Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O FISKALIZACIJI - Tekst propisa


OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se predmet fiskalizacije, postupak fiskalizacije preko elektronskog fiskalnog uređaja, sadržaj fiskalnog računa, određuju se obveznici fiskalizacije i uređuju druga pitanja od značaja za fiskalizaciju.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

1)         fiskalizacija je skup mera i postupaka koje sprovode obveznici fiskalizacije kako bi se omogućila efikasna kontrola ostvarenog prometa na malo posredstvom elektronskih fiskalnih uređaja;

2)         elektronski fiskalni uređaj je hardversko i/ili softversko rešenje, koje koristi obveznik fiskalizacije radi izdavanja fiskalnog računa i prenosa podataka o fiskalnim računima u Sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave, a koji se sastoji od jednog procesora fiskalnih računa i jednog ili više elektronskih sistema za izdavanje računa, odobrenih od strane Poreske uprave, kao i bezbednosnog elementa izdatog od strane Poreske uprave;

3)         Sistem za upravljanje fiskalizacijom je softverska aplikacija Poreske uprave koja preuzima sve podatke iz procesora fiskalnih računa, a ovlašćenim korisnicima dozvoljava pregled određenih podataka, upravlja procesorom fiskalnih računa svakog obveznika fiskalizacije od njegovog iniciranja do gašenja i kreira analize i izveštaje;

4)         procesor fiskalnih računa je hardverski ili softverski element, čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave, koji razmenjuje podatke sa elektronskim sistemom za izdavanje računa i bezbednosnim elementom, analizira podatke o prometima, formatira podatke kao fiskalni račun, stvara elektronski potpis, prosleđuje fiskalni račun elektronskom sistemu za izdavanje računa, čuva podatke o prometima i prenosi fiskalne podatke u Sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave;

5)         elektronski sistem za izdavanje računa je hardverski ili softverski element, čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave, u koji obveznik fiskalizacije unosi podatke o prometu i iz kojeg se izdaje fiskalni račun;

6)         bezbednosni element je hardverski ili softverski element koji sadrži elektronski sertifikat obveznika fiskalizacije koga koristi procesor fiskalnih računa za potpisivanje računa i Poreska uprava kako bi se sprečilo neovlašćeno korišćenje fiskalnih podataka koji se prenose u Sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave, kao i za očuvanje integriteta podataka;

7)         elektronski potpis je šifrovani digitalni kod koji identifikuje obveznika fiskalizacije i potvrđuje integritet procesora fiskalnih računa prilikom prenosa podataka u Sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave;

8)         dobavljač elektronskog fiskalnog uređaja je lice koje obvezniku fiskalizacije isporučuje hardversko i/ili softversko rešenje potrebno za rad elektronskog fiskalnog uređaja;

9)         poslovni prostor i poslovne prostorije su zatvoreni ili otvoreni prostor, svaki samonaplatni uređaj - automat, ali i svako pokretno mesto (vozilo, plovni objekat i sl.) koje služi za obavljanje delatnosti (uključujući i deo ili više delova jednog poslovnog prostora i/ili poslovnih prostorija), kao i prostor koji obveznik fiskalizacije, radi obavljanja delatnosti, koristi samo povremeno ili privremeno;

10)       plaćanje je izmirivanje obaveza za izvršeni promet dobara ili usluga u trenutku izdavanja fiskalnog računa gotovinom, čekom, karticom, bezgotovinski i sl., odnosno avansno izmirivanje obaveza za budući promet dobara ili usluga.

PREDMET FISKALIZACIJE

Član 3.

Predmet fiskalizacije je promet dobra i usluga na malo (u daljem tekstu: promet na malo) i primljeni avans za promet na malo.

Prometom na malo iz stava 1. ovog člana smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata.

Maloprodajnim objektom iz stava 2. ovog člana smatra se svaki poslovni prostor i poslovna prostorija koji se primarno koriste za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima.

OBVEZNIK FISKALIZACIJE

Član 4.

Obveznik fiskalizacije je svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo.

Obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja (gotovinom, čekom, karticom, bezgotovinski i sl.), uključujući i primljene avanse za budući promet na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) može, polazeći od tehničkih i funkcionalnih karakteristika elektronskih fiskalnih uređaja i specifičnosti određene delatnosti, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i ministarstva nadležnog za poslove trgovine, odrediti delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u smislu stava 2. ovog člana.

Obveznik fiskalizacije koji obavlja delatnosti oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja aktom Vlade iz stava 3. ovog člana, a istovremeno obavlja i delatnosti koje nisu izuzete, odnosno oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, dužan je da svaki pojedinačni promet na malo kod obavljanja delatnosti koje nisu obuhvaćene aktom Vlade iz stava 3. ovog člana, evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

SADRŽAJ FISKALNOG RAČUNA

Član 5.

Fiskalni račun je fiskalni dokument kojim se potvrđuje da je pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, evidentiran u elektronskom fiskalnom uređaju.

Fiskalni račun obavezno sadrži sledeće podatke:

1)         vrstu računa;

2)         tip transakcije;

3)         naziv obveznika fiskalizacije i jedinstvenu oznaku poslovnog prostora;

4)         poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije;

5)         PIB pravnog lica, odnosno obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučena ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana;

6)         naziv, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobra, odnosno usluge;

7)         specifikaciju poreskih stopa;

8)         iznos poreza po poreskim stopama;

9)         ukupan iznos poreza;

10)       vrednost prometa po poreskim stopama;

11)       ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu (uz napomenu ako je plaćanje izvršeno putem avansa), način plaćanja (gotovinom, čekom, karticom, bezgotovinski i sl.), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga;

12)       dan, mesec, godinu, sat, minut i sekund sačinjavanja fiskalnog računa;

13)       jedinstveni redni broj fiskalnog računa;

14)       jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa i tipu transakcije;

15)       QR kod za verifikaciju koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa kada se štampa fiskalni račun ili hiperlink za verifikaciju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi;

16)       poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta, ukoliko postoji potreba.

Fiskalni račun može sadržati reklamne poruke u skladu sa zakonom.

Vrste fiskalnog računa, tipove transakcije, načine plaćanja, pozivanje na broj drugog fiskalnog računa i pojedinosti ostalih elemenata fiskalnog računa bliže uređuje ministar finansija.

POSTUPAK FISKALIZACIJE

Član 6.

Obveznik fiskalizacije dužan je da u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, koji se sastoji od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave.

Poreska uprava vodi registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa).

Obveznik fiskalizacije ima pravo da se opredeli za vrstu elektronskog fiskalnog uređaja koji će koristiti, i to:

1)         elektronski fiskalni uređaj koji koristi sopstveni procesor fiskalnih računa i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa čak i u slučaju privremenog ili trajnog prekida internet veze; i/ili

2)         elektronski fiskalni uređaj koji koristi procesor fiskalnih računa u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa isključivo kroz stalnu internet vezu u realnom vremenu.

Obeznik fiskalizacije, osim obveznika fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, koji se opredeli za korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja iz stava 3. tačka 2) ovog člana, dužan je da u svakom svom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji kojima se dodeljuje jedinstvena oznaka poslovnog prostora iz člana 9. ovog zakona, obezbedi nesmetan rad i najmanje jednog elektronskog fiskalnog uređaja iz stava 3. tačka 1) ovog člana.

Obveznik fiskalizacije odgovoran je za pravilno korišćenje, održavanje i funkcionisanje elektronskog fiskalnog uređaja.

Svaki dobavljač elektronskog fiskalnog uređaja mora dostaviti isključivo elektronske fiskalne uređaje obvezniku fiskalizacije koji se sastoje od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave.

Elektronski fiskalni uređaj iz stava 6. ovog člana mora da sadrži bezbednosni element koji obezbeđuje funkcionalnost koja omogućava automatsku obustavu njegovog rada, unapred ili tokom eksploatacije, kao i da fiskalni računi budu proverljivi u skladu sa članom 10. ovog zakona.

Obveznik fiskalizacije mora proveriti pre otpočinjanja korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja da li je upotreba njegovih elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) odobrena od strane Poreske uprave.

Odredbe st. 6. i 7. ovog člana se shodno primenjuju i na obveznika fiskalizacije koji želi da samostalno razvije, instalira i implementira elektronski fiskalni uređaj za potrebe svog poslovanja.

Oblik i sadržaj registra elemenata elektronskih fiskalnih uređaja, moguće vrste elektronskih fiskalnih uređaja, način njihovog korišćenja i odobravanja njihovih elemenata, okolnosti koje mogu dovesti do automatske obustave rada bezbednosnog elementa elektronskog fiskalnog uređaja, postupak ponovne upotrebe bezbednosnog elementa elektronskog fiskalnog uređaja po automatskoj obustavi njegovog rada, pojedinosti alternativnog načina pristupa stalnoj internet vezi, način uvida u podatke dostavljene Poreskoj upravi, bliže uređuje Vlada.

Član 7.

Obveznik fiskalizacije dužan je da koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom.

Uslove za izdavanje, proceduru izdavanja i način korišćenja bezbednosnog elementa bliže uređuje ministar finansija.

Član 8.

Obveznik fiskalizacije dužan je da u momentu prometa na malo svaki račun obradi posredstvom procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa (u daljem tekstu: fiskalizuje račun), kao i da Poreskoj upravi dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu u trenutku prometa na malo.

Izuzetno, ukoliko postoji prekid internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, obveznik fiskalizacije dostavlja Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima periodično, odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa.

Poreska uprava evidentira primljeni fiskalni račun, koji je potpisan odgovarajućim elektronskim potpisom u propisanom obliku i strukturi poruke, u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom.

Ministar finansija će bliže urediti koje podatke o izdatim fiskalnim računima je obveznik fiskalizacije dužan da dostavi Poreskoj upravi, oblik i način dostavljanja ovih podataka, uslove pod kojima se ovi podaci mogu dostavljati Poreskoj upravi periodično, protokole i bezbednosne mehanizme za dostavljanje ovih podataka, standardne poruke o greškama, kao i protokole o postupanju u slučaju grešaka.

Ukoliko se podaci ne dostavljaju Poreskoj upravi u realnom vremenu, u trenutku prometa na malo, obveznik fiskalizacije je dužan da podatke čuva u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa ovih podataka Poreskoj upravi, nakon čega nema obavezu daljeg čuvanja podataka o izdatim fiskalnim računima u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja.

Način čuvanja i zaštite podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja bliže uređuje ministar finansija.

Član 9.

Obveznik fiskalizacije dužan je da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno.

U slučaju promene podataka iz stava 1. ovog člana po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju promene podataka iz stava 1. ovog člana do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Nakon prijema podataka iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava je dužna da generiše jedinstvenu oznaku poslovnog prostora, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.

Odredbe st. 1. do 4. ovog člana primenjuju se i na postupak dostavljanja podataka o samonaplatnom uređaju - automatu.

Vrstu podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, način dostavljanja podataka o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama iz stava 1. ovog člana, način njihovog dostavljanja Poreskoj upravi i način generisanja oznake poslovnog prostora bliže uređuje ministar finansija.

Član 10.

Kupci i primaoci fiskalnih računa, mogu da provere da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa odredbama ovog zakona odmah po izdavanju fiskalnog računa.

Način provere prijavljenih fiskalnih računa, iz stava 1. ovog člana, bliže uređuje ministar finansija.

NADZOR

Član 11.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Poreska uprava Republike Srbije.

Član 12.

U toku nadzora nad primenom ovog zakona, inspektor izriče obvezniku fiskalizacije zabranu vršenja delatnosti u trajanju do godinu dana ako utvrdi da obveznik fiskalizacije ne evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Zabrana vršenja delatnosti obvezniku fiskalizacije kome je u toku nadzora utvrđena nepravilnost iz stava 1. ovog člana, izriče se:

1)         u trajanju do 15 dana ukoliko se u postupku nadzora kod obveznika fiskalizacije utvrdi nepravilnost prvi put;

2)         u trajanju do 90 dana ukoliko se u postupku nadzora kod obveznika fiskalizacije utvrdi nepravilnost drugi put;

3)         u trajanju do jedne godine ukoliko se u postupku nadzora kod obveznika fiskalizacije utvrdi nepravilnost treći put.

Zabrana vršenja delatnosti iz stava 2. ovog člana, izriče se za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku nadzora.

Zabrana vršenja delatnosti obvezniku fiskalizacije izriče se za poslovni prostor i poslovne prostorije obveznika fiskalizacije u kojima su u toku nadzora utvrđena nepravilnost iz stava 1. ovog člana.

Član 13.

Ako se u postupku nadzora konstatuje povreda ovog zakona ili propisa donetih na osnovu ovog zakona, odnosno nepravilnost u njihovoj primeni, osim povrede za koju se izriče mera iz člana 12. ovog zakona, Poreka uprava donosi rešenje kojim se nalaže obvezniku fiskalizacije da u roku određenom rešenjem otkloni utvrđene povrede ovog zakona ili propisa donetih na osnovu ovog zakona, odnosno nepravilnosti u primeni ovih propisa.

Ako obveznik fiskalizacije ne postupi po rešenju iz stava 1. ovog člana u ostavljenom roku, Poreska uprava preduzima meru privremene zabrane obavljanja delatnosti.

Dejstvo mere iz stava 2. ovog člana traje dok obveznik fiskalizacije ne otkloni utvrđene povrede ovog zakona ili propisa donetih na osnovu ovog zakona, odnosno nepravilnosti u primeni ovih propisa.

Član 14.

Mere iz člana 12. ovog zakona inspektor naređuje rešenjem.

Mere iz člana 13. ovog zakona donosi rešenjem Poreska uprava.

KAZNENE ODREDBE

Član 15.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – obveznik fiskalizacije, ako:

1)         ne evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja (član 4. stav 2.);

2)         izda fiskalni račun koji ne sadrži obavezne propisane podatke ili sadrži neispravne podatke koji su od značaja za visinu poreske obaveze (član 5.);

3)         u trenutku prometa ne izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, koji se sastoji od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave (član 6. stav 1.);

4)         u svakom svom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji kojima se dodeljuje jedinstvena oznaka poslovnog prostora iz člana 9. ovog zakona, ne obezbedi nesmetan rad najmanje jednog elektronskog fiskalnog uređaja iz člana 6. stav 3. tačka 1) ovog zakona (član 6. stav 4.);

5)         izda račun koji nije fiskalizovan u momentu prometa na malo (član 8. stav 1.)

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se fizičko lice koje je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, a koje nije preduzetnik, novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Član 16.

Novčanom kaznom od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – obveznik fiskalizacije, ako:

1) ne koristi odgovarajući bezbednosni element (član 7.);

2) ne dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi putem stalne internet veze u realnom vremenu, u trenutku prometa na malo (član 8. stav 1.);

3) ne dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi periodično, odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa (član 8. stav 2.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se fizičko lice koje je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, a koje nije preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 dinara.

Član 17.

Novčanom kaznom od 200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – obveznik fiskalizacije, ako

1) pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja ne dostavi Poreskoj upravi elektronskim putem podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti taj elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno (član 9. stav 1.);

2) u roku od 24 sata pre nastanka promene podataka iz člana 9. stav 1. ovog zakona ne dostavi podatke Poreskoj upravi (član 9. stav 2.);

3) u roku od 24 stata po nastanku promene podataka iz člana 9. stav 1. ovog zakona ne dostavi podatke Poreskoj upravi (član 9. stav 3.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzentnik novčanom kaznom od 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se fizičko lice koje je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, a koje nije preduzetnik, novčanom kaznom od 30.000 dinara.

Član 18.

Novčanom kaznom od 300.000 dinara kazniće se dobavljač elektronskog fiskalnog uređaja – pravno lice koji obvezniku fiskalizacije dostavi elektronski fiskalni uređaj čija upotreba nije odobrena od strane Poreske uprave (član 6. stav 6.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 150.000 dinara.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 19.

Lica koja imaju obavezu da vrše evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12) dužna su da do početka primene ovog zakona usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Lica koja nemaju obavezu da vrše evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12) i Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ("Službeni glasnik RS", br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14), a nisu oslobođena od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja aktom Vlade iz člana 4. stav 3. ovog zakona, dužna su da do početka primene ovog zakona usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Član 20.

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 21.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12).

Član 22.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2022. godine, osim odredaba člana 4. stav 3, člana 5. stav 4, člana 6. stav 10, člana 7. stav 2, člana 8. st. 4. i 6, člana 9. stav 6. i člana 10. stav 2. ovog zakona koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENjA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

•           Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

S obzirom na to da je važeći Zakon o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12) u primeni od 1. januara 2005. godine, da je od uvođenja sadašnjeg sistema fiskalizacije proteklo 15 godina, a da je u međuvremenu tehnologija koja se može primeniti u ovoj oblasti značajno napredovala, to je nakon izvršene detaljne analize postojećeg sistema fiskalizacije i uočenih nedostataka, ustanovljeno da postoji potreba za njegovim unapređenjem, a sve u cilju stvaranja uslova za suzbijanje sive ekonomije, efikasnije kontrole i bolje naplate poreza. Pored toga, kako je borba protiv sive ekonomije jedan od strateških ciljeva Vlade, mera unapređenja sistema fiskalizacije i proširenja obuhvata fiskalizacije predviđena je i Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije ("Službeni glasnik RS", broj 27/19).

Naime, nakon sveobuhvatne analize postojećeg sistema fiskalizacije, utvrđivanja stepena neusaglašenosti istog sa razvojem novih tehnologija i rešenja koja su implementirana u međunarodnoj praksi, mogu se izdvojiti najznačajniji nedostatci važećeg modela fiskalizacije, kao što su: da je fiskalna oprema uvedena pre više od 15 godina, a da je tehnologija u ovoj oblasti u međuvremenu značajno napredovala; komplikovan, dugotrajan i veoma skup proces sertifikacije fiskalnih kasa i štampača; proces fiskalizacije i defiskalizacije fiskalnih kasa traje dugo i zahteva fizičko prisustvo poreskog inspektora i ovlašćenog servisera, sa dosta administracije. Pored toga, svi evidentirani prometi su na mestu prodaje u fiskalnoj memoriji; samo zbirni podaci na nivou dnevnog izveštaja se upisuju u fiskalnu memoriju, prenose se u Poresku upravu periodično; verodostojnost računa može da se provere samo na mestu prodaje na kontrolnoj traci; podaci u postojećem sistemu do smeštanja u fiskalnu memoriju su nedovoljno bezbedni. Takođe, Poreska uprava ne može efikasno da analizira primljene podatke; podaci stižu periodično, inspektori imaju puno poteškoća kod pregleda podataka na mestu prodaje; količina računa koji se čuvaju na kontrolnim trakama veoma brzo raste, čuva se često u neadekvatnim uslovima i oštećuje se; komplikovano je doći do podataka za neki određeni period jer treba fizički pronaći određenu kontrolnu traku a zatim vizualno tražiti određeni podatak. Pored toga, raspoloživ broj poreskih inspektora za kontrolu velikog broja poreskih obveznika nije dovoljan; značajni troškovi redovnog i vanrednog servisa i potrošnog materijala koji opterećuju poreske obveznike; GPRS koji ne može da ispuni veće zahteve za prenos podataka, kao i fiskalna disciplina svih učesnika u fiskalizaciji koja je vremenom opala.

Imajući u vidu navedeno, predloženi Zakon o fiskalizaciji trebalo bi da otkloni pomenute nedostatke sadašnjeg modela fiskalizacije i da dovede do efikasnije kontrole svih isporuka dobara i pruženih usluga na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet dobara i usluga na malo. Novim sistemom fiskalizacije stvaraju se uslovi Poreskoj upravi za efikasnije praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama. Novi model fiskalizacije predviđa sveobuhvatni obim fiskalizacije, s tim da je izuzetno moguće pojedine delatnosti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja samo u posebno opravdanim slučajevima.

Pored navedenog, predloženo zakonsko rešenje će otkloniti uočene nedostatke sadašnjeg sistema fiskalizacije (postupak fiskalizacije/defiskalizacije fiskalnih kasa, redovno servisiranje, čuvanje kontrolnih traka i dr.), čime se smanjuju troškovi poslovanja, ukida nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent.

Donošenje predloženog zakona zasniva se na potrebi da se uspostavi sistem koji će osigurati da se svaki promet dobara i usluga na malo, kao i svaki primljeni avans za budući promet dobara i usluga na malo evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Prema tome, osnovni ciljevi uspostavljanje novog sistema fiskalizacije su:

1.         Efikasna kontrola svih isporuka dobara i usluga, uključujući i primljene avanse za budući promet dobara i usluga na malo, što će značajno doprineti smanjivanju sive ekonomije u ovoj oblasti i boljoj naplati poreza.

2.         Stvaranje uslova Poreskoj upravi za efikasno praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama, a što je jedan od osnovnih nedostataka postojećeg sistema fiskalizacije.

3.         Proširenje obuhvata fiskalizacije na sve obveznike poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i sve obveznike poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo, pri čemu je predloženo da je izuzetno moguće pojedine delatnosti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja samo u posebno opravdanim slučajevima.

4. Smanjivanje troškova obveznika fiskalizacije i proizvođača, odnosno dobavljača elektronskih fiskalnih uređaja za evidentiranje prometa koji se odnose na administrativne procedure i sredstava koje je potrebno izdvojiti u ove svrhe.

Naime, Nacrtom zakona o fiskalizaciji predviđeno je da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi vrši prenos podataka o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu. Izuzetno, ukoliko se podaci o izdatim fiskalnim računima ne mogu dostaviti u realnom vremenu, usled prekida internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi. Takođe, predviđeno je da obveznik fiskalizacije koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom. S tim u vezi, predloženo tehničko rešenje trebalo bi da obezbedi efikasan i pouzdan način prenosa podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi, koja evidentira podatke o primljenim fiskalnim računima u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom.

Pored toga, Nacrtom zakona o fiskalizaciji predloženo je da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, koji se sastoji od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba prethodno odobrena od strane Poreske uprave, pri čemu će Poreska uprava uspostaviti registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena, dok je obvezniku fiskalizacije ostavljena i mogućnost da samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.

Takođe, novim zakonskim rešenjem predviđeno je da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa zakonom, odmah po izdavanju fiskalnog računa, što bi trebalo da ima uticaja na veću disciplinu obveznika fiskalizacije.

Predlaže se odložena primena ovog zakona za 1. januar 2022. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona i kako bi obveznici fiskalizacije imali dovoljno vremena da usklade svoje poslovanje sa predloženim zakonskim rešenjima i podzakonskim aktima koji će se doneti za sprovođenje ovog zakona.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19) uvode zakonom, to znači da se izmene tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na obavezu evidentiranja prometa dobara i usluga na malo, kao i primljenih avansa za budući promet dobara i usluga na malo u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom na to da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati zakonom, te se s tim u vezi, u konkretnom slučaju, predlaže donošenje novog zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije, ovim zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom na to da se ovaj zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji

III.        SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U čl. 1. i 2. Nacrta zakona uređuju se osnove odredbe koje se odnose na predmet fiskalizacije, postupak fiskalizacije preko elektronskog fiskalnog uređaja, sadržaj fiskalnog računa, određuju se obveznici fiskalizacije i uređuju se druga pitanja od značaja za fiskalizaciju. Takođe, uređuje se značenje pojedinih izraza i pojmova koji se koriste u ovom zakonu.

U članu 3. Nacrta zakona uređuje se predmet fiskalizacije u smislu ovog zakona. Pored toga, uređuje se da se prometom na malo smatra svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata. Uređuje se da se maloprodajnim objektom smatra svaki poslovni prostor i poslovna prostorija koji se primarno koriste za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima.

U članu 4. Nacrta zakona propisuju se obveznici fiskalizacije, njihova obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, kao i ovlašćenje Vladi da svojim propisom odredi određene delatnosti za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja.

U članu 5. Nacrta zakona propisuje se pojam fiskalnog računa i podaci koje on obavezno sadrži. Takođe, daje se ovlašćenje ministru nadležnom za poslove finansija da bliže uredi vrste fiskalnog računa, tipove transakcije, načine plaćanja, pozivanje na broj drugog fiskalnog računa i pojedinosti ostalih elemenata fiskalnog računa.

U članu 6. Nacrta zakona uređuje se obaveza obveznika fiskalizacije da koristi odgovarajući elektronski fiskalni uređaj koji se sastoji od elemenata čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave, vrste elektronskih fiskalnih uređaja koje se mogu koristiti i odgovornosti obveznika fisklaizacije i dobavljača u vezi sa elektronskim fiskalnim uređajima. Pored toga, daje se ovlašćenje Vladi da bliže uredi oblik i sadržaj registra elemenata elektronskih fiskalnih uređaja, moguće vrste elektronskih fiskalnih uređaja, način njihovog korišćenja i odobravanja njihovih elemenata, okolnosti koje mogu dovesti do automatske obustave rada bezbednosnog elementa elektronskog fiskalnog uređaja, postupak ponovne upotrebe bezbednosnog elementa elektronskog fiskalnog uređaja po automatskoj obustavi njegovog rada, pojedinosti alternativnog načina pristupa stalnoj internet vezi i način uvida u podatke dostavljene Poreskoj upravi.

U članu 7. Nacrta zakona propisuje se obaveza obveznika fiskalizacije da koristi bezbednosni element za potpisivanje računa i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom. Takođe, daje se ovlašćenje ministru finanasija da bliže uredi uslove za izdavanje, proceduru izdavanja i način korišćenja bezbednosnog elementa.

U članu 8. Nacrta zakona propisuje se obaveza obveznika fiskalizacije da Poreskoj upravi dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima u realnom vremenu, procedura za dostavljanje računa ukoliko postoji prekid internet veze ili ona nije dostupna na mestu prodaje i obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji ukoliko se podaci ne dostavljaju u realnom vremenu. Pored toga, daje se ovlašćenje ministru finansija da bliže uredi koje podatke o izdatim fiskalnim računima je obveznik fiskalizacije dužan da dostavi Poreskoj upravi, oblik i način dostavljanja ovih podataka, uslove pod kojima se ovi podaci mogu dostavljati Poreskoj upravi periodično, protokole i bezbednosne mehanizme za dostavljanje ovih podataka, standardne poruke o greškama, kao i protokole o postupanju u slučaju grešaka, kao i da bliže uredi način čuvanja i zaštite podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja.

U članu 9. Nacrta zakona propisuje se obaveza obveznika fiskalizacije da pre početka korišćenja fiskalnog uređaja dostavi Poreskoj upravi elektronskim putem podatke o poslovnim prostorima i prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj na osnovu kojih će Poreska uprava generisati jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i rok za dostavljanje informacija o promeni ovih podataka. Takođe, daje se ovlašćenje ministru finansija da bliže uredi vrstu podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, način dostavljanja podataka o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama, način njihovog dostavljanja Poreskoj upravi i način generisanja oznake poslovnog prostora.

U članu 10. Nacrta zakona uređuje se postupak po kojem kupci i primaoci računa mogu proveriti da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa odredbama zakona. Pored toga, daje se ovlašćenje ministru finansija da bliže uredi način provere prijavljenih fiskalnih računa.

U članu 11. Nacrta zakona propisuje se ovlašćenje za nadzor nad primenom zakona.

U čl. 12. do 14. Nacrta zakona propisuju se uslovi i način izricanja mere zabrane vršenja delatnosti.

U čl. 15. do 18. Nacrta zakona propisuju se novčane kazne za učinjene prekršaje.

U članu 19. Nacrta zakona predlaže se da su lica koja imaju obavezu da vrše evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12) dužna da do početka primene ovog zakona usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Takođe, predlaže se da su lica koja nemaju obavezu da vrše evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12) i Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ("Službeni glasnik RS", br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14), a nisu oslobođena od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja aktom Vlade iz člana 4. stav 3. ovog zakona, dužna da do početka primene ovog zakona usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

U članu 20. Nacrta zakona predlaže se rok od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona.

U članu 21. Nacrta zakona predlaže sa da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12).

U članu 22. Nacrta zakona propisuje se stupanje na snagu ovog zakona i početak primene istog.

IV.        ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Predloženim zakonskim rešenjem stvaraju se, s jedne strane, uslovi za suzbijanje sive ekonomije, efikasniju kontrolu i bolju napatu poreza, pa time i povećanje priliva sredstava u budžet Republike Srbije, a sa druge strane, bolji poslovi ambijent za privredne subjekte u smislu sprečavanja nelojalne konkurencije i pravne sigurnosti privrednih subjekata u postupku kontrole pravilnosti evidentiranja prometa na malo.

1.         Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?

Predložena rešenja u zakonu uticaće na sve obveznike u smislu Zakona o fiskalizaciji koji vrše promet na malo za koje postoji obveza evidentiranja prometa.

Najznačajnije izmene koje imaju uticaja na obveznike se odnose na obavezu da:

         za evidentiranje prometa koriste elektronske fiskalne uređaje koji se sastoje od elemenata čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave,

         koriste bezbednosni element za potpisivanje računa i potvrde identiteta prilikom razmene podataka sa Poreskom upravom, i

         dostavljaju podatke o izdatim računima u realnom vremenu (osim u izuzetnim slučajevima), u odgovarajućem obliku i na odgovarajući način.

2.         Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Predložena rešenja u zakonu mogu stvoriti troškove privredi koji bi bili jednokratne prirode npr. troškove prilikom nabavke i implementacije elemenata elektronskih fiskalnih uređaja za evidentiranje prometa čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave, te se s tim u vezi planira da se u budžetu Republike Srbije opredele sredstva za ove namene. Međutim, imajući u vidu da je trenutno zakonsko rešenje nametalo značajne troškove i administrativne zahteve obveznicima prilikom fiskalizacije/defiskalizacije i održavanja fiskalnih kasa, jedan od ciljeva uvođenja ovih izmena jeste da se dugoročno rasterete obveznici, kako u smislu sredstva koje je potrebno izdvojiti za implementaciju i održavanje uređaja za evidentiranje prometa, tako i smanjenja administrativnih zahteva.

3.         Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Potpuno evidentiranje izvršenog prometa je jedan od bitnih uslova za efikasnu primenu Zakona o porezu na dodatu vrednost što će dovesti do povećanja stepena naplate poreza na dodatu vrednost, pa time i povećanju priliva sredstava u budžet. Takođe, unapređivanjem postojećeg sistema fiskalizacije omogućiće se značajno smanjenje sive ekonomije i sprečavanje pojave nelojalne konkurencije. Stoga, predviđene prednosti novog sistema fiskalizacije trebalo bi da u potpunosti opravdaju troškove njegovog uvođenja.

4.         Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Donošenje novog zakona ne utiče direktno na stvaranje novih privrednih subjekata, ali obezbeđuje lakše uslove za kvalifikovanje proizvođača uređaja za evidentiranje prometa što može dovesti do ulaska novih proizvođača i veće konkurentnosti u ovoj oblasti. Takođe, njegovo donošenje utiče na sprečavanje nelojalne konkurencije što može imati pozitivan efekat na ulazak novih subjekata na tržište, odnosno može uticati na potencijalne investitore da održe sadašnja i vrše nova ulaganja u privredu Republike Srbije.

5.         Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?

Pre početka rada na nacrtu ovog zakona angažovani su eksterni konsultanti sa ciljem da izrade detaljnu analizu postojećih nedostataka u Zakonu o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12) sa pregledom neusaglašenosti istog sa razvojem novih tehnologija i rešenja koja su implemetirana u međunarodnoj praksi, kao i da izrade komparativnu analizu sa odgovorima na brojna pitanja u vezi sa regulisanjem ove oblasti. Takođe, u radu na nacrtu ovog zakona aktivno su učestvovali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Poreske uprave i Privedne komore Srbije.

Pored toga, a saglasno Zakonu o planskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 30/18), Minsistarstvo finansija kao predlagač zakona, pre početka Javne rasprave, uputilo je dana 23. oktobra 2020. godine Javni poziv za učešće javnosti u procesu konsultacija u vezi sa Nacrtom zakona o fiskalizaciji, koje su sprovedene u periodu od 23. oktobra do 2. novembra 2020. godine, na kojima su zainteresovane strane imale mogućnost dostavljanja Ministarstvu finansija, elektronskim putem primedbe, predloge i sugestije u vezi sa Nacrtom zakona o fiskalizaciji. Takođe, a na osnovu člana 41. stav 2. tačka 3) Poslovnika Vlade ("Službeni glasnik RS", br. 61/06 – prečišćeni tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, 76/14 i 8/19 – dr. propis) o Nacrtu zakona biće sprovedena Javna rasprava.

6.         Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?

Ministarstvo finansija će koordinirati aktivnosti sa nadležnim organima, prvenstveno sa Poreskom upravom, kako bi se obezbedila pravilna primena zakona u celini i uspostavio Sistem za upravljanje fiskalizacijom i svi neophodni registri.

S obzirom da je primena zakona uslovljena donošenjem odgovarajućih podzakonskih akata Ministarstva finansija i drugih organa i institucija nadležnih za sprovođenje ovog zakona, pretpostavka za njegovu primenu jeste donošenje tih akata u razumnom roku.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

V.         PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Predložena rešenja u zakonu mogu stvoriti troškove privredi imajući u vidu da će obveznici morati da izvrše prilagođavanje korišćenog fiskalnog uređaja ili da pribave nove uređaje za evidentiranje prometa koji bi ispunjavali uslove koji su predviđeni zakonom, kao i troškove implementacije novog sistema, prvenstveno sredstva za uspostavljanje Sistema za upravljanje fiskalizacijom, održavanje ovog sistema, pripremanje i održavanje odgovarajućih registara u skladu sa ovim zakonom, obuku zaposlenih itd. S tim u vezi, planira se da se za navedene troškove u budžetu Republike Srbije opredele sredstva za ove namene u iznosu ovirno 8 milijardi dinara.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 03.11.2020.