Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

NACRT ZAKONA O ZAŠTITNIKU GRAĐANA - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O ZAŠTITNIKU GRAĐANA

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom ustanovljava se Zaštitnik građana kao nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organi uprave).

Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava.

Pod pojmom građanin, u smislu ovog zakona, podrazumeva se ne samo fizičko lice koje je domaći državljanin, već i svako fizičko lice strani državljanin, kao i svako domaće ili strano pravno lice o čijim pravima i obavezama odlučuju organi uprave iz stava 1. ovog člana.

Svi pojmovi koji su u ovom zakonu upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Član 2.

Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata, kao i ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.

Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini (u daljem tekstu: Skupština).

Član 3.

Drugi organi, tela, udruženja, pravna i fizička lica ne mogu nositi naziv niti isticati obeležja Zaštitnika građana.

Član 4.

Sedište Zaštitnika građana je u Beogradu.

Zaštitnik građana odlukom može obrazovati kancelarije i van svog sedišta.

Opštim aktom o organizaciji i radu stručne službe Zaštitnika građana uređuje se obavljanje poslova u kancelarijama van sedišta Zaštitnika građana.

II. IZBOR I PRESTANAK FUNKCIJE

Član 5.

Skupština bira Zaštitnika građana većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor).

Zaštitnik građana bira se na sedam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju.

Odbor pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor Zaštitnika građana dostavljanjem poziva poslaničkim grupama u Skupštini, najkasnije 180 dana pre isteka mandata prethodnog Zaštitnika građana, odnosno najkasnije 30 dana po prestanku funkcije Zaštitnika građana u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona.

Kandidata za Zaštitnika građana Odboru ima pravo da predloži svaka poslanička grupa u Skupštini.

Više poslaničkih grupa mogu da predlože zajedničkog kandidata za Zaštitnika građana.

Pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika građana, Odbor će obaviti razgovor sa kandidatima kojima će biti omogućeno da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika građana.

Predlog za izbor Zaštitnika građana utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Predlog za izbor Zaštitnika građana Odbor podnosi Narodnoj skupštini najkasnije 60 dana pre isteka mandata prethodnog Zaštitnika građana, odnosno u roku od 90 dana od dana donošenja odluke o razrešenju, odnosno o utvrđivanju dana prestanka funkcije Zaštitnika građana.

Ako predloženi kandidat za Zaštitnika građana ne dobije potrebnu većinu glasova svih narodnih poslanika, novi postupak izbora pokreće se u roku od 15 dana od dana kada Skupština nije izabrala Zaštitnika građana.

Član 6.

Za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

1)         da je diplomirani pravnik;

2)         da ima najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana;

3)         da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete;

4)         da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Član 7.

Zaštitnik građana ima četiri zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u okviru ovlašćenja koja im on prenese.

Prilikom prenošenja ovlašćenja zamenicima, Zaštitnik građana posebno vodi računa o tome da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, naročito u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom.

Zaštitnik građana određuje zamenika koji će ga zamenjivati u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja poslove.

Zamenik Zaštitnika građana koji je ovlašćen da se stara o zaštiti prava lica lišenih slobode pomaže Zaštitniku građana u poslovima Nacionalnog preventivnog mehanizma za zaštitu od torture, u skladu sa zakonom.

Zamenik Zaštitnika građana koji je ovlašćen da se stara o zaštiti prava osoba sa invaliditetom pomaže Zaštitniku građana u poslovima nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u skladu sa zakonom.

Zaštitnik građana određuje zamenika koji mu pomaže Zaštitniku građana u poslovima Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.

Zamenike Zaštitnika građana bira Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Zaštitnika građana.

Zamenici Zaštitnika građana biraju se na sedam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju.

Za zamenika Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

1)         da je diplomirani pravnik;

2)         da ima najmanje deset godina iskustva u oblasti koja je od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana;

3)         da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete;

4)         da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Član 8.

Zaštitnik građana i njegovi zamenici pre stupanja na dužnost polažu zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava".

Zaštitnik građana polaže zakletvu pred Skupštinom, a njegovi zamenici pred predsednikom Skupštine.

Član 9.

Mandat Zaštitnika građana počinje da teče danom polaganja zakletve.

Član 10.

Sa funkcijom Zaštitnika građana, odnosno zamenika Zaštitnika građana nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njihovu samostalnost i nezavisnost.

Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih stranaka.

Zaštitnik građana i njegovi zamenici imaju položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njih se u celini primenjuju odredbe tog zakona.

Danom stupanja na dužnost Zaštitniku građana, odnosno zameniku Zaštitnika građana moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao, ako su suprotni odredbama ovog zakona, kao i članstvo u političkim strankama.

Član 11.

Zaštitnik građana i njegovi zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici.

O ukidanju imuniteta Zaštitnika građana i njegovih zamenika odlučuje Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika.

Član 12.

Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode koje izlaze izvan okvira vršenja nadležnosti Zaštitnika građana.

Član 13.

Funkcija Zaštitnika građana prestaje u sledećim slučajevima:

1) istekom mandata;

2) smrću;

3) ostavkom;

4) gubitkom državljanstva;

5) ako mu pravnosnažnom sudskom odlukom bude ograničena poslovna sposobnost;

6) ako pravnosnažnom sudskom odlukom bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

7) razrešenjem.

Zaštitniku građana koji u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju u skladu sa zakonom, funkcija prestaje istekom mandata.

Član 14.

Zaštitnika građana razrešava Skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako predlog za razrešenje Zaštitnika građana podnosi Odbor, potrebno je da se za njegovo podnošenje izjasni većina od ukupnog broja članova Odbora.

Zaštitnik građana može biti razrešen u sledećim slučajevima:

1)         ako nestručno i nesavesno obavlja svoju funkciju;

2)         ako bude izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju;

3)         ako započne obavljanje dužnosti, radnje ili profesionalne delatnosti bez saglasnosti državnog organa nadležnog za odlučivanje o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija;

4)         ako u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve, bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost Zaštitnika građana;

5)         ako daje izjave političke prirode suprotno članu 12. ovog zakona.

Zaštitnik građana ima pravo da se na sednici Odbora i Skupštine na kojoj se razmatra predlog za njegovo razrešenje obrati narodnim poslanicima.

Član 15.

Skupština na predlog Odbora može doneti odluku o suspenziji Zaštitnika građana ili zamenika Zaštitnika građana u slučaju:

1) ako je protiv njega određena mera pritvora ili zabrane napuštanja stana;

2) ako nepravnosnažnom sudskom odlukom bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.

Odluka o suspenziji donosi se većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika.

Skupština će ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju.

Član 16.

U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika građana iz razloga navedenih u članu 13. stav 1. tač. 2) do 6) ovog zakona, Skupština, bez rasprave, donosi odluku kojom utvrđuje dan prestanka funkcije.

Pravne posledice prestanka funkcije nastupaju od dana donošenja odluke iz stava 1. ovog člana.

Član 17.

Odredbe ovog zakona o prestanku funkcije Zaštitnika građana primenjuju se i na zamenika Zaštitnika građana, s tim što predlog za njegovo razrešenje može podneti i Zaštitnik građana.

Član 18.

U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika građana, do izbora novog Zaštitnika građana ovu funkciju obavlja zamenik koga je Zaštitnik građana odredio da ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju.

III. NADLEŽNOST

Član 19.

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, radi utvrđivanja da li je njihovim aktima, radnjama ili nečinjenjem došlo do kršenja prava građana zajemčenih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonima, drugim propisima i opštim aktima Republike Srbije.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, kao ni rad drugih državnih organa koji nisu organi uprave u smislu člana 1. ovog zakona.

Član 20.

Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Zaštitnik građana je ovlašćen da Skupštini, odnosno Vladi i organu uprave podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.

Nadležni odbor Skupštine, odnosno Vlada i organi uprave dužni su da razmotre inicijativu koju je podneo Zaštitnik građana i obaveštenje o tome dostave Zaštitniku građana najkasnije 60 dana od dana podnošenja inicijative.

Član 21.

Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Skupštini, odnosno Vladi i organu uprave na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana

Predlozi propisa iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Zaštitniku građana blagovremeno.

Ako mišljenje ne bude dostavljeno smatra se da nije bilo primedaba.

Član 22.

Zaštitnik građana je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata.

Član 23.

Zaštitnik građana je ovlašćen da pismeno preporuči razrešenje funkcionera, odnosno inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je povredio prava građana ili načinio propust kojim je građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta:

1)         ako povredu ili propust odbija ili propušta da otkloni po preporuci Zaštitnika građana, ili

2)         ako ne izvrši drugu zakonom predviđenu obavezu u postupku koji vodi Zaštitnik građana.

Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.

Član 24.

Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.

Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.

Zaštitnik građana, odnosno zamenik Zaštitnika građana je dužan da i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije.

Obaveza čuvanja tajne odnosi se i na zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika građana.

Član 25.

Zaštitnik građana može bez prethodne najave, nadzora i ometanja, pregledati mesta u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja i mesta gde su smeštene ili borave grupe čija prava štiti, a posebno mesta pod kontrolom policije i Vojske Srbije, pritvorske jedinice, zavode za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijske ustanove, prihvatilištva za strance i centre za azil.

Pregled iz stava 1. ovog člana Zaštitnik građana može izvršiti i u ustanovama socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.

Zaštitnik građana je ovlašćen i da sa licima koja zatekne na mestima iz st. 1. i 2. ovog člana razgovara nasamo i bez ikakvog nadzora, pregleda sve instalacije i drugu opremu, kao i da pristupi svakom dokumentu i podatku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Svako je dužan da Zaštitniku građana omogući vršenje ovlašćenja iz st. 1. do 3. ovog člana.

Nadležni organ je dužan da na zahtev Zaštitnika građana pruži pomoć u vršenju ovlašćenja iz st. 1. do 3. ovog člana.

Član 26.

Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.

IV. POSTUPAK

Član 27.

Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.

Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih sloboda i prava.

Član 28.

Pritužbu Zaštitniku građana može da podnese svako fizičko ili pravno lice, domaće ili strano, koje smatra da mu je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, a pritužbu zbog povrede prava deteta mogu podneti roditelj ili staratelj, kao i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta, uz saglasnost roditelja ili staratelja deteta ili uz saglasnost deteta starijeg od deset godina.

Dete može samostalno podneti pritužbu ako je navršilo deset godina.

Ako je povređeno pravo pravnog lica, pritužbu može podneti lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica.

Niko ne može biti sprečen u podnošenju pritužbe Zaštitniku građana ili zbog nje biti stavljen u nepovoljniji položaj.

Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku pred organom uprave.

Zaštitnik građana će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva pred nadležnim organima uprave.

Izuzetno, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva pred organima uprave, ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave.

Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama.

Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Član 29.

Pritužba se podnosi u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik i na podnošenje pritužbe se ne plaća nikakva taksa, niti druga naknada.

Pritužba se može podneti najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.

Član 30.

Pritužba sadrži naziv organa na čiji se rad odnosi, opis povrede prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju pritužbu, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena i podatke o podnosiocu pritužbe.

Na zahtev podnosioca pritužbe stručna lica u službi Zaštitnika građana su dužna da mu, bez naknade, pruže stručnu pomoć u sastavljanju pritužbe. Detetu se stručna pomoć pruža i ako je nije zahtevalo.

Lica lišena slobode imaju pravo da pritužbu podnesu u zapečaćenoj koverti.

U svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode moraju se na vidan i javan način obezbediti odgovarajuće koverte, o čemu se staraju uprave ovih ustanova, kao i ministarstvo nadležno za poslove pravde.

Član 31.

Zaštitnik građana je dužan da po pritužbi postupi u roku od 15 dana od njenog prijema, i to tako što će:

- pritužbu odbaciti, ili

- o pritužbi odlučiti u skraćenom postupku, ili

- pokrenuti ispitni postupak.

Zaštitnik građana mora da okonča ispitni postupak u roku od 90 dana od prijema pritužbe.

Zaštitnik građana može produžiti ispitni postupak ako složenost činjeničnog stanja, brojnost podataka ili ponašanje stranaka to nalažu, o čemu obaveštava podnosioca pritužbe.

Član 32.

Zaštitnik građana donosi zaključak kojim odbacuje pritužbu:

1) ako predmet pritužbe nije u nadležnosti Zaštitnika građana;

2) ako je pritužba podneta posle isteka roka za njeno podnošenje;

3) ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava pred organima uprave, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 7. ovog zakona;

4) ako je pritužba anonimna ili je uvredljiva ili predstavlja zloupotrebu prava ili je o njenoj osnovanosti već odlučivano;

5) ako pritužba ne sadrži podatke koji su potrebni za postupanje, a podnosilac pritužbe ne otkloni nedostatke u naknadnom roku od pet radnih dana određenom za dopunu pritužbe, niti se obrati stručnoj službi Zaštitnika građana da mu pomogne u otklanjanju nedostatka.

Pritužba deteta ne može biti odbačena zato što ne sadrži podatke koji su potrebni za postupanje.

Zaključak kojim se odbacuje pritužba mora biti obrazložen i dostavlja se podnosiocu pritužbe.

Ako Zaštitnik građana nije nadležan da postupa po pritužbi, u zaključak se unosi i pouka o tome kome treba uputiti pritužbu, ili drugo pravno sredstvo, osim ako Zaštitnik građana ne dostavlja pritužbu pokrajinskim zaštitniku građana - ombudsmanu ili lokalnom ombudsmanu.

Član 33.

Zaštitnik građana može da odluči u skraćenom postupku ili da pokrene ispitni postupak i ako je pritužba podneta posle isteka roka za njeno podnošenje, ako smatra da je podnosilac pritužbe propustio rok iz opravdanih razloga ili da je slučaj toliko značajan da postupak treba voditi.

Zaštitnik građana odlučuje u skraćenom postupku ako činjenično stanje može da se utvrdi iz dokumenata koja su priložena uz pritužbu. U tom slučaju, donosi se izveštaj o slučaju, na koji se primenjuju odredbe ovog zakona o izveštaju o slučaju koji se donosi posle ispitnog postupka.

Ako ne odbaci pritužbu ili ne reši slučaj u skraćenom postupku, Zaštitnik građana pokreće ispitni postupak.

Ispitni postupak pokreće se zaključkom.

Član 34.

Zaštitnik građana dostavlja podnosiocu pritužbe i organu uprave zaključak o pokretanju ispitnog postupka i zahteva od organa uprave da se pismeno izjasni o pritužbi i dostavi potrebna obaveštenja i dokumente, u roku koji odredi, a koji ne može biti duži od 15 dana.

U izuzetno složenim situacijama, na obrazloženi zahtev organa uprave, Zaštitnik građana može rok iz stava 1. ovog člana produžiti najduže do 60 dana.

Zaštitnik građana može da, u naročito opravdanim slučajevima, organu uprave ne otkrije identitet podnosioca pritužbe.

Organ uprave na koji se odnosi pritužba obavezan je da Zaštitniku građana omogući pristup službenim prostorijama.

Svi funkcioneri i zaposleni u organu uprave dužni su da se odazovu na zahtev Zaštitnika građana da učestvuju u ispitnom postupku i pruže mu potrebna objašnjenja.

Ako organ uprave ne postupi u roku koji je Zaštitnik građana odredio, dužan je da Zaštitniku građana bez odlaganja saopšti razloge za to.

O nepostupanju po zahtevu iz stava 1. ovog člana, Zaštitnik građana obaveštava organ koji je neposredno nadređen organu uprave na koji se pritužba odnosi, Vladu, Skupštinu i javnost.

Član 35.

Zaštitnik građana može da obustavi ispitni postupak ako se podnosilac pritužbe pismeno izjasni da odustaje od pritužbe, ako neopravdano ne učestvuje u ispitnom postupku, ili ako iz njegovih postupaka nedvosmisleno proizlazi da ne pokazuje interesovanje za dalji tok postupka,

Ispitni postupak se obustavlja zaključkom, koji mora biti obrazložen i koji se dostavlja podnosiocu pritužbe i organu uprave.

Član 36.

Ako organ uprave protiv kojeg je podneta pritužba sam otkloni nedostatak na koji se pritužba odnosi, Zaštitnik građana će zaključkom obustaviti ispitni postupak i o tome obavestiti podnosioca pritužbe i organ uprave.

Član 37.

Kada okonča ispitni postupak, Zaštitnik građana sačinjava pismeni izveštaj o slučaju koji dostavlja nadležnom organu i podnosiocu pritužbe i objavljuje na svojoj veb prezentaciji.

U izveštaju o slučaju Zaštitnik građana iznosi svoju ocenu činjenica i utvrđuje da li je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo i, ako jeste, na koji način je povreda učinjena.

Zaštitnik građana u svoj izveštaj o slučaju unosi preporuku o načinu na koji povreda prava može da bude smanjena ili otklonjena, ako je to moguće.

Preporuka za razrešenje funkcionera, odnosno inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave iz člana 23. ovog zakona sastavni je deo izveštaja o slučaju.

Organ uprave dužan je da ispuni preporuku iz stava 3. ovog člana u roku koji u izveštaju o slučaju odredi Zaštitnik građana, a koji ne može biti duži od 90 dana, i da odmah po isteku roka obavesti Zaštitnika građana o tome kako je postupio po preporuci.

Ako se preporuka iz stava 3. ovog člana odnosi na normativno preuređenje određene oblasti ili propisanih rešenja, Zaštitnik građana u izveštaju o slučaju određuje rokove u kojima je organ uprave dužan da Zaštitnika građana obaveštava o merama preduzetim na ispunjavanju preporuka.

Ako organ uprave ne postupi po preporuci u zadatim rokovima, ili je samo delimično ispuni, kao i ako ne ispuni preporuku da se razreši funkcioner koji je odgovoran za povredu prava ili inicijativu da pokrene disciplinski postupak protiv zaposlenog koji je odgovoran za povredu prava, Zaštitnik građana o tome obaveštava neposredno nadređeni organ, Vladu, Skupštinu i javnost.

Član 38.

Zaštitnik građana može postupiti i po sopstvenoj inicijativi, kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući izuzetno i anonimne pritužbe, oceni da je moguće da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih sloboda ili prava.

Odredbe ovog zakona o ispitnom postupku shodno se primenjuju i na postupak koji Zaštitnik građana pokrene po sopstvenoj inicijativi.

V. IZVEŠTAJ SKUPŠTINI I SARADNjA ZAŠTITNIKA GRAĐANA SA DRUGIM ORGANIMA

Član 39.

Zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj o svom radu, u kome se navode: podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, preporuke za poboljšanje prakse i normativnog uređenja pojedinačne oblasti, kao i predlozi za unapređenje položaja građana u odnosu na organe uprave.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana Zaštitnik građana podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine za prethodnu godinu i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na svojoj veb prezentaciji, o čemu obaveštava sredstva javnog informisanja.

U toku godine Zaštitnik građana može da podnosi i posebne izveštaje, ako za tim postoji potreba.

Član 40.

Odnosi između Zaštitnika građana i organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave nadležnih za pitanja zaštite prava građana zasnivaju se na međusobnoj saradnji, u okviru nadležnosti Zaštitnika građana utvrđenih ovim zakonom.

Zaštitnik građana sarađuje sa pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom i lokalnim ombudsmanima u jedinicama lokalne samouprave, kao i sa nadležnim službama predsednika Republike, Skupštine i Vlade u cilju razmene informacija o uočenim problemima i pojavama u radu i postupanju organa uprave sa stanovišta zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih sloboda i prava.

Član 41.

Ako Zaštitnik građana primi pritužbu koja se odnosi na povredu ljudskog ili manjinskog prava učinjenu aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, a nije povređen Ustav, međunarodni ugovor o ljudskim ili manjinskim pravima, niti zakon, drugi propis ili opšti akt Republike Srbije, već je povređen propis ili drugi opšti akt autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, dostavlja je, bez odlaganja, pokrajinskim zaštitniku građana - ombudsmanu ili lokalnom ombudsmanu.

Ako pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ili lokalni ombudsman primi pritužbu zbog povrede potvrđenog međunarodnog ugovora o ljudskim ili manjinskim pravima ili zakona, drugog propisa ili opšteg akta Republike Srbije dostavlja je, bez odlaganja, Zaštitniku građana i o tome pismeno obaveštava podnosioca pritužbe.

Ako podnosilac pritužbe istovremeno ukazuje na povredu potvrđenog međunarodnog ugovora o ljudskim ili manjinskim pravima ili zakona, drugog propisa ili opšteg akta Republike Srbije i na povredu propisa ili drugog opšteg akta autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, organ koji je primio pritužbu postupa po njoj u delu svojih nadležnosti, a kopiju pritužbe prosleđuje Zaštitniku građana ili pokrajinskim zaštitniku građana - ombudsmanu ili lokalnom ombudsmanu, i o tome pismeno obaveštava podnosioca pritužbe.

U slučaju iz st. 1. i 3. ovog člana, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i lokalni ombudsman, dužni su da o ishodu postupka po pritužbi obaveste Zaštitnika građana.

VI. PRAVO NA PLATU

Član 42.

Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a zamenici Zaštitnika građana u visini plate sudije Ustavnog suda.

VII. SREDSTVA ZA RAD ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Član 43.

Sredstva za rad Zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu Republike.

Zaštitnik građana sačinjava predlog sredstava za narednu godinu i dostavlja ga Vladi radi uključivanja kao sastavni deo predloga budžeta Republike, s tim što predlog mora biti sačinjen po metodologiji i kriterijumima koji važe za ostale budžetske korisnike.

Godišnja sredstva za rad Zaštitnika građana treba da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, kao i da budu u skladu sa makroekonomskom politikom Republike.

Sredstva za rad Zaštitnika građana iz stava 1. ovog člana ne mogu se smanjiti, izuzev ako se smanjenje sredstava za rad primenjuje na sve budžetske korisnike.

VIII. STRUČNA SLUŽBA

Član 44.

Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje se stručna služba Zaštitnika građana.

Zaštitnik građana donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe, na koji saglasnost daje odbor Skupštine nadležan za administrativne poslove.

Zaštitnik građana donosi odluku o prijemu u radni odnos zaposlenih u stručnoj službi.

Na prava i obaveze zaposlenih u stručnoj službi Zaštitnika građana shodno se primenjuju propisi koji uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

Član 45.

Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana imaju službenu legitimaciju koja služi da se identifikuju prilikom obavljanja poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.

Po prestanku funkcije, službena legitimacija se vraća i poništava.

Izgled, oblik, sadržinu i način izdavanja i vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama propisuje Zaštitnik građana.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 46.

Postupci kontrole Zaštitnika građana koji su započeti do početka primene ovog zakona, a koji nisu okončani, okončaće se prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona.

Član 47.

Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana koji su izabrani prema odredbama Zakona o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07) nastavljaju da vrše funkcije do isteka mandata na koje su izabrani, sa mogućnošću da budu ponovo izabrani na iste funkcije u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 48.

Zaštitnik građana će u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona podneti na saglasnost odboru Skupštine nadležnom za administrativne poslove opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe.

Član 49.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07).

Član 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Narodna skupština donela je Zakon o Zaštitniku građana 16. septembra 2005. godine, u vreme važenja Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. Godinu dana kasnije, 8. novembra 2006. godine Narodna skupština je donela odluku o proglašenju Ustava Republike Srbije. U novom ustavnopravnom ambijentu i sistemu uređenja državne vlasti, Zaštitnik građana je svrstan među najviše organe državne vlasti. U članu 138. Ustava propisano je da je Zaštitnik građana nazavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština, u skladu sa Ustavom i zakonom. Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu Zaštitnika građana odlučuje Narodna skupština. O Zaštitnku građana donosi se zakon.

Nakon donošenja Zakona o Zaštitniku građana 2005. godine i ustavnog normiranja institucije Zaštitnika građana 2006. godine, Republika Srbija je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana od 13. juna 2007. godine, sprovela izvesne, u manjem obimu i opsegu intervencije u zakonski tekst, pretežno usmerene na usklađivanje pojedinih zakonskih odredaba za novim Ustavom iz 2006. godine (skupštinska većina potrebna za izbor i razrešenje Zaštitnika građana, pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti). Pored toga, u Zakon je unet i nov član 10a, koji je propisao da Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode.

U redovnom godišnjem izveštaju za 2011. godinu, Zaštitnik građana je ukazao na potrebu unapređenja zakonskog okvira, da bi i u svim narednim redovnim godišnjim izveštajima, Zaštitnik građana ukazivao na potrebu izmena i dopuna zakona, iznoseći konkretne primedbe i predloge u pravcu unapređenja pravnog okvira.

Nakon desetogodišnje prakse i primene zakona, inicijalno uočene potrebe za zakonskom intervencijom u oblasti Zaštitnika građana, uz pojavu pojedinih novih pitanja, ostale su manje-više identične. Zaštitnik građana je u svojim godišnjim izeštajima iznosio konkretne primedbe i predloge radi unapređenja Zakona, kao što su: propisivanje uslova za obustavljanje postupka kontrole rada zakonitosti i pravilnosti povodom pritužbe; uspostavljanje posebnih mera zaštite podnosioca pritužbe; propisivanje dužnosti organa uprave da razmatra pritužbe i izveštava Zaštitnika građana o njima; razrađivanje i preciziranje razloga zbog kojih Zaštitnik građana ne pokreće postupak; propisivanja kaznenih odredbi za neizvršavanje obaveza propisanih ovim zakonom; ojačavanje nezavisnosti Zaštitnika građana u finansijskom smislu; bolje uređivanje odnosa i podela nadležnosti između ombudsmana autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Zaštitnika građana; zaštita naziva i obeležja Zaštitnika građana čija neovlašćena primena (ponekad i zloupotreba) od strane različitih institucija, organizacija i pojedinaca, na različitim nivoima, stvara zabunu kod građana i drugih organa i organizacija, kao i kod sredstava javnog informisanja; propisivanje konkretnijih ovlašćenja Zaštitniku građana u zaštiti tzv. uzbunjivača: propisivanje efikasnog mehanizma za razmatranje pritužbi građana u svakom organu i organizaciji javne vlasti i izveštavanje Zaštitnika građana o radu tih mehanizama; uvođenje efikasnijeg postupka za donošenje opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, sa ciljem stvaranja mogućnosti za veću organizacionu fleksibilnost ovog organa.

Pored Zaštitnika građana, na probleme u primeni i potrebu izmene Zakona, ukazivale su i pojedine organizacije civilnog društva, koje su u objavljenim istraživanjima i studijama iznosile identične ili slične primedbe i predloge za izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana.

U revidiranom Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 23, pod tačkom 3.2: "Položaj Zaštitnika građana, Pokrajinskog odmbudsmana i zaštitnika građana jedinica lokalne samouprave", formulisano je sledeće prelazno merilo: Srbija dodatno dopunjuje Zakon o Zaštitniku građana u cilju osnaživanja nezavisnosti i u skladu sa međunarodnim standardima. Srbija osnažuje institucionalni kapacitet svoje strukture Zaštitnika građana, uključujući Nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Srbija aktivno i kontinuirano pruža javnu podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava. Među utvrđenim aktivnostima u Akcionom planu za reazlizaciju definisanog prelaznog merila, u tački 3.2.1.3 predviđena je sledeća aktivnost: Izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana u cilju jačanja nezavisnosti i unapređenja efikasnosti rada Zaštitnika građana, naročito u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Dalje, u revidiranom Akcionom planu za pregovaračko Poglavlje 24 iz jula 2020. godine, pod tačkom 6.2. Borba protiv organizovanog kriminala, utvrđena je sledeća aktivnost: "imenovanje nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima u instituciji Zaštitnika građana"; a kao pokazatelj rezultata navodi se: "Usvojen zakon o Zaštitniku građana. Uspostaljeni kapaciteti Kancelarije Zaštitnika građana za nezavisno nadgledanje u borbi protiv trgovine ljudima, posebno sa fokusom na prava žrtava trgovine ljudima i zaštitu ljudskih prava". Takođe, Akcionim planom za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u RS za period od 2020. do 2024. godine, u periodu 2021. do 2022. godine, pod tačkom 3.1.2.1 utvrđena je aktivnost: "Osnivanje i izgradnja nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom pri Zaštitniku građana, u skladu sa članom 33. Konvencije".

Evropska komisija je u više navrata u svojim godišnjim izveštajima o napretku Republike Srbije u postupku pristupanja Evropskoj uniji izražavala politički stav o potrebi izmena Zakona o Zaštitniku građana radi unapređena nezavisnosti i efikanosti rada Zaštitnika građana.

Prilikom rada na utvrđivanju teksta potrebnih izmena i dopuna postojećeg zakona u cilju unapređenja okvira za funkcionisanje institucije Zaštitnika građana kao bitnog mehanizma za zaštitu prava građana, konstatovano je da obim potrebnih intervencija prevazilazi mogućnost da se, u smislu Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa ("Službeni glasnik RS", broj 21/10), nalaže potrebu donošenja novog zakona, umesto izmena i dopuna postojećeg.

Najveći obim ključnih promena odnosi se na unapređenje odredbi o postupanju Zaštitnika građana u vršenju kontrole nad radom organa u skladu sa Ustavom utvrđenom nadležnošću, bilo po pritužbama građana, bilo na sopstvenu inicijativu. Ove odredbe su utvrđene u skladu sa predlozima Zaštitnika građana, čiji su predstavnici od početka bili zvanično uključeni u rad na izradi zakona čije se donošenje predlaže.

Osim toga, cilj predloženih odredbi je da se unapredi postupak za izbor Zaštitnika građana i da se pitanja vezana za mandate Zaštitnika građana i njegovih zamenika usklade, pre svega, sa internacionalnim standardima. Predlaže se, takođe, da se u ovaj zakon unesu odredbe koje su, u skladu sa odgovarajućim konvencijama koje je ratifikovala Republika Srbija, predviđene ratifikacionim dokumentima, odnosno akcionim planovima, a tiču se obavljanja od strane Zaštitnika građana poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

I.          Uvodne odredbe (čl. 1 - 4)

U prvoj glavi Nacrta zakona sadržana su pravila koja propisuju ustanovljenje Zaštitnika građana, pravni položaj i ovlašćenja Zaštitnika građana, i određuju se subjekti nad kojima Zaštitnik građana vrši kontrolna ovlašćenja (u zakonu označeni terminom "organi uprave"), a definiše se i pojam građanina čija prava štiti Zaštitnik građana.

U članu 1. stav 1. Nacrta zakona preuzeta je odredba člana. 138. stav 1. Ustava Republike Srbije, u kojoj je propisano da se ustanovljava Zaštitnik građana kao nezavisan državni organ koji je ovlašćen da štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Pored toga, u stavu 2. ovog člana Nacrta zakona, sadržana je formulacija, opšteg karaktera, koja se odnosi na ovlašćenje Zaštitnika građana. U stavu 3. istog člana Nacrta zakona preuzeta je dosadašnja odredba, kojom je određen najširi krug lica čija se prava štite, tako da se pojmom "građanin" obuhvataju sva fizička i pravna lica, bez obzira na njihovo državljanstvo, ako su subjekti postupaka pred kontrolisanim organima. Odredbom stava 4. uređena je upotreba rodno osetljivog jezika u ovom zakonu.

U članu 2. Nacrta zakona uređen je pravni položaj Zaštitnika građana u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom i određen pravni okvir u obavljanju poslova u nadležnosti Zaštitnika građana. U stavu 4. istog člana sadržana je odredba člana 138. stav 4. Ustava, u kojoj se navodi da "Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini".

U članu 3. Nacrta zakona uređeno je pitanje korišćenja naziva i isticanja obeležja Zaštitnika građana, te je izričito propisano da drugi organi, tela, udruženja, prava i fizička lica ne mogu nositi naziv niti isticati obeležja Zaštitnika građana. U odnosu na odredbe postojećeg zakona, ovom odredbom se nastoji sprečiti zabuna koja može nastati u pogledu pravnog položaja, nadležnosti i odnosa Zaštitnika građana sa drugim ombudsmanskim institucijama ili institucijama sa ombudsmanskim elementima. Pored toga, ovom odredbom se prihvataju primedbe i predlozi Zaštitnika građana izneti u redovnim godišnjim izveštajima u cilju sprečavanja uočenih zloupotreba sa korišćenjem naziva ove institucije.

U članu 4. Nacrta zakona određeno je da je sedište Zaštitnika građana u Beogradu i propisano da Zaštitnik građana može obrazovati kancelarije van svog sedišta. Pored toga, propisano je da se obavljanje poslova u kancelarijama van sedišta uređuje opštim aktom o organizaciji i radu stručne službe Zaštitnika građana.

II.         Izbor i prestanak funkcije (čl. 5-18)

U drugoj glavi Nacrta uređena su pravila postupka izbora Zaštitnika građana, određeno je kojim aktom, odnosno na koji način se pokreće postupak izbora, određeni su uslovi za izbor Zaštitnika građana i ovlašćeni predlagači kandidata, predviđena obaveza nadležnog skupštinskog odbora da obavi razgovor sa predloženim kandidatima, utvrđena dužina mandata Zaštitnika građana i druga pitanja od značaja za izbor Zaštitnika građana. Pored toga, izvršena je distinkcija između izbora Zaštitnika građana, mandata Zaštitnika građana i stupanja na dužnost Zaštitnika građana. Takođe, propisani su uslovi i osnovi, način i postupak prestanka funkcije Zaštitnika građana. U ovom delu zakonskog teksta propisana su pravila izbora i prestanka funkcije zamenika Zaštitnika građana. Takođe, utvrđen je broj zamenika Zaštitnika građana i u svrhe prenošenja ovlašćenja zamenicima Zaštitnika građana izričito određena specijalizacija za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.

U članu 5. stav 1. Nacrta zakona razrađena je odredba člana 138.stav 3. Ustava, te je propisano da Narodna skupština bira Zaštitnika građana većinom glasova svih narodnih poslanika na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja. Ovlašćeni predlagači kandidata za Zaštitnika građana su poslaničke grupe. Predlog za izbor Zaštitnika građana utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova nadležnog odbora. U odnosu na postojeće rešenje u Zakonu o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07), predložen je za trećinu duži mandat Zaštitniku građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na funkciju Zaštitnika građana. Imajući u vidu specifična ustavna ovlašćenja Zaštitnika građana, dužinu mandata drugih nezavisnih državnih organa koje bira i razrešava Narodna skupština i koji za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, kao i dužinu mandata drugih inokosnih i kolektivnih državnih organa, to je u Nacrtu zakona određeno da mandat Zaštitnika građana bude sedam godina. Predloženim sedmogodišnjim mandatom obezbeđuje se zaokružen i dovoljan vremenski period kako bi izabrani Zaštitnik građana efektivno ostvario funkciju Zaštitnika građana. S obzirom na to da je Nacrtom zakona, u odnosu na postojeće zakonskog rešenje, propisano za trećinu vremena duže trajanje mandata Zaštitnika građana, to ovlašćeni predlagač nalazi da nije celishodno i primereno da Zaštitnik građana ima pravo reizbora. Konačno, predloženo zakonsko rešenje dužine mandata Zaštitnika građana kreće se u okvirima načela iz tačke 11. Principa zaštite i unapređenja institucije ombudsmana Evropske komisije za demokratiju putem prava (tzv. Venecijanski principi), u kojoj se navodi: "Mandat ombudsmana je duži od mandata organa koji ga imenuje. Poželjno je da se broj mandata ograniči na jedan, bez mogućnosti ponovnog izbora; u svakom slučaju, mandat ombudsmana može biti obnovljen samo jednom. Poželjno je da jedan mandat ne traje kraće od sedam godina".

Dalje, u odnosu na postojeće odredbe Zakona o Zaštitniku građana, koje ne sadrže pravila o načinu pokretanja postupka izbora Zaštitnika građana, u članu 5. Nacrta zakona predviđeno je da se postupak izbora Zaštitnika građana pokreće dostavljanjem poziva nadležnog odbora poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini. Pored toga, u stavu 6. istog člana Nacrta zakona propisana je obaveza odbora da, pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika građana, obavi razgovor sa kandidatima i omogući im da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika građana. S obzirom na to da prema postojećem zakonskom rešenju obavljanje razgovora sa kandidatima predstavlja samo mogućnost, predloženo zakonsko rešenje obezbeđuje veći stepen javnosti u postupku odlučivanja o predloženim kandidatima za Zaštitnika građana, što je u skladu s tačkom 7. Venecijanskih principa. Konačno, u članu 5. Nacrta zakona, u odnosu na postojeće zakonsko rešenje, dodatno su uređene situacije vezane za izbor Zaštitnika građana. Tako je predviđeno da se postupak izbora novog Zaštitnika građana u slučajevima prestanka funkcije Zaštitnika građana pre isteka mandata, pokreće najkasnije 30 dana od prestanka funkcije u tim slučajevima. Po prvi put se predlaže uvođenje obaveze odbora da kandidata za novog Zaštitnika građana predloži najkasnije 60 dana pre isteka mandata aktuelnog Zaštitnika građana, odnosno u roku od 90 dana od dana donošenje odluke o njegovom razrešenju, odnosno utvrđivanju dana prestanka funkcije. Novina je, takođe, i propisivanje roka od 15 dana za pokretanje novog postupka izbora u slučaju da Narodna skupština ne usvoji predlog odbora, odnosno ne izabere predloženog kandidata za Zaštitnika građana.

U članu 6. Nacrta zakona propisani su uslovi za izbor Zaštitnika građana. U preporuci iz tačke 8. Venecijanskih principa se navodi: "Kriterijumi za imenovanje ombudsmana su dovoljno široki da podstaknu uključivanje većeg broja odgovarajućih kandidata. Osnovni kriterijumi su visoki moralni karakter, integritet i odgovarajuća profesionalna stručnost i iskustvo, uključujući i stručnost i iskustvo u oblasti ljudskih prava". U odnosu na postojeći zakon, u Nacrtu zakona normirano je opredeljenje da se za Zaštitnika građana može izabrati lice koje ne mora nužno da ima iskustva na pravnim poslovima, već iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana. Svi ostali uslovi za izbor koji su propisani u postojećem zakonu, predviđeni su u i Nacrtu zakona, i obezbeđuju dovoljno široke kriterijume koji mogu podstaći veći broj odgovarajućih kandidata.

U članu 7. Nacrta zakona predviđeno je da Zaštitnik građana ima četiri zamenika koja pomažu Zaštitniku građana u obavljanju poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, a u okviru ovlašćenja koja im Zaštitnik građana prenese. Zaštitnik građana posebno određuje zamenika koji će ga zamenjivati u slučaju odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju.

U Nacrtu zakona je zadržano postojeće zakonsko rešenje prema kojem će se prilikom prenošenja ovlašćenja zamenicima Zaštitnika građana, posebno voditi računa da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana (zaštita prava lica lišenih slobode, ravnopravnost polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom). Iako postojeće zakonsko rešenje, kao i zakonska formulacija iz Nacrta zakona, ne sprečava da se odgovarajućim podzakonskim aktom Zaštitnika građana izvrši specijalizacija i prema drugim oblastima iz nadležnosti Zaštitnika građana, Nacrt zakona izričito predviđa da jedan od zamenika Zaštitnika građana koji je ovlašćen da se stara o zaštiti prava lica lišenih slobode, pomaže Zaštitniku građana u poslovima Nacionalnog preventivnog mehanizma za zaštitu od torture; da zamenik Zaštitnika građana, koji je ovlašćen da se stara o zaštiti prava osoba sa invaliditetom, pomaže Zaštitniku građana u poslovima Nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, i da Zaštitnik građana određuje zamenika koji mu pomaže u poslovima Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima. Razlog izričitog i posebnog zakonskog navođenja poslova Nacionalnog preventivnog mehanizma za zaštitu torture od strane Zaštitnika građana, proizlazi iz pravno-političke potrebe da se posebno naglasi položaj i ovlašćenje Zaštitnika građana koje proizlazi iz Zakona o dopuni Zakona o ratifikaciji Okvirnog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, nečovečnih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 7/11). Pored toga, pripisivanja ovih poslova grupi poslova koja se odnose na zaštitu prava lica lišenih slobode, nalazi se u njihovom pretežnom funkcionalnom preklapanju i bliskosti.

Takođe, u pogledu posebnog zakonskog opredeljenja zamenika Zaštitnika građana koji će pomagati Zaštitniku građana u obavljanju poslova Nacionalnog nezavisnog mehanizma za sprovođenje Zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 42/09), odredbama člana 33. Zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, propisano je da će države ugovornice, u skladu sa svojim pravnim i upravnim sistemima, održavati, jačati, odrediti ili uspostaviti okvir, uključujući i jedan ili više nezavisnih mehanizama, po potrebi, za unapređivanje, zaštitu i praćenje primene ove Konvencije. Pri određivanju ili uspostavljanju takvog mehanizma, države strane ugovornice će uzeti u obzir načela koja se odnose na status i funkcionisanje nacionalnih institucija za zaštitu i unapređivanje ljudskih prava. Pored toga, Akcionim planom za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020 do 2024. godine, pod tačkom 3.1.2.1. predviđeno je: "Osnivanje i izgradnja nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom pri Zaštitniku građana, u skladu sa članom 33. Konvencije".

U pogledu posebnog zakonskog opredeljenja zamenika Zaštitnika građana koji treba da pomaže Zaštitniku građana na obavljanju poslova Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, odredbama člana 29. Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, propisano je da svaka strana ugovornica treba da razmotri mogućnost imenovanja nacionalnih izvestilaca ili drugih mehanizama za nadgledanje aktivnosti državnih institucija u borbi protiv trgovine ljudima i primene zahteva koje postavlja nacionalno zakonodavstvo. Takođe, revidiranim Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24 iz jula meseca 2020. godine pod tačkom 6.2 "Borba protiv organizovanog kriminala", utvrđena je sledeća aktivnosti: "imenovanje nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima u instituciji Zaštitnika građana", a kao pokazatelj rezultata se navodi: "Usvojen Zakon o Zaštitniku građana. Uspostavljeni kapaciteti Kancelarije Zaštitnika građana za nezavisno nadgledanje u borbi protiv trgovine ljudima, posebno sa fokusom na prava žrtava trgovine ljudima i zaštitu ljudskih prava".

Nacrtom se predlaže da se trajanje mandata i uslovi za izbor zamenika Zaštitnika građana izjednače sa mandatom i uslovima za izbor Zaštitnika građana, imajući u vidu da se na njih prenose ovlašćenja samog Zaštitnika građana, kao i mogućnost da jedan od zamenika preuzme dužnosti Zaštitnika građana u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti za obavljanje dužnosti. Stoga, predlaže se da se i zamenici biraju na sedam, umesto dosadašnjih pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora, da budu diplomirani pravnici, što trenutno nije uslov, te da imaju desetogodišnje, umesto trenutnog petogodišnjeg iskustva u oblasti koja je od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.

U članu 8. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana i njegovi zamenici, pre stupanja na dužnost polažu zakletvu. Zakonom je posebno propisan tekst zakletve, koji odgovara tekstu dosadašnje zakletve. Zaštitnik građana polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom, dok zamenici Zaštitnika građana zakletvu polažu pred predsednikom Narodne skupštine.

U članu 9. Nacrta Zakona propisano je da mandat Zaštitnika građana počinje da teče danom polaganja zakletve. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, u Nacrtu zakona se čini distinkcija između izbora Zaštitnika građana, trenutka započinjanja mandata Zaštitnika građana i trenutka stupanja na dužnost. Naime, činjenica izbora Zaštitnika građana nije dovoljna kako bi sedmogodišnji mandat počeo da teče, već je potrebno i da izabrani kandidat položi zakletvu. Nakon što izabrani kandidat položi zakletvu, počinje da teče rok od 30 dana da izabrano lice stupi na dužnost. U slučaju da izabrani kandidat koji je položio zakletvu bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od dana polaganja zakletve, to će biti osnov za razrešenje Zaštitnika građana, shodno članu 15. Nacrta zakona, a potom, i osnov za pokretanje postupka za izbor novog Zaštitnika građana u roku od 30 dana od razrešenja, shodno članu 5. Nacrta zakona.

U članu 10. Nacrta zakona propisana su pravila koja se odnose na nespojivost funkcije Zaštitnika građana i zamenika Zaštitnika građana sa drugim javnim funkcijama i profesionalnim delatnostima. Propisano je da Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih stranaka. Takođe je propisano da se na Zaštitnika građana i zamenike Zaštitnika građana u celosti primenjuju pravila zakona koji uređuje sprečavanje sukoba interesa.

U članu 11. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana i njegovi zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici, te da o ukidanju imuniteta odlučuje Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 138. stav 5. Ustava.

U članu 12. Nacrta zakona propisana je zabrana davanja izjava političke prirode koja izlaze iz okvira vršenja nadležnosti Zaštitnika građana. S obzirom na mogućnost različitih pojmovnog određenja termina "političko", a kako ova zabrana predstavlja osnov za razrešenje, shodno članu 14. Nacrta zakona, to je, u odnosu na postojeći zakon, u Nacrtu zakona bliže određeno koje bi se izjave mogle posmatrati u kontekstu ove zabrane, tako da je težište stavljeno na davanje izjava koje se ne mogu povezati sa konkretnim slučajem vršenja nadležnosti Zaštitnika građana. U tački 9. Venecijanskih principa između ostalog se navodi: "Tokom svog mandata, ombudsman ne učestvuje u političkim, administrativnim ili profesionalnim aktivnostima koje nisu u skladu sa njegovom ili njenom nezavisnošću ili nepristrasnošću".

U članu 13. Nacrta zakona propisani su slučajevi u kojima Zaštitniku građana može prestati funkcija, koji su usklađeni sa osnovima za prestanak mandata narodnog poslanika, s obzirom na to da, prema Ustavu, Zaštitnik građana uživa imunitet narodnog poslanika. U tom smislu se predlaže da, za razliku od dosadašnjeg rešenja prema kojem je osuda za krivično delo koje Zaštitnika građana čini nepodobnim za obavljanje ove funkcije osnov za njegovo razrešenje, pravnosnažna sudska osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci predstavlja osnov obaveznog prestanka mandata Zaštitnika građana, kao što je to slučaj sa narodnim poslanicima u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", br. 35/00, 57/03 - odluka US, 72/03 - dr. zakon, 18/04, 85/05 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon, 104/09 - dr. zakon, 28/11 - odluka US, 36/11, 12/20 i 68/20),

Novinu predstavlja i pravilo da ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju, on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran. Imajući u vidu ustavni položaj Zaštitnika građana, propisanu nadležnost i ovlašćenja, to se Nacrtom zakona iz razloga celishodnosti nastoji omogućiti Zaštitniku građana da ostvari svoju funkciju za mandatni period na koji je izabran, te da sticanje uslova za starosnu penziju neće biti pravna prepreka za ostvarivanje funkcije Zaštitnika građana. Pored toga, predložena zakonska odredba nije prepreka za ostvarivanje stečenog prava na starosnu penziju.

U članu 14. Nacrta zakona propisani su i precizirani osnovi, način i postupak razrešenja Zaštitnika građana i zamenika Zaštitnika građana (ako nestručno ili nesavesno obavlja funkciju; ako bude izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju; ako započne da obavlja dužnosti, radnje ili profesionalne dužnosti bez saglasnosti državnog organa nadležnog za odlučivanje o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija; ako bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od 30 dana od polaganja zakletve; i ako daje izjave političke prirode koje izlaze izvan okvira nadležnosti Zaštitnika građana). U odnosu na trenutno važeće osnove, razlika je, uz pomenuto izuzimanje osude zbog krivičnog dela koje Zaštitnika građana čini nedostojnim za obavljanje funkcije, i u tome što se mogućnost razrešenja predviđa u slučaju da, nakon polaganja zakletve, Zaštitnik građana ne preuzme dužnost u roku od 30 dana (prema članu 8. stav 2. trenutno važećeg zakona, ovaj slučaj se tumačio kao da Zaštitnik građana nije ni bio izabran, pri čemu je navedeni stav u kontradikciji sa stavom 1. istog člana kojim je propisano da se smatra da je Zaštitnik građana stupio na dužnost momentom polaganja zakletve), kao i u slučaju davanja izjava političke prirode suprotno zabrani iz člana 12. Nacrta. Novinu predstavlja i to što se Zaštitniku građana mora omogućiti da se, osim na sednici Narodne skupštine, kako je to propisano trenutno važećim zakonom, obrati i na sednici odbora na kojoj se razmatra predlog za njegovo razrešenje.

U članu 15. Nacrta zakona propisani su osnovi, način i postupak donošenja odluke o suspenziji Zaštitnika građana i zamenika Zaštitnika građana. Kao novina u Nacrtu zakona predloženo je propisivanje još jedne mere obezbeđenja prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pored mere pritvora, kao osnova za suspenziju Zaštitnika građana ili zamenika Zaštitnika građana. Predlaže se, dakle, da određivanje mere zabrane napuštanja stana iz člana 208. Krivičnog zakonika. Opredeljenje je da se kao osnova za fakultativnu suspenziju Zaštitnika građana ili zamenika Zaštitnika građana propišu dve krivično-procesne mere koje dovode do faktičke nemogućnosti Zaštitnika građana da obavlja svoju funkciju.

U članu 16. Nacrta zakona propisano je da je Narodna skupština, u svim slučajevima prestanka funkcije Zaštitnika građana osim isteka mandata i razrešenja, u obavezi da donese odluku kojom će utvrditi dan prestanka funkcije. Pravni i praktični značaj ove odluke, osim nastupanja pravnih posledica prestanka funkcije, treba posmatrati i u kontekstu izbora novog Zaštitnika građana, s obzirom na to da se u odnosu na dan donošenja te odluke računa rok iz člana 5. Nacrta za pokretanje postupka izbora novog Zaštitnika građana. Donošenje ovakve odluke u slučaju isteka mandata nije neophodno (iako je predviđeno važećim zakonom) s obzirom na to da se postupak izbora novog Zaštitnika građana pokreće nezavisno od te odluke, odnosno najkasnije 180 dana pre isteka mandata aktuelnog Zaštitnika građana, kako je to propisano trenutno važećim zakonom i predviđeno članom 5. Nacrta zakona.

U članu 17. Nacrta zakona preuzeta je postojeća zakonska odredba, te je propisano da se odredbe o prestanku funkcije Zaštitnika građana primenjuju i na zamenike Zaštitnika građana, sa dodatkom da je i Zaštitnik građana ovlašćen da podnese predlog za razrešenje zamenika Zaštitnika građana.

U članu 18. Nacrta zakona propisano je da, kada Zaštitniku građana shodno članu 13. Nacrta zakona prestane funkcija, to će funkciju Zaštitnika građana obavljati zamenik koga je Zaštitnik građana odredio da zamenjuje u smislu člana 7. Nacrta zakona.

III.        Nadležnost (čl. 19-26)

U trećoj glavi Nacrta zakona propisana je nadležnost i određena su ovlašćenja Zaštitnika građana.

U članu 19. Nacrta zakona razrađena je ustavom propisana nadležnost Zaštitnika građana (član 138. stav 1. Ustava). U članu 19. stav 1. Nacrta zakona propisano je: "Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, radi utvrđivanja da li je njihovim aktima, radnjama ili nečinjenjem došlo do kršenja prava građana zajemčenih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonima, drugim propisima i opštim aktima Republike Srbije". Članom 19. stav 2. precizirano je da Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narode skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, kako je to propisano članom 138. stav 2. Ustava, kao ni rad drugih državnih organa koji ne spadaju u krug kontrolisanih institucija definisanih članom 138. stav 1. Ustava.

U članu 20. Nacrta zakona propisano je ovlašćenje Zaštitnika građana, koje se odnosi na pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti, u skladu sa odredbom člana 107. stav 2. Ustava - Zaštitnik građana kao ovlašćeni predlagač zakona. Pored toga, propisano je da je Zaštitnik građana ovlašćen da podnese inicijativu Narodnoj skupštini, Vladi i organu uprave za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata zbog postojanja nedostataka u propisima koji u primeni dovode po povrede prava građana. Takođe, Zaštitnik građana u postupku vršenje kontrolne funkcije može uočiti potrebu da se određeno pitanje normativno uredi kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.

Za razliku od postojećeg zakona, Nacrtom zakona se Zaštitnik građana ovlašćuje da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno "organima uprave", čime se omogućava normativna inicijativa Zaštitnika građana u pogledu brojnih propisa koje donose sami organi uprave. Takođe, u odnosu na postojeći zakon, Nacrt zakona izričito propisuje rok u kojem su Narodna skupština, Vlada i organi upravi dužni da razmotre inicijativu koju je podneo Zaštitnik građana i da o tome dostave obaveštenje Zaštitniku građana najkasnije 60 dana od podnošenja inicijative, čime se nastoji unaprediti efektivnost u vršenju ovog ovlašćenja Zaštitnika građana.

U članu 21. Nacrta Zakona propisano je ovlašćenje Zaštitnika građana da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Narodnoj skupštini, Vladi i organu uprave na predloge zakona, drugih propisa i opštih akata. Pored propisanih ovlašćenja predlaganja zakona iz svoje nadležnosti, kao i ovlašćenja normativne inicijative u slučaju povrede prava građana zbog nedostataka u propisima, Nacrt zakon predviđa i ovlašćenje preventivnog karaktera, koje se ogleda u obavezi pomenutih državnih organa i organa državne uprave, da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasni i iznese svoje mišljenje. Nacrt zakona ovo ovlašćenje Zaštitnika građana vezuje za postojanje okolnosti, koju se državni organi i organi državne uprave dužni da utvrde u svakom konkretnom slučaju pripreme propisa, a koja je formulisana na sledeći način: "ako se njima uređuju pitanja od značaja za zaštitu prava građana". Ostavljeno je na ocenu subjekta koji propis priprema da oceni da li se propisom, "uređuje neko pitanje od značaja za zaštitu prava građana". Ipak, i Zaštitnik građana po sopstvenoj inicijativi, pošto sazna za postupak pripreme propisa, može zatražiti od subjekta koji priprema propis, da dostavi tekst propisa na mišljenje. Nacrtom zakona je propisano da se predlozi propisa dostavljaju Zaštitniku građana blagovremeno. Izostavljeno je izričito propisivanje roka za dostavljanje predloga propisa na mišljenje. Ovo stoga što u postupku pripreme propisa često nije ni moguće predvideti konkretne rokove za postupanje, izuzev kada se kao ovlašćeni predlagač zakona i podzakonskih akata pojavljuje Vlada. Blagovremenost upućuje na to, da subjekt koji priprema propis treba da ostavi dovoljno vremena kako bi Zaštitniku građana bio u mogućnosti da sagleda predložena normativno-pravna rešenja i iznese svoj stav i mišljenje. Zakonska je pretpostavka da nije bilo primedaba na dostavljen predlog propisa u slučaju da Zaštitnik građana ne dostavi pismeno mišljenje.

U članu 22. Nacrta zakona propisano je ovlašćenje ustavnosudske inicijative kontrole propisa, odnosno ovlašćenje Zaštitnika građana da pokrene postupak pred Ustavim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata.

U članu 23. Nacrta zakona propisano je ovlašćenje Zaštitnika građana da pismeno preporuči razrešenje funkcionera, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave. Nacrtom zakona propisano je da je Zaštitnik građana ovlašćen da pismeno preporuči razrešenje funkcionera, odnosno inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je povredio prava građana ili načinio propust kojim je građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta ako povredu ili propust odbija ili propušta da otkloni po preporuci Zaštitnika građana ili ako ne izvrši drugu zakonom predviđenu obavezu u postupku koji vodi Zaštitnik građana. Nacrtom zakona izričito je predviđeno da Zaštitnik građana pismenim putem preporučuje razrešenje funkcionera odnosnoj inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog. U odnosu na postojeći zakon, izostavljena je reč "javno" koja se odnosi na način na koji će Zaštitnik građana "preporučiti razrešenje….odnosno inicirati pokretanje disciplinskog postupka…". Predložena promena ne podrazumeva da javnost neće biti upoznata sa okolnošću da je Zaštitnik građana preporučio razrešenje funkcionera ili pak inicirao disciplinski postupak protiv zaposlenog. Naprotiv, intencija je da naglasi da preporuka za razrešenje ili inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka mora biti sačinjena u pismenom obliku, dok se u pogledu ostvarenja javnosti primenjuju, pored ostalog, odredbe člana 37. st. 1. i 7. Nacrta zakona. Takođe, odredba da se preporuka za razrešenje ili inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka daju pismenim putem daje veću formalnu obaveznost postupanja Zaštitnika građana u ovim slučajevima, te se navedenom odredbom sprečavaju eventualne negativne posledice nedoslednosti u sprovođenju ovih aktivnosti Zaštitnika građana kada bi se iste samo usmenim putem vršile, što neadekvatno omogućuje trenutno važeća zakonska norma.

Predlaže se i odredba prema kojoj je Zaštitnik građana, kao i prema trenutno važećem zakonu, ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka, ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela.

U članu 24. Nacrta zakona predviđena je obaveza saradnje organa uprave sa Zaštitnikom građana. U ovoj odredbi je propisana obaveza organa uprave da omoguće Zaštitniku građana pristup prostorijama i svim podacima koji su u posedu organa uprave, a koji su od značaja za postupak koji vodi Zaštitnik građana, odnosno koji su od značaja za ostvarenje preventivnog delovanja Zaštitnika građana, bez obzira na stepen tajnosti podataka, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom. Pored toga, Nacrtom zakona je izričito propisano ovlašćenje obavljanja razgovora sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi. I pored toga što je posebnim zakonom koji uređuje tajnost podataka, propisana dužnost čuvanja tajnih podataka, a odavanje tajnih podataka posebno inkriminisano krivičnim zakonodavstvom, Nacrtom zakona se posebno normativno naglašava da su Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana dužni da i nakon prestanka funkcije čuvaju kao tajnu, podatke do kojih dođu u vršenju svoje funkcije, kao i da se ova obaveza odnosi i na zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika građana.

U članu 25. Nacrta zakona sadržana su i razrađena ovlašćenja Zaštitnika građana u vršenju kontrole organa uprave. Zaštitnik građana ovlašćen je da bez prethodne najave, nadzora i ometanja pregleda mesta u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja i mesta gde su smeštene ili borave grupe čija prava štiti, a posebno mesta pod kontrolom policije i Vojske Srbije, pritvorske jedinice, zavode za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijske ustanove, prihvatilišta za strance i centre za azil. Pored toga, a za razliku od postojećeg zakona, Nacrtom su posebno normirana mesta u kojima se ne nalaze lica lišena slobode ili kojima je sloboda kretanja ograničena. Naime, Nacrtom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave, nadzora i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima. Sa licima koja zatekne na svim gore-pomenutim mestima, Zaštitnik građana je ovlašćen da obavi razgovor nasamo i bez ikakvog nadzora, da pregleda instalacije i drugu opremu i da pristupi svakom dokumentu i podatku u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka. Nacrtom zakona se posebno i izričito predviđa dužnost svakog lica da omogući vršenje pomenutih kontrolnih ovlašćenja Zaštitnika građana, dok su nadležni organi dužni da pruže pomoć Zaštitniku građana u slučaju da u vršenju navedenih ovlašćenja naiđe na bilo kakve prepreke ili poteškoće.

U članu 26. Nacrta zakona propisana je dužnost predsednika Republike, predsednika Vlade, predsednika Narodne skupštine predsednika Ustavnog suda i funkcionera u organima uprave da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev u roku od 15 dana.

IV.        Postupak (čl. 27-38)

U četvrtoj glavi uređena su pravila postupka pred Zaštitnikom građana u vršenju kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa uprave. U odnosu na postojeći zakon, Nacrtom zakona se predlaže odgovarajuća pravno-terminološka standardizacija pravila postupka koji sprovodi Zaštitnik građana. Iako se u Nacrtu zakona uvode i upotrebljavaju određeni procesni termini prisutni u terminologiji opšteg upravnog postupka ("skraćeni postupak", "ispitni postupak"), ili se propisuju određeni rokovi za postupanje i okončanje postupka i dr, predloženim odredbama se ne ugrožava specifično ombudsmansko obeležje Zaštitnika građana kao državnog organa koji vrši tzv. vanpravnu kontrolu uprave, te postupak pred Zaštitnikom građana i dalje ostaje specifičan zakonom propisan postupak vanpravnog karaktera. Predložena procesna terminologija i arhitektonika postupka ne predstavlja uspostavljanje posebnog upravnog postupka. Predložena procesna pravila ne mogu i ne treba da dovedu do shodne primene pravila opšteg upravnog postupka. Pomenute procesno i terminološke intervencije isključivo imaju za svrhu da obezbede veću procesnu predvidivost u postupanju Zaštitnika građana, što će koristiti ne samo Zaštitniku građana, već će obezbediti veći stepen procesne predvidivosti građanima kada se pritužbom obrate Zaštitniku građana.

U članu 27. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi ili po sopstvenoj inicijativi. Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svog nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja ljudskih i manjinskih sloboda i prava. Nacrtom zakona se naglašava i specifična uloga medijatora koju Zaštitnik građana ima u postupku vršenja kontrole. Na ovaj način Zaštitnik građana aktivnim posredničkim delovanjem između organa uprave i građana nastoji da najefikasnije i najdelotvornije otkloni povredu ili ugrožavanje prava građana i otkloni ili spreči nastupanje materijalne ili druge štete.

U članu 28. Nacrta zakona navode se lica koja su ovlašćena za podnošenje pritužbe Zaštitniku građana. Pritužbu može podneti svako fizičko i pravno lice, domaće i strano. Za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, kao i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta (što je novina u odnosu na postojeće zakonsko rešenje) uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od deset godina. Pored toga, dete koje je navršilo deset godina života može samostalno podneti pritužbu. Za pravno lice pritužbu podnosi lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica.

Zakonom je propisano da se pritužba podnosi ako podnosilac pritužbe smatra da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda. Takođe, zakonom je izričito propisano da niko ne može biti sprečen u podnošenju pritužbe Zaštitniku građana ili zbog nje stavljen u nepovoljniji položaj. Zakon uslovljava ostvarivanje prava na pokretanje postupka pritužbom prethodnim pokušajem zaštite prava lica u odgovarajućem pravnom postupku pred nadležnim organom uprave, ako je takav postupak predviđen, te će u slučaju da nisu iscrpljena sva pravna sredstva pred nadležnim organima uprave uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka.

U odnosu na trenutno važeći zakon, Nacrt zakona sadrži bitnu novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe da, pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku. Naime, prema važećem zakonu, Zaštitnik građana, po pravilu, ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, koji mogu da traju jako dugo i na koje, prema Ustavu, Zaštitnik građana ne može da utiče. Stoga se Nacrtom zakona predlaže da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnosi samo na postupke pred organima, organizacijama i dr. koje Zaštitnik građana može da kontroliše.

Ipak, zakonom je predviđen i izuzetak od pravila iscrpljenja svih pravnih sredstava pred organima uprave, koji se odnosi na okolnost da bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave. Pored toga, pravilo je da Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama. Međutim, ako nakon uvida u sadržaj anonimne pritužbe nađe da ima osnova za vođenje postupka, Zaštitnik građana može da postupak pokrene po sopstvenoj inicijativi.

U članu 29. Nacrta zakona propisano je da se pritužba podnosi u pismenoj formi ili se podnosi usmeno na zapisnik. Na podnošenje pritužbe ne plaća se nikakva taksa i druga naknada. U Nacrtu zakona predviđen je duži rok u odnosu na postojeći zakon za podnošenje pritužbe, najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.

U članu 30. Nacrta zakona propisana je sadržina pritužbe. Postoji dužnost stručnih lica u službi Zaštitnika građana, da na zahtev podnosioca pritužbe pruže stručnu pomoć u sastavljanju pritužbe, bez naknade, dok je propisana zakonska dužnost pružanja pomoći detetu u sastavljanju pritužbe, iako dete stručnu pomoć nije zahtevalo, što je novina u odnosu na postojeći zakon. U pogledu lica lišenih sloboda, zadržava se postojeće zakonsko rešenje prema kojem ova lica imaju pravo da pritužbu podnesu u zapečaćenoj koverti, dok su ustanove u kojima se nalaze lica lišena slobode dužne da na vidan i javan način obezbede odgovarajuće koverte, o čemu se staraju uprave ovih ustanova i ministarstvo nadležno za poslove pravde.

U članu 31. Nacrta zakona predviđeno je da je Zaštitnik građana dužan da po pritužbi postupi roku od 15 dana od prijema pritužbe. Postupajući po pritužbi, Zaštitnik građana može pritužbu odbaciti, odlučiti u skraćenom postupku ili pokrenuti ispitni postupak. Nacrtom zakona je predviđena procesna mogućnost produženja ispitnog postupka ako to nalaže složenost činjeničnog stanja, brojnost podataka ili ponašanje stranaka. O produženju ispitnog postupka Zaštitnik građana obaveštava podnosioca pritužbe.

U članu 32. Nacrta zakona propisani su osnovi za odbacivanje pritužbe, te je predviđeno da Zaštitnik građana zaključkom odbacuje pritužbu u sledećim slučajevima: ako predmet pritužbe nije u nadležnosti Zaštitnika građana; ako je pritužba podneta posle isteka roka iz člana 29. stav 2. Zakona; ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava pred organima uprave, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 7. zakona; ako je pritužba anonimna, osim ako nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 9. zakona; ako je pritužba uvredljiva ili predstavlja zloupotrebu prava; ako je o osnovanosti pritužbe već odlučivano; ako pritužba ne sadrži podatke koji su potrebni za postupanje, a podnosilac ne otkloni nedostatke u naknadnom roku od pet radnih dana određenom za dopunu pritužbe, niti se obrati stručnoj službi Zaštitnika građana radi pomoći u otklanjanju nedostataka. Pritužba ne može biti odbačena zbog neurednosti u slučaju kada je podnosilac pritužbe dete, što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon. Zaključak o odbacivanju pritužbe mora biti obrazložen i dostavlja se podnosiocu pritužbe. Novinu predstavlja i rešenje iz člana 32. stav 4. Nacrta zakona, prema kojem se, ako Zaštitnik građana nije nadležan da postupa po pritužbi, u zaključak unosi pouka o tome kome treba uputiti pritužbu, ili drugo pravno sredstvo, osim ako Zaštitnik građana dostavlja pritužbu pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu ili lokalnom ombudsmanu.

U članu 33. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana može odlučiti u skraćenom postupku ili pokrenuti ispitni postupak iako je pritužba podneta posle isteka roka za njeno podnošenje, ako smatra da je podnosilac pritužbe propustio rok iz opravdanih razloga ili da je slučaj toliko značaja da postupak treba voditi.

S obzirom na specifično ombudsmansko obeležje Zaštitnika građana koji vrši tzv. vanpravnu kontrolu uprave, opredeljenje u Nacrtu zakona je da se upotrebi termin "izveštaj o slučaju" kao termin koji se odomaćio u višegodišnjoj praksi Zaštitnika građana i koji na pravi način odražava suštinsku prirodu i funkciju Zaštitnika građana u kontroli uprave. U pomenutom članu Nacrta zakona propisano je da će Zaštitnik građana odlučiti u skraćenom postupku, bez dostavljanja pritužbe na izjašnjenje organu uprave, ako činjenično stanje može da se utvrdi iz same pritužbe. U tom slučaju Zaštitnik građana izrađuje izveštaj o slučaju. U slučaju da Zaštitnik građana ne odbaci pritužbu ili ne odluči u skraćenom postupku, donosi se zaključak kojim se pokreće ispitni postupak.

U članu 34. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana dostavlja podnosiocu pritužbe i organu uprave, zaključak o pokretanju ispitnog postupka, sa zahtevom organu uprave da se izjasni o pritužbi i dostavi potrebna obaveštenja i dokumente u roku koji Zaštitnik građana odredi a koji ne može biti duži od 15 dana. Ipak, zakon predviđa izuzetak od ovog pravila, da u izuzetno složenim situacijama, na obrazloženi predlog organa uprave, Zaštitnik građana može produžiti ovaj rok najduže do 60 dana. Pored toga, Zaštitnik građana može u naročito opravdanim slučajevima organu uprave da ne otkrije identitet podnosioca pritužbe.

Za razliku od prethodno navedenih rešenja koja odgovaraju rešenjima iz postojećeg zakona, član 34. Nacrta predviđa i obavezu organa uprave da, ako se u zakonom propisanom roku ne izjasni po zahtevu Zaštitnika građana o pritužbi, Zaštitnika građana bez odlaganja obavesti o razlozima za nepostupanje. Takođe, novina je i to što će o nepostupanju po zahtevu Zaštitnik građana obavestiti organ koji je neposredno nadređen organu uprave na koji se pritužba odnosi, Vladu, Narodnu skupštinu i javnost. Na izneti način se organima uprave ukazuje na to da ignorisanje zahteva Zaštitnika građana, iako neće i ne može biti pravno sankcionisano, ipak može imati određene posledice koje bi se mogle ogledati u eventualnoj političkoj odgovornosti, ili u osudi javnosti.

U članu 35. Nacrta zakona propisani su slučajevi u kojima Zaštitnik građana može zaključkom obustaviti ispitni postupak u zavisnosti od određenog ponašanja podnosioca pritužbe, i to: ako podnosilac pritužbe pismenim putem odustane od pritužbe; ako neopravdano ne učestvuje u ispitnom postupku; ako iz njegovih postupaka nedvosmisleno proizlazi da ne pokazuje interesovanje za dalji tok postupka. Zaključak o obustavljanju ispitnog postupka mora biti obrazložen i dostavljen podnosiocu pritužbe i organu uprave.

U članu 36. Nacrta zakona propisan je slučaj u kojem Zaštitnik građana može zaključkom obustaviti postupak u zavisnosti od određenog ponašanja organa uprave na koji se pritužba odnosi, i to ako organ uprave sam otkloni nedostatak na koji se pritužba odnosi, o čemu Zaštitnik građana treba da obavesti podnosioca pritužbe i organ uprave.

U članu 37. Nacrta zakona propisano je da će po okončanju ispitnog postupka Zaštitnik građana sačiniti pismeni izveštaj o slučaju koji će dostaviti nadležnom organu i podnosiocu pritužbe. Takođe, Zaštitnik građana će izveštaj o slučaju objaviti na svojoj veb prezentaciji, na uvid javnosti.

Ovlašćeni predlagač se opredelio da u Nacrtu zakona upotrebljava naziv koji se ustalio u dugogodišnjoj praksi Zaštitnika građana, te se akt kojim se okončava postupak kontrole Zaštitnika građana po pritužbi označava kao "izveštaj o slučaju". U Nacrtu zakona propisana je sadržina izveštaja o slučaju, te se navodi da se unosi preporuka o načinu na koji povreda prava može biti smanjena ili otklonjena, ako je to moguće. Organ uprave je dužan da postupi po navedenim preporukama koje u izveštaju o slučaju odredi Zaštitnik građana a koji ne može biti duži od 90 dana i da odmah po isteku roka obavesti Zaštitnika građana o tome kako je postupio po preporuci. Dalje, izveštaj o slučaju može da sadrži i preporuku koja se odnosi na normativno preuređenje određene oblati ili propisanih rešenja, i u takvim situacijama Zaštitnik građana u izveštaju o slučaju određuje rokove u kojima je organ uprave dužan da Zaštitnika građana obavesti o merama preduzetim na ispunjavanju ovakvih preporuka. Takođe, izveštaj o slučaju može da sadrži, u smislu člana 23. Nacrta zakona, preporuku za razrešenje funkcionera, odnosno inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave, u kom slučaju ona predstavlja sastavni deo izveštaja o slučaju. U slučaju da organ uprave ne postupi po preporukama u zadatim rokovima, ili samo delimično ispuni preporuke, kao i ako ne ispuni preporuku da se razreši funkcioner koji je odgovoran za povredu prava ili ako ne postupi po inicijativi da pokrene disciplinski postupak protiv zaposlenog u organu uprave koji je odgovoran za povredu prava, Zaštitnik građana o tome obaveštava neposredno nadređeni organ, Vladu, Narodnu skupštinu i javnost.

U članu 38. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i po sopstvenoj inicijativi, kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući izuzetno tu i anonimne pritužbe, oceni da je moguće da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih i manjinskih sloboda i prava. U tom slučaju, Zaštitnik građana shodno primenjuje odredbe kojima je uređen ispitni postupak.

V.         Izveštaj Narodnoj skupštini i saradnja Zaštitnika građana sa drugim organima (čl. 39-41)

Peta glava sadrži odredbe koje se odnose na obavezu Zaštitnika građana da Narodnoj skupštini podnosi redovne godišnje izveštaje o svom radu, kao i na saradnju Zaštitnika građana sa pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom i lokalnim ombudsmanima.

U članu 39. Nacrta zakona propisana je obavezna sadržina redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana. Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana sadrži: podatke o aktivnostima u prethodnoj godini, podatke o uočenim nedostacima u radu organa uprave, preporuke za pobošljanje prakse i normativnog uređenja pojedinačne oblasti, kao i predloge za unapređenje položaja građana u odnosu na organe uprave. Zaštitnik građana podnosi Narodnoj skupštini redovan godišnji izveštaj najkasnije do 15. marta naredne godine za prethodnu godinu i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na svojoj veb prezentaciji, o čemu obaveštava sredstva javnog informisanjanja. Zaštitnik građana je ovlašćen da u toku godine podnosi Narodnoj skupštini i posebne izvešptaje ako za to postoji potreba.

U čl. 40. i 41. Nacrta zakona izvršeno je, pre svega, terminološko usklađivanje sa Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu ("Službeni list APV", br. 37/14, 40/14 - ispravka i 54/14), kojom je ustanovljen Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kao i sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", broj 47/18), kojim je u jedinice lokalne samouprave, umesto lokalnog zaštitnika građana, uveden institut lokalnog ombudsmana.

Sledstveno navedenom, članom 40. je propisano da se odnosi Zaštitnika građana i pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana i lokalnih ombudsmana zasnivaju na međusobnoj saradnji, u okviru nadležnosti Zaštitnika građana.

Pored toga, propisano je da Zaštitnik građana sarađuje i sa nadležnim službama predsednika Republike, Narodne skupštine i Vlade, u cilju razmene informacija o uočenim problemima i pojavama u radu i postupanju organa uprave sa stanovišta zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih sloboda i prava.

U članu 41. Nacrta zakona propisano je postupanje Zaštitnika građana u postupku po pritužbi koja se odnosi na povredu ljudskog i manjinskog prava, učinjenog aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, a nije povređen Ustav, međunarodni ugovor o ljudskim ili manjinskim pravima ili republički propis, već je povrećen propis autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. U tom slučaju će Zaštitnik građana bez odlaganja dostaviti protužbu pojkrajinskom zaštitniku građana, odnosno lokalnom ombudsmanu. S druge strane, ako pokrajinski zaštitnik građana ili lokalni ombudsman primi pritužbu zbog povrede Ustava, međunarodnog ugovora ili nekog propisa republičkog ranga, u tom slučaju će biti dužan da pritužbu bez odlaganja dostavi Zaštitniku građana i o tome pismeno obavesti podnosioca pritužbe. U slučaju da podnosilac u pritužbi ukazuje na istovremenu povredu nekog republičkog propisa i pokrajinskog ili lokalnog propisa, Zaštitnik građana, pokrajinski zaštitnik građana, odnosno lokalni odmbudsan, u zavisnosti ko je prvi zaprimio pritužbu, postupiće po pritužbi i delu svoje nadležnosti, dok će kopiju pritužbe proslediti Zaštitniku građana odnosno pokrajinskom zaštitniku građana, u delu nadležnosti drugog, o čemu će pismeno obavestiti podnosioca pritužbe. U svim navedenim slučajevima postupanja pokrajinskog zaštitnika građana i lokalnog ombudsmana, propisana je njihova dužnost da o ishodu postupka po pritužbi obaveste Zaštitnika građana.

VI.        Pravo na platu (član 42)

U šestoj glavi, u članu 42. Nacrta zakona propisano je pravilo da Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a zamenici Zaštitnika građana u visini plate sudije Ustavnog suda. Ovakvo rešenje je sadržano i u trenutno važećem zakonu.

VII.       Sredstva za rad (član 43)

U sedmoj glavi, u članu 43. Nacrta zakona predviđeno je da se sredstva za rad Zaštinika građana koja su potrebna za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitika građana obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Nacrt zakona propisuje da Zaštitnik građana sačinjava predlog sredstava za narednu godinu i dostavlja Vladi radi uključivanja kao sastavni deo predloga budžeta Republike, s tim što predlog mora biti sačinjen po metodologiji i kriterijumima koji važe za ostale budžetske korisnike. Zakon izričito propisuje da sredstva za rad Zaštitnika građana treba da budu dovoljna da omoguće delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, kao i da budu u skladu sa makroekonomskiom politikom Republike. Pored toga, Nacrt zakona izričito propisuje da se sredstva za rad Zaštitnika građana ne mogu smanjiti, izuzev ako se smanjenje ne primenjuje na sve budžetske korisnike. Uvođenjem pravila srazmernog smanjenja sredstava svim budžetskim korisnicima obezbeđuje se unapređen stepen finansijske nezavisnosti Zaštitnika građana u odnosu na postojeći zakon. Prilikom izrade ove zakonske odredbe imala se u vidu i preporuka sadržana u tački 21. Venecijanskih principa, u kojoj se navodi: "Instituciji ombudsmana se obezbeđuju dovoljna i nezavisna budžetska sredstva. Zakonom se predviđa da budžetska raspodela sredstva instituciji ombudsmana moraju biti primerena potrebi da se obezbedi potpuno, nezavisno i efikasno izvršavanje njenih odgovornosti i nadležnosti. Ombudsman se konsultuje i od njega/nje se traži da predstavi nacrt budžeta za narednu finansijsku godinu. Usvojeni budžet za instituciju se ne smanjuje tokom finansijske godine, osim ukoliko se smanjenje ne primenjuje generalno na sve državne institucije".

VIII.      Stručna služba (čl. 44-45)

U osmoj glavi u članu 44. Nacrta zakona propisano je da se obrazuje stručna služba Zaštitnika građana u čijem delokrugu spada obavljanje stručnih i administrativnih poslova. Zaštitnik građana donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, Nacrtom zakona je predviđeno da umesto Narodne skupštine, saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana daje odbor nadležan za administrativne poslove Narodne skupštine, čime se omogućuje da Narodna skupština brže i efikasnije reaguje na administrativne i kadrovske potrebe Zaštitnika građana. Zaštitnik građana donosi odluku o prijemu zaposlenih u radni odnos. Na prava i obaveze zaposlenih u stručnoj službi shodno se primenjuju propisi koji uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika. U odnosu na postojeći zakon, Nacrt zakona ne predviđa da stručnom službom Zaštitnika građana rukovodi sekretar. Opredeljenje je Nacrta zakona da se sva kadrovska pitanja u stručnoj službi, pa i pitanje rukovođenja stručnom službom Zaštitnika građana, kao i propisivanje radnih mesta na položaju, ostavi autonomnom-pravnom uređivanju opštim aktom koji donosi Zaštitnik građana.

U članu 45. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana imaju službenu legitimaciju koja im služi za identifikaciju prilikom obavljanja poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana i koja se po prestanku funkcije vraća i poništava. Predlaže se da izgled, oblik, sadržinu, način izdavanja i vođenja evidencije o izdatim službenim evidencijama propisuje Zaštitnik građana.

IX.        Prelazne i završne odredbe (čl. 46-51)

U devetoj glavi Nacrta zakona uređena su sledeća pitanja: koji zakon će se primeni na postupke započete pre početka primene ovog zakona a koji nisu započeti; koje dejstvo imaju nove odredbe o dužini mandata Zaštitnika građana i zamenika Zaštitnika građana na mandat Zaštitnika građana i zamenika koji su izabrani po pravilima postojećeg zakona; da li Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana imaju pravo da budu izabrani na funkciju Zaštitnika građana, odnosno zamenika Zaštitnika građana prema pravilima novog zakona; u kom roku po stupanju na snagu novog zakona je Zaštitnik građana dužan da podnese opšti akt o organizaciji i radu stručne službe na saglasnost odboru Narodne skupštine nadležnom za administrativne poslove; kada prestaje da važi postojeći Zakon o Zaštitniku građana, a kad stupa na snagu nov zakon čije se donošenje predlaže.

U članu 46. Nacrta zakona propisano je da će se postupci kontrole koje sprovodi Zaštitnik građana, koji su započeti do početka primene novog zakona a nisu okončani, okončati prema odredbama zakona koji se primenjivao do početka primene ovog zakona.

U članu 47. Nacrta zakona propisano je da Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana koji su izabrani prema odredbama Zakona o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07) nastavljaju sa radom do isteka petogodišnjeg mandata na koje su izabrani. Pored toga, Nacrtom zakona predviđeno je da po isteku mandata po ranijem zakonu, Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana imaju pravo da budu izabrani na funkciju Zaštitnika građana, odnosno zamenika Zaštitnika građana prema odredbama novog zakona.

U članu 48. Nacrta zakona predviđena je dužnost Zaštitnika građana da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese na saglasnost odboru Narodne skupštine koji je nadležan za administrativne poslove opšti akt o organizaciji radu stručne službe.

U članu 49. Nacrta zakona propisano je da stupanjem na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakona o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07).

U članu 50. Nacrta zakona propisano je da nov zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 28.04.2021.