U PRIPREMI NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Predviđene novčane kazne za organe javne vlasti, ali i poslodavce, odnosno pravna lica koja ne poštuju odredbe zakona - ne vode rodnu evidenciju, ističu polne kriterijume prilikom zapošljavanja i napredovanja ili premeštaju trudnice na lošije radno mesto
Srbija, kada je politička moć u pitanju, prednjači među zemljama u regionu i u EU - naša zemlja ima predsednicu i dve potpredsednice vlade, guvernerku Narodne banke i predsednicu Ustavnog suda, skoro polovina ministara su žene, a u nekim oblastima Srbija je bolja od evropskog proseka - u našem parlamentu nalazi se 39,2 odsto poslanica, a evropski prosek je 29,5 odsto. Srbija ima 16 odsto žena među ambasadorima, a evropski prosek je 13 procenata. U višim i vrhovnim sudovima u našoj zemlji zastupljeno je 56,8 odsto žena u poređenju s evropskim prosekom od 33 procenta. Na lokalu je, međutim, situacija drugačija - samo 20 žena su gradonačelnice ili predsednice opština i ta statistika treba da se menja.
Ovako potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović opisuje deo razloga za donošenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja prolećnog zasedanja parlamenta.
Po njenim rečima, novi zakon će omogućiti ravnopravno učešće žena i muškaraca u javnom i političkom životu jer ne postoji nijedan razlog da žene ne budu na visokim rukovodećim pozicijama i mestima gde se donose odluke. Zakon će omogućiti i specijalizovane usluge za žrtve rodno zasnovanog nasilja - SOS telefon, besplatnu pravnu pomoć, sigurne kuće i prihvatilišta, kao i rad s počiniocima nasilja. Ovim propisom biće unapređena socijalna i zdravstvena zaštita, posebno žena s invaliditetom, žena na selu, samohranih roditelja i starijih žena.
Predviđena je i zaštita zaposlenih žena i uživanje svih prava u slučaju odsustvovanja s posla zbog trudnoće ili roditeljstva, a zakon donosi i rodno odgovorno budžetiranje, integrisanje teme rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama u obrazovani sistem, korišćenje rodno senzitivnog jezika, podršku obrazovnim i kulturnim programima koji doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti i rušenju rodnih stereotipa, rodno senzitivno izveštavanje u medijima i obezbeđivanje jednakog pristupa sportu za devojčice i dečake.
Predviđene su i novčane kazne za organe javne vlasti, ali i poslodavce, odnosno pravna lica koja ne poštuju odredbe zakona - ne vode rodnu evidenciju, ističu polne kriterijume prilikom zapošljavanja i napredovanja ili premeštaju trudnice na lošije radno mesto.
"Želim da podsetim da je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije izradilo Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je prošao javnu raspravu još 2016. godine. Taj nacrt dobio je pozitivna mišljenja svih relevantnih institucija i bio je usaglašen s međunarodnim standardima i direktivama EU, koji Srbiju treba da svrstaju u red modernih i razvijenih zemalja i bio je spreman da se nađe pred poslanicima. Nažalost, aktivnostima jednog ministra taj proces je blokiran i umesto da 2016. godine dobijemo krovni zakon u ovoj oblasti mi ga, nažalost, još uvek nemamo. Ali danas imamo jasnu opredeljenost da u najskorijem roku donesemo zakon o rodnoj ravnopravnosti i ja kao potpredsednica Vlade Srbije i neko ko vodi Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost dajem punu podršku tome. Raduje me činjenica da polazne osnove novog zakona ne odstupaju suštinski od predloga koji smo pripremili 2016. godine", zaključuje Zorana Mihajlović.
Dr Marijana Pajvančić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i autorka ovog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, ističe da to nije zakon o ravnopravnosti polova, niti je zakon o pravima žena, kako se pogrešno tumači u javnosti.
"Život žena u Srbiji neće se promeniti donošenjem zakona, već njegovom primenom. Nijedan zakon ne menja realnost preko noći, već stvara normativni okvir za buduću praksu u svim oblastima relevantnim za rodnu ravnopravnost, a to su rad, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, politički život i zabrana diskriminacije na osnovu roda. To su oblasti koje su izdvojene kao prioritetne kako bi Srbija mogla da vodi politiku jednakih mogućnosti. Ovaj zakon reguliše kako naša zemlja treba da vodi tu politiku, a u njemu je dat popis osnovnih mera koje država treba da sprovodi kako bi otklonila rodne nejednakosti u različitim oblastima života - počevši od zapošljavanja do zdravstvene zaštite, a posebno su izdvojene žene na selu, koje su žrtve rodne nejednakosti po brojnim osnovama. Za razliku od prethodnih, ovaj nacrt zakona je prvi put predvideo instrumente za njegovu primenu i sankcije za njegovo nepoštovanje, što je bila opravdana primedba predsednice vlade i nevladinog sektora", naglašava Pajvančić.
Tanja Ignjatović, psiholog Autonomnog ženskog centra, koji je imao brojne primedbe na prethodni Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, zbog čega je on i povučen iz skupštinske procedure, ističe da je novi nacrt bitno unapređen. Osim što su predviđene sankcije za njegovo nesprovođenje, dodate su nove teme, kao što je rodna ravnopravnost u vreme katastrofa i obaveza rodnog planiranja u svim oblastima života i rada.
"Mi smo dali predlog da se obezbedi stabilno finansiranje specijalizovanih usluga za žrtve nasilja na lokalnom nivou - sigurne kuće i krizni centri za žrtve silovanja ne moraju da budu u svakom gradu, ali moramo da znamo gde se oni nalaze i ko ih finansira. Bitno je unapređen deo zakona o seksualnim i reproduktivnim pravima žena i predviđeno je da u svakom domu zdravlja žene mogu da dobiju informacije o kontracepciji. Najvažnije promene zakon donosi u sferi rada jer će poslodavci biti u obavezi da stvore mogućnosti da na rukovodećim pozicijama bude što više žena. Mi smo predložili da se godina provedena na trudničkom ili porodiljskom bolovanju ne računa kada se uzme u obzir napredovanje na poslu jer ona nosi nula ’poena’ i žene stavlja u neravnopravni položaj u odnosu na muškarce", zaključuje Tanja Ignjatović.
Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 01.03.2021.Naslov: Redakcija