ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Polovina javnih nabavki samo sa jednim ponuđačem. NALED smatra da je neophodno popraviti ove pokazatelje kroz unapređenje efikasnosti nabavki, veće korišćenje odnosa cene i kvaliteta pri oceni ponuda i smanjenje prostora za korupciju
U Srbiji je na Portalu javnih nabavki od 1. jula 2020, kada je stupio na snagu novi Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019), oglašeno 9.655 javnih poziva i pokrenuto gotovo 11.000 postupaka elektronskih nabavki.
Zaključeno je 11.400 ugovora, ali je 3.420 postupaka obustavljeno. Za 70 posto obustava navodi se da nije stigla nijedna ponuda, što govori o nedovoljnom interesovanju privrede, u velikoj meri zbog niskog stepena poverenja ponuđača u sistem, ali i nedostatka znanja, ocenjuje NALED u svom najnovijem biltenu.
Razvijene evropske zemlje imaju visok udeo nabavki u bruto domaćem proizvodu - Švajcarska 25 posto, Holandija 20, Švedska 16,5 odsto - dok je u Srbiji taj procenat tek nešto iznad osam odsto, što govori o ograničenim mogućnostima da se kroz javne nabavke ostvaruju razvojni ciljevi i osnažuje privreda, dodaje se dalje.
Zato je, ističe NALED, jedan od ključnih ciljeva projekta "Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta" jačanje konkurentnosti, pre svega malih i srednjih preduzeća, kroz razvoj i sprovođenje fer, efikasnih i transparentnih nabavki.
Vrednost nabavki u Srbiji svake godine raste, i u 2019. je premašila 440 milijardi dinara, ali izazov predstavlja činjenica da je prosečan broj ponuđača za poslednjih 15 godina pao sa 8,5 na samo 2,5 dok je, prema analizi Udruženja "Ponuđači Srbije", u čak 55 posto slučajeva stigla samo jedna ponuda.
"Uz to, 90 posto nabavki se sprovodi po kriterijumu najniže ponuđene cene, odnosno kupuju se najjeftiniji proizvodi i usluge, a samo 10 procenata primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude", kaže direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.
Prema njenim rečima, cilj NALED-a je da kroz gore pomenuti projekat, koji sprovode uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), poprave ove pokazatelje, pre svega kroz unapređenje efikasnosti nabavki i veće korišćenje odnosa cene i kvaliteta pri oceni ponuda, smanjenje prostora za korupciju i da doprinesu oporavku od posledica pandemije efikasnijom javnom potrošnjom.
Učešće većeg broja ponuđača, objašnjava Ilić, utiče na formiranje povoljnijih cena za odgovarajući kvalitet, što državi pruža mogućnost da bolje raspolaže novcem poreskih obveznika, a to je posebno važno u saniranju posledica izazvanih kovidom-19.
Takođe, nisu zanemarljivi pozitivni efekti koji se mogu ostvariti u pogledu zaštite životne sredine i socijalne inkluzije kroz pažljivo definisanje kriterijuma za ocenu ponuda.
"Naš cilj je da do 2023. kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude bude zastupljen bar u 30 posto postupaka, a da prosečan broj ponuđača podignemo na 3,5", dodaje Ilić.
Fokus projekta biće na jačanju kapaciteta ponuđača i naručilaca u postupcima nabavki, za primenu propisa i sprovođenje postupaka. Akcenat će biti stavljen i na povećanje učešća tzv. zelenih nabavki u cilju bolje zaštite životne sredine, kao i socijalno-inkluzivnih nabavki koje uključuju ranjive i marginalizovane kategorije stanovništva.
Izvor: Vebsajt RTV, 01.02.2021.Naslov: Redakcija