Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG NACRTA ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI - Tekst propisa


I.          UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti i način izveštavanja o njihovoj realizaciji, institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

Mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja, samozapošljavanja, socijalnog osiguranja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja, sporta, političkog delovanja i javnih poslova, reproduktivnih i seksualnih prava, pristupu robi i uslugama kao i mere za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Zakonom se uređuju obaveze organa javne vlasti, poslodavaca i drugih socijalnih partnera da integrišu rodnu perspektivu u oblasti u kojoj deluju.

Zaštita stečenih prava

Član 2.

Odredbe ovog zakona ne mogu se tumačiti niti primenjivati na način kojim se ukidaju ili ograničavaju prava utvrđena drugim propisima ili ograničava ili umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava u domenu rodne ravnopravnosti koji proističe iz Ustava Republike Srbije, zakona i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i zakonodavstva Evropske Unije o rodnoj ravnopravnosti, kao i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Rodna ravnopravnost

Član 3.

Rodna ravnopravnost podrazumeva ravnopravno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada.

Diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda

Član 4.

Diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj, ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge), zdravstvenom osiguranju i zaštiti, socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima, bezbednosnoj, ekološkoj, kulturnoj, sportu i rekreaciji, kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.

Neposredna diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, postoji ako se lica ili grupe lica, zbog njihovog pola odnosno roda, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Posredna diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, postoji ako, naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica, stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog pola, odnosno roda, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.

Diskriminacijom na osnovu pola, odnosno roda, smatra se i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje, nasilje zasnovano na polu, odnosno rodu ili promeni pola, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja.

Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, odnosno roda, mere za zaštitu materinstva i očinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, kao i zaštita na radu zaposlenih različitog pola, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu.

Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, odnosno roda, posebne mere donete radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce.

Sudska zaštita lica i grupe lica koja su izložena diskriminaciji na osnovu pola, odnosno roda ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Rodno odgovorno budžetiranje

Član 5

Organi javne vlasti dužni su da vrše rodnu analizu budžeta i da prihode i rashode planiraju sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i princip rodne ravnopravnosti u budžetskom postupku.

Pojmovi

Član 6.

Pojedini termini upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         rod označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce;

2)         osetljive društvene grupe su žene sa sela, žrtve nasilja, kao i grupe lica koje se zbog društvenog porekla, nacionalne pripadnosti, imovnog stanja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, starosti, psihičkog i/ili fizičkog invaliditeta, života u nerazvijenom području ili iz drugog razloga ili svojstva nalaze u nejednakom položaju;

3)         pol predstavlja biološku karakteristiku na osnovu koje se ljudi dele na žene i muškarce;

4)         jednake mogućnosti podrazumevaju jednako ostvarivanje prava i sloboda žena i muškaraca, njihov ravnopravni tretman i ravnopravno učešće u političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima društvenog života i u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka i ravnopravno korišćenje njihovih rezultata, bez postojanja rodnih ograničenja i rodne diskriminacije;

5)         rodna perspektiva odnosi se na uzimanje u obzir rodnih razlika, kao i razlika po polu i uključivanje u sve faze planiranja, pripreme, donošenje i sprovođenje javnih politika, propisa, mera i aktivnosti;

6)         rodna analiza predstavlja procenjivanje uticaja posledica svake planirane aktivnosti, uključujući zakonodavstvo, mere i aktivnosti, javne politike i programe, po žene i muškarce i rodnu ravnopravnost u svim oblastima i na svim nivoima;

7)         urodnjavanje predstavlja sredstvo za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti kroz uključivanje rodne komponente u sve javne politike, planove i prakse;

8)         uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol, a osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40% u odnosu na drugi pol, osim ako iz posebnog zakona ne proizlazi drugačije;

9)         rodno zasnovano nasilje je svaki oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog i socijalnog nasilja koje se vrši prema licu ili grupama lica zbog pripadnosti određenom polu ili rodu, kao i pretnje takvim delima, bez obzira na to da li se dešavaju u javnom ili privatnom životu;

10)       nasilje prema ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno, finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu;

11)       nasilje u porodici označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog, odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li izvršilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom;

12)       uznemiravanje jeste svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj ili posledicu povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu pola, odnosno roda, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, zastrašujuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje;

13)       podsticanje na diskriminaciju na osnovu pola, odnosno roda, je davanje uputstava o načinu preduzimanja diskriminatornih postupaka i navođenja na diskriminaciju na osnovu pola, odnosno roda, na drugi sličan način;

14)       seksualno, odnosno polno uznemiravanje jeste svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode koji ima za cilj ili posledicu povredu ličnog dostojanstva, a naročito ako se time stvara strah, neprijateljsko, zastrašujuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje;

15)       seksualno, odnosno polno ucenjivanje je svako ponašanje lica koje, u nameri traženja usluga seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženih usluga protiv njega ili njemu bliskog lica izneti nešto što može škoditi njenoj ili njegovoj časti ili ugledu;

16)       rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu;

17)       organi javne vlasti jesu državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća, ustanove, javne agencije i druge organizacije i lica kojima su zakonom poverena pojedina javna ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

18)       poslodavac je domaće ili strano pravno i fizičko lice u javnom i privatnom sektoru, koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica;

19)       udruženje jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi praćenja, ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom, upisana u registar nadležnog organa u skladu sa zakonom;

20)       socijalni partneri su Vlada Republike Srbije, nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave, reprezentativni sindikati, udruženja poslodavaca, poslodavci, proizvođači i prodavci roba i pružaoci usluga, javna preduzeća i javne službe;

21)       plata predstavlja novčanu nadoknadu za izvršen rad. Pravo na platu je osnovno i neotuđivo pravo zaposlenih iz radnog odnosa. Plata podrazumeva nadoknadu za jednak rad, odnosno rad jednake vrednosti uz primenu načela jednakosti i jednakog postupanja prema zaposlenima, bez obzira na pol, odnosno rod;

22)       neplaćeni kućni rad predstavlja poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a podrazumevaju vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju, kao i druge slične neplaćene poslove;

23)       rodni stereotipi jesu tradicijom formirane i ukorenjene ideje prema kojima su ženama i muškarcima proizvoljno dodeljene karakteristike i uloge koje određuju i ograničavaju njihove mogućnosti i položaj u društvu.

Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju biološki pol lica na koje se odnose.

II.         POLITIKA JEDNAKIH MOGUĆNOSTI I MERE ZA OSTVARIVANjE I UNAPREĐIVANjE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Politika jednakih mogućnosti

Član 7.

Politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na položaj žena i muškaraca, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa.

Vrste mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti

Član 8.

Mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti su opšte mere i posebne mere.

Opšte mere

Član 9.

Opšte mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti jesu zakonom propisane mere kojima se u određenoj oblasti zabranjuje diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, ili nalaže odgovarajuće postupanje radi ostvarivanja rodne ravnopravnosti.

Opšte mere obuhvataju i mere utvrđene drugim aktima (deklaracije, rezolucije, strategije i sl.) čiji je cilj ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Posebne mere

Član 10.

Posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: posebne mere) su aktivnosti, mere, kriterijumi i prakse u skladu sa načelom jednakih mogućnosti kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, u svim sferama društvenog života i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda.

Posebne mere, u skladu sa opštim merama propisanim ovim i drugim zakonima, određuje i sprovodi organ javne vlasti i poslodavac.

Posebne mere primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Vrste posebnih mera

Član 11.

Vrste posebnih mera su:

1)         mere koje se određuju i sprovode u slučajevima osetno neuravnotežene zastupljenosti polova;

2)         podsticajne mere, kojima se daju posebne pogodnosti ili uvode posebni podsticaji u cilju unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima društvenog života;

3)         programske mere, kojima se operacionalizuju programi za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.

Statistički podaci razvrstani po polu

Član 12.

Informacije i statistički podaci koji se prikupljaju i evidentiraju u organima javne vlasti i kod poslodavaca u svim oblastima u kojima se sprovode mere iz ovog zakona moraju biti, osim zbirno, razvrstani i iskazani po polu.

Organi javne vlasti dužni su da na godišnjem nivou prikupljaju i obrađuju statističke podatake o neplaćenom kućnom radu u cilju utvrđivanja njegove ukupne vrednosti i njegovog učešća u bruto društvenom nacionalnom dohotku.

Informacije i statistički podaci razvrstani po polu iz stava 1. ovog člana sastavni su delovi službene statistike, koja se vodi u Republici Srbiji i dostupni su javnosti u skladu sa zakonom.

III.        PLANSKI AKTI U OBLASTI RODNE RAVNOPRAVNOSTI I IZVEŠTAVANjE O REALIZACIJI PLANSKIH AKATA

Vrste planskih akata

Član 13.

Radi razvoja, unapređivanja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti donose se sledeći planski akti:

1)         Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost;

2)         Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost;

3)         akcioni planovi jedinica lokalne samouprave

4)         planovi ili programi rada, odnosno poslovanja organa javne vlasti i poslodavaca koji obavezno sadrže i deo o rodnoj ravnopravnosti u organu javne vlasti i kod poslodavca;

5)         plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti.

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost

Član 14.

Politika ostvarivanja i unapređenje rodne ravnopravnosti i prevencija i sprečavanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama ostvaruju se u skladu sa Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost (u daljem tekstu: Strategija).

Strategija je osnovni dokument javne politike kojim se na celovit način utvrđuju strateški pravac delovanja i javne politike u oblasti rodne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom.

Strategija se donosi za period od deset godina, a nova se izrađuje najkasnije godinu dana pre isteka roka sprovođenja važeće strategije.

Strategiju donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove državne uprave koji se odnose na ravnopravnost polova i pitanja u vezi sa rodnom ravnopravnošću (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Akcioni plan za sprovođenje Strategije

Član 15.

Akcioni plan je dokument koji služi za sprovođenje Strategije.

Akcioni plan donosi se za period od dve godine, a izrada novog Akcionog plana započinje najkasnije šest meseci pre isteka roka za primenu važećeg Akcionog plana.

Akcionim planom određuje se sprovođenje mera utvrđenih Strategijom kroz proces urodnjavanja, utvrđuje se način saradnje među socijalnim partnerima, definiše se plan izveštavanja udruženja određenih za sprovođenje mera iz akcionog plana, kao i podaci koje ta udruženja unose u izveštaje, a koji se, pre svega, odnose na podatke o planiranim i realizovanim projektima koji uključuju i podatke o visini utrošenih finansijskih sredstava za pojedine projekte.

Akcioni plan donosi Vlada, na predlog Ministarstva.

Plan i program organa javne vlasti i poslodavca

Član 16.

Organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u zavisnosti od ciljeva koje je potrebno ostvariti njihovim određivanjem i sprovođenjem.

Posebne mere određuju se i sprovode u okviru godišnjih planova ili programa rada, odnosno poslovanja koje, u skladu sa ovim zakonom, pripremaju i donose organi javne vlasti i poslodavci (u daljem tekstu: plan ili program), koji, pored elemenata propisanih zakonom, obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.

Deo plana ili programa koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti naročito sadrži: kratku ocenu stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, uključujući i godine starosti, spisak posebnih mera, razloge za određivanje posebnih mera i ciljeve koji se njima postižu, početak primene, način sprovođenja i kontrole i prestanak sprovođenja posebnih mera.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste Ministarstvo i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana odnosno programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti, najkasnije u roku od 15 dana od dana njihovog donošenja.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji su planovi ili programi javno dostupni dužni su da Ministarstvu dostave obaveštenje o glasilu ili internet stranici na kojoj je plan ili program objavljen, u roku od 15 dana od dana donošenja.

Izveštavanje o realizaciji Akcionog plana

Član 17.

Organ javne vlasti, odnosno poslodavac odgovoran za realizaciju aktivnosti utvrđenih Akcionim planom iz člana 15. ovog zakona dužan je da do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu dostavi Ministarstvu izveštaj o realizovanim aktivnostima.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži ocenu stanja rodne ravnopravnosti u oblasti za koju je organ javne vlasti ili poslodavac nadležan, rezultate realizovanih aktivnosti prema indikatorima sa početnom i ciljnom vrednošću, podatke o utrošenim finansijskim sredstvima i preporuke kako unaprediti rodnu ravnopravnost u oblasti na koju se izveštaj odnosi.

Na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana i izveštaja udruženja iz člana 15 stav 3. ovog zakona, koja su uključena u sprovođenje mera, Ministarstvo u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, odgovarajućim organizacionim telima autonomne pokrajine iz člana 59. ovog zakona, telima jedinica lokalne samouprave iz člana 60. ovog zakona i licima zaduženim za rodnu ravnopravnost iz člana 61. ovog zakona, priprema godišnji izveštaj o realizaciji akcionog plana i dostavlja ga Vladi, do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, radi usvajanja

Godišnji izveštaj o realizaciji akcionog plana, nakon usvajanja objavljuje se na internet stranici Vlade i Ministarstva.

Izveštavanje o realizaciji plana, odnosno programa organa javne vlasti i poslodavaca

Član 18.

Podaci o realizaciji plana ili programa iz člana 16. ovog zakona, u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, sastavni su deo godišnjeg izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa koji, u skladu sa zakonom, usvajaju organi javne vlasti i organi poslodavca.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji godišnji izveštaji o realizaciji plana ili programa nisu javno dostupni, dužni su da o donošenju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa obaveste Ministarstvo i da uz obaveštenje dostave izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana ili programa - deo koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog donošenja, radi informisanja i praćenja realizacije planiranih aktivnosti u toj oblasti.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji su izveštaji javno dostupni dužni su da Ministarstvu dostave obaveštenje o glasilu, odnosno internet stranici na kojoj je izveštaj objavljen, u roku od 30 dana od dana donošenja.

Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti

član 19.

Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (u daljem tekstu: plan upravljanja rizicima) predstavlja garanciju rodne perspektive, urodnjavanja i uravnotežene zastupljenosti polova u postupanjima organa javne vlasti.

Plan upravljanja rizicima se donosi posle procene rizika.

Sadržina plana upravljanja rizicima

član 20.

Plan upravljanja rizicima sadrži:

1) oblasti i procese koji su naročito rizični za povredu principa rodne ravnopravnosti i procenu stepena rizika;

2) preventivne mere kojima se otklanjaju rizici i rokove za njihovo preduzimanje;

3) podatke o licima odgovornim za sprovođenje mera iz plana upravljanja rizicima.

Obaveza donošenja i sprovođenja plana upravljanja rizicima

član 21.

Plan upravljanja rizicima donose organi javne vlasti (u daljem tekstu: obveznik donošenja plana upravljanja rizicima).

Ministarstvo donosi pravilnik za izradu i sprovođenje plana upravljanja rizicima koji sadrži:

1)         način izrade i bližu sadržinu plana upravljanja rizicima,

2)         rokove za donošenje i sprovođenje plana upravljanja rizicima,

3)         sadržinu izveštaja o sprovođenju plana upravljanja rizicima koji se dostavlja ministarstvu i

4)         način vršenja nadzora od strane ministarstva nad donošenjem i sprovođenjem planova upravljanja rizicima.

Obveznik donošenja plana upravljanja rizicima dužan je da ministarstvu dostavi plan upravljanja rizicima i izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima, u roku i na način koji su propisani uputstvom iz stava 2. ovog člana.

Izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima

član 22.

Izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima sadrži:

1) podatke o tome da li su mere iz plana upravljanja rizicima sprovedene;

2) razloge zbog kojih mere nisu sprovedene.

Odgovornost za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana upravljanja rizicima

član 23.

Za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana upravljanja rizicima odgovoran je rukovodilac obveznika donošenja plana upravljanja rizicima.

Rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da odredi lice koje će obavljati poslove koordinacije u vezi sa donošenjem, sprovođenjem i izveštavanjem o sprovođenju plana upravljanja rizicima.

Kod obveznika plana upravljanja rizicima koji ima više od 50 zaposlenih i radno angažovanih poslove iz stava 2. ovog člana obavlja lice iz člana 61. ovog zakona.

Donošenje plana upravljanja rizicima od drugih organizacija i pravnih lica

Član 24.

Plan upravljanja rizicima mogu doneti i pravna lica i organizacije koja nisu obveznici donošenja plana upravljanja rizicima, prema uputstvu za izradu i sprovođenje plana upravljanja rizicima.

IV.        ORGANI JAVNE VLASTI I POSEBNE MERE

Praćenje, planiranje, sprovođenje i objavljivanje rezultata politika jednakih mogućnosti

Član 25.

Organi javne vlasti dužni su da kontinuirano prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda, inkluzivne bezbednosti i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti kao i da, u okvirima svojih nadležnosti, vode politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarce i planiraju, donose, sprovode i javno objavljuju rezultate posebnih mera.

Organi javne vlasti svoje finansijske planove i planove ili programe rada, odnosno poslovanja pripremaju u skladu sa članom 5. ovog zakona i zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Organi javne vlasti neposredno ili preko organa nadležnog za saradnju sa civilnim društvom, sarađuju sa udruženjima, a posebno za potrebe:

1)         predlaganja i usvajanja mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i pripreme izveštaja o ostvarivanju i unapređivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji;

2)         praćenja primene zakona, drugih propisa i strateških dokumenata u oblasti rodne ravnopravnosti;

3)         sprovođenja aktivnosti vezanih za promociju rodne ravnopravnosti, sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama, borbu protiv diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, u oblastima zapošljavanja, samozapošljavanja, i pristupu robi i uslugama sa ciljem promovisanja načela jednakog postupanja i prevazilaženja i eliminisanja rodnih stereotipa.

Struktura organa upravljanja i organa nadzora u organima javne vlasti

Član 26.

U organima javne vlasti koji imaju organe upravljanja i organe nadzora, u skladu sa propisima na osnovu kojih su osnovani i unutrašnjim opštim aktima, obezbeđuje se uravnotežena zastupljenost polova u tim organima i na položajima.

O uravnoteženoj zastupljenosti polova iz stava 1. ovog člana stara se organ nadležan za imenovanje, odnosno davanje saglasnosti na imenovanje. Ovaj organ dužan je da preduzima posebne mere u slučaju kada u organima upravljanja i organima nadzora postoji osetno neuravnotežena zastupljenost polova.

Izuzetno, kada postoje objektivni razlozi u skladu sa zakonom i na osnovu posebnog obrazloženja koje sadrži i uvažava specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada, organi javne vlasti iz stava 2. ovog člana donose posebne mere, radi ostvarivanja uravnotežene zastupljenosti polova u skladu sa ovim specifičnostima.

V.         OBLASTI U KOJIMA SE ODREĐUJU I SPROVODE OPŠTE I POSEBNE MERE

1. Oblast zapošljavanja i rada

Opšte i posebne mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja

Član 27.

Organizacije nadležne za poslove zapošljavanja (Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje) obezbeđuju jednake mogućnosti za zapošljavanje žena i muškaraca i osetljivih društvenih grupa lica, jednaku dostupnost poslova, samozapošljavanje, uključujući kriterijume selekcije, bez obzira o kojoj se privrednoj grani radi, na nivo profesionalne hijerarhije, uključujući napredovanje u karijeri, i u tom smislu preduzimaju opšte i posebne mere.

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga pol, odnosno rod predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, i zahtevi prikladni pod uslovom da je takvo različito postupanje opravdano legitimnim ciljem.

Ne smatra se diskriminacijom preduzimanje podsticajnih mera radi zapošljavanja i samozapošljavanja teže zapošljivih kategorija lica, kao što su žene, trudnice, porodilje, žrtve nasilja u porodici, žrtve rodno zasnovanog nasilje, roditelji, lica mlađa od 18 godina, osobe sa invaliditetom i drugi.

Ne smatra se diskriminacijom preduzimanje podsticajnih mera za razvoj preduzetništva među ženama.

Jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja i rada i vrednovanje ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada

Član 28.

U oblasti zapošljavanja i rada garantuju se jednake mogućnosti i obezbeđuje primena opštih i posebnih mera radi ostvarivanja prava na rad za žene i muškarce u pogledu dostupnosti izvršilačkih radnih mesta i položaja; uslova za pristup zapošljavanju, samozapošljavanju ili zanimanju, uključujući kriterijume selekcije i uslove regrutovanja bez obzira o kojoj se grani aktivnosti radi i na svim nivoima profesionalne hijerarhije uključujući napredovanje u karijeri, svim oblicima plaćenog radnog angažovanja; raspoređivanja i napredovanja; radnog vremena; fleksibilnog radnog vremena zbog usklađivanja porodičnih i radnih obaveza muškaraca i žena, odsustvovanja sa posla; plaćanja; uslova rada; stručnog usavršavanja i dodatnog obrazovanja, stručnog usmeravanja; naprednog stručnog usavršavanja i prekvalifikacije, uključujući praktično radno iskustvo, dnevnog, nedeljnog i godišnjeg odmora; prestanka radnog odnosa i radnog angažovanja; kolektivnog pregovaranja; informisanja; socijalnog osiguranja; porodiljskog odsustva, trajanja porodiljskog odsustva i naknada za vreme porodiljskog odsustva; odsustvo radi nege deteta i posebne nege deteta sa invaliditetom; zaštite prava na rad i u vezi s radom.

Ukupna vrednost neplaćenog kućnog rada u društvu predstavlja deo ukupnog bruto društvenog nacionalnog dohotka, a utvrđuje se na osnovu statističkih podataka organa javne vlasti, koji su prikupljeni i obraćeni u skladu sa zakonom.

Obaveze poslodavaca i organa javne vlasti

Član 29.

Poslodavac u javnom i privatnom sektoru i organ javne vlasti je dužan da zaposlenima, bez obzira na pol odnosno rod i porodični status, obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.

Poslodavac u javnom i privatnom sektoru i organ javne vlasti dužan je da, bez obzira na pol, rod i porodični status, zainteresovanim licima obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa, drugog vida radnog angažovanja, odnosno obavljanja određenog posla, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.

Prilikom ostvarivanja posebnih mera iz ovog člana, organi javne vlasti i poslodavci posvetiće dužnu pažnju obezbeđivanju ravnopravnosti lica iz osetljivih društvenih grupa.

Poslodavcu u javnom i privatnom sektoru i organu javne vlasti zabranjena je diskriminacija lica iz st. 1-3. ovog člana na osnovu pola, odnosno roda u odnosu na:

1)         uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;

2)         uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;

3)         obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;

4)         napredovanje na poslu;

5)         otkaz ugovora o radu.

Poslodavac i organ javne vlasti dužni su da zaposlenom, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, obezbede jednake mogućnosti za stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje, kao i stručno osposobljavanje pripravnika stručno usmeravanje, napredno stručno usavršavanje i prekvalifikacije, uključujući praktično radno iskustvo.

Poslodavac u javnom i privatnom sektoru i organ javne vlasti dužni su da:

1)         planiraju vreme, mesto i način stručnog usavršavanja, stručnog usmeravanja, naprednog stručnog usavršavanja i prekvalifikacije, uključujući praktično radno iskustvo, i dodatno obrazovanje zaposlenih i radno angažovanih lica, kao i stručno osposobljavanje pripravnika, uvažavajući njihove porodične obaveze (obaveze staranja i brige o deci, starijim i bolesnim članovima porodice i sl.);

2)         zaposlenima ili njihovim predstavnicima, najmanje jednom godišnje obezbeđuju informacije o položaju žena i muškaraca zaposlenih ili radno angažovanih kod poslodavca i u organu javne vlasti, koje obuhvataju pregled zastupljenosti žena i muškaraca na različitim nivoima organizacije, informacije o njihovim zaradama i razlike u njihovim zaradama iskazane prema polu zaposlenih, u skladu s propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti i podatke o posebnim merama.

3)         da obezbede finansijska sredstva za ostvarivanje obaveza propisanih ovim članom.

Struktura organa upravljanja i nadzora kod poslodavca

Član 30.

U organima upravljanja i nadzora kod poslodavca, kao i na položajima u tim organima, obezbeđuje se uravnotežena zastupljenost polova, uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje, i drugih objektivnih razloga, u skladu sa zakonom.

O uravnoteženoj zastupljenosti polova iz stava 1. ovog člana stara se organ nadležan za imenovanje organa upravljanja i nadzora. Ovaj organ dužan je da preduzima posebne mere u slučaju kada u tim organima postoji osetno neuravnotežena zastupljenost polova.

Zabrana prestanka radnog odnosa

Član 31.

Zabranjen je otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Zabrana uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja

Član 32.

Zabranjeno je uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola odnosno roda koje čine poslodavci, zaposleni ili druga radno angažovana lica prema drugim zaposlenima ili drugim radno angažovanim licima.

Uznemiravanje na osnovu pola i seksualno uznemiravanje zabranjeni su ne samo na radnom mestu, već i prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja.

Zabrana rodne neravnopravnosti za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta

Član 33.

Poslodavac je dužan da zaposlenog po povratku sa odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta, usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, vrati na iste ili druge ekvivalentne poslove.

Zabranjen je premeštaj zaposlenih iz stava 1. ovog člana ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenog nepovoljnije, osim ako je to učinjeno u skladu sa nalazom nadležnog zdravstvenog organa, odnosno drugog nadležnog organa ili zbog organizacionih promena kod poslodavca, odnosno promene unutrašnjeg uređenja državnog organa, organa autonomne pokrajine i organa jedinice lokalne samouprave, koji su izvršeni u skladu sa zakonom.

Odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, ne može biti razlog za uskraćivanje prava na:

1)         stručno usavršavanje u skladu sa zakonom;

2)         napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto, po osnovu stečenih uslova, u skladu sa zakonom;

3)         korišćenje svih poboljšanja radnih uslova obezbeđenih tokom odsustva.

            Vreme tokom kojeg je zaposleni odsustvovao sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta neće se računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kome se uspešnost rada računa.

Zabrana nejednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti

Član 34.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo u gotovini ili u robama i uslugama, direktno ili indirektno, koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

Prilikom određivanja visine primanja iz stava 1. ovog člana sistematizacija poslova, odnosno radnih mesta, mora biti zasnovana na istim kriterijumima za žene i muškarce i uređena tako da isključuje diskriminaciju na osnovu pola, odnosno roda.

Socijalni dijalog i rodna ravnopravnost

Član 35.

Socijalni partneri dužni su da prilikom obrazovanja odbora za pregovore, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi, obezbede ženama i muškarcima jednake mogućnosti za učešće u odborima za pregovore, kao i da u slučaju osetno neuravnotežene zastupljenosti polova preduzimaju odgovarajuće posebne mere.

Socijalni partneri pri kolektivnom pregovaranju na svim nivoima zajednički rade na obezbeđivanju rodne ravnopravnosti u pogledu:

1)         uslova za pristup zapošljavanju, samozapošljavanju ili obavljanju zanimanja, uključujući kriterijume i uslove za izbor kandidata za poslove u okviru

profesionalne hijerarhije;

2)         uslova rada, uključujući zaradu, platu i drugu naknadu za rad jednake vrednosti;

3)         napredovanja na poslu, odnosno pristupa profesionalnom ili stručnom usavršavanju;

4)         usklađivanja privatnog i profesionalnog života, naročito u vezi sa trudnoćom, porodiljskim odsustvom, odsustvom radi nege deteta i odsustvom radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva;

5)         sprečavanja uznemiravanja na osnovu pola i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja;

6)         sprovođenja mera za sprečavanje diskriminacije na osnovu pola;

7)         praćenja prakse na radnom mestu;

8)         praćenja kolektivnih ugovora, kodeksa ponašanja;

9)         podsticanja istraživanja ili razmene iskustva i primera dobre prakse;

10)       uvođenja fleksibilnog radnog vremena radi olakšanog usklađivanja privatnog i profesionalnog života;

11)       zaključivanja sporazuma na odgovarajućem nivou, u kojima se utvrđuju pravila borbe protiv diskriminacije u oblastima koje su u delokrugu kolektivnog pregovaranja.

2.         Oblast socijalne i zdravstvene zaštite

Član 36.

Organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite dužni su da obezbede jednake mogućnosti u pružanju socijalne i zdravstvene zaštite za sve korisnike usluga i prava bez obzira na pol, odnosno rod, što uključuje jednak pristup uslugama i pravima iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, a naročito za lica koja pripadaju osetljivim društvenim grupama.

U budžetima organa javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti socijalne zaštite opredeljuju se sredstva za alimentacione fondove radi isplate dospelih neizmirenih potraživanja poverioca izdržavanja po osnovu prava na izdržavanje, a koja poverilac ne može naplatiti od dužnika u sudskom, odnosno izvršnom postupku.

U penzijskom sistemu zabranjena je diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, u pogledu obuhvata i uslova za pristup sistemu, obaveza obračuna i uplaćivanja doprinosa, uključujući i dopunska davanja.

Zabranjuje se posredna i neposredna diskriminacija na osnovu pola u sistemima socijalnog osiguranja, posebno s obzirom na:

1)         obim tih sistema i uslove pristupanja sistemima;

2)         obavezu uplaćivanja doprinosa i obračun doprinosa;

3)         obračun davanja, uključujući dopunska davanja koja se isplaćuju za supružnika i izdržavane članove porodice i uslove kojima je uređeno trajanje i zadržavanje prava na davanja.        

3.         Oblast obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja

Član 37.

Organi javne vlasti i poslodavci koji, u skladu sa zakonima i drugim propisima, obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja dužni su da:

1)         uključe sadržaje rodne ravnopravnosti prilikom donošenja planova i programa nastave i učenja, odnosno studijskih programa, prilikom utvrđivanja standarda udžbenika, nastavnih metoda i normativa školskog prostora i opreme i da u nastavne programe i materijale, na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja isključe rodno stereotipne, mizogine i mizandrijske sadržaje, uključe sadržaje vezane za rodnu ravnopravnost u cilju prevazilaženja rodnih stereotipa i predrasuda, negovanja uzajamnog poštovanja, nenasilnog razrešenja sukoba u međuljudskim odnosima, sprečavanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja i poštovanja prava na lični integritet, na način prilagođen uzrastu učenika, odnosno studenta;

2)         obezbede podršku obrazovnim programima i naučnim istraživanjima koji se finansiraju iz javnih sredstava radi doprinosa u promovisanju rodne ravnopravnosti i prevazilaženja rodnih stereotipa;

3)         obezbede da sadržaji planova i programa nastave i učenja, odnosno studijskih programa i udžbenika i drugog nastavnog materijala budu takvi da afirmišu ravnopravnost i povećavaju vidljivost doprinosa žena nauci, tehnološkom razvoju, kulturi i umetnosti;

4)         preduzimaju, u skladu sa zakonom, mere koje obuhvataju:

(1)        integrisanje rodne ravnopravnosti u planove i programe nastave i učenja uključujući prepoznavanje i ohrabrivanje za prijavu rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama, u okviru:

-           redovnih nastavnih predmeta i vannastavnih aktivnosti;

-           planiranja i organizacije različitih oblika obuke u svim obrazovnim ustanovama, centrima ili organizacijama u kojima se školuje nastavni kadar.

(2)        izmene sadržaja planova i programa nastave i učenja, odnosno studijskih programa i udžbenika i drugog nastavnog materijala, tako da afirmišu ravnopravnost i povećavaju vidljivost doprinosa žena nauci, tehnološkom razvoju, kulturi i umetnosti;

(3)        korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu kao i u svedočanstvima, diplomama, kvalifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima vaspitnog rada;

(4)        procenjivanje sadržaja udžbenika i drugog nastavnog materijala sa aspekta njihovog uticaja na promociju rodne ravnopravnosti;

(5)        kontinuirano stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje, zaposlenih u obrazovanju, kao i stručno osposobljavanje pripravnika za podsticanje rodne ravnopravnosti, prepoznavanje i zaštitu od diskriminacije kako na osnovu pola, odnosno roda, tako i na osnovu drugih ličnih svojstava, povećanje osetljivosti na sadržaj nastavnog plana i programa i nastavnog materijala, ljudskih prava, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, položaja i zaštite osoba sa invaliditetom, vršnjačkog nasilja, rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama i devojčicama;

(6)        kontinuirano osposobljavanje i stručno usavršavanje zaposlenih u organima javne vlasti u vezi sa rodnom ravnopravnošću i sprečavanjem rodno zasnovanog nasilja, kao i nasilja u porodici i nasilja nad ženama i devojčicama;

(7)        preduzimanje posebnih mera radi podsticanja uravnotežene zastupljenosti polova pri upisu na studijske programe, programe stipendiranja, programe celoživotnog obrazovanja, kao i za korišćenje informaciono- komunikacionih tehnologija;

(8)        preduzimanje posebnih mera radi integrisanja u sistem vaspitanja i obrazovanja lica koja zbog rodnih stereotipa i tradicije rano napuštaju školovanje;

(9)        donošenje i sprovođenje posebnih mera u oblasti naučnoistraživačkog rada koje se finansiraju iz javnih sredstava radi uključivanja rodne perspektive u sve faze izrade, vrednovanja, izbora, sprovođenja i ocenjivanja rezultata naučnoistraživačkih projekata, kao i jednakog učešća žena i muškaraca u istaživačkim timovima i telima nadležnim za vrednovanje, izbor i ocenjivanje naučnoistraživačkih projekata.

Ustanove u oblasti obrazovanja i vaspitanja dužne su da obezbede jednake mogućnosti za aktivno bavljenje sportskim aktivnostima bez bilo kog vida diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, kao i da preduzimaju posebne mere za podsticanje.

Rodna ravnopravnost u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija i informacionog društva obuhvata:

1)         promovisanje informaciono komunikacionih tehnologija i prednosti upotrebe savremenih tehnologija među ženama, devojkama i devojčicama;

2)         obezbeđenje uravnotežene zastupljenosti polova i jednakih mogućnosti za bavljenje informaciono komunikacionim tehnologijama, kao i sprovođenje postupka urodnjavanja prilikom finansiranja ovih aktivnosti.

Posebne mere koje se sprovode u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija obuhvataju:

1)         podršku programima koji se finansiraju iz javnih sredstava koji doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija i dekonstrukciji rodnih stereotipa;

2)         unapređenje digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija žena u cilju uspostavljanja uravnotežene zastupljenosti polova na digitalnom tržištu rada;

3)         prekvalifikaciju i dokvalifikaciju žena u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija;

4)         promociju uključivanja mladih, naročito devojčica i devojaka u STEM nauke i IKT sektor.

Organi javne vlasti u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija preduzimaju posebne mere radi obezbeđivanja uravnotežene zastupljenosti polova u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija u cilju prevazilaženja digitalnog rodnog jaza i unapređenja socijalno-ekonomskog položaja žena.

4.         Rodna ravnopravnost u oblasti odbrane i bezbednosti

Član 38.

Organi javne vlasti i poslodavci koji obavljaju poslove u oblasti odbrane i bezbednosti obezbeđuju primenu politika jednakih mogućnosti, inkluzivne bezbednosti i unapređenja rodne ravnopravnosti i doprinose uklanjanju rodnih stereotipa prilikom ostvarivanja prava i obaveza lica oba pola u oblasti odbrane i bezbednosti.

Radi ostvarivanja ciljeva politika iz stava 1. ovog člana, sprovode se posebne mere i aktivnosti koje obuhvataju:

(1)        unapređenje bezbednosti žena u miru, konfliktu i postkonfliktnom oporavku društva, u zemlji i inostranstvu u oblastima: prevencije, učestvovanja, zaštite i oporavka;

(2)        povećanje zastupljenosti i uključenosti žena u odlučivanje u svim procesima koji se tiču očuvanja mira i bezbednosti;

(3)        unapređenje dostupnosti i delotvornosti zaštite žena;

(4)        unapređenje sistema podrške oporavku žena, koje su pretrpele bilo koji oblik ugrožavanja bezbednosti;

(5)        aktivno učešće u koordinisanoj primeni sistemskih politika i planiranih aktivnosti usmerenih ka unapređivanju rodne ravnopravnosti u društvu;

(6)        aktivno učešće u unapređenju bezbednosti i zaštite žena i muškaraca;

(7)        saradnju sa drugim organima javne vlasti u sprečavanju i suzbijanju nasilja, a posebno nasilja u porodici, rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama;

(8)        sprovođenje rodne analize, organa javne vlasti i poslodavaca u oblasti odbrane i bezbednosti o realizaciji posebnih mera, planova i projekata za unapređenje rodne ravnopravnosti i izveštavanje Ministarstva, u skladu sa članom 58. ovog zakona.

5.         Rodna ravnopravnost u oblasti zaštite životne sredine

Član 39.

Institucije nadležne za zaštitu životne sredine obezbeđuju jednake mogućnosti za žene i muškarce u sistemu upravljanja prirodnim resursima i pravo na informisanje o stanju životne sredine.

Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine prilikom planiranja, upravljanja i sprovođenja planova, projekata i politika zaštite životne sredine sprovodi se postupak urodnjavanja.

U jedinicama lokalne samouprave prilikom planiranja, upravljanja i sprovođenja planova, projekata i politika životne sredine sprovodi se postupak urodnjavanja.

6.         Rodna ravnopravnost u oblasti kulture

Član 40.

Rodna ravnopravnost u oblasti kulture obuhvata:

1)         jednaku slobodu kulturnog i umetničkog stvaralaštva za žene i muškarce;

2)         jednake mogućnosti u ispoljavanju i razvijanju talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu za žene i muškarce;

3)         ravnopravan pristup kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima za žene i muškarce;

4)         ravnopravno učešće na konkursima za projekte u oblasti kulture i umetnosti, kao i učešće na konkursima za nagrade koje se dodeljuju u oblasti kulture i umetnosti za žene i muškarce.

Posebne mere koje se određuju i sprovode u ovoj oblasti obuhvataju:

1)         podršku kulturnim programima koji se finansiraju iz javnih sredstava koji doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti i prevazilaženju rodnih stereotipa;

2)         uspostavljanje uravnotežene zastupljenosti polova u organima upravljanja i nadzora u ustanovama kulture koje te organe imaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture.

7.         Rodna ravnopravnost u oblasti javnog informisanja

Član 41.

Sadržaji u sredstvima javnog informisanja, uključujući i oglašavanje, ne smeju da sadrže podatke kojima se stvara ili podstiče diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda.

Zabranjeno je izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno na rodnim stereotipima.

Sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i praksi zasnovanih na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja nad ženama.

8.         Rodna ravnopravnost u oblasti sporta

Član 42.

Rodna ravnopravnost u oblasti sporta obuhvata:

1)         promovisanje sporta, rekreacije i zdravih stilova života koji održavaju i unapređuju zdravlje žena i muškaraca, devojčica i dečaka;

2)         obezbeđenje uravnotežene zastupljenosti polova i jednakih mogućnosti za bavljenje sportskim aktivnostima kao i sprovođenje postupka urodnjavanja prilikom finansiranja ovih aktivnosti.

Posebne mere koje se sprovode u oblasti sporta obuhvataju:

1)         podršku sportskim programima koji se finansiraju iz javnih sredstava koji doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa;

2)         uspostavljanje uravnotežene zastupljenosti polova u organima upravljanja i nadzora u oblasti sporta koje te organe imaju;

3)         obezbeđenje uravnotežene zastupljenosti polova na položajima u organizacijama u oblasti sporta.

Organi javne vlasti u oblasti sporta preduzimaju posebne mere radi obezbeđivanja uravnotežene zastupljenosti polova u organima upravljanja i na položajima u organizacijama u oblasti sporta, uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz ove oblasti društvenog života.

9.         Rodna ravnopravnost u organima upravljanja i nadzora i njihovim telima

Član 43.

Organi javne vlasti, kao osnivači ustanova u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, odbrane i bezbednosti, zaštite životne sredine, javnih medijskih servisa, organizacija u oblasti kulture i u oblasti sporta, dužni su da preduzimaju posebne mere kada u organima upravljanja i nadzora, kao i u njihovim telima postoj i osetno neuravnotežena zastupljenost polova.

O primeni mera iz stava 1. ovog člana stara se organ nadležan za izbor i imenovanje organa upravljanja i nadzora, kao i njihovih tela.

10.       Rodna ravnopravnost u oblasti političkog delovanja i javnih poslova

Rodna ravnopravnost u ostvarivanju izbornih prava i u okviru političkog delovanja

Član 44.

Svako, bez obzira na pol odnosno rod, ima pravo na jednake mogućnosti učešća u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima i pravo da pod ravnopravnim uslovima stupa u javne službe i na javne funkcije.

Uravnotežena zastupljenost polova obezbeđuje se prilikom predlaganja kandidata za poslanike i odbornike na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori.

Uravnotežena zastupljenost polova obezbeđuje se u toku sprovođenja izbornog postupka kroz sastav i rad organa za sprovođenje izbora, u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori.

Narodna skupština, Vlada i drugi organi, u okviru svojih izbornih prava kao i u vršenju prava ovlašćenog predlagača kandidata za izbor, preduzimaju opšte i posebne mere kojima se obezbeđuje uravnotežena zastupljenost polova prilikom obrazovanja stalnih i povremenih radnih tela i prilikom predlaganja sastava stalnih delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju u međunarodnim telima.

Rodna ravnopravnost u političkim strankama, sindikalnim organizacijama i udruženjima

Član 45.

Pravo na učlanjenje u političku stranku, sindikalnu organizaciju i udruženje, i aktivno učešće u radu političke stranke, sindikalne organizacije i udruženja, i radu njihovih organa, uključujući i pogodnosti koje obezbeđuju, ostvaruju se bez bilo kog vida diskriminacije na osnovu pola odnosno roda, u skladu sa aktima te organizacije.

Političke stranke, i sindikalne organizacije dužne su da na svake četiri godine donose plan delovanja koji sadrži posebne mere za podsticanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i uravnotežene zastupljenosti polova u svojim organima i obezbeđivanje aktivnog učešća manje zastupljenog pola u sastavu i radu tih organa.

Političke stranke i sindikalne organizacije plan delovanja sa posebnim merama objavljuju na svojoj internet stranici u roku od pet dana od dana donošenja.

Neće se smatrati diskriminacijom ako je osnivanje, učlanjenje i aktivnosti udrženja isključivo ili prevashodno namenjeno licima i grupama lica istog pola ili roda, opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za ostavrivanje toga cilja su primerena i nužna.

11.       Seksualno i reproduktivno zdravlje i prava

Član 46.

Ministarstva nadležna za obrazovanje, vaspitanje i zdravlje, za brigu o porodici i demografiju kao i javne ustanove obrazovane u tim oblastima, dužni su da obezbede da sve žene i muškarci, kao i devojčice i dečaci, pod jednakim uslovima imaju pravo na pristup lako dostupnim informacijama, koje se odnose na seksualnost, kontracepciju, planiranje rađanja, bračni i porodični život.

Diskriminacijom se ne smatraju opšte i posebne mere kojima se podstiče rađanje, ravnopravnost roditelja u vršenju roditeljskog prava i obezbeđuje reproduktivno zdravlje žena i muškaraca.

Organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite dužni su da naročito obezbede:

1)         primenu posebnih mera za praćenje, podršku i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja;

2)         organizovanje i sprovođenje programa za prevenciju i prevazilaženje problema rane trudnoće i zasnivanja partnerskih zajednica među i sa licima mlađim od 18 godina;

3)         primenu posebnih mera za rano otkrivanje bolesti.

12.       Pristup robi i uslugama

Član 47.

Zabranjeno je ograničavanje pristupa uslugama, kao i dostupnosti robe i njene nabavke na osnovu pola, odnosno roda, u javnom i privatnom sektoru.

Svi pojedinci slobodni su da zaključuju ugovore i da odabiraju ugovornog partnera za određeni posao. Pojedinac koji dostavlja robu ili pruža usluge može imati niz subjektivnih razloga za odabir ugovornog partnera, koji se ne smeju zasnivati na polu, odnosno rodu određene osobe.

Društvo za osiguranje ne može na osnovu ugovora o osiguranju i/ili ugovora o povezanim finansijskim uslugama sa osiguranjem da koristi faktor pola pri izračunavanju premija i naknada koje dovodi do razlika u pojedinačnim premijama i naknadama. Troškovi koji se odnose na trudnoću i porodiljsko odsustvo nemaju za rezultat razliku u pojedinačnim premijama i naknadama.

Narodna banka Srbije propisuje način na koji će se obezbediti jedinstvena primena odredbe iz stava 3. ovog člana kod društva za osiguranje.

Ako društvo za osiguranje postupi suprotno stavu 3. ovog člana, narodna banka srbije izriče mere i/ili novčane kazne tom društvu u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.

Zabranjuje se diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, u pristupu robi i uslugama žena i muškaraca. Ova odredba primenjuje se na sva lica koja dostavljaju robu i pružaju usluge dostupne javnosti, bez obzira da li se radi o javnom ili privatnom sektoru, koje se nude izvan područja privatnog i porodičnog života i poslovanja u tom kontekstu.

Ne smatra se diskriminacijom kršenje načela jednakog postupanja prema ženama i muškarcima ukoliko je dostavljanje robe i pružanje usluga isključivo ili prevashodno članovima jednog pola opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za ostvarenje tog cilja su primerena i nužna.

VI.        SPREČAVANjE I SUZBIJANjE RODNO ZASNOVANOG NASILjA

Zabrana nasilja na osnovu pola, odnosno roda

Član 48.

Zabranjuje se svaki obik nasilja zasnovan na polu, odnosno rodu u privatnoj i javnoj sferi.

Posebne mere i programi

Član 49.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere i programi namenjeni:

1)         žrtvama nasilja, kojima se obezbeđuju socijalna, zdravstvena, pravna i druga pomoć i naknada sa ciljem zaštite, otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja, bez činjenja razlike u odnosu na spremnost žrtve nasilja da podnese prijavu, svedoči protiv bilo kog lica koje je izvršilo nasilje ili učestvuje u bilo kom postupku;

2)         sprečavanju lica koje je izvršilo nasilje da nastavi ili ponovi vršenje nasilja;

3)         zbrinjavanju žrtava nasilja u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja prava na život bez nasilja, kao što su sigurne kuće, programi socijalnog stanovanja, ostvarivanje personalne asistencije i slično;

4)         zaštiti drugih lica koja su neposredno ili posredno ugrožena vršenjem ili posledicama izvršenog nasilja, kao i lica koja su prijavila akt nasilja;

5)         preventivnim delovanjem i programima rada sa licima koja su izvršila nasilje radi otklanjanja okolnosti koje pogoduju ili podstiču vršenje nasilja od strane tog lica;

6)         žrtvama nasilja i izvršiocima nasilja iz osetljivih društvenih grupa.  

Obaveza prijavljivanja nasilja

Član 50.

Svako lice, organ javne vlasti, poslodavac, udruženje i ustanova dužni su da prijave svaki vid nasilja zasnovan na polu, odnosno rodu u privatnoj i javnoj sferi.

Organi javne vlasti dužni su da bez odlaganja nadležnoj policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu prijave svako nasilje iz člana 48. ovog zakona za koje saznaju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno u obavljanju svoje delatnosti.

Policijska uprava i javno tužilaštvo dužni su da obaveste centar za socijalni rad o prijavljenom nasilju.

Opšte usluge podrške

Član 51.

Žrtva nasilja ima pravo na psihosocijalnu pomoć u skladu sa zakonom i besplatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Žrtva nasilja ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom kojim se reguliše besplatna pravna pomoć.

Pomoć i zaštita iz st. 1 i 2. ovog člana mora biti pristupačna svima i prilagođena individualnim potrebama žrtava nasilja, uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.

Organi javne vlasti su dužni da preduzimanjem zakonodavnih i drugih mera obezbede da sve žrtve nasilja imaju lako dostupan pristup opštim uslugama podrške, koje se pružaju u adekvatno opremljenom prostoru, od strane zaposlenih koji su obučeni za pružanje pomoći i podrške žrtvama nasilja.

Specijalizovane usluge

Član 52.

Specijalizovane usluge podrške, u smislu ovog zakona, jesu:

1)         pružanje u poverljivom obliku usluge SOS telefona za devojke i žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, koji pozivi se neće snimati niti na drugi način činiti dostupnim trećim licima, koju na teritoriji Republike Srbije u vidu besplatnog nacionalnog SOS telefona obezbeđuje i finansira nadležno ministarstvo za socijalnu zaštitu, a na teritoriji jedinica lokalne samouprave ili regiona (okruga) nadležni organ ili organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

2)         obezbeđivanje sigurnog smeštaja ženama žrtvama nasilja i njihovoj deci u Regionalnim sigurnim kućama ili prihvatilištima, koji su besplatni za sve žene i njihovu decu bez obzira na njihovo mesto prebivališta ili boravišta i dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, prilagođeni potrebama žena žrtava nasilja;

3)         obavljanje specijalističkih i sudskomedicinskih (forenzičkih) lekarskih i laboratorijskih pregleda i pružanje psihološke podrške, u skladu sa potrebama žrtava nasilja;

4)         pružanje besplatne podrške i sudsko-medicinskog pregleda žrtvama seksualnog nasilja u Regionalnim centrima za podršku žrtvama seksualnog nasilja, koji su dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, pružanje kontraceptivne zaštite i zaštite od polno prenosivih bolesti;

5)         sprovođenje programa specijalizovanih savetovališta za žrtve nasilja, prilagođenih individualnim potrebama žrtava nasilja uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.

Specijalizovane usluge podrške iz stava 1. ovog člana moraju biti pristupačne svima i prilagođene individualnim potrebama žrtava nasilja, uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa..

Programi za lica koja su izvršila nasilje

Član 53.

Ministarstvo u saradnji sa drugim organima, organizacijama i ustanovama koje se bave zaštitom od nasilja, obezbeđuje sprovođenje programa za rad sa licima koja su izvršila nasilje.

Ciljevi programa iz stava 1. ovog člana su da lica koja su izvršila nasilje usvoje nenasilni model ponašanja u međuljudskim odnosima i da se spreči ponavljanje krivičnog dela nasilja.

U programe iz stava 1. ovog člana lica koja su izvršila nasilje mogu se uključiti na osnovu odluke nadležnog organa ili na sopstveni zahtev.

Organi, organizacije i ustanove koje sprovode programe za lica koja su izvršila nasilje dužni su da osiguraju da bezbednost, prava i podrška za žrtve nasilja budu od primarnog značaja, kao i da se sprovođenje ovih programa ostvaruje u bliskoj saradnji sa specijalizovanim službama za podršku licima koja trpe nasilje.

Profesionalna lica i lica koja su prijavila nasilje a koja učestvuju u zaštiti žrtava nasilje i njihove dece ne mogu istovremeno učestvovati i u sprovođenju programa za rad sa licima koja su izvršila nasilje niti se ove usluge mogu organizovati u istom prostoru, odnosno u istom organu, organizaciji i ustanovi.

Prevencija nasilja

Član 54.

Ministarstvo u saradnji sa organima, organizacijama i telima za rodnu ravnopravnost organizuje, sprovodi i finansira mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja, uključujući ohrabrivanje svakog da prijavi svaki slučaj nasilja nadležnim organima i ustanovama koje se bave zaštitom od nasilja.

Pored organa i organizacija iz stava 1. ovog člana i drugi organi javne vlasti dužni su da sprovode mere prevencije i suzbijanja nasilja kao što su: planiranje, organizovanje, sprovođenje i finansiranje mera namenjenih ostvarivanju zaštite od nasilja, programa prevencije svih oblika nasilja i programa podrške za žrtve nasilja i lica koja prijavljuju nasilje; podizanje svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja; specijalizacija profesionalaca koji postupaju u slučajevima zaštite žrtava nasilja i njihova redovna edukacija; obuka profesionalaca o rodnoj ravnopravnosti i fenomenu rodno zasnovanog nasilja; obezbeđivanje socijalne, pravne i druge pomoći i naknade, u cilju zaštite od nasilja i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja; obezbeđivanje socijalne, pravne i druge pomoći i naknade, u cilju zaštite od nasilja i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja; obezbeđivanje usluga zbrinjavanja žrtava nasilja; obezbeđivanje usluga licima koja su izvršila nasilje, u cilju sprečavanja daljeg nasilja, i druge mere.

Finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga

Član 55.

Finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga iz člana 52. i 54. ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetima autonomnih pokrajina i budžetima jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga iz člana 53. ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Osnovni troškova rada svih Regionalnih sigurnih kuća odnosno skloništa za žene i decu žrtve svih oblika nasilja i Regionalnih centara za pružanje podrške žrtvama seksualnog nasilja finansiraju se iz budžeta Republike Srbije. Autonomna pokrajina i sve jedinice lokalne samouprave, osim onih koje dobijaju namenske transfere, dužne su da 0,05% svog budžeta opredele za finasiranje Regionalnih sigurnih kuća odnosno skloništa za žene i decu žrtve svih oblika nasilja i 0,05% budžeta za finansiranje Regionalnih centara za pružanje podrške žrtvama seksualnog nasilja koje se nalaze na teritoriji te lokalne samouprave odnosno na teritoriji lokalne samouprave koja pripada istom ili susednom regionu (okrugu), u skladu sa rasporedom objekata koji će utvrditi nadležno Ministarstvo.

Regionalne sigurne kuće i Nacionalni SOS telefon su dužni da svoje godišnje izveštaje o radu dostavljaju nadležnom Ministarstvu za socijalnu zaštitu i Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, dok su Regionalni centri za pružanje podrške žrtvama seksualnog nasilja dužni da godišnje izveštaje o radu dostavljaju nadležnom Ministarstvu zdravlja i Republičkom institutu za javno zdravlje. Regionalne sigurne kuće i Regionalni centri za pružanje podrške žrtvama seksualnog nasilja su dužni da svoje godišnje finansijske izveštaje dostavljaju nadležnim Ministarstvima za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kao i Autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalnih samouprava koje su učestvovale u njihovom finansiranju.

VII.       INSTITUCIONALNI OKVIR ZA OSTVARIVANjE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Organi i organizacioni oblici

Član 56.

Kreiranje, sprovođenje, praćenje i unapređivanje politika za ostvarivanje rodne ravnopravnosti obavljaju:

1)         Vlada;

2)         Ministarstva, drugi organi državne uprave u čijem su delokrugu oblasti u kojima se određuju i sprovode opšte i posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti

3)         Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost;

4)         organi autonomne pokrajine;

5)         organi jedinica lokalne samouprave;

6)         drugi organi javne vlasti, organizacije i ustanove koji u skladu sa svojim ovlašćenjima učestvuju u sprečavanju diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i sprečavanju rodno zasnovanog nasilju.

Vlada

Član 57.

U kreiranju, sprovođenju, praćenju i unapređivanju politike za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, Vlada:

1)         razvija i vodi aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim sferama društvenog života, kojom se obezbeđuje ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na položaj žena i muškaraca;

2)         određuje mere u cilju stvaranja jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda žena i muškaraca, sprečavanje i otklanjanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda;

3)         donosi Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost

4)         obrazuje Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, sa zadatkom da usmerava i koordinira rad državnih organa u vezi sa rodnim ravnopravnošću, razmatra sva pitanja i unapređuje stanje rodne ravnopravnosti.

5)         obavlja i druge poslove u ovoj oblasti, u skladu sa zakonom.

Vlada obrazuje i Savet za rodnu ravnopravnost kao savetodavno telo Vlade, u skladu sa zakonom.

Ministarstva i drugi organi javne vlasti

Član 58.

Ministarstva i drugi organi javne vlasti prilikom učestvovanja u kreiranju, sprovođenju, praćenju i unapređenju sektorskih politika, formulisanja zakona, propisa, administrativnih odredaba i aktivnosti u oblastima njihove nadležnosti, a naročito u oblastima u kojima se u skladu sa ovim zakonom sprovode opšte i posebne mere, uzimaju u obzir ciljeve ravnopravnosti između žena i muškaraca.

Tela za rodnu ravnopravnost u autonomnim pokrajinama

Član 59.

Organi autonomne pokrajine, u okviru i u skladu sa nadležnostima autonomne pokrajine, a sa ciljem razvoja i vođenja politike jednakih mogućnosti, obrazuju organizacione oblike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, određuju njihov sastav, način izbora, delokrug i način rada.

Skupština autonomne pokrajine obrazuje stalno radno telo za rodnu ravnopravnost.

Pokrajinska vlada obrazuje:

1.         koordinaciono telo pokrajinske vlade radi usklađivanja stavova organa i organizacija pokrajinske uprave, drugih pokrajinskih organizacija i službi;

2.         savet za rodnu ravnopravnost kao savetodavno telo pokrajinske vlade.

Stručnu i administrativno-tehničku potporu u radu komisije i saveta pružaju lica iz redova stalno zaposlenih u skupštini autonomne pokrajine, odnosno vlade autonomne pokrajine, koja su zadužena za rodnu ravnopravnost.

Pored navedenih tela, organi autonomne pokrajine mogu obrazovati i druga tela koja će se baviti rodnom ravnopravnošću.

Tela nadležna za rodnu ravnopravnost u autonomnim pokrajinama sarađuju sa svim drugim telima za rodnu ravnopravnost u vezi sa pitanjima značajnim za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Tela za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave

Član 60.

U jedinicama lokalne samouprave obrazuju se tela za rodnu ravnopravnost i to:

1)         komisija za rodnu ravnopravnost u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao stalno radno telo skupštine, koje čine odbornici, a razmatra sve akte koji se upućuju skupštini iz ugla rodne ravnopravnosti;

2)         savet za rodnu ravnopravnost se obrazuje u organima uprave jedinaca lokalne samouprave, a čine ga imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizaija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, prati stanje u oblasti rodne ravnopravnosti, inicira i predlaže mere za unapređenje rodne ravnopravnosti. U radu saveta obavezno učestvuju i lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima uprave jedinica lokalne samouprave, koje tim savetima pružaju stručnu i administrativno-tehničku potporu u radu.

Tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana sarađuju međusobno kao i sa svim drugim telima za rodnu ravnopravnost na nivou jedinica lokalnih samouprava, autonomnih pokrajina i republike.

Aktima skupštine jedinice lokalne samouprave bliđe se uređuju izbor, nadležnosti i način rada tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana.

Obaveze organa javne vlasti da odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost

Član 61.

Organi javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da iz reda svojih zaposlenih odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

Rukovodilac organa javne vlasti za lice iz stava 1. određuje rukovodioca organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi koji se odnose na vođenje evidencija u oblasti rada.

O određivanju lica zaduženog za rodnu ravnopravnost i o svakoj promeni ovog lica organi javne vlasti iz stava 1. ovog člana obaveštavaju Ministarstvo.

Lice zaduženo za rodnu ravnopravnost:

1)         prati sprovođenje politika i mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti iz delokruga organa u kojem su zaposleni;

2)         prati stanje o polnoj strukturi zaposlenih i radno angažovanih lica u organu u kome su određeni i sastavlja izveštaje o utvrđenom stanju u pogledu dostignutog nivoa ostvarivanja rodne ravnopravnosti u oblasti iz delokruga organa;

3)         dostavlja izveštaje iz stava 4. tačka 2. ovog člana rukovodiocu organa, koje organ javne vlasti, nakon donošenja, dostavlja Ministarstvu;

4)         sarađuje sa Ministarstvom i telima za rodnu ravnopravnost na pitanjima značajnim za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti;

5)         priprema podatke, analize i materijale potrebne za rad tela za rodnu ravnopravnost;

6)         obavlja i druge poslove u skladu sa aktom o određivanju lica zaduženog za rodnu ravnopravnost.

Lica zadužena za rodnu ravnopravnost moraju biti obučena za obavljanje poslova iz stava 3. ovog člana.

Ministarstvo bliže uređuje program i način obuke lica zaduženih za rodnu ravnopravnost.

VIII.      EVIDENTIRANjE I IZVEŠTAVANjE O OSTVARIVANjU RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Evidentiranje podataka o ostvarivanju rodne ravnopravnosti

Član 62.

Radi praćenja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti i izveštavanja o tome, organi javne vlasti i poslodavci, kao i tela za rodnu ravnopravnost, dužni su da evidentiraju podatke razvrstane po polu.

Organi javne vlasti i poslodavci evidentiraju podatke o:

(1)        ukupnom broju zaposlenih i radno angažovanih lica;

(2)        broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih žena, broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih muškaraca u odnosu na ukupan broj i procenat zaposlenih, razvrstanih po polu i starosnoj dobi zaposlenih i radno angažovanih lica;

(3)        kvalifikacijama koje poseduju zaposlena i radno angažovana lica, razvrstana po polu;

(4)        broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica na izvršilačkim radnim mestima i na položajima, razvrstanih po polu;

(5)        platama, odnosno zaradama i drugim naknadama zaposlenih i radno angažovanih lica, iskazanih u prosečnom nominalnom iznosu i razvrstanih po polu u kategorijama za izvršilačka radna mesta i za položaje;

(6)        broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica, razvrstanih po polu i starosnoj dobi, koja su u prethodne dve godine više zapošljavana i broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica po polu i starosnoj dobi koja su dobijala otkaz, odnosno koja su otpuštena, kao i razloge za to;

(7)        razlozima zbog kojih su na pojedina radna mesta zapošljavani, odnosno raspoređivani u većem broju pripadnici određenog pola;

(8)        razlozima zbog kojih su na pojedine položaje postavljani, odnosno imenovani u većem broju pripadnici određenog pola;

(9)        broju i procentu kandidata prijavljenih na konkurse za popunjavanje položaja ili izvršilačkih radnih mesta u organima javne vlasti, odnosno za zasnivanje radnog odnosa kod poslodavca ili radi drugog vida radnog angažovanja, razvrstanih po polu i po kvalifikacijama;

(10)      broju primljenih prijava zaposlenih i radno angažovanih lica, razvrstanih po polu i starosnoj dobi, o njihovoj izloženosti uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili ucenjivanju ili nekom drugom postupanju koje ima za posledicu diskriminaciju na osnovu pola, odnosno roda;

(11)      načinu postupanja poslodavca ili odgovornog lica u organima javne vlasti po podnetim prijavama;

(12)      broju sudskih sporova koji su vođeni u vezi sa diskriminacijom na osnovu pola, odnosno roda, kao i broju sudskih sporova koji su okončani u korist zaposlenog i o načinu postupanja poslodavca ili odgovornog lica u organima javne vlasti po tim sudskim odlukama;

(13)      broju i procentu zaposlenih i radno angažovanih lica, razvrstanih po polu, uključenih u programe stručnog usavršavanja i dodatnog obrazovanja, kao i stručnog osposobljavanja pripravnika, na godišnjem nivou;

(14)      broju i procentu zaposlenih lica u organima upravljanja i nadzora, komisijama i drugim telima kod organa javne vlasti i poslodavca, razvrstanih po polu, kvalifikacijama i starosnoj dobi;

(15)      broju i procentu tražilaca i korisnika besplatne pravne pomoći razvrstanih po polu;

(16)      broju i procentu prijavljenih slučajeva nasilja zasnovanog na polu, odnosno rodu, razvrstanih po obliku nasilja, polu žrtve nasilja i polu izvršoca nasilja i međusobnom odnosu žrtve i izvršioca nasilja;

(17)      broj i procenat lica koja su izvršila nasilje u porodici razvrstanih prema polu i međusobnom odnosu izvršioca nasilje i žrtve;

(18)      broju i procentu presuda za nasilje prema ženama i nasilje u porodici razvrstanih po polu žrtve i po polu izvršioca nasilja;

Tela nadležna za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave, pored podataka iz stava 2. ovog člana evidentiraju podatke o:

(1)        usvojenim razvojnim planovima i drugim aktima u oblastima iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave koji sadrže rodnu perspektivu i sažeti opis iste;

(2)        merama i aktivnostima koje je to telo iniciralo, a koje su u funkciji ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti;

(3)        efektima rada organa javne vlasti na ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti;

(4)        realizaciji lokalnog budžeta iz rodne perspektive;

(5)        ostvarenom stepenu i kvalitetu saradnje sa drugim radnim telima na lokalnom nivou;

(6)        rodno osetljivim podacima iz nadležnosti organa jedinica lokalne samouprave;

(7)        aktivnostima organa koji se u jedinicama lokalne samouprave bave sprečavanjem i suzbijanjem rodno zasnovanog nasilja.

Podaci koji se evidentiraju iskazuju se brojčano ili procentualno i ne mogu da sadrže podatke o ličnosti.

Podaci iz st. 2. i 3. ovog člana evidentiraju se na posebnom obrascu, u koji se unosi i svaka promena tih podataka, a u roku od osam radnih dana od dana kada je nastala promena. Organi javne vlasti, poslodavci i tela za rodnu ravnopravnost iz stava 1. ovog člana evidentirane podatke dužni su da daju na uvid nadležnoj inspekciji koja u skladu sa ovim zakonom vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i Ministarstvu na njegov zahtev, na način i u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.

Ministarstvo propisuje izgled obrasca za evidentiranje podataka iz stava 5. ovog člana.

Izveštavanje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti

Član 63.

Organi javne vlasti i poslodavci dužni su da sačinjavaju godišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koji, pored popunjenog obrasca preciziranog u članu 62. stav 5. ovog zakona, sadrži ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, uključujući i razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa javne vlasti, odnosno poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena i izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima, kada je podnosilac izveštaja obveznik donošenja plana upravljanja rizicima.

Tela za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave dužna su da o evidentiranim podacima na obrascu iz člana 62. stav 5. ovog zakona, sastave godišnji izveštaj, koji pored podataka iz člana 62. st. 2. i 3. ovog zakona sadrži i ocenu stanja rodne ravnopravnosti u jedinici lokalne samouprave za čiju teritoriju su obrazovana tela za rodnu ravnopravnost.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana telo dostavlja organu jedinice lokalne samouprave, koji ga je osnovao, najkasnije do kraja godine u kojoj se završava izveštajni period, koji nakon donošenja postaje sastavni deo izveštaja tog organa iz stava 1. ovog člana.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana organi javne vlasti i poslodavci dužni su da dostave Ministarstvu najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Političke stranke i sindikalne organizacije dužni su da pripremaju izveštaje sa podacima o broju žena i muškaraca u organima upravljanja, organima nadzora i njihovim telima i da ih dostavljaju Ministarstvu nakon svakog redovnog ili vanrednog izbora, odnosno imenovanja, kao i na zahtev Ministarstva.

Izveštaji iz stava 1. ovog člana naročito sadrže podatke o:

1)         vrsti organa i tela;

2)         propisanom ukupnom broju članova organa i tela;

3)         procentualnom odnosu muškaraca i žena, članova organa i tela.

Ministarstvo, na osnovu primljenih izveštaja, u saradnji sa telima za rodnu ravnopravnost i licima zaduženim za rodnu ravnopravnost priprema zbirni izveštaj o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti i dostavlja ga Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu, radi usvajanja.

Zbirni izveštaj o stanju u oblasti rodne ravnopravnosti nakon donošenja, objavljuje se na internet stranici Vlade i Ministarstva.

Izveštaji iz stava 8. i podaci iz člana 12. stav 2. dostavljaju se republičkom organu nadležnom za poslove statistike i deo su redovnog godišnjeg statističkog praćenja stanja rodne ravnopravnosti.

Republički organ nadležan za poslove statistike objavljuje svake godine na svojoj internet stranici godišnje statističke podatke o stanju rodne ravnopravnosti i publikuje ih u posebnom štampanom izdanju.

Ministarstvo propisuje sadržinu izveštaja iz st. 1, 2. i 4. ovog člana, kao i način dostavljanja izveštaja iz st. 1. i 4. ovog člana.

IX.        KAZNENE ODREDBE

Prekršaji poslodavaca, osiguravajućih društava i sredstava informisanja

Član 64.

Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se poslodavac koji ima svojstvo pravnog lica ako:

1)         ne postupi po obavezama propisanim članom 16. st. 4. i 5. i članom 18. st. 2. i 3 ovog zakona.;

2)         ne obezbedi zaposlenom i radno angažovanom licu, bez obzira na pol,

odnosno rod i porodični status jednake mogućnosti u oblasti rada i

zapošljavanja iz člana 28. ovog zakona;

3)         krši zabranu diskriminacije iz člana 29. stav 4. ovog zakona;

4)         ne obezbedi zaposlenom i radno angažovanom licu, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, jednake mogućnosti za stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje, kao i stručno osposobljavanje pripravnika u skladu sa članom 29. stav. 5. ovog zakona;

5)         ne postupa u skladu sa člana 29. stav 6, tačka 2) ovog zakona;

6)         postupa suprotno zabrani iz čl. 31, 32, 33, 34. i 47. stav 6. ovog zakona;

7)         ne evidentira podatke iz člana 62. stav 2. ovog zakona;

8)         ne dostavi izveštaj ne dostavi izveštaj ministarstvu u skladu sa članom 63. stav 4. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik - poslodavac, novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.

Prekršaji organa javne vlasti

Član 65.

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave ako:

1)         ne postupa po obavezama propisanim članom 16. st. 4. i 5, članom 17. stav 4, članom 18. st. 2. i 3. i članom 21. ovog zakona;

2)         ne prati, ne planira, ne donosi, ne sprovodi i javno ne objavljuje rezultate politika jednakih mogućnosti i ne sprovodi mere za sprečavanje i suzbijanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, iz člana 25. stav 1. i 2. ovog zakona;

3)         ne obezbedi zaposlenom i radno angažovanom licu, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status jednake mogućnosti u oblasti rada i zapošljavanja iz člana 28. ovog zakona;

4)         krši zabranu diskriminacije iz člana 29. stav 4. ovog zakona;

5)         ne obezbedi zaposlenom i radno angažovanom licu, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, jednake mogućnosti za stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje, kao i stručno osposobljavanje pripravnika iz člana 29. stav. 5. ovog zakona.

6)         ne postupa u skladu sa člana 29. stav 6, tačka 2) ovog zakona;

7)         postupa suprotno zabrani iz čl. 31, 32. i 33. ovog zakona;

8)         ne preduzima propisane mere za ostvarivanje jednakih mogućnosti u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite iz čl. 36. i 46. stav 3. ovog zakona;

9)         ne postupi po obavezama propisanim u čl. 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43. i 46.;

10)       postupi suprotno zabrani iz člana 47. stav 1;

11)       bez odlaganja ne prijavi policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu svako saznanje o rodno zasnovanom nasilju za koje saznaju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno u obavljanju svoje delatnosti (član 50. stav 2.);

12)       ne odredi lice zaduženo za rodnu ravnopravnost (član 61.);

13)       ne evidentira podatke iz člana 62. st. 2. i 3. ovog zakona;

14)       ne dostavi izveštaj ne dostavi izveštaj ministarstvu u skladu sa članom 63. stav 4. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organu javne vlasti, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice kojem je povereno vršenje pojedinih javnih ovlašćenja, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Prekršaji političkih stranaka

Član 66.

Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se politička stranka, kao pravno lice ako:

1)         ne postupi po obavezama iz člana 44. st. 2. i 3. ovog zakona;

2)         ne postupi po obavezama i člana 45. st. 2. i 3. ovog zakona

3)         ne dostavi Ministarstvu izveštaj iz člana 63. stav 5. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Prekršaji sindikalnih organizacija

Član 67.

Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se sindikalna organizacija kao pravno lice ako:

1)         ne postupi po obavezama iz člana 45. st. 2. i 3. ovog zakona;

2)         ne dostavi Ministarstvu izveštaj iz člana 63. stav 5. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

X.         NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Organi nadzora

Član 68.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo.

Nadzor u oblastima u kojima se određuju i sprovode posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti vrše nadležna ministarstva za te oblasti, kao i nadležni inspekcijski organi.

Nadzor ministarstva i inspekcijskih organa

Član 69.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblasti rada i zapošljavanja vrši ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši inspekcija rada.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblasti državne uprave i lokalne samouprave vrši ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši upravna inspekcija.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblasti obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja vrši ministarstvo nadležno za obrazovanje, vaspitanje, nauku i tehnološki razvoj, a inspekcijski nadzor u ovim oblastima vrši prosvetna inspekcija.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblasti kulture i informisanja vrši ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje i drugi organi i tela nadležni za oblast javnog informisanja.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblast odbrane vrši ministarstvo nadležno za poslove odbrane, a inspekcijski nadzor u oblasti odbrane vrši Inspektorat odbrane.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblast bezbednosti vrši ministarstvo nadležno za unutrašnju bezbednost, a inspekcijski nadzor vrše organi i tela nadležni za oblast bezbednosti.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblast zaštite životne sredine vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, a inspekcijski nadzor vrše organi i tela nadležni za zaštitu životne sredine.

Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblast u oblasti sporta vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta, a inspekcijski nadzor vrši organi i tela nadležni za oblast sporta.

Navedeni inspekcijski organi i inspektori vrše dužnost nadzora u skladu sa propisima kojima se uređuju njihova prava, dužnosti i ovlašćenja.

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad primenom člana 47. ovog zakona kod finansijskih institucija koje kontroliše, odnosno nadzire u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje poslovanje tih institucija i može preduzimati mere prema tim institucijama u skladu s tim zakonima.

Inspekcijski organi iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruju saradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Ministarstva i inspekcijski organi iz st. 1-9., na zahtev Ministarstva iz člana 68. stav 1. dostavljaju izveštaj o izvršenom nadzoru, odnosno o izvršenom inspekcijskom nadzoru.

Lica zadužena za nadzor nad primenom zakona u ministarstvima i inspekcijskim organima moraju biti obučena za obavljanje poslova nadzora. Ministarstvo uređuje program i način obuke lica zaduženih za nadzor nad primenom zakona u ministarstvima i inspekcijskim organima.

XI.        PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Usklađivanje i donošenje akata

Član 70.

Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dužni su da usklade odgovarajuće akte, a nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji nemaju osnovana tela za rodnu ravnopravnost, odnosno lica zadužena za rodnu ravnopravnost, da donesu odgovarajuće akte o osnivanju tih tela, odnosno određivanju lica zaduženog za rodnu ravnopravnost, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Primena rodno osetljivog jezika iz člana 37. stav 1. tačka 4) podtačka (3), kao i iz člana 39. stav 3. ovog zakona stupa na snagu tri godine nakon donošenja ovog zakona.

Rokovi za donošenje i primenu podzakonskih akata

Član 71.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona donose se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjuju se podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Političke stranke i sindikati prvi plan delovanja sa posebnim merama donose najkasnije 1. januara 2022. godine.

Usklađivanje ugovora o osiguranju sa ovim zakonom

Član 72.

Društva za osiguranje su dužna da primenjuju odredbu člana 47. stav 2. ovog zakona na sve nove ugovore iz tog stava zaključene počev od 31. decembra 2022. godine.

Prestanak važenja Zakona o ravnopravnosti polova

Član 73.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 74.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije"

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Republika Srbija je septembra 2009. godine donela Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik PC", broj 104/09), kojim je bliže uredila način ostvarivanja ravnopravnosti žena i muškaraca i promovisanje politike jednakih mogućnosti u oblastima javnog i privatnog sektora od posebnog značaja za ravnopravnost polova, kao što su: oblast zapošljavanja i rada, socijalne i zdravstvene zaštite, porodičnih odnosa, obrazovanja, kulture i sporta, kao i političkog i javnog života. Zakonom je, takođe, uređeno i preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu, kao i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji.

Tokom vođenja pregovora o članstvu Republike Srbije u Evropskoj uniji (EU) uočeno je da se postojećim rešenjima Zakona o ravnopravnostn polova ne dostižu zajedničke tekovine ravnopravnosti žena i muškaraca i da nije u punoj meri usaglašen sa relevantnim zakonodavstvom EU, a pre svega, u odnosu na: primenu principa ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pristupu i nabavci roba i usluga, u implementaciji načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena u vezi sa pitanjima zapošljavanja i obavljanja zanimanja.

Pored toga, navedeni zakon nije u dovoljnoj meri usaglašen sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim standardima i odredbama relevantnih direktiva Evropske Unije, a nedostaje i odgovarajući celovit i koherentan institucionalni okvir za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti radi obezbeđenja njegove delotvorne primene u praksi. Na to je ukazao i Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao i Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, u svojim zapažanjima upućenim Republici Srbiji, ukazujući na potrebu jačanja nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, eliminisanje rodno zasnovane diskriminacije i sprečavanja nasilja u porodici.

U vezi sa navedenim, na inicijativu Zaštitnika građana, razrađena su dva modela zakona o rodnoj ravnopravnosti (2014/2015), a nakon toga su obrazovane i dve radne grupe za izradu nacrta istoimenog zakona, ali ni jedan model ili nacrt zakona nije dobio nepodeljenu stručnu i podršku u javnosti koja bi garantovala usvajanje tog zakona. U vezi sa navedenim, izrađena je tokom 2014/2015 godine jedna verzija Nacrta zakona u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), kao i jedna verzija Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti tokom 2015/2017. godine od strane Koodinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade.

Kao rezultat rada na verziji zakona rađenoj u Ministarstvu, Vlada je usvojila i u februaru 2016. godine uputila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o ravnopravnosti muškaraca i žena. Mesec dana kasnije, iz procedure je povučen navedeni Predlog zakona, na zahtev organizacija civilnog društva, pa je doradu njegovog teksta nastavilo Koordinaciono telo od 2016. do septembra 2017. godine. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je isticalo da je proces rada na ovom tekstu zakona, započeo još u junu 2015. godine, tako što je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donela Rešenje o radnoj grupi za izradu Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, na osnovu člana 28. Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ("Službeni glasnik RS", br. 81/07 - prečišćen tekst, 69/08, 98/12 i 87/13). Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je obavilo konsultacije sa organizacijama civilnog društva u periodu januar-maj 2017. godine kako bi izradilo Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. Konsultacije su sprovedene i sa pojedinim državnim organima i organizacijama, uključujući i nezavisne državne organe i predstavnike Privredne komore Srbije, koji su pribavili mišljenje relevantnih privrednih subjekata na koje se zakon odnosi, ali nije sprovelo javnu raspravu o Nacrtu dokumenta.

Odbor za finansije i privredu Vlade na svojoj 12. sednici, održanoj 6. septembra 2017. godine, odložio razmatranje Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je pripremio Kabinet potpredsednice Vlade radi njegovog usaglašavanja sa nadležnim ministarstvom, odnosno Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje. Ministarstvo je kao ovlašćeni predlagač Zakona o ravnopravnosti polova, na osnovu Zakona o Ministarstvima član 16. stav 1. ("Službeni glasnik RS", br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 - dr. zakon i 62/17), zatražilo mišljenja nadležnih organa, organizacija i tela, u smislu člana 39a, st. 4-7. Poslovnika Vlade, o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti i u periodu od 2. oktobra do 30. novembra 2017. godine i ostvarilo saradnju sa sledećim organima državne uprave, socijalnim partnerima i udruženjima, kao što su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture i informisanja, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Republički sekretarijat za javne politike, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Republički zavod za statistiku, Uprava za javne nabavke, Narodna banka Srbije, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, Nacionalna akademija za javnu upravu, Institut za srpski jezik SANU, Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost i Privredna komora Srbije.

Pored toga, Ministarstvo je u skladu čl. 34-36. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18), u periodu od 7. do 31. decembra 2017. godine realizovalo proces on line javnih konsultacija, tako što je Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti sa dostavljenim i ugrađenim primedbama i sugestijama iz prethodno navedenih institucija postavljen na internet stranici Ministarstva, kao i na internet stranici Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom sa priloženim obrascem za dostavljanje primedaba i sugestija svih zainteresovanih subjekata u društvu (u ovom obrazloženju će se ta verzija Nacrta zakona označavati kao "prethodna verzija Nacrta zakona"). U okviru navedenih konsultacija, svoje primedbe, komentare, predloge i sugestije u 8 popunjenih obrazaca su resornom Ministarstvu dostavili: Ostoja Rajić iz organizacije "Teslino jedinstvo - pronalazači" (popunjena su i dostavljena dva obrasca); Mihailo Alić iz "Udruženje očeva", NIS Novi Sad; Biljana Janjić i Kosana Beker iz Udruženja građanki "FemPlatz"; zatim Koalicija protiv diskriminacije koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, "Civil Rights Defenders", "Gayten-LGBT", "Jednakost", "Labris" - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), "Praxis", Udruženje studenata sa hendikepom; Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra; i Nataša Okilj iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovao je Rešenjem broj 119-01-00096/2018-21 od 27. aprila 2018. godine tročlanu Radnu grupu za evaluaciju dostavljenih primedaba, mišljenja i sugestija i za doradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja je na osnovu mišljenja dobijenih iz nadležnih organa državne uprave i na osnovu 8 popunjenih obrazaca tokom on line javnih konsultacija realizovala svoje zadatke. Radna grupa je izradila Liste za evaluaciju ukupno 103 primedaba, mišljenja i sugestija na Nacrt zakona i održala dva sastanka 5. i 6. juna 2018. godine radi realizacije evaluacije. Radna grupa je sačinila Izveštaj o svom radu i podnela ga 13. juna 2018. godine resornom ministru, obavila doradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti i pripremila ga za javnu raspravu i transparentno ga postavila na internet stranice Ministarstva i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, kao i na portal e-Uprave, na uvid javnosti.

Nakon toga, na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade ("Službeni glasnik RS" br. 61/06 - prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14), na predlog Ministarstva, Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade doneo je Zaključak 05 Broj 011-5422/2018-1 od 14. juna 2018. godine, kojim se određuje se sprovođenje javne rasprave u Republici Srbiji o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti. Navedenim Zaključkom utvrđen je i Program javne rasprave o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti od 14. juna do 5. jula 2018. godine (u daljem tekstu: Program). Javna rasprava o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti realizovana je u skladu sa utvrđenim Programom, za predstavnike: državnih organa, javnih službi, privredne subjekte, sindikate, udruženja poslodavaca i sindikata, udruženja građana, stručnu javnost i druge zainteresovane učesnike i učesnice. Tekst Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti je postavljen na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na portalu e-Uprave i na internet stranici Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Učesnici javne rasprave su pozvani da u naznačenom roku, od 14. juna do 5. jula 2018. godine dostave svoje sugestije, predloge, inicijative i komentare na posebno otvorenu e-mail adresu: javnarasprava.rodna@minrzs.gov.rs na priloženim obrascima ili pisanim putem Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd, Nemanjina 22-26. Na navedeni poziv se odazvalo ukupno 67 subjekata u društvu dostavljajući predviđene obrasce. Tačnije, resornom Ministarstvu dostavljeno je u predviđenom roku i uvršteno u materijal sa javne rasprave 66 obrazaca sa primedbama, mišljenjima i sugestijama na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, od kojih 36 obrazaca identične sadržine. Tri mejla su upućena bez priloženih obrazaca, a jedan obrazac je upućen službenom poštom nakon isteka navedenog roka, istovetnog sadržaja kao i navedenih 36 obrazaca. Pored navedenog, tri obrasca su dostavljena i pisanim putem Ministarstvu, i to iz sledećih organizacija: Srpski pokret "Dveri", Porodičnog sabora Beograd i Udruženja Pravoslavna porodica Beograd, a koja sadrže identični sadržaj, kao i tri obrasca podneta od strane istih organizacija elektronskim putem.

U skladu sa Programom, javna slušanja i prezentacije Nacrta zakona su bile organizovane u pet gradova u Republici Srbiji i na njima je uzelo učešće ukupno 540 lica i to u: Novom Sadu, 25. juna 2018. godine, u prostorijama Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, ul. Vladike Platona bb, uz učešće 109 lica; Beogradu, 26. juna 2018. godine, u prostorijama Doma Narodne skupštine Republike Srbije (Mala plenarna sala), Trg Nikole Pašića br. 13, uz učešće 195 lica; Kragujevcu, 28. juna 2018. godine, u prostorijama Skupštine Grada Kragujevca, Trg slobode br. 3, uz učešće 132 lica; Nišu, 29. juna 2018. godine, u prostorijama Skupštine Grada Niša, ul. Nikole Pašiće br. 24, uz učešće 49 lica i Novom Pazaru, 3. jula 2018. godine, u prostorijama Skupštine Grada Novog Pazara, ul. Stevana Nemanje br. 2, uz učešće 55 lica. U javnoj raspravi su učestvovali i Ministarstvo je ostvarilo saradnju sa predstavnicima: Narodne skupštine Republike Srbije, Skupštine AP Vojvodine, Izvršnog veća AP Vojvodina, Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade APV, Pokrajinskog sekretarijata za SPDRP, Pokrajinskog zavoda za rodnu ravnopravnost, Komisije za rodnu ravnopravnost Grada Novi Sad, Skupštine Grada Kragujevca, Gradske uprave Grada Beograda, Skupštine Grada Kragujevca, Gradske uprave Grada Kragujevca, Skupštine Grada Niš, Gradske uprave Grada Niš, Gradske uprave Grada Vranje, Skupštine Grada Novi Pazar, Gradske uprave Grada Novi Pazar, Skupština opštine Svrljig, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Srpskog pokreta,,Dveri", Instituta društvenih nauka, Foreign Investors Council, Naftna industrija Srbije a.d. Novi Sad (NIS), Stalne konferencija gradova i opština (SKGO), Autonomnog ženskog centra (AŽC), Gayten-LGBT, Udruženje studenata sa hendikepom, Udruženja očeva, Centra za podršku ženama Kikinda, Mreže SOS Vojvodina, Institucijom za pomoć žrtvama nasilja "Sigurna kuća" Sombor, "UG BIO IDEA za održivi razvoj" Beograd, Studenskog parlamenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Resor za naconalne manjine i studente sa invaliditetom), Savezom udruženja "Porodični sabor", Novosadske novinarske škole, Doma za smeštaj odraslih i starijih,,Carski konak" DOO, Loznica - Tršić, Udruženja "Pravoslavna porodica", Udruženja "Evroazijski put", Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Ženskom platformom za razvoj Srbije, Akademijom ženskog liderstva, Ženskom parlamentarnom mrežom, Centra za rodnu ravnopravnost "Tereškova" Novi Sad, Udruženja "Dama D" Novi Pazar.

Sve relevantne institucije u AP Vojvodina i u pomenutim gradovima učešćem predstavnika izvršne i skupštinske vlasti, tela i mehanizama rodne ravnopravnosti i stručne javnosti dale su javnu i nepodeljenu podršku skorom donošenju zakona u ovoj oblasti. Na javnim slušanjima su učestvovali i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, predsednik Skupštine AP Vojvodina, resorni ministar, direktor Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Zaštitnik građana, gradonačelnici pomenutih gradova ili njihovi zamenici, predsednici skupština, predsednici izvršnih veća, narodni poslanici i poslanice, odnosno odbornici u skupštinama navedenih gradova itd. Pored toga, u javnoj raspravi su učestvovali i predstavnici udruženja, socijalnih partnera, akademske i stručne javnosti, medija, kao i zaintersovani građani i građanke. Ukupno je, tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti od 14. juna do 5. jula 2018. godine, dostavljeno elektronskim ili pisanim putem, te izrečeno u diskusiji u pet gradova u Republici Srbiji 359 mišljenja, primedaba i sugestija, koje su evaluirane od strane petočlane Radne grupe za evaluaciju dostavljenih primedaba, mišljenja i sugestija i doradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, obrazovane Rešenjem resornog ministra broj 119-01-00096/2018-21 od 9. jula 2018. godine. Radna grupa je u periodu od 10. do 12. jula 2018. godine analizirala sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi, a zatim je, u periodu od 13. do 16. jula 2018. godine, sprovela predviđenu evaluaciju dostavljenih primedaba, mišljenja i sugestija na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti i u periodu od 17. do 19. jula 2018. godine izvršila doradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Radna grupa je podnela Izveštaj o svom radu resornom ministru 19. jula 2018. godine.

Takođe, u skladu navedenim Zaključkom i na osnovu tačke 6. navedenog Programa javne rasprave o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti od 14. juna do 5. jula 2018. godine, po okončanju postupka javne rasprave, Ministarstvo je sačinilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti 19. jula 2018. godine i objavilo ga sa dorađenim Nacrtom zakona o rodnoj ravnopravnosti sa svim komentarima iz javne rasprave na svojoj internet stranici, portalu e-Uprave, kao i na internet stranici Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, 20. jula 2018. godine, a koji je i dalje dostupan javnosti na internet stranici Ministarstva: www.minrzs.gov.rs i može se preuzeti u elektronskoj formi.

Dorađena verzija Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, nakon javnih konsultacija realizovanih u periodu od od 14. juna do 5. jula 2018. godine, dostavljena je iz resornog Ministarstva dopisom od 20. avgusta 2018. godine organima državne uprave na mišljenje, a u Obrazloženju Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, Ministarstvo je dostavilo organima državne uprave i detaljne rezultate evaluacije ukupno 359 mišljenja, primedaba i sugestija iznesenih od strane različitih aktera tokom javne rasprave.

Nakon toga je Ministarstvo, 25. septembra 2018. godine, u prevodu na engleski jezik, dostavilo Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti sa obrazloženjem i tabelama usklađenosti sa pravnim tekovinama EU - Ministarstvu za evropske integracije radi prosleđenja Evropskoj komisiji, na mišljenje. Evropska komisija dostavila je svoje komentare na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti resornom Ministarstvu, 18. decembra 2018. godine, koje je kroz ekspertski izveštaj koji je u celini pozitivan, a predlozi i sugestije koji su u njemu dati, u potpunosti su uvaženi i na osnovu njih je izvršena dorada teksta Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, zaključno sa 23. januarom 2019. godine, zahvaljujući čemu je došlo do potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama i standardima Evropske unije u ovoj oblasti. Nakon toga, dorađena verzija Nacrta zakona sa tabelama usklađenosti sa propisima EU je dostavljena 6. februara 2019. godine Evropskoj komisiji. U februaru 2018. godine Evropska komisija je dostavila pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade na 85. sednici, održanoj 14. februara 2019. godine, odložio razmatranje Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti uz obrazloženje da je potrebno dodatno usaglašavanje resornog Ministarstva sa Ministarstvom pravde i Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo. Nakon konsultacija sa navedenim organima, realizovanim tokom februara i marta 2019. godine, uvažene su primedbe ovih organa koje su se, većim delom, odnosile na to da sudska zaštita u pogledu diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, treba da bude regulisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, pa je poglavlje VII. Sudska zaštita, izbrisano iz Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, a u članu 4. stav 8. Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti je naznačeno da se sudska zaštita za lica i grupe lica koje su izložene diskriminaciji na osnovu pola, odnosno roda ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Dana, 18. jula 2019. godine na 107. sednici Odbora za pravni sistem i državne organe Vlade ponovo je odloženo razmatranje Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti zbog potrebe za dodatnim usaglašavanjem sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa navedenim, izvršene su dodatne konsultacije i usaglašavanja sa navedenim organima, sredinom jula 2019. godine.

Nakon što su 21. juna 2020. godine održani parlamentarni izbori formirana je i nova Vlada u okviru koje je obrazovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je u skladu sa Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", broj 128/2020) preuzelo i poslove koji se odnose na unapređenje i zaštitu rodne ravnopravnosti. Ovo ministarstvo je pristupilo radu na donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je započet u predhodnom mandatu Vlade, nastavilo da u širokom participativnom procesu, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu("Službeni glasnik RS", broj 30/2018), kroz dalje usglašavnje polaznih osnova teksta sa preporukama EU. Obrazovana je Radna grupa od predstavnika nadležnih državnih resora, nezavisnih tela, civilnog sektora i akademske zajednice, koja je prvi sastanak održala 17. februara 2021. godine kome je predsedavala ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Prema metodologiji utvrđenoj Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/2019), kao i Pravilnikom o smernicima dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata ("Službeni glasnik RS", broj 51/2019) sprovedene su konsultacije radi ostvarivanja učešća javnosti u pripremi nacrta zakona, kroz prikpuljanje komentara i sugestija.

Budućim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti reguliše se stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja, samozapošljavanja, socijalnog osiguranja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja, sporta, političkog delovanja i javnih poslova, reproduktivnog i seksualnog zdravlja i prava, pristupu robi i uslugama kao i mere za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici.                

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

1.         Uvodne odredbe (čl. 1-6).

Uvodnim odredbama Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti određen je njegov predmet i sadržaj i obaveze svih aktera u njegovom sprovođenju. Nacrt ovog zakona predstavlja iskorak u odnosu na Zakon o ravnopravnosti polova, jer već u samom naslovu i predmetu uređivanja prepoznaje "rodnu ravnopravnost" i daje njeno određenje, te sadržaj ove sintagme pojmova usklađuje sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

U članu 1. Nacrta određen je predmet budućeg zakona, odnosno pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti i izveštavanja o realizaciji planskih akata, institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i obaveze organa javne vlasti, poslodavaca i drugih socijalnih partnera da integrišu rodnu perspektivu u oblasti u kojoj deluju.

Član 2. odnosi se na zaštitu stečenih prava.

U članu 3. definisana je rodna ravnopravnost polazeći od pravnih instrumenata Ujedinjenih Nacija (Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena iz 1979. godine, Opcioni protokol uz ovu Konvenciju, usvojen 1999. godine) i relevantnih direktiva EU, odnosno: Direktiva 75/117/EEZ (jednake zarade za muškarce i žene); Direktiva 76/2007/EEZ (dostupnost zaposlenja, profesionalna obuka, napredovanje na radnom mestu i uslovi rada); Direktiva 2004/113/EZ (nabavka roba i pružanje usluga); Direktiva 2006/54/EZ (zaposlenje i zvanja).

Članom 4. je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od diskriminacije, definisan pojam diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, sa njenim oblicima.

U članu 5. regulisano je pitanje rodno odgovornog budžetiranja kao uvođenja principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces.

U članu 6. data su i objašnjena značenja pojmova, koji se koriste u ovom Nacrtu zakona, kao što su npr. "rod" (definicija iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Republika Srbija potvrdila u oktobru 2013. godine); "seksualno uznemiravanje" (Direktiva 76/2007/EZ); "udruženje" (Zakon o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09, 99/11 - dr. zakoni i 44/18 - dr. zakon). Umesto ranije korišćenog termina; "ravnopravna zastupljenost", uvodi se novi termin:,,uravnotežena zastupljenost", koji podrazumeva primenu podsticajnih kvota od 40% za manje zastupljeni pol, u skladu sa pravnim tekovinama EU. Shodno tome, uvodi se i termin,,osetno neuravnotežena zastupljenost polova".

2.         Politika jednakih mogućnosti i mere za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti (čl. 7-12).

U članu 7. predviđeno je da politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na položaj žena i muškaraca.

Članom 8. navodi se da mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti mogu biti opšte i posebne.

Član 9. definiše opšte mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

Član 10. definiše posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

U članu 11. se navode vrste posebnih mera.

Član 12. reguliše vođenje statističkih podataka razvrstanih po polu u organima javne vlasti i kod poslodavaca.

3.         Planski akti u oblasti rodne ravnopravnosti i izveštavanje o realizaciji planskih akata (čl. 13-24).

Čl. 13-16. Nacrta zakona sadrže odredbe kojima se regulišu vrste planskih akata i to: Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost (Strategija); Akcioni plan za sprovođenje Strategije; planovi ili programi rada organa javne vlasti, odnosno planovi poslovanja poslodavaca, koji obavezno sadrže i deo za unapređenje rodne ravnopravnosti i plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti.

Čl. 17. i 18. odnose se na regulisanje pitanja izveštavanja i to: o realizaciji Akcinog plana (član 17.), kao i ostalih planskih i programskih akata (član 18.).

Čl.19-24. odnose se na Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti, njegovo određenje, sadržinu, obavezu donošenja i sprovođenja, izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima, odgovornost za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju ovog Plana kao i donošenje plana upravaljanja rizicima od drugih organizacija i pravnih lica.

4.         Organi javne vlasti i posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti (čl. 25-26).

Članom 25. obuhvaćeno je praćenje, planiranje, sprovođenje rezultata politika jednakih mogućnosti u organima javne vlasti, kao i saradnja organa javne vlasti sa udruženjima, odnosno organizacijama civilnog društva.

U članu 26. predviđeno je da se u upravnim i nadzornim organima, kao i na položajima u organima javne vlasti obezbeđuje uravnotežena zastupljenost žena i muškaraca, a u skladu sa propisima na osnovu kojih su osnovani njihovim unutrašnjim opštim aktima.

5.         Oblasti u kojima se određuju i sprovode opšte i posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti (čl. 27-47).

Oblast zapošljavanja i rada

Članom 27. uvode se opšte i posebne mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja.

Odredbama člana 28. obezbeđuju se jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja i vrednovanje ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada. Ravnopravan tretman žena i muškaraca u pogledu: dostupnosti poslova i položaja, zapošljavanja i svih oblika plaćenog radnog angažovanja, raspoređivanja i napredovanja, radnog vremena, odsustvovanja sa posla, plaćanja, uslova rada, stručnog obrazovanja i obuke, dnevnog, nedeljnog i godišnjeg odmora, prestanka radnog odnosa i radnog angažovanja, kolektivnog pregovaranja, informisanja, socijalnog osiguranja, zaštite prava na rad i u vezi sa radom. U skladu sa mišljenjem Evropske Komisije uneta je i dopuna da se jednake mogućnosti za žene i muškarce obezbeđuju i u "samozapošljavanju ili zanimanju".

U članu 29. navedene su obaveze poslodavaca i organa javne vlasti po kojima su poslodavac u javnom i privatnom sektoru i organ javne vlasti dužni da zaposlenima, bez obzira na pol odnosno rod i porodični status, obezbede jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.

Odredbama člana 30. obezbeđuje se struktura organa upravljanja i nadzora kod poslodavca kako bi se obezbedila uravnotežena zastupljenost polova. O uravnoteženoj zastupljenosti polova stara se organ nadležan za imenovanje organa upravljanja i nadzora. Ovaj organ dužan je da preduzima posebne mere u slučaju kada u tim organima postoji osetna neuravnoteženost polova.

Članom 31. zabranjuje se otkaz, odnosno raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Članom 32. zabranjeno je uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje.

U članu 33. zabranjuje se rodna neravnopravnost za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta.

Članom 34. zabranjuje se nejednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti za žene i muškarce.

Članom 35. uvodi se princip rodne ravnopravnosti u socijalni dijalog, odnosno dijalog između socijalnih partnera.

Oblast socijalne i zdravstvene zaštite

Član 36. propisuje obavezu organa javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite da obezbede jednake mogućnosti za žene i muškarce u pružanju socijalne i zdravstvene zaštite za sve korisnike usluga.

Oblast obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja

Članom 37. organi javne vlasti i poslodavci koji, u skladu sa zakonima i drugim propisima, obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja obavezuju se da integrišu princip rodne ravnopravnosti u svoje delovanje što podrazumeva: donošenja planova i programa obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima, korišćenje rodno osetljivog jezika, obezbeđenje stučnog usavršavanja i kontinuiranog osposobljavanja u vezi sa ravnopravnošću žena i muškaraca.

Rodna ravnopravnost u oblasti odbrane i bezbednosti

Članom 38. se predlaže regulisanje posebnih mera u oblasti odbrane i bezbednosti, koje, između ostalog, obuhvataju pitanje bezbednosti žena u miru, konfliktu i postkonfliktnom oporavku, kao i veće učešće žena u procesima koji se tiču očuvanja mira i bezbednosti.

Rodna ravnopravnost u oblasti zaštite životne sredine

Članom 39. propisuje se da institucije nadležne za zaštitu životne sredine obezbeđuju jednak pristup za žene i muškarce u pogledu upravljanja prirodnim resursima i pravo na informisanje o stanju životne sredine.

Rodna ravnopravnost u oblasti kulture

U članu 40. regulisano je da rodna ravnopravnost u oblasti kulture obuhvata, između ostalog: jednaku slobodu kulturnog i umetničkog stvaralaštva; jednake mogućnosti u ispoljavanju i razvijanju talenata u umetničkom i kulturnom stvaralaštvu; ravnopravan pristup kulturnim dobrima i kulturnim sadržajima za žene i muškarce.

Rodna ravnopravnost u oblasti javnog informisanja

Članom 41. je regulisano da sadržaji u sredstvima javnog informisanja, uključujući i oglašavanje, ne smeju da sadrže podatke kojima se stvara ili podstiče diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda. Zabranjeno je izražavanje mržnje i omalovažavanje žena i muškaraca, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti žena i muškaraca, odnosno na rodnim stereotipima.

Rodna ravnopravnost u oblasti sporta

Članom 42. regulisana je primena načela ravnopravnosti žena i muškaraca u oblasti sporta, rekreacije i zdravih stilova života.

Rodna ravnopravnost u organima upravljanja i nadzora i njihovim telima

Nacrtom i odredbama člana 43. uređena je rodna ravnopravnost u organima rukovođenja, upravljačkim i nadzornim organima kako obrazovnih, naučnih i kulturnih, tako i informativnih i organizacija u oblasti sporta.

Rodna ravnopravnost u oblasti političkog delovanja i javnih poslova

Članom 44. navedeno je da svako, bez obzira na pol odnosno rod, ima pravo na jednake mogućnosti učešća u odlučivanju i upravljanju javnim poslovima i pravo da pod ravnopravnim uslovima stupa u javne službe i na javne funkcije. Rodna ravnopravnost se primenjuje kod ostvarivanja izbornih prava i u okviru političkog delovanja.

U članu 45. rodna ravnopravnost, kao načelo, integriše se u delovanje političkih stranaka, sindikalnih organizacija i udruženja.

Reproduktivna i seksualna prava

Članom 46. se navodi da se diskriminacijom ne smatraju opšte i posebne mere kojima se podstiče rađanje, ravnopravnost roditelja u vršenju roditeljskog prava i obezbeđuje reproduktivno zdravlje žena i muškaraca.

Pristup robi i uslugama

Članom 47. usklađuje se domaće zakonodavstvo sa odredbama Direktive 2004/113/ES o jednakom tretmanu muškaraca i žena u pristupu robama i uslugama n Direktive 2006/54/ES o sprovođenju principa jednakih mogućnosti za muškarce i žene u pogledu zapošljavanja i obavljanja zanimanja.

6.         Sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja (čl. 48-55.)

Članom 48. Nacrta zabranjuje se rsvaki oblik nasilja zasnovan na polu, odnosno rodu u privatnoj i javnoj sferi.

Članom 49. predviđaju se posebne mere i programi namenjeni: žrtvama nasilja i sprečavanju lica koje je počinilo nasilje da nastavi ili ponovi vršenje nasilja.

Odredbama člana 50. predviđa se obaveza prijavljivanja nasilja.

Odredbe člana 51. se odnose na opšte usluge podrške za žrtve nasilja i njihovo pravo na psihosocijalnu i pravnu pomoć i socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Članom 52. regulisane su specijalizovane usluge u smislu ovog zakona, kao što su: SOS telefoni za devojke i žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, sigurni smeštaj u prihvatilištima i sudskomedicinski (forenzički) lekarski i laboratorijski pregledi.

Članom 53. reguliše seuvođenje programa za lica koja su počinila nasilje.

Članom 54. se odnosi na mere i postupke usmerene ka prevenciji nasilja.

U članu 55. se reguliše način finansiranja specijalizovanih usluga.

7.         Institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (čl. 56-62).

U članu 56. predviđa se uspostavljanje celovitog institucionalnog okvira za planiranje, sprovođenje, praćenje i unapređenje politika za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

U članu 57. zakona preciziraju se načini na koje Vlada vodi politiku rodne ravnopravnosti.

Član 58. precizira subjekte odgovorne za kreiranje, sprovođenje, praćenje i unapređivanje sektorskih politika za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

U članu 59, u skladu sa nadležnostima autonomnih pokrajina, a sa ciljem razvoja i vođenja politike jednakih mogućnosti, propisano je da organi autonomne pokrajine obrazuju organizacione oblike za praćenje i koordinaciju politika rodne ravnopravnosti, određuju njihov sastav, način izbora, delokrug i način rada.

U članu 60. navode se obaveze tela za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave.

U članu 61. predviđa se obaveza organa državne uprave i službi Vlade i organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave da, bez obzira na broj zaposlenih, kao i drugi organi javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, iz reda svojih zaposlenih odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Takođe predviđaju se i njihove obaveze u okviru praćenja sprovođenja politika i mera u vezi sa rodnom ravnopravnošću iz delokruga organa u kojem su zaposleni, koje uključuju praćenje stanja, izveštavanje i saradnju na poslovima u ovoj oblasti.

8.         Evidentiranje i izveštavanje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti (čl. 62-63).

Članom 62. bliže se uređuje vrstu podataka razvrstanih po polu koje evidentiraju organi javne vlasti, poslodavci i stalna tela za rodnu ravnopravnost radi praćenja stanja u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti i izveštavanja o tome. Evidentiranje podataka neophodno je radi sačinjavanja izveštaja koji, pored popunjenog propisanog obrasca, sadrže i ocenu stanja u pogledu ostvarivanja rodne ravnopravnosti u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca.

Čanom. 63. reguliše se način na koji organi javne vlasti, poslodavci, političke stranke i sindikalne organizacije podnose godišnje izveštaje Ministarstvu i na koji način Ministarstvo izrađuje zbirni izveštaj.

9.         Kaznene odredbe (čl.64-67)

Kaznene odredbe obuhvataju kažnjavanje za prekršaje poslodavaca, osiguravajućih društava i sredstava informisanja (član 64.), odgovornih lica u organima javne vlasti (član 65.), političkih stranaka (66.) i sindikalnih organizacija (član 67).

10.       Nadzor nad primenom Zakona (čl. 68 i 69.)

Nadzor nad primenom ovog zakona, definisan je predloženim odredbama u čl. 68. i 69. Nacrta zakona, koji se odnose na organe nadzora (ministarstvo nadležno za poslove ravnopravnosti polova) i nadzora ministarstava i inspekcijski nadzor.

11.       Prelazne i završne odredbe (čl. 70-74.)

Član 70. Nacrta zakona predviđa rokove za donošenje podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom, kao i da nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji nemaju osnovana institucionalna tela za rodnu ravnopravnost, odnosno lica zadužena za rodnu ravnopravnost, treba da donesu odgovarajuće akte o osnivanju tih tela, odnosno određivanju lica, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 71. određuje rokove za donošenje i primenu podzakonskih akata.

Članom 72. regulisano je da su društva za osiguranje dužna da primenjuju odredbu člana 41. stav 2. ovog zakona na sve nove ugovore iz tog stava zaključene počev od 31. decembra 2022. godine.

Članom 73. predviđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ravnopravnosti polova.

Članom 74. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt eUprave, 26.02.2021.