PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU – Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19 i 144/20), u članu 2. stav 4. tačka (4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Dodaju se tač. (5) i (6), koje glase:
“(5) planiranje i izgradnja;
(6) nauka i istraživanje.ˮ.
Član 2.
U članu 10. posle stava 7. dodaju se novi st. 8. i 9, koji glase:
“Kad supružnik pravo zajedničke svojine, odnosno susvojine na nepokretnosti stiče na osnovu teretnog pravnog posla u kome nije saugovarač, koji je zaključio njegov supružnik (u daljem tekstu: supružnik ugovarač), a u ispravi o potvrđivanju (solemnizaciji) tog pravnog posla su navedeni podaci o postojanju braka i supružniku u momentu nastanka te isprave, a nije data izjava oba supružnika da je to posebna imovina supružnika ugovarača niti da su supružnici bračnim ugovorom drugačije regulisali pitanje sticanja zajedničke ili posebne imovine, danom sticanja prava supružnika koji nije saugovarač smatra se dan iz stava 7. tačka 1) ovog člana.
Kad supružnik pravo zajedničke svojine, odnosno susvojine, na nepokretnosti na kojoj je imalac prava svojine njegov supružnik stiče na osnovu izjave oba supružnika da je to zajednička svojina oba supružnika, danom sticanja prava smatra se dan potvrđivanja (solemnizacije) te izjave od strane javnog beležnika, a ako je ta izjava data u formi javnobeležničkog zapisa - dan sačinjavanja tog zapisa.”.
Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 10. i 11.
Član 3.
U članu 16. stav 1. posle reči: “vrednost nasleđene imovine” dodaju se zapeta i reči: “odnosno vrednost nasleđenog upotrebljavanog motornog vozila utvrđena u skladu sa st. 3. do 5. ovog člana”.
U stavu 2. posle reči: “primljene imovine” dodaju se zapeta i reči: “odnosno vrednost na poklon primljenih upotrebljavanih motornih vozila utvrđena u skladu sa st. 3. do 5. ovog člana”.
Dodaju se st. 3. do 5, koji glase:
“Vrednost upotrebljavanog motornog vozila utvrđuje se primenom sledećih elemenata:
1) radna zapremina motora vozila izražena u cm³ (u daljem tekstu: radna zapremina motora);
2) snaga motora vozila izražena u kw (u daljem tekstu: snaga motora);
3) broj navršenih godina starosti vozila, izražen koeficijentom (u daljem tekstu: koeficijent starosti vozila).
Koeficijent starosti vozila iz stava 3. tačka 3) ovog člana iznosi, i to:
1) 100% - za vozila do i preko navršene jedne godine starosti;
2) 90% - za vozila preko navršene dve godine starosti;
3) 80% - za vozila preko navršene tri godine starosti;
4) 70% - za vozila preko navršene četiri godine starosti;
5) 60% - za vozila preko navršenih pet godina starosti;
6) 50% - za vozila preko navršenih šest godina starosti;
7) 45% - za vozila preko navršenih sedam godina starosti;
8) 40% - za vozila preko navršenih osam godina starosti;
9) 35% - za vozila preko navršenih devet godina starosti;
10) 30% - za vozila preko navršenih deset i više godina starosti.
Vrednost upotrebljavanog motornog vozila iz stava 3. ovog člana čini dinarski iznos koji se utvrđuje prema sledećoj formuli:
Vrednost = (320 x radna zapremina motora + 6400 x snaga motora) x koeficijent starosti vozila.”.
Član 4.
U članu 21. stav 1. tačka 6) reči: “za taksi i “rent a kar” koji su posebno označeni” zamenjuju se rečima: “registrovanih za taksi prevoz, odnosno putničkih vozila za “rent a car”“.
Član 5.
U članu 23. stav 1. tačka 4) reči: “prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu - osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini,” brišu se.
Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:
“4a) prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu - osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini;ˮ.
Član 6.
U članu 25. stav 4. posle reči: “iz člana” dodaju se reči: “23. stav 1. tačka 4a) i člana”, a reči: “lice koje stiče apsolutno pravo” zamenjuju se rečima: “kupac, odnosno sticalac apsolutnog prava”.
Član 7.
U članu 27. stav 1. posle reči: “vrednosti” dodaju se zapeta i reči: “osim na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu”.
U stavu 8. posle reči: “člana” dodaju se zapeta i reči: “osim prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu”.
Član 8.
Dodaje se član 27a, koji glasi:
“Član 27a
Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava za prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu je vrednost upotrebljavanog motornog vozila utvrđena u skladu sa st. 2. do 4. ovog člana.
Vrednost upotrebljavanog motornog vozila iz stava 1. ovog člana utvrđuje se primenom sledećih elemenata:
1) radna zapremina motora vozila izražena u cm³ (u daljem tekstu: radna zapremina motora);
2) snaga motora vozila izražena u kw (u daljem tekstu: snaga motora);
3) broj navršenih godina starosti vozila, izražen koeficijentom.
Koeficijent starosti vozila iz stava 3. tačka 3) ovog člana iznosi, i to:
1) 100% - za vozila do i preko navršene jedne godine starosti;
2) 90% - za vozila preko navršene dve godine starosti;
3) 80% - za vozila preko navršene tri godine starosti;
4) 70% - za vozila preko navršene četiri godine starosti;
5) 60% - za vozila preko navršenih pet godina starosti;
6) 50% - za vozila preko navršenih šest godina starosti;
7) 45% - za vozila preko navršenih sedam godina starosti;
8) 40% - za vozila preko navršenih osam godina starosti;
9) 35% - za vozila preko navršenih devet godina starosti;
10) 30% - za vozila preko navršenih deset i više godina starosti.
Vrednost upotrebljavanog motornog vozila iz stava 1. ovog člana čini dinarski iznos koji se utvrđuje prema sledećoj formuli:
Vrednost = (320 x radna zapremina motora + 6400 x snaga motora) x koeficijent starosti vozila.”.
Član 9.
U članu 28. reči: “člana 27.” zamenjuju se rečima: “čl. 27. i 27a”.
Član 10.
U članu 31. stav 1. tačka 8) reči: “kao i putničkih vozila za taksi i “rent a kar” koji su posebno označeni” zamenjuju se rečima: “putničkih vozila registrovanih za taksi prevoz, odnosno putničkih vozila za “rent a car” “.
Stav 2. menja se i glasi:
“U slučaju prestanka obavljanja taksi prevoza ili “rent a carˮ delatnosti, kao i u slučaju prodaje ili otuđenja na drugi način putničkog vozila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana sticanja, sticalac prava svojine na putničkom vozilu kod čijeg sticanja je ostvareno poresko oslobođenje iz stava 1. tačka 8) ovog člana dužan je da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, prodaje, odnosno otuđenja i da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi se platio da nije ostvareno poresko oslobođenje i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana sticanja do dana prijavljivanja.ˮ
U stavu 3. reči: “na koje je preneto pravo svojine na putničkom vozilu za taksi ili “rent a kar” koji je posebno označen,ˮ zamenjuju se rečima: “koje je prenelo pravo svojine na putničkom vozilu registrovanom za taksi prevoz ili “rent a car”,”.
Član 11.
U članu 33. stav 5. reči: “st. 2. do 4.” zamenjuju se rečima: “st. 3. i 4.”.
Član 12.
U članu 35. stav 2. posle reči: “sedište” dodaju se zapeta i reči: “odnosno poreskom organu jedinice lokalne samouprave na kojoj je obveznik – fond iz člana 15. stav 1. ovog zakona upisan u registar”.
U stavu 4. posle reči: “obveznik” dodaju se reči: “– fizičko ili pravno lice”.
Član 13.
Dodaje se član 35a, koji glasi:
“Član 35a
“Poreska prijava ne podnosi se za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava – kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim na:
1) ambulantnom vozilu;
2) specijalnom putničkom vozilu za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama koje je posebno označeno, koji se vrši licu koje je registrovano za obavljanje delatnosti škola za vozače;
3) putničkom vozilu registrovanom za taksi prevoz, koji se vrši fizičkom licu koje je registrovano za obavljanje taksi prevoza;
4) putničkom vozilu za “rent a carˮ, koji se vrši fizičkom licu koje je registrovano za obavljanje te delatnosti.ˮ.
Član 14.
U članu 36. stav 1. reči: “člana 34.” zamenjuju se rečima: “čl. 34. i 35a”.
U stavu 5. posle reči: “sedište” dodaju se zapeta i reči: “odnosno poreskom organu jedinice lokalne samouprave na kojoj je obveznik – fond iz člana 26. stav 1. ovog zakona upisan u registar”.
U stavu 6. posle reči: “obveznik” dodaju se reči: “– fizičko ili pravno lice”.
Član 15.
U članu 38b stav 1. posle reči: “koji” dodaju se reči: “su objavljeni u skladu sa ovim zakonom, odnosno za koje se u skladu sa ovim zakonom smatra da su objavljeni, do 30. novembra tekuće godine i”.
Član 16.
U članu 40. stav 1. menja se i glasi:
“Porez na nasleđe i poklon utvrđuje se rešenjem poreskog organa nadležnog za prijem poreskih prijava u skladu sa članom 35. ovog zakona, a plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.ˮ
Dodaju se novi st. 2. do 8, koji glase:
“Porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje se:
1) samooporezivanjem - na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučaju iz člana 40a ovog zakona;
2) rešenjem poreskog organa nadležnog za prijem poreskih prijava u skladu sa članom 36. ovog zakona - za prenos iz člana 23. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5) i stava 2. tog člana i čl. 24. i 40a ovog zakona, osim za prenos iz tačke 1) ovog stava.
Porez na prenos apsolutnih prava utvrđen rešenjem plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Porez na prenos apsolutnih prava na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se utvrđuje samooporezivanjem plaća se u iznosu koji je jednak proizvodu poreske osnovice i poreske stope (u daljem tekstu: propisani iznos poreza), na propisani račun za uplatu javnih prihoda, do podnošenja zahteva za promenu saobraćajne dozvole, a dokaz o plaćenom porezu podnosi se uz zahtev za promenu saobraćajne dozvole.
Poreski organ nadležan za kontrolu poreza iz stava 4. ovog člana na Portalu eUprava ili drugom veb portalu objavljuje uslugu elektronske uprave koja omogućava obračun i plaćanje poreza iz stava 4. ovog člana i koja obezbeđuje dokaz o izvršenoj uplati organu elektronskim putem.
Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave pruža podršku poreskom organu iz stava 5. ovog člana u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, promena saobraćajne dozvole zbog prenosa prava svojine na motornom vozilu vrši se uz dokaz o plaćenom porezu u propisanom iznosu.
Organ nadležan za promenu saobraćajne dozvole dužan je da na zahtev poreskog organa, u roku od 30 dana od dana promene saobraćajne dozvole, tom organu dostavi ugovor ili drugi akt koji je osnov prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, kao i dokaz o plaćenom porezu u propisanom iznosu.ˮ.
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 9, posle reči: “stava 1.ˮ dodaju se reči: “i stava 2. tačka 2)ˮ, a posle reči: “oporezivanjaˮ dodaju se zagrada i u zagradi reči: “osim upotrebljavanih motornih vozilaˮ.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 10, reči: “stava 2.” zamenjuju se rečima: “stava 9.”.
Član 17.
Dodaje se član 40a, koji glasi:
“Član 40a
Porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje se rešenjem poreskog organa nadležnog za prijem poreskih prijava u skladu sa članom 36. ovog zakona, na prenos uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, i to na:
1) ambulantnom vozilu;
2) specijalnom putničkom vozilu za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama koje je posebno označeno;
3) putničkom vozilu registrovanom za taksi prevoz;
4) putničkom vozilu za “rent a car”.
Organ nadležan za promenu saobraćajne dozvole zbog promene vlasnika motornog vozila iz stava 1. ovog člana, promenu saobraćajne dozvole vrši uz dokaz o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava ako mu je dostavljeno pravosnažno rešenje da je taj prenos oslobođen plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava.ˮ.
Član 18.
U članu 42. stav 1. reč: “Lice” zamenjuje se rečima: “Kad je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, lice”.
U stavu 2. reč: “Lice” zamenjuje se rečima: “Kad je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, lice”.
Član 19.
Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, za čije utvrđivanje je postupak započet do 30. marta 2022. godine, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.
Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava za čije utvrđivanje je obveznik bio dužan da podnese poresku prijavu, a za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 8. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19 i 144/20) da je prijavljena u propisanom roku.
Član 20.
Odredbe člana 16. stav 2, člana 17. stav 5, člana 21. st. 2. i 3, člana 27. st. 2. do 6. i stava 8, člana 29. stav 9, člana 31. stav 2, člana 31b st. 2. i 3, člana 34. st. 4. do 6, člana 35. st. 2. do 4, člana 36. stav 2. i st. 4. do 8, člana 39b, člana 40. st. 1. i 2. i člana 42a st. 1. do 3. i st. 5. i 6. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19 i 144/20), u delu kojim je uređena nadležnost Ministarstva finansija - Poreske uprave (u daljem tekstu: Poreska uprava) za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno u delu kojim je uređena obaveza organima i licima iz člana 42a tog zakona da Poreskoj upravi dostavljaju propisane isprave, odluke i akte, primenjivaće se do 31. decembra 2022. godine.
Počev od 1. januara 2023. godine, jedinice lokalne samouprave u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava i smatraju se poreskim organom u smislu odredaba stava 1. ovog člana.
Odredbe ovog zakona kojima se nadležnost Poreske uprave za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava prenosi na jedinice lokalne samouprave primenjivaće se od 1. januara 2023. godine.
Jedinice lokalne samouprave preuzeće od Poreske uprave zaposlene koji obavljaju poslove utvrđivanja, naplate i kontrole poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, predmete, informacioni sistem i arhivu, kao i opremu i sredstva za vršenje nadležnosti u tim oblastima srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica, u periodu od 1. novembra do 31. decembra 2022. godine.
Postupke koje je Poreska uprava započela u vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog člana, koji ne budu okončani do dana preuzimanja predmeta u skladu sa stavom 4. ovog člana, okončaće jedinice lokalne samouprave.
Član 21.
Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu sa ovim zakonom počev za 2022. godinu.
Odredbe čl. 3, 6, 7, 9, 10, 14. i 16. ovog zakona u delu u kome se odnose na porez na nasleđe i poklon, odnosno na porez na prenos apsolutnih prava, upotrebljavanih motornih vozila koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, kao i odredbe čl. 8, 13, 17. i 19. ovog zakona, primenjivaće se od 31. marta 2022. godine.
Član 22.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2022. godine.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom postiže, sadržan je u potrebi da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreza kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, smanjenjem administrativnih procedura, što bi trebalo da doprinese i smanjenju troškova koji u vezi sa tim nastaju. U tom slučaju obveznik neće podnositi poresku prijavu, već će porez utvrđivati samooporezivanjem (primenom propisanih elemenata) i plaćati pre podnošenja zahteva za promenu saobraćajne dozvole, a promena saobraćajne dozvole vršiće se uz dokaz o plaćenom porezu u propisanom iznosu. Izuzetno, kad navedeni obveznici imaju pravo na poresko oslobođenje, porez će se i dalje utvrđivati rešenjem poreskog organa, pa će se promena saobraćajne dozvole vršiti uz taj dokaz (bez plaćanja poreza). Obveznicima poreza na dodatu vrednost i pravnim licima porez će se i dalje utvrđivati rešenjem, s obzirom na to da je prenos koji vrše ova lica u propisanim slučajevima izuzet od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava (koju činjenicu nije nadležan da utvrđuje i ceni organ koji vrši za promenu saobraćajne dozvole).
U cilju obezbeđivanja primene predloženog rešenja po kome se porez utvrđuje samooporezivanjem, kao i da bi se poreska osnovica uredila na jednoobrazan način nezavisno od toga da li se porez utvrđuje samooporezivanjem ili rešenjem, kao i da li se prenos prava svojine na vozilu vrši uz ili bez naknade, predlaže se da poresku osnovicu (umesto tržišne vrednosti svakog konkretnog vozila koja se utvrđuje rešenjem poreskog organa) čini vrednost koja se utvrđuje primenom propisanih elemenata (radna zapremina motora, snaga motora, navršene godine starosti vozila), po propisanoj formuli. Na taj način se obezbeđuje i predvidljivost iznosa poreske obaveze. Ujedno se predlaže da obveznik poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu bude kupac.
Vrši se dopuna i preciziranje pojedinih odredaba Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19 i 144/20 - u daljem tekstu: Zakon), kako bi se njihova primena ostvarivala sa što manje tumačenja (npr. odredaba kojima se uređuje vrsta zakupa stana koji je predmet oporezivanja porezom na imovinu, određuje se na koji dan nastaje poreska obaveza kod sticanja prava zajedničke svojine u braku po osnovu ugovora koji zaključuje jedan od supružnika, precizira se mesna nadležnost poreskog organa za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava u slučaju kad je poreski obveznik fond bez svojstva pravnog lica i sl.).
Predlaže se da se odloži rok za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, do 31. decembra 2022. godine, kako bi se realizovale sve potrebne pretpostavke za ostvarenje tog cilja.
Vrši se i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona
Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20) uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predlaže se da se pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje koji je predmet oporezivanja porezom na imovinu (koji je konstituisan u korist fizičkog lica za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila) smatra i zakup stana koji je konstituisan u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, kao i zakonom kojim se uređuju nauka i istraživanje. Naime, zakup stana ili kuće za stanovanje u svojini građana, koji je konstituisan u korist fizičkog lica više se ne uređuje zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, već zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja, te se predloženom izmenom vrši pravnotehničko usaglašavanje odredbe kojom se uređuje predmet oporezivanja. Takođe, stambene potrebe istraživača, nastavnika i saradnika u institutima i visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i institutima čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti obezbeđuju se davanjem stanova pod zakup pod posebnim uslovima, sa pravom na otkup po cenama nižim od tržišne, pa se u tom smislu vrši preciziranje predmeta oporezivanja.
Uz član 2.
Uređuje se dan na koji nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu u slučaju kad jedno lice koje je u braku teretnim pravnim poslom stiče nepokretnost, a na osnovu tog pravnog posla pravo zajedničke svojine na toj nepokretnosti stiče i njegov supružnik koji nije ugovarač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Uz čl. 3, 7, 8. i 9.
Predlaže se da osnovicu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu ne čini tržišna vrednost, već vrednost koja se utvrđuje primenom elemenata koje čine radna zapremina motora vozila, snaga motora vozila i koeficijent starosti vozila, po formuli: (320 X radna zapremina + 6400 X snaga motora) X koeficijent starosti vozila.
Uz čl. 4, 5, 6, 10. i 18.
Predlaže se da kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava bude kupac.
S obzirom na to da se putnička vozila za “rent a car” posebno ne označavaju, briše se posebna označenost kao uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prenos prava svojine na tim vozilima.
S tim u vezi, vrši se pravnotehničko usaglašavanje odredbe koja uređuje:
- predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava,
- oslobođenja po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava, tako što se predlaže da je sticalac prava na putničkom vozilu za taksi i “rent a car” (a ne prenosilac) dužan da plati porez na prenos apsolutnih prava na tom vozilu za koji je ostvareno poresko oslobođenje, ako prestane da obavlja tu delatnost ili otuđi vozilo pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, kao i da je prenosilac prava (a ne sticalac)) solidarni jemac za izmirenje te poreske obaveze;
- jemstvo za izmirenje poreske obaveze po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava, tako što se predlaže da je sticalac jemac u slučajevima kad je obveznik prenosilac prava.
Uz čl. 11. i 15.
Vrši se pravnotehničko usaglašavanje člana 33. Zakona sa članom 12. Zakona, kao i člana 38b Zakona sa članom 7a Zakona.
Uz čl. 12. i 14.
Uređuje se mesna nadležnost poreskog organa za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, u slučaju kad je poreski obveznik otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica.
Uz član 13.
Predlaže se da se poreska prijava ne podnosi za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava – kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučajevima za koje je propisano poresko oslobođenje.
Uz čl. 16. i 17.
Predlaže se da se porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje samooporezivanjem – kad se prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučaju za koje je propisano poresko oslobođenje. Porez koji se utvrđuje samooporezivanjem plaćaće se u propisanom iznosu, na propisani račun za uplatu javnih prihoda, do podnošenja zahteva za promenu saobraćajne dozvole. Promena saobraćajne dozvole vršiće se uz taj dokaz.
Kad se prenos vrši između ostalih lica, kao i u slučajevima prenosa između fizičkih lica za koje je propisano poresko oslobođenje, porez će se i dalje utvrđivati rešenjem poreskog organa (iz razloga što je prenos između tih lica u slučajevima propisanim članom 24. Zakona izuzet od oporezivanja, a tu činjenicu, odnosno postojanje prava na poresko oslobođenje, nije nadležan da ceni organ nadležan za promenu saobraćajne dozvole). Kad postoji poreska obaveza, porez utvrđen rešenjem plaćaće se (kao i do sada) u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Kad je poresko oslobođenje utvrđeno rešenjem, promena saobraćajne dozvole vršiće se bez dokaza o plaćenom porezu.
Vezano za predložene izmene, vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.
Uz član 19.
Predlaže se da se porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdi primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze. Izuzetno, porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, za čije utvrđivanje je postupak započet do 30. marta 2022. godine, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.
Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 8. Zakona, da je prijavljena u propisanom roku.
Uz član 20.
Predlaže se odlaganje roka od koga jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava do 1. januara 2023. godine. Do 31. decembra 2022. godine porez po tom osnovu će utvrđivati, naplaćivati i kontrolisati Poreska uprava.
Uz čl. 21. i 22.
S obzirom na to da se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu, predlaže se da se u skladu sa ovim zakonom porez utvrđuje i plaća počev za 2022. godinu.
Predlaže se da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu samooporezivanjem, primenjuju od 31. marta 2022. godine.
Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2022. godine.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Članom 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.
S tim u vezi, analiza efekata ovog zakona nije sprovedena, jer se njime bitno ne menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa pravnih i fizičkih lica tj. mere kojima će se ovaj zakon sprovesti neće izazvati značajne efekte na fizička i pravna lica, na budžet Republike Srbije, na životnu sredinu i na organe javne vlasti.
Naime, primena Zakona ukazala je na postojanje određenih neusaglašenosti sa zakonima koji uređuju druge oblasti, što bi se negativno odrazilo na pravnu sigurnost poreskih obveznika. Stoga se preciziraju pojedine odredbe kako bi se njihova primena ostvarivala sa što manje tumačenja.
Odlaganje roka za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, ne dovodi do izmene načina ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa pravnih i fizičkih lica. Vrši se kako bi se obezbedio dodatni rok u kome će se sprovesti potrebne radnje i aktivnosti koje bi trebale da omoguće da se po isteku odložnog roka ta nadležnost obavlja efikasno i kvalitetno od strane jedinica lokalne samouprave.
Analiza efekata ovog zakona nije vršena ni u odnosu na izmenu poreske osnovice za prenos prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima, iz razloga što ta izmena nije predložena u cilju ostvarenja pozitivnih finansijskih efekata, već da bi omogućila smanjenje administrativnih postupaka i ušteda vremena, kako učesnicima u tom prenosu, tako i organima nadležnim za sprovođenje postupaka u cilju promene saobraćajne dozvole (sačinjavanje ugovora, podnošenje poreske prijave, utvrđivanje poreza rešenjem, dostavljanje rešenja obvezniku, plaćanje poreza i propisanih taksi, promena saobraćajne dozvole). Stoga je predloženo da se utvrđuje po propisanoj formuli, koja treba da omogući utvrđivanje poreza samooporezivanjem i sprovođenje postupka prenosa prava svojine na vozilu na jednom mestu.
1. Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže
1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.
U oblasti poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sprovodi se Zakon o porezima na imovinu. Ne postoje pokazatelji koji se prate u tim oblastima, s obzirom na to da prihodi ostvareni po tim osnovama pripadaju jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji su ostvareni.
2) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?
Dokument koji je od značaja za promenu koja se predlaže je Zakon o porezima na imovinu. Tim zakonom se uređuju porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava.
3) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.
Zakon, između ostalog, uređuje oporezivanje prenosa prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima, u slučaju kad se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost. S obzirom na to da se porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje rešenjem poreskog organa i da se bez dokaza o plaćenom porezu na vrši promena saobraćajne dozvole (što podrazumeva prethodno podnošenje poreske prijave, utvrđivanje poreza rešenjem, dostavljanje rešenja...), uočeno je da promena prava svojine na tim vozilima zahteva od obveznika niz aktivnosti, uključujući obraćanje različitim organima (sačinjavanje i solemnizacija ugovora kod javnog beležnika, podnošenje poreske prijave poreskom organu, preuzimanje rešenja po utvrđivanju poreza koje je doneo poreski organ, plaćanje poreza, promena saobraćajne dozvole koju vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove), što uzrokuje protek vremena od prenosa prava do promene saobraćajne dozvole i troškove koji u vezi sa tim proizlaze.
Uočena je potreba za usaglašavanjem Zakona sa drugim propisima (npr. sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja i zakonom kojim se uređuju stanovanje i održavanje zgrada - u odnosu na zakup stana i kuće za stanovanje koji je predmet oporezivanja porezom na imovinu; sa zakonom kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i vodova kako bi se precizirao dan nastanka poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu u slučaju kad jedno od lica koja su u braku teretnim pravnim poslom stekne nepokretnost koja postaje zajednička svojina oba supružnika), kao i međusobno pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba Zakona.
Takođe, uočena je potreba da se odloži prenošenje nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, kako bi se realizovale aktivnosti neophodne za ostvarenje tog cilja.
4) Koja promena se predlaže? Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?
Predlaže se da se porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje samooporezivanjem kod prenosa prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, osim u slučajevima za koje je propisano poresko oslobođenje, na osnovicu koju čini vrednost vozila koja se utvrđuje po propisanoj formuli (zasnovane na kriterijumima koje čine snaga motora konkretnog vozila, radna zapremini motora vozila i starost konkretnog vozila).
Ta promena predlaže se u cilju obezbeđenja predvidljivosti iznosa poreske obaveze (jer je obveznik obračunava po propisanoj formuli, bez podnošenja poreske prijave poreskom organu i bez utvrđivanja poreza rešenjem nakon čega se porez plaća i uz dokaz o plaćenom porezu vrši promena saobraćajne dozvole), nakon čega se vrši promena saobraćajne dozvole uz dokaz o plaćenom porezu utvrđenom samooporezivanjem. To će ovim licima pojednostaviti administrativni postupak jer će se vršiti bez obraćanja poreskom organu i bez proteka roka za donošenje rešenja i uručenje obvezniku. Da bi samooporezivanje bilo moguće, bilo je neophodno da se propiše način utvrđivanja poreske osnovice po odgovarajućoj formuli, koja bi trebala da omogući jednostavan obračun poreza koji obveznik sam može da izvrši. Kod opredeljivanja elemenata za taj obračun korišćeni su elementi koji su od pretežnog uticaja na vrednost vozila, a koji su sadržani u saobraćajnoj dozvoli, tako da nadležni organ prilikom promene saobraćajne dozvole može da proveri da li je porez za konkretan prenos plaćen u propisanom iznosu (što će obezbediti odgovarajuće softversko rešenje).
Izuzetno, porez će se i dalje utvrđivati rešenjem u slučajevima kada se prenos vrši između pravnih lica, odnosno obveznika poreza na dodatu vrednost, s obzirom na to da je taj promet u slučajevima propisanim članom 24. Zakona izuzet od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, što je činjenica koju utvrđuje poreski organ (a ne organ nadležan za promenu saobraćajne dozvole). Iz istog razloga predlaže se da fizička lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje pod propisanim uslovima (tj. za prenos prava svojine na ambulantnim vozilima, putničkim vozilima za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, za taksi prevoz i “rent a car”) porez plaćaju po rešenju, a promenu saobraćajne dozvole vrše bez plaćanja poreza uz rešenje kojim je utvrđeno poresko oslobođenje.
Iako se na ovaj način samo za promet između određenih fizičkih lica vrši samooporezivanje, to će dovesti do smanjenja obima posla Poreske uprave po tom osnovu, što bi trebalo da omogući da utvrđivanje poreza rešenjem bude znatno efikasnije.
Odlaganje roka za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, jeste neophodno kako bi se obezbedio dodatni rok u kome će se sprovesti potrebne radnje i aktivnosti koje bi trebale da omoguće da se po isteku odložnog roka ta nadležnost obavlja efikasno i kvalitetno od strane jedinica lokalne samouprave.
5) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.
Predložena promena uticaće pozitivno na fizička lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost između kojih se vrši prenos prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima, tako što će im omogućiti da, uz značajnu uštedu vremena i troškova koji u vezi s tim proizlaze, plate porez čiji je iznos unapred poznat i izvrše promenu saobraćajne dozvole na kupca. Predložena promena uticaće i na smanjenje obima posla Poreske uprave u tom delu i omogućiti efikasniji rad poreskog organa u onim slučajevima za koje se porez na prenos prava svojine na vozilima i dalje utvrđuje rešenjem.
Preciziranje pojedinih zakonskih rešenja i usaglašavanje sa drugim propisima u funkciji je povećanja pravne sigurnosti obveznika.
6) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?
Ne postoje važeći dokumenti javnih politika kojim bi se mogla ostvariti predložena promena.
7) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?
Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.
Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
8) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).
Nedonošenjem ovog zakona poreski obveznici bi i dalje vršili promenu saobraćajne dozvole nakon podnošenja poreske prijave, donošenja i dostavljanja obvezniku rešenja o utvrđivanju poreza i nakon plaćanja poreza, što zahteva angažovanje njihovog vremena i uzrokuje odgovarajuće troškove. Iako se te uštede, kako za lica koja su učesnici u prometu, tako i za Poresku upravu, ne mogu sagledati u kvantitativnom smislu, nesporno je da nedonošenje predloženih mera i dalje iziskuje odgovarajuće troškove.
9) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?
Ne raspolažemo iskustvima drugih država.
2. Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva
1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).
Promenu nije neophodno izvršiti, ali je ona celishodna imajući u vidu da se uvođenjem samooporezivanja kod prenosa prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, postiže vremenska ušteda, a samim tim i smanjenje troškova koji u vezi sa tim proizlaze. Ujedno se vrši rasterećenje poreskog organa, pa mu se omogućava da utvrđivanje poreza u slučajevima kada se to i dalje vrši rešenjem, čini efikasnije.
Usaglašavanje zakonskih rešenja sa drugim zakonima i preciziranje pojedinih zakonskih rešenja vrši se u cilju povećanja pravne sigurnosti obveznika, što je svakako celishodna i potrebna promena.
2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).
Promene koje se žele postići donošenjem ovog zakona je smanjenje administriranja kod prenosa prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima.
Odlaganjem prenošenja nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, želi se obezbediti dovoljno vremena za ostvarenje svih mera koje treba da omoguće da jedinice lokalne samouprave tu nadležnost efikasno obavljaju od 1. januara 2023. godine.
Preciziranje pojedinih zakonskih rešenja i usaglašavanje sa drugim propisima trebalo bi da doprinese povećanju pravne sigurnosti i smanji potrebu za davanjem tumačenja u njihovoj primeni.
3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?
Predložena zakonska rešenja usaglašena su sa postojećim pravnim okvirom. Ona nisu sadržana u važećim dokumentima javnih politika, pa u tom smislu nije potrebno vršiti usaglašavanje.
4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?
Imajući u vidu cilj ovog zakona, pokazatelj učinka predstavlja smanjenje administrativnih procedura u postupku prenosa prava svojine na motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, čime se stvaraju uslovi da poreski organ efikasnije postupa u slučajevima u kojima se taj porez utvrđuje rešenjem.
3. Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika
1) Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?
“Status quo” opcija nije razmatrana, vodeći računa da bi njenim zadržavanjem u primeni postupak od prenosa prava svojine na motornim vozilima do promene saobraćajne dozvole i dalje trajao dugo, što proizvodi odgovarajuće troškove za poreskog obveznika. Ta opcija nije razmatrana ni u pogledu roka za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava na jedinice lokalne samouprave, zato što nisu ostvarene sve pretpostavke da bi se ta nadležnost efikasno ostvarivala od 1. januara 2022. godine.
Ne postoje alternativne mere za ostvarenje cilja, imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, tako da nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.
2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?
Izmena regulatornog okvira je osnovni uslov koji je potrebno da bude ispunjen kako bi se omogućilo stvaranje adekvatne podrške za postizanje željenih ciljeva.
Ne postoje druge opcije za postizanje željene promene, imajući u vidu da je neophodna izmena regulatornog okvira s obzirom na to da su predložena rešenja zakonska materija.
3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?
Predložena rešenja ne sadrže restriktivne mere. Činjenica da se njima smanjuje administriranje i omogućava vremenska i troškovna ušteda fizičkim licima – učesnicima u prometu motornih vozila čini podsticajnu meru za ostvarenje cilja.
4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?
Predloženim zakonskim rešenjima ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.
5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?
Informisanje poreskih obveznika predstavlja važnu meru koju je potrebno preduzeti radi ostvarivanja predloženih ciljeva.
6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?
Zainteresovane strane su ukazale na administrativne probleme vezane za plaćanje poreza i promenu saobraćajne dozvole. Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez izmene zakona.
7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?
Nadležni organi imaju kapacitet za sprovođenje izabranih zakonskih rešenja.
8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?
Predloženi model omogućava vremensku i troškovnu uštedu kod prenosa prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način će se navedenim poreskim obveznicima omogućiti da istog dana kad vrše prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu plate porez (čiji iznos unapred mogu da obračunaju)
Na taj način se postiže željena promena i ostvarenje cilja.
4. Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata
1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?
Imajući u vidu cilj ovog zakona, propisana rešenja mogu imati pozitivne efekte na javne prihode, s obzirom na to da će se porez na prenos apsolutnih prava čije utvrđivanje će se vršiti samooporezivanjem plaćati u kraćem roku od dosadašnjeg (kako bi se obezbedila promena saobraćajne dozvole istog dana).
Predložena rešenja će imati pozitivan efekat na javne rashode jer će se utvrđivanje poreza vršiti bez obraćanja poreskom organu, što bi trebalo da smanji troškove (ne samo obveznika, već i) poreskog organa pri utvrđivanju poreza (prijem i obrada poreske prijave, korišćenje odgovarajuće baze podataka o vrednosti vozila za koju su do sada izdvajana značajna sredstva, donošenje i dostavljanje rešenja, eventualna prinudna naplata poreza...). Takođe, smanjenje obima posla poreskog organa po ovom osnovu, trebalo bi da omogući veću angažovanost poreskog organa u odnosu na kontrolu i naplatu poreza po drugim osnovama, što bi u celosti trebalo da doprinese pozitivnom efektu na javne prihode, nezavisno od toga što se kod sačinjavanja formule za utvrđivanje vrednosti vozila nastojalo da efekat ovog zakonskog rešenja u celosti bude fiskalno neutralan.
2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?
Sprovođenje izabrane opcije neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.
4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?
Predložene promene ne bi trebale da dovedu do troškova.
5) Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?
/
6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?
Ne očekuju se rashodi drugih institucija sprovođenjem predloženih rešenja.
5. Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata
1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?
Izabrana opcija koja se odnosi na oporezivanje prenosa prava svojine na motornim vozilima ne bi trebalo da stvori troškove privrednim subjektima, već da fizičkim licima koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost a koja učestvuju u prometu motornih vozila obezbedi predvidljivost iznosa poreske obaveze, vremensku uštedu i smanjenje troškova u vezi sa realizacijom tog prometa.
2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?
Izabrana opcija ne utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu.
3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?
Izabrani model nema uticaja na uslove konkurencije.
4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?
Izabrana opcija nema uticaja na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija.
5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?
Izabrana opcija nema uticaja na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu.
6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?
Izabrana opcija nema uticaja na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca.
6. Ključna pitanja za analizu efekata na društvo (Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?).
Umesto utvrđivanja poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanim motornim vozilima na osnovicu koju čini tržišna vrednost vozila koju u svakom konkretnom slučaju utvrđuje poreski organ rešenjem, nakon čega se vrši plaćanje poreza i promena saobraćajne dozvole, predloženo rešenje bi trebalo da omogući smanjenje i materijalnih i nematerijalnih troškova. Koristi od predloženog rešenja očekuju se u vidu smanjenja materijalnih troškova zbog predloženog smanjenja administrativnog postupka (bez obraćanja poreskom organu), kako za obveznika tako i za poreski organ. Smanjenje nematerijalnih troškova očekuje se u vidu skraćenja vremenskog perioda od zaključenja ugovora o prenosu prava svojine na motornom vozilu do promene saobraćajne dozvole, u kom periodu je do sada prodavac kupcu najčešće izdavao ovlašćenje za korišćenje vozila, a kupac koristio vozilo u svojini prodavca, što je moglo da dovede i do negativnih posledica po prodavca u slučaju saobraćajnih prekršaja od strane kupca.
Odlaganje prenošenja nadležnosti za utvrđivanje porez na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, neće prouzrokovati troškove.
7. Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata
1) Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?
Predloženim rešenjima ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.
Promena koja se sastoji u prenošenju nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, koja je propisana u 2020. godini a koju je trebalo sprovesti od 1. januara 2022. godine, odlaže se do 1. januara 2023. godine.
2) Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?
Postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje predloženih mera.
3) Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?
Za realizaciju predloženih mera nije potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, niti bilo kog drugog subjekta.
Za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, potrebno je preuzeti predmete, informacioni sistem i arhivu, opremu i sredstva za vršenje nadležnosti u tim oblastima i zaposlene koji obavljaju te poslove, što je razlog za odlaganje te aktivnosti do 31. decembra 2022. godine.
4) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?
Izabrani model je u saglasnosti sa sa važećim propisima.
5) Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost? Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?
Izabrana opcija ne utiče na vladavinu prava i bezbednost, niti na odgovornost i transparentnost rada javne uprave.
6) Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?
Izabrane opcije će se sprovesti u zakonom predloženim rokovima.
8. Ključna pitanja za analizu rizika
1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?
Potreba za pojednostavljenjem i skraćenjem postupka koji prethodi promeni saobraćajne dozvole predmet je kontinuiranog interesovanja zainteresovanih lica. S tim u vezi, sprovođenje izabrane opcije predstavlja prioritet za donosioce odluka u narednom periodu.
Izabrana opcija kojom se nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava uređena je Zakonom, pri čemu se ovim zakonom samo odlaže početak primene tog zakonskog rešenja kako bi se izvršile sve radnje koje predstavljaju pretpostavke za kvalitetno i efikasno ostvarenje željenog cilja.
2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?
Za sprovođenje izabranih opcija nije potrebno obezbediti finansijska sredstva, niti sprovesti postupak javne nabavke.
3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?
Ne postoje uočeni rizici u vezi sprovođenja izabranih opcija.
9. Informacije o sprovedenim konsultacijama u toku izrade Nacrta zakona:
Ovaj zakon zbog svog sadržaja, odnosno prirode, nije bio predmet konsultacija u skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (“Službeni glasnik RS”, broj 8/19).
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2021.