Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Mera bezbednosti je posebna vrsta krivičnih sankcija, koja je namenjena neuračunljivim ili osobama bitno smanjene uračunljivosti, a koja su počinila krivično delo. Mere bezbednosti se izriču uz kaznu, a neke od njih i samostalno. Osnov za izricanje mera bezbednosti nije krivična odgovornost, već postojanje opasnosti da će počinilac nastaviti da vrši krivično delo


Mere bezbednosti treba da ostanu posebna vrsta krivičnih sankcija, ali ih treba unaprediti jer u Srbiji nisu menjane poslednjih 30 godina, saglasni su učesnici skupa regionalne konferencije koju je organizovala Misija OEBS-a u Beogradu.

U okviru konferencije predstavljena je publikacija Misija "Mere bezbednosti medicinskog karaktera i krivično pravo", zbornik radova stručnjaka za krivično pravo i psihijatara koji su uključeni u postupke u kojima se izriču mere bezbednosti i njihovo izvršenje.

Ministarska bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović podsetila je da je Srbija još u 19 veku imala zabranu da odgovara neko ko je neuračunljiv, a da se za vreme Kraljevine Jugoslavije mere bezbednosti odvajaju kao posebna mera sankcija.

"Sa takvom tradicijom krivičnog zakonodavstva uverena sam da ćete kao stručnjaci spojiti pravo i medicinu u korist običnog čoveka", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je dodala da se mere bezbednosti medicinskog karaktera mogu odvijati u psihijatrijskim ustanovama i mogu se primenjivati kod narkomana ili alkoholičara i korak su dalje u zaštiti prava bolesnih osoba, a veći stepen zaštite za državu i građane.

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da su mere bezbednosti posebna vrsta krivičnih sankcija, koje se izriču uz kaznu, a neke od njih i samostalno.

Izriču se, kako je naveo, ukoliko preti opasnost da počinilac ponovi krivično delo.

"Mera bezbednosti izriče se ako sudija proceni da će počinilac da nastaviti sa vršenjem krivičnih dela", rekao je Milojević.

On je pojasnio da osnov za izricanje mera bezbednosti nije krivična odgovornost, već postojanje opasnosti da će počinilac nastaviti da vrši krivično delo.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Orizio kaže da je mera bezbednosti osetljiva tema, da se mora raditi na sprečavanju kriminala i zaštiti žrtava, ali i da se prestupnici kod kojih se izrekne mera bezbednosti zaštite od zlostavljanja i da ih treba pripremiti za rehabilitaciju.

Prof. Stanko Bejatović sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu pojašnjava da je mera bezbednosti posebna specifična sankcija, koja je namenjena neuračunljivim ili osobama bitno smanjene uračunljivosti a koja su počinila krivično delo.

On je dodao da društvo ima pravo da se zaštiti od krivičnih dela i lica koja nisu uračunljiva, ali i da se sa druge strane radi o osobama koje su marginalizovane, zbog svog duševnog stanja, ne mogu da zaštite ni svoja osnovna ljudska prava.

"Tu se postavlja pitanje kako krivično pravno reagovati, da bi se zaštitilo društvo od nedozvoljenog ponašanja takvih lica, ali i da se obezbedi minimum prava koji su garantuje svakom ljudskom biću", pojasnio je Bejatović.

Kako kaže, mere bezbednosti nisu suštinski menjane poslednjih 30 godina, a to znači kada neuračunljiva osoba učini krivično delo da se smešta u duševnu bolnicu za lečenje duševnih bolesnika i tu ostaje dok se ne izleči.

"Kada je reč o bitno smanjenoj uračunljivosti oni se takođe smeštaju u duševnu bolnicu, ali ukoliko je izlazak iz bolnice predviđen pre izrečene krivične sankcije onda izdržava tu krivičnu sankciju", naglasio je on.

U pojedinim zakonodavstvima mere bezbednosti su isključene iz krivičnih sankcija, a Bejatović naglašava da bi to trebalo sprečiti.

"Mere bezbednosti treba da ostanu kao krivične sankcije, ali da treba tražiti i nova rešenja", pojasnio je on i dodao da dobru praksu imaju Nemačka i Italija.

Njihova praksa podrazumevaju da mere bezbednosti ostanu u sistemu krivičnih sankcija, a da lica kojima su izrečene mere bezbednosti ne izvršavaju te mere bezbednosti u okviru kazneno - popravnih ustanova već u okviru ustanova u kojima se leče ljudi koji nisu izvršili krivična dela, a koji su duševno bolesni.

Konferencija je okupila pravnike i psihijatre iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, a njen cilj je razmena znanja i iskustava u izricanju i primeni mera bezbednosti.

Izvor: Vebsajt RTV, 02.06.2017.
Naslov: Redakcija