pravnih lica iz stava 1. ovog člana, kao i upis prava javne svojine Republike Srbije iz stava 1. ovog člana izvršiće po službenoj dužnosti nadležna služba za katastar nepokretnosti.

Uz zahtev za upis javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji te autonomne pokrajine koja nije deo plovnih puteva dostavlja se potvrda da kanalska mreža nije deo plovnih puteva koju izdaje Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" koje je ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji AP Vojvodine.

Član 24.

Vodni objekti iz člana 23. st. 2. i 3. Zakona o vodama koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisani u katastar nepokretnosti, u A listu, kao način korišćenja zemljišta, upisaće se u V1 listu, kao objekti u javnoj svojini Republike Srbije, odnosno AP Vojvodine, na osnovu elaborata geodetskih radova.

Upis iz stava 1. ovog člana izvršiće nadležna služba za katastar nepokretnosti po zahtevu javnog vodoprivrednog preduzeća osnovanog za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji.

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

1. Problemi koje zakon treba da reši

Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon), sistemskim zakonom u oblasti upravljanja vodama, uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama.

Dosadašnja primena Zakona o vodama, kao i analiza odredaba Zakona o vodama u pogledu kojih je bilo zahteva za davanje mišljenja, odnosno podnetih inicijativa za izmenu istih, ukazala je na postojanje određenih pravnih praznina ili nedovoljno jasnih normi tog zakona koje stvaraju teškoće u njegovoj primeni, te je stoga, u cilju otklanjanja uočenih nedostataka i unapređenja rešenja tog zakona, potrebno precizirati pojedine odredbe tog zakona, odnosno pojedina rešenja predviđena tim zakonom izmeniti ili predvideti nova rešenja. Takođe, razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona sadržani su i u neophodnosti usklađivanja odredaba Zakona o vodama sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18), Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16 - US) i Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16, 113/17 i 95/18).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 113/17) propisano je da se pravni režim vodnog zemljišta u javnoj svojini uređuje posebnim zakonom, dakle Zakonom o vodama. Imajući u vidu tu odredbu Zakona o javnoj svojini Vlada je donela Uredbu o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda ("Službeni glasnik RS", broj 16/18), čijom odredbom člana 2. stav 6. je propisano da se odredbe te uredbe ne primenjuju, pored ostalog, na postupke davanja u zakup vodnog zemljišta.

Takođe, stupanjem na snagu te uredbe prestala je da važi Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda ("Službeni glasnik RS", br. 24/12, 48/15, 99/15, 42/17 i 94/17), na osnovu koje su javna vodoprivredna preduzeća sprovodila postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini. U skladu sa Zakonom o javnoj svojini koji propisuje da se stvari u javnoj svojini izuzetno mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, uredbom koju su primenjivala javna vodoprivredna preduzeća, a koja je prestala da važi, je bilo propisano da se nepokretne stvari u javnoj svojini, dakle i vodno zemljište, daju u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a izuzetno neposrednom pogodbom.

U skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", broj 87/18), prikupljanje i obrada podataka o ličnosti može se vršiti samo na osnovu zakona. U postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda za zakup vodnog zemljišta sva zainteresovana fizička lica i preduzetnici treba da podnesu prijavu/ponudu koja, pored ostalog, treba da sadrži o podatke o ličnosti fizičkog lica/preduzetnika.

Kako Zakon o vodama ne sadrži odredbu koja propisuje da se izuzetno neposrednom pogodbom vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup, to se ovim zakonom, radi otklanjanja problema u primeni Zakona o vodama, menja član 10b Zakona o vodama, te se izmenjenim članom, pored ostalog, propisuje da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima: kada je to propisano posebnim zakonom (npr. Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama u članu 227j propisuje davanje u zakup vodnog zemljišta lučkom operateru u lučkom području neposrednom pogodbom), ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje (npr. na osnovu ugovora zaključenog sa javnim vodoprivrednim preduzećem i pribavljene građevinske dozvole na vodnom zemljištu su izgrađeni objekti malih hidroelektrana, vodozahvati i dr), direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju koji su kao takvi, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, određeni aktom Vlade, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ukoliko izabrani izvođač radova nema licencu za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, ovim zakonom je propisano da je dužan da za vađenje rečnih nanosa angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa odgovarajućom licencom za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa izdatom u skladu sa ovim zakonom. Pored navedenog, ovim zakonom se propisuje i da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Takođe, kako Zakon o vodama ne sadrži odredbu o podacima o ličnosti koje sadrži prijava/ponuda fizičkog lica/preduzetnika za učešće u postupku davanja u zakup vodnog zemljišta, to se ovim zakonom za potrebe sprovođenja postupka davanja u zakup vodnog zemljišta otklanja ta praznina.

S obzirom da je Zakonom o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16 i 95/18) propisano da planiranje, uređenje i korišćenje prostora, prirodnih resursa, zaštićenih područja i područja ekološke mreže u rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, moraju biti u skladu sa aktom o proglašenju zaštićenog područja i smernicama za upravljanje područjima ekološke mreže, ovim zakonom se propisuje da se vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daje u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Zakonom o vodama (član 118.) propisani su slučajevi kada su organi i javno vodoprivredno preduzeće dužni da u postupku izdavanja vodnih uslova u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure pribavljaju mišljenja pravnih lica navedenih u tom članu zakona. Kako je pribavljanje mišljenja navedenih pravnih lica u postupku izdavanja vodnih uslova potrebno ne samo u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure, nego i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure, to se ovim zakonom, radi otklanjanja neujednačene prakse, vrši dopuna člana 118. Zakona o vodama propisivanjem da se i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure pribavljanju mišljenja navedenih pravnih lica.

Takođe, kako bi se otklonili problemi u primeni Zakona o vodama kada je u pitanju određivanje širine pojasa priobalnog zemljišta kanala, odnosno određivanje objekata za korišćenje voda - objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene, ovim zakonom se vrši dopuna člana 9. Zakona o vodama preciziranjem da širina pojasa priobalnog zemljišta kanala iznosi do 5m, a takođe se vrši izmena člana 18. tačka 3) preciziranjem objekata za korišćenje voda - objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene.

U skladu sa Zakonom o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 - dr. zakon) organ državne uprave koji vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova određuje se zakonom. Kako su Zakonom o vodama, radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba, pojedini poslovi iz nadležnosti Republike Srbije povereni drugim subjektima (autonomnoj pokrajini, gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave, javnom vodoprivrednom preduzeću), te kako Zakonom o vodama, kao posebnim zakonom, nisu određeni i organi državne uprave koji vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova utvrđenih ovim zakonom, to se ovim zakonom u cilju unapređenja rešenja tog zakona propisuje da nadzor nad radom pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća u vršenju poverenih poslova utvrđenih Zakonom o vodama obavljaju organi državne uprave iz čijeg su delokruga poslovi koji su povereni.

 Zakon o inspekcijskom nadzoru, pored ostalog, propisuje: da inspektor rešenjem odlučuje o merama upravljenim prema nadziranom subjektu, postupanje inspektora u slučaju kada mere naloži izricanjem usmenog rešenja, a takođe propisuje i u kojim slučajevima žalba protiv rešenja inspektora ima, odnosno nema suspenzivno dejstvo. Takođe, tim zakonom je propisana obaveza usaglašavanja odredaba posebnih zakona sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru. Imajući u vidu da odredbe Zakona o vodama koje se odnose na nalaganje mera usmenim rešenjem od strane vodnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine, rokove za izjavljivanje žalbe protiv rešenja vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine i suspenzivno dejstvo žalbe izjavljene protiv rešenja inspektora nisu usaglašene sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru koje uređuju ta pitanja, to se ovim zakonom kroz izmene i dopune čl. 205, 206. i 207. zakona o vodama vrši usaglašavanje odredaba Zakona o vodama sa odredbama Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Zakonom o opštem upravnom postupku je propisano da će se posebni zakoni kojima su uređena pojedina pitanja upravnog postupka u pojedinim oblastima uskladiti sa odredbama tog zakona. Zakon o vodama sadrži odredbe koje uređuju posebne upravne postupke (postupak izdavanja ovlašćenja za vršenje ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, kvaliteta površinskih i podzemnih voda i za praćenje havarijskih zagađenja voda, postupak izdavanja i oduzimanja licenci za obavljanje poslova iz člana 112. Zakona o vodama, postupak izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, postupak izdavanja, prenosa i prestanka važenja vodnih akata). Međutim, iako Zakon o vodama sadrži odredbe koje uređuju posebne upravne postupke isti ne sadrži odredbe koje, u slučaju kada se odredbe tog zakona razlikuju od odredaba drugih zakona, kako onih koji u odnosu na njih predstavljaju lex specialis, tako i onih koji su u odnosu na njih lex generalis, predviđaju isključivu primenu Zakona o vodama. Međutim, iako Zakonom o vodama nije isključena supsidijarna primena Zakona o opštem upravnom postupku, isti ne sadrži odredbu koja upućuje na supsidijarnu primenu tog zakona, što može da dovede do pogrešnog zaključka da se kod tih posebnih upravnih postupaka ne primenjuju supsidijarno odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga se ovim zakonom dopunjuje Zakon o vodama sa jednom odredbom koja će na opšti način uputiti na supsidijarnu primenu tog zakona. Takođe, Zakonom o opštem upravnom postupku je propisana obaveza organu da po službenoj dužnosti vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje. S tim u vezi, radi uspešnog i celovitog ostvarivanja i zaštite prava i pravnih interesa stranaka, vrši se dopuna stava 2. u čl. 199, 200. i 201. Zakona o vodama propisivanjem da je pravno lice, preduzetnik i fizičko lice dužno da inspektoru dostavi na uvid dokumentaciju koju inspektor nije mogao pribaviti po službenoj dužnosti.

 Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16 - US) propisano je da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. Kako odredbama čl. 212 stav 1, 213. stav 1. i 214. stav 1 Zakona o vodama, kojima su propisani prekršaji pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica, nisu propisane novčane kazne u fiksnom iznosu, već u rasponu, to se ovim zakonom, radi usklađivanja Zakona o vodama sa Zakonom o prekršajima, brišu odredbe Zakona o vodama kojima je propisano da vodni inspektor na licu mesta može naplatiti novčanu kaznu. Takođe, razlog za brisanje navedenih odredbi je i taj da te odredbe Zakona o vodama od dana donošenja tog zakona (maj 2010. godine) nisu zaživele u praksi.

 S obzirom da je Vlada na sednici održanoj 11. jula 2019. godine usvojila Program za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative "ePapir" za period 2019-2021. godine sa akcionim planom za njegovo sprovođenje, koji pored ostalog predviđa izmene i dopune Zakona o vodama radi uvođenja jednošalterskog sistema za administrativne postupke izdavanja licence za obavljanje poslova u oblasti upravljanja vodama i izdavanja vodne dozvole ovim zakonom menja se član 112. stav 6. i član 122. stav 4. Zakona o vodama. Predloženim izmenama omogućava se dostavljanje mišljenja o oceni ispunjenosti uslova za obavljanje predmetnih poslova koji izdaje javno vodoprivredno preduzeće Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republičkoj direkciji za vode, kroz jednošalterski sistem, odnosno omogućava se dostavljanje izveštaja o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne dozvole, koji izdaje javno vodoprivredno preduzeće Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republičkoj direkciji za vode, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, kroz jednošalterski sistem, što će smanjiti administrativne troškove za podnosioca zahteva za izdavanje licence.

Čl. 20. i 23. ovog zakona vrši se usklađivanje odredaba Zakona o vodama sa odredbama Zakona o javnoj svojini. Naime, odredbom člana 4. stav 2. Zakona o javnoj svojini propisano je da odredbe posebnih zakona kojima se uređuje režim stvari u javnoj svojini ne mogu biti u suprotnosti sa tim zakonom. Kako se, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, javna svojina na dobrima od opšteg interesa u državnoj svojini stiče na osnovu samog zakona, a ne pravnim poslom, to je član 108. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 101/16) potrebno brisati. Takođe, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, kanalska mreža na teritoriji AP Vojvodine, koja nije deo plovnih puteva, pripada AP Vojvodine (član 72. stav 5. alineja šesta Zakona o javnoj svojini), a pravo javne svojine AP Vojvodine uspostavlja se u skladu sa tim zakonom. Stoga, radi usklađivanja Zakona o vodama (odredbe člana 114. stav 4. Zakona izmenama i dopunama Zakona o vodama - "Službeni glasnik RS", broj 101/16) sa Zakonom o javnoj svojini, u prelaznim odredbama ovog zakona je propisano da javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koja su u katastru nepokretnosti upisani kao nosioci prava korišćenja na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. Zakona o vodama i vodnom zemljištu u državnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i upisuje se javna svojina Republike Srbije, izuzev na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, koja po zakonu kojim se uređuje javna svojina pripada AP Vojvodine. Kako je uslov za upis javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine da se radi o kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, te kako Zakon o javnoj svojini ne sadrži odredbu o tome ko izdaje potvrdu o tome, ovim zakonom se propisuje da se uz zahtev za upis javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva dostavlja potvrda Javnog vododprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine" koje je ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji AP Vojvodine.

Kako bi se obezbedio upis vodnih objekata (nasipi, kanali, akumulacije i brane) u javni registar, katastar nepokretnosti, kao građevinskih objekata, članom 24. ovog zakona propisano je da se ti vodni objekti, koji su se prema ranije važećim propisima o državnom premeru i katastru nepokretnosti upisivali samo u A listu lista nepokretnosti, kao način korišćenja zemljišta a ne i u V1 listu, kao građevinski objekti, upišu u V1 list lista nepokretnosti, kao objekti, na osnovu elaborata geodetskih radova.

2. Ciljevi koji se zakonom postižu

Cilj ovog zakona je preciziranje i dopuna pojedinih odredaba Zakona o vodama radi rešavanja uočenih problema u primeni tog zakona, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i stvaranja pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje u praksi. Takođe, cilj ovog zakona je i usklađivanje sa odredbama drugih zakona, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o prekršajima i Zakona o javnoj svojini.

3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

Zakonom o vodama uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištem i vodnim objektima, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja od značaja upravljanje vodama.

Imajući u vidu ovako definisanu sadržinu Zakona o vodama izradi ovog zakona se pristupilo pošto se došlo do zaključka da rešavanje problema uočenih u primeni Zakona o vodama, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i usklađivanje sa drugim zakonima, odnosno postizanje željenih ciljeva nije moguće postići status quo opcijom, niti izmenama drugih zakona i donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u obavljanju poslova državne uprave, već isključivo donošenjem izmena i dopuna Zakona o vodama, jer se radi o pitanjima koji su predmet uređivanja zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

           

Kako se predložene odredbe odnose na materiju koja se uređuje zakonom, to stoga pitanja koja su uređena ovim zakonom nije moguće urediti na drugi način.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona, posle člana 3. Zakona o vodama dodaju se naziv člana i član 3a kojim se, radi izbegavanja pogrešnih tumačenja da se kod određenih posebnih upravnih postupaka ne primenjuju supsidijarno odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak, propisuje da se na pitanja postupka koja nisu drukčije uređena Zakonom o vodama primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

Članom 2. Predloga zakona, u članu 9. Zakona o vodama kojim se pored određivanja, šta se u smislu tog zakona, smatra priobalnim zemljištem, propisuje i širina priobalnog zemljišta, vrši se dopuna stava 2. tog člana propisivanjem da širina priobalnog zemljišta uz kanale iznosi do 5 m od ivice kanala.

Članom 3. Predloga zakona menja se član 10b Zakona o vodama, pa se izmenjenim članom 10b propisuje: da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a izuzetno neposrednom pogodbom u slučajevima: kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju; da ako izabrani izvođač radova nema licencu za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, dužan je da za vađenje rečnih nanosa angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa odgovarajućom licencom za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa izdatom u skladu sa ovim zakonom; da se vodno zemljište u javnoj svojini ne može davati u podzakup i da je ugovor zaključen protivno odredbama tog člana ništav; koje podatke o ličnosti sadrži prijava za učešće u postupku javnog nadmetanja i ponuda za učešće u postupku prikupljanja pismenih ponuda, kao i da se vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daje u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Članom 4. Predloga zakona u članu 10v Zakona o vodama posle stava 3. dodaje se novi stav 4. kojim se propisuje da visinu zakupnine vodnog zemljišta, u zavisnosti od delatnosti i plana postavljanja plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, određuje organ koji sprovodi postupak davanja u zakup vodnog zemljišta i ista ne može biti niža od početne visine zakupnine utvrđene aktom Vlade kojim se utvrđuje početna visina zakupnine za davanje u zakup vodnog zemljišta.

Članom 5. Predloga zakona, radi preciziranja koji su objekti za korišćenje voda - objekti za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene, vrši se izmena tačke 3) tog člana, pa se propisuje da su objekti za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene: zahvati iz vodotoka, bunara, kaptaže, kanala, jezera i brane sa akumulacijama, dren, drenažne galerije i drugo, cevovod, tunel, propust, dovodni i odvodni kanali, preliv, slapište, ispust i uređaji koji im pripadaju.

Članom 6. Predloga zakona menja se član 112. stav 6. Zakona o vodama, pa se propisuje da je pre izdavanje licence za obavljanje poslova iz stava 1. tač. 3) do 8) ovog člana Ministarstvo dužno da pribavi mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća, čime se omogućava dostavljanje potrebnog mišljenja javnog vodoprivrednog preduzeća Ministarstvu kroz jednošalterski sistem.

Članom 7. Predloga zakona, u članu 118. Zakona o vodama vrši se dopuna u st. 6, 7, 8. i 9. Izvršenim dopunama tih stavova se propisuje da se ne samo u postupku objedinjene procedure, već i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure pribavljaju po službenoj dužnosti mišljenja republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove, organa uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda i javnog vodoprivrednog preduzeća, a po potrebi po službenoj dužnosti i mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i/ili specijalizovane stručne - naučne institucije (zavodi, instituti i drugo). Takođe, dodatim novim stavom 11. tog člana se propisuje da ako organ, posebna organizacija i javno vodoprivredno preduzeće iz st. 6, 7. i 8. ovog člana ne postupi u roku iz stava 9. ovog člana organ i javno vodoprivredno preduzeće nadležno za izdavanje vodnih uslova van postupka objedinjene procedure podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 212a ovog zakona.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 122. stav 4. Zakona o vodama, pa se propisuje da su pre izdavanja vodne dozvole za objekte i radove za koje vodnu dozvolu izdaje Ministarstvo i nadležni organ autonomne pokrajine, Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, dužni da pribave izveštaj javnog vodoprivrednog preduzeća o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne dozvole, čime se omogućava dostavljanje potrebnog izveštaja javnog vodoprivrednog preduzeća Ministarstvu, odnosno nadležnom organu kroz jednošalterski sistem.

 Odredbom člana 9. Predloga zakona posle člana 196. Zakona o vodama, kojim se propisuju organi nadležni za sprovođenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem odredaba tog zakona, dodaju se naziv člana i član 196a kojim se propisuje da nadzor nad obavljanjem poverenih poslova utvrđenih članom 196. st. 5. i 6. ovog zakona obavljaju organi državne uprave iz čijeg su delokruga poslovi koji su povereni.

Odredbama čl. 10-12. Predloga zakona, vrše se dopune u čl. 199, 200. i 201. Zakona o vodama kojima su propisana prava i dužnosti vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine. Izvršenim dopunama, u cilju usklađivanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku koji propisuje da je organ obavezan da po službenoj dužnosti vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje, propisuje se da je pravno lice, preduzetnik i fizičko lice dužno da inspektoru dostavi na uvid dokumentaciju koju inspektor nije mogao pribaviti po službenoj dužnosti.

Odredbama čl. 13-15. Predloga zakona izvršene se izmene i dopune čl. 205, 206. i 207. Zakona o vodama koji propisuju nalaganje hitnih mera od starne vodnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine radi sprečavanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta i nastanak veće materijalne štete, odnosno donošenje rešenja od strane tih inspektora, kao i sanitarnog inspektora, rok za izjavljivanje žalbe, kao i organe nadležne za odlučivanje po istima. Izvršenim izmenama i dopunama u čl. 205. i 206. Zakona o vodama se propisuje da vodni inspektor i inspektor za zaštitu životne sredine mere nalažu izricanjem usmenog rešenja, da su dužni da u tom slučaju bez odlaganja sačine službenu belešku o naloženoj meri i da u roku od tri dana od dana izricanja usmenog rešenja donese pisano rešenje, kao i da se protiv pisanog rešenja može izjaviti žalba ministru, odnosno ministru nadležnom za poslove zaštite životne sredine u roku od 15 dana od dana obaveštavanja stranke o rešenju. Takođe, izvršenim izmenama i dopunama u članu 207. Zakona o vodama se propisuje da žalba izjavljena protiv rešenja vodnog inspektora, sanitarnog i inspektora za zaštitu životne sredine odlaže izvršenje rešenja, osim u slučaju kada je žalba izjavljena protiv rešenja tih inspektora koje je doneto u postupku inspekcijskog nadzora nad neregistrovanim subjektom.

Odredbama čl. 16-19. Predloga zakona izvršene su izmene i dopune čl. 212, 212a, 213. i 214. Zakona o vodama. Izvršenim izmenama u članu 212a se propisuje da da će se propisanom novčanom kaznom za prekršaj kazniti odgovorno lice u organu, posebnoj organizaciji, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću iz člana 118. st. 6, 7. i 8. ovog zakona ako tokom sprovođenja postupka objedinjene procedure, odnosno sprovođenja postupka van objedinjene procedure ne postupi na način i u rokovima propisanim ovim zakonom, a takođe se propisuju i organi nadležni za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Izvršenim izmenama u čl. 212, 213. i 214. Zakona o vodama brisane su odredbe tih članova kojima je propisana naplata na licu mesta novčane kazne od strane vodnog inspektora. Takođe, izmenom člana 212. tačka 25) izvršeno je usklađivanje sa odredbom člana 132. stav 10. Zakona o vodama koja propisuje da je pravno lice koje je sopstvenim sredstvima izgradilo vodne objekte dužno da dostavi podatke za registar vodnih objekata, a ne za katastar.

Odredbom člana 20. Predloga zakona propisano je da se briše član 108. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 101/16).

Posle člana 20. ovog zakona dodati su čl. 21-25. koji predstavljaju prelazne i završnu odredbu ovog zakona. Tim članovima propisano je: da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 21); da će Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, odrediti granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2021. godine (član 22); da javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koja su u katastru nepokretnosti upisani kao nosioci prava korišćenja na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. Zakona o vodama i vodnom zemljištu u državnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i upisuje se javna svojina Republike Srbije, izuzev na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, koja po zakonu kojim se uređuje javna svojina pripada AP Vojvodine, da će brisanje prava korišćenja pravnih lica, kao i upis prava javne svojine Republike Srbije iz stava 1. člana 23. ovog zakona izvršiti po službenoj dužnosti nadležna služba za katastar nepokretnosti, kao i da se uz zahtev za uspostavljanje javne svojine AP Vojvodine dostavlja potvrda da kanalska mreža nije deo plovnih puteva koju izdaje ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" (član 23); da se vodni objekti (nasipi, kanali, akumulacije i brane), kao građevinski objekti, upišu u V1 list na osnovu elaborata geodetskih radova (član 24), da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 25).

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE PREDLOGA ZAKONA

Sredstva za sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 72/19), Razdeo 24 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:

1) Glava 24.4. Republička direkcija za vode, program 0401 - Integralno upravljanje vodama, funkcija 630 - Vodosnabdevanje, Programska aktivnost 0006 - Upravljanje u oblasti voda u iznosu od 55.630.000 dinara, Programska aktivnost 0007 - Inspekcijski nadzor u oblasti voda u iznosu od 31.685.000 dinara, Projekat 4006 - Regionalni sistem vodosnabdevanja Morava u iznosu od 110.078.000 dinara, Projekat 4009 - Elektrifikacija sistema za navodnjavanje u iznosu od 84.000.000 dinara i Projekat 4010 - Završetak izgradnje sistema za vodosnabdevanje Bosilegrada sa prigradskim naseljima sa izvorišta vode Roda, u opštini Bosilegrad u iznosu od 17.807.000 dinara;

2) Glava 24.5 Budžetski fond za vode Republike Srbije, Funkcija 630 - Vodosnabdevanje, Program 0401 - Integralno upravljanje vodama, Programska aktivnost 0002 - Uređenje i korišćenje voda u iznosu od 203.332.000 dinara, Programska aktivnost 0003 - Zaštita voda od zagađivanja u iznosu od 28.000.000 dinara, Programska aktivnost 0004 - Uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda u iznosu od 2.954.307.000 dinara, Programska aktivnost 0005 - Planiranje i međunarodna saradnja u oblasti voda u iznosu od 152.938.000 dinara, Projekat 5002 - Brana sa akumulacijom "Stubo-Rovni", Valjevo u iznosu od 51.409.000 dinara i Projekat 5003 - Brana sa akumulacijom "Arilje" profil "Svračkovo", Arilje u iznosu od 400.000.000 dinara.

U 2020. i 2021. godini sredstva potrebna za sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama biće planirana u okviru limita na Razdelu 24 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 24.4 Republička direkcija za vode i Glava 24.5 Budžetski fond za vode Republike Srbije, koji će biti opredeljen od strane Ministarstva finansija u skladu sa bilansnim mogućnostima.

Za samo sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u 2019. godini.

Prilog 1.          

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Voda je prirodni resurs koji istovremeno predstavlja i sirovinu i stanište, na-mirnicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Zato se mora obezbediti održivo korišćenje voda, zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, ne ugrožavajući pritom održivost vitalnih ekosistema. Vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini su dobra od opšteg interesa i kao takva uživaju posebnu zaštitu. Iz tih razloga način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja tim dobrima mora da bude u skladu sa ovim i drugim zakonima.

Imajući u vidu prednje navedeno, pre izrade ovog zakona su analizirani efekti važećeg zakona, problemi koji su se pojavljivali u primeni tog zakona od momenta njegove primene, zahtevi za davanje mišljenja o primeni pojedinih odredbi zakona, predlozi javnog vodoprivrednog preduzeća koji su u prethodnom periodu primenjivali Zakon o vodama u delu koji se odnosi na davanje u zakup vodnog zemljišta, kao i odredbe Zakona o vodama i drugih zakona sa kojima je bilo potrebno usaglasiti odredbe Zakona o vodama.

1. Problemi koje zakon treba da reši

Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon), sistemskim zakonom u oblasti upravljanja vodama, uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama.

Dosadašnja primena Zakona o vodama, kao i analiza odredaba Zakona o vodama u pogledu kojih je bilo zahteva za davanje mišljenja, odnosno podnetih inicijativa za izmenu istih, ukazala je na postojanje određenih pravnih praznina ili nedovoljno jasnih normi tog zakona koje stvaraju teškoće u njegovoj primeni, te je stoga, u cilju otklanjanja uočenih nedostataka i unapređenja rešenja tog zakona, potrebno precizirati pojedine odredbe tog zakona, odnosno pojedina rešenja predviđena tim zakonom izmeniti ili predvideti nova rešenja. Takođe, razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona sadržani su i u neophodnosti usklađivanja odredaba Zakona o vodama sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18), Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16 - US) i Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16, 113/17 i 95/18).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 113/17) propisano je da se pravni režim vodnog zemljišta u javnoj svojini uređuje posebnim zakonom, dakle Zakonom o vodama. Imajući u vidu tu odredbu Zakona o javnoj svojini Vlada je donela Uredbu o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda ("Službeni glasnik RS", broj 16/18), čijom odredbom člana 2. stav 6. je propisano da se odredbe te uredbe ne primenjuju, pored ostalog, na postupke davanja u zakup vodnog zemljišta.

Takođe, stupanjem na snagu te uredbe prestala je da važi Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda ("Službeni glasnik RS", br. 24/12, 48/15, 99/15, 42/17 i 94/17), na osnovu koje su javna vodoprivredna preduzeća sprovodila postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini. U skladu sa Zakonom o javnoj svojini koji propisuje da se stvari u javnoj svojini izuzetno mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, uredbom koju su primenjivala javna vodoprivredna preduzeća, a koja je prestala da važi, je bilo propisano da se nepokretne stvari u javnoj svojini, dakle i vodno zemljište, daju u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a izuzetno neposrednom pogodbom.

U skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", broj 87/18), prikupljanje i obrada podataka o ličnosti može se vršiti samo na osnovu zakona. U postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda za zakup vodnog zemljišta sva zainteresovana fizička lica i preduzetnici treba da podnesu prijavu/ponudu koja, pored ostalog, treba da sadrži o podatke o ličnosti fizičkog lica/preduzetnika.

Kako Zakon o vodama ne sadrži odredbu koja propisuje da se izuzetno neposrednom pogodbom vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup, to se ovim zakonom, radi otklanjanja problema u primeni Zakona o vodama, menja član 10b Zakona o vodama, te se izmenjenim članom, pored ostalog, propisuje da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima: kada je to propisano posebnim zakonom (npr. Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama u članu 227j propisuje davanje u zakup vodnog zemljišta lučkom operateru u lučkom području neposrednom pogodbom), ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje (npr. na osnovu ugovora zaključenog sa javnim vodoprivrednim preduzećem i pribavljene građevinske dozvole na vodnom zemljištu su izgrađeni objekti malih hidroelektrana, vodozahvati i dr), direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju koji su kao takvi, na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, određeni aktom Vlade, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ukoliko izabrani izvođač radova nema licencu za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, ovim zakonom je propisano da je dužan da za vađenje rečnih nanosa angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa odgovarajućom licencom za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa izdatom u skladu sa ovim zakonom. Pored navedenog, ovim zakonom se propisuje i da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Takođe, kako Zakon o vodama ne sadrži odredbu o podacima o ličnosti koje sadrži prijava/ponuda fizičkog lica/preduzetnika za učešće u postupku davanja u zakup vodnog zemljišta, to se ovim zakonom za potrebe sprovođenja postupka davanja u zakup vodnog zemljišta otklanja ta praznina.

S obzirom da je Zakonom o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16 i 95/18) propisano da planiranje, uređenje i korišćenje prostora, prirodnih resursa, zaštićenih područja i područja ekološke mreže u rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, moraju biti u skladu sa aktom o proglašenju zaštićenog područja i smernicama za upravljanje područjima ekološke mreže, ovim zakonom se propisuje da se vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daje u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Zakonom o vodama (član 118.) propisani su slučajevi kada su organi i javno vodoprivredno preduzeće dužni da u postupku izdavanja vodnih uslova u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure pribavljaju mišljenja pravnih lica navedenih u tom članu zakona. Kako je pribavljanje mišljenja navedenih pravnih lica u postupku izdavanja vodnih uslova potrebno ne samo u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure, nego i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure, to se ovim zakonom, radi otklanjanja neujednačene prakse, vrši dopuna člana 118. Zakona o vodama propisivanjem da se i u postupku izdavanja vodnih uslova van postupka objedinjene procedure pribavljanju mišljenja navedenih pravnih lica.

Takođe, kako bi se otklonili problemi u primeni Zakona o vodama kada je u pitanju određivanje širine pojasa priobalnog zemljišta kanala, odnosno određivanje objekata za korišćenje voda - objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene, ovim zakonom se vrši dopuna člana 9. Zakona o vodama preciziranjem da širina pojasa priobalnog zemljišta kanala iznosi do 5m, a takođe se vrši izmena člana 18. tačka 3) preziziranjem objekata za korišćenje voda - objekata za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene.

U skladu sa Zakonom o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 - dr. zakon) organ državne uprave koji vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova određuje se zakonom. Kako su Zakonom o vodama, radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba, pojedini poslovi iz nadležnosti Republike Srbije povereni drugim subjektima (autonomnoj pokrajini, gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave, javnom vodoprivrednom preduzeću), te kako Zakonom o vodama, kao posebnim zakonom, nisu određeni i organi državne uprave koji vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova utvrđenih ovim zakonom, to se ovim zakonom u cilju unapređenja rešenja tog zakona propisuje da nadzor nad radom pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća u vršenju poverenih poslova utvrđenih Zakonom o vodama obavljaju organi državne uprave iz čijeg su delokruga poslovi koji su povereni.

 Zakon o inspekcijskom nadzoru, pored ostalog, propisuje: da inspektor rešenjem odlučuje o merama upravljenim prema nadziranom subjektu, postupanje inspektora u slučaju kada mere naloži izricanjem usmenog rešenja, a takođe propisuje i u kojim slučajevima žalba protiv rešenja inspektora ima, odnosno nema suspenzivno dejstvo. Takođe, tim zakonom je propisana obaveza usaglašavanja odredaba posebnih zakona sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru. Imajući u vidu da odredbe Zakona o vodama koje se odnose na nalaganje mera usmenim rešenjem od strane vodnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine, rokove za izjavljivanje žalbe protiv rešenja vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine i suspenzivno dejstvo žalbe izjavljene protiv rešenja inspektora nisu usaglašene sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru koje uređuju ta pitanja, to se ovim zakonom kroz izmene i dopune čl. 205, 206. i 207. zakona o vodama vrši usaglašavanje odredaba Zakona o vodama sa odredbama Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Zakonom o opštem upravnom postupku je propisano da će se posebni zakoni kojima su uređena pojedina pitanja upravnog postupka u pojedinim oblastima uskladiti sa odredbama tog zakona. Zakon o vodama sadrži odredbe koje uređuju posebne upravne postupke (postupak izdavanja ovlašćenja za vršenje ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, kvaliteta površinskih i podzemnih voda i za praćenje havarijskih zagađenja voda, postupak izdavanja i oduzimanja licenci za obavljanje poslova iz člana 112. Zakona o vodama, postupak izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, postupak izdavanja, prenosa i prestanka važenja vodnih akata). Međutim, iako Zakon o vodama sadrži odredbe koje uređuju posebne upravne postupke isti ne sadrži odredbe koje, u slučaju kada se odredbe tog zakona razlikuju od odredaba drugih zakona, kako onih koji u odnosu na njih predstavljaju lex specialis, tako i onih koji su u odnosu na njih lex generalis, predviđaju isključivu primenu Zakona o vodama. Međutim, iako Zakonom o vodama nije isključena supsidijarna primena Zakona o opštem upravnom postupku, isti ne sadrži odredbu koja upućuje na supsidijarnu primenu tog zakona, što može da dovede do pogrešnog zaključka da se kod tih posebnih upravnih postupaka ne primenjuju supsidijarno odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga se ovim zakonom dopunjuje Zakon o vodama sa jednom odredbom koja će na opšti način uputiti na supsidijarnu primenu tog zakona. Takođe, Zakonom o opštem upravnom postupku je propisana obaveza organu da po službenoj dužnosti vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje. S tim u vezi, radi uspešnog i celovitog ostvarivanja i zaštite prava i pravnih interesa stranaka, vrši se dopuna stava 2. u čl. 199, 200. i 201. Zakona o vodama propisivanjem da je pravno lice, preduzetnik i fizičko lice dužno da inspektoru dostavi na uvid dokumentaciju koju inspektor nije mogao pribaviti po službenoj dužnosti.

 Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16 - US) propisano je da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. Kako odredbama čl. 212 stav 1, 213. stav 1. i 214. stav 1 Zakona o vodama, kojima su propisani prekršaji pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica, nisu propisane novčane kazne u fiksnom iznosu, već u rasponu, to se ovim zakonom, radi usklađivanja Zakona o vodama sa Zakonom o prekršajima, brišu odredbe Zakona o vodama kojima je propisano da vodni inspektor na licu mesta može naplatiti novčanu kaznu. Takođe, razlog za brisanje navedenih odredbi je i taj da te odredbe Zakona o vodama od dana donošenja tog zakona (maj 2010. godine) nisu zaživele u praksi.

 S obzirom da je Vlada na sednici održanoj 11. jula 2019. godine usvojila Program za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative "ePapir" za period 2019-2021. godine sa akcionim planom za njegovo sprovođenje, koji pored ostalog predviđa izmene i dopune Zakona o vodama radi uvođenja jednošalterskog sistema za administrativne postupke izdavanja licence za obavljanje poslova u oblasti upravljanja vodama i izdavanja vodne dozvole Predlogom zakona menja se član 112. stav 6. i član 122. stav 4. Zakona o vodama. Predloženim izmenama omogućava se dostavljanje mišljenja o oceni ispunjenosti uslova za obavljanje predmetnih poslova koji izdaje javno vodoprivredno preduzeće Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republičkoj direkciji za vode, kroz jednošalterski sistem, odnosno omogućava se dostavljanje izveštaja o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne dozvole, koji izdaje javno vodoprivredno preduzeće Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republičkoj direkciji za vode, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, kroz jednošalterski sistem, što će smanjiti administrativne troškove za podnosioca zahteva za izdavanje licence.

Čl. 20. i 23. ovog zakona vrši se usklađivanje odredaba Zakona o vodama sa odredbama Zakona o javnoj svojini. Naime, odredbom člana 4. stav 2. Zakona o javnoj svojini propisano je da odredbe posebnih zakona kojima se uređuje režim stvari u javnoj svojini ne mogu biti u suprotnosti sa tim zakonom. Kako se, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, javna svojina na dobrima od opšteg interesa u državnoj svojini stiče na osnovu samog zakona, a ne pravnim poslom, to je član 108. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 101/16) potrebno brisati. Takođe, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, kanalska mreža na teritoriji AP Vojvodine, koja nije deo plovnih puteva, pripada AP Vojvodine (član 72. stav 5. alineja šesta Zakona o javnoj svojini), a pravo javne svojine AP Vojvodine uspostavlja se u skladu sa tim zakonom. Stoga, radi usklađivanja Zakona o vodama (odredbe člana 114. stav 4. Zakona izmenama i dopunama Zakona o vodama - "Službeni glasnik RS", broj 101/16) sa Zakonom o javnoj svojini, u prelaznim odredbama ovog zakona je propisano da javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koja su u katastru nepokretnosti upisani kao nosioci prava korišćenja na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. Zakona o vodama i vodnom zemljištu u državnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i upisuje se javna svojina Republike Srbije, izuzev na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, koja po zakonu kojim se uređuje javna svojina pripada AP Vojvodine. Kako je uslov za upis javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine da se radi o kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, te kako Zakon o javnoj svojini ne sadrži odredbu o tome ko izdaje potvrdu o tome, ovim zakonom se propisuje da se uz zahtev za upis javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva dostavlja potvrda Javnog vododprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine" koje je ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji AP Vojvodine.

Kako bi se obezbedio upis vodnih objekata (nasipi, kanali, akumulacije i brane) u javni registar, katastar nepokretnosti, kao građevinskih objekata, članom 24. ovog zakona predloženo je da se ti vodni objekti, koji su se prema ranije važećim propisima o državnom premeru i katastru nepokretnosti upisivali samo u A listu lista nepokretnosti, kao način korišćenja zemljišta a ne i u V1 listu, kao građevinski objekti, upišu u V1 list lista nepokretnosti, kao objekti, na osnovu elaborata geodetskih radova.

2. Ciljevi koji se zakonom postižu

Cilj ovog zakona je preciziranje i dopuna pojedinih odredaba Zakona o vodama radi rešavanja uočenih problema u primeni tog zakona, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i stvaranja pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje u praksi. Takođe, cilj ovog zakona je i usklađivanje sa odredbama drugih zakona, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o prekršajima i Zakona o javnoj svojini.

3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

Zakonom o vodama uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištem i vodnim objektima, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja od značaja upravljanje vodama.

Imajući u vidu ovako definisanu sadržinu Zakona o vodama izradi ovog zakona se pristupilo pošto se došlo do zaključka da rešavanje problema uočenih u primeni Zakona o vodama, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i usklađivanje sa drugim zakonima, odnosno postizanje željenih ciljeva nije moguće postići status quo opcijom, niti izmenama drugih zakona i donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u obavljanju poslova državne uprave, već isključivo donošenjem izmena i dopuna Zakona o vodama, jer se radi o pitanjima koji su predmet uređivanja zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema           

Kako se predložene odredbe odnose na materiju koja se uređuje zakonom, to stoga pitanja koja su uređena ovim zakonom nije moguće urediti na drugi način.

5. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?

Rešenja predložena u ovom zakonu direktno utiču na javna vodoprivredna preduzeća i nadležni organ grada Beograda, s obzirom da isti sprovode postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini. Takođe, rešenja u ovom zakonu uticaće i na rad organa koji vrše inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o vodama, jer se predloženim rešenjima vrši usklađivanje odredaba Zakona o vodama sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o prekršajima, kao i na nadležnu službu za katastar nepokretnosti koja treba da izvrši upis javne svojine Republike Srbije na vodnim objektima iz ovog zakona, odnosno da na osnovu zahteva nadležnog organa AP Vojvodine upiše javnu svojinu AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji te autonomne pokrajine koja nije deo plovnih puteva.

6. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Primena ovog zakona neće da stvori nove ni dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu materiju koju uređuje ovaj zakon. Takođe, primena ovog zakona imajući u vidu predložena rešenja neće da stvore nove ili dodatne troškove ni javnim vodoprivrednim preduzećima, državnim organima, organima autonomne pokrajine, odnosno organima grada Beograda nadležnim za sprovođenje ovog zakona.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da pravdaju troškove koje će on stvoriti?

Imajući u vidu da rešenja predložena ovim zakonom ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi i organima nadležnim za sprovođenje zakona i organima nadležnim za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona o vodama, kao i da predložena rešenja stvaraju pravne uslove za efikasnije sprovođenje u praksi Zakona o vodama opravdano je njegovo donošenje.           

8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Ovaj zakon ne stimuliše neposredno osnivanje novih privrednih subjekata na tržištu.

9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?

Imajući u vidu da se rešenjima ovog zakona bitno ne menjaju odredbe važećeg Zakona o vodama, u postupku pripreme ovog zakona nije postojala obaveza za sprovođene javne rasprave u skladu sa odredbom člana 77. stav 1. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14). Takođe, izmenama su obuhvaćene samo odredbe Zakona o vodama u pogledu kojih je bilo zahteva za davanje mišljenja i inicijativa za izmenu istih.

Naime, ovo ministarstvo je u toku primene Zakona o vodama dobilo više zahteva od javnog vodoprivrednog preduzeća koje sprovodi postupak davanja u zakup vodnog zemljišta za izmenu tog zakona u delu koji propisuje davanje u zakup vodnog zemljišta izuzetno putem neposredne pogodbe, a takođe, u toku primene Zakona o vodama bilo je i zahteva za davanje mišljenja u vezi vodnih objekata za korišćenje voda - objekti za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene iz člana 18. tačka 3) Zakona o vodama, kao i zahteva za davanje mišljenja o primeni odredbe člana 114. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 101/16).

10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?

Za potrebe potpune implementacije ovog zakona potrebno je da nadležna javna vodoprivredna preduzeća, odnosno nadležni organ grada Beograda, radi davanja u zakup vodnog zemljišta, sprovedu odgovarajuće postupke javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a izuzetno, u slučajevima propisanim ovim zakonom, da vodno zemljište u javnoj svojini daju u zakup neposrednom pogodbom. Takođe, nakon stupanja na snagu ovog zakona organi koji vrše inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o vodama, kao i organi nadležni za upis javne svojine Republike Srbije, odnosno javne svojine AP Vojvodine u katastar nepokretnosti, preduzimaće mere, odnosno radnje u skladu sa ovim zakonom.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2019.