Zastava Bosne i Hercegovine

KREDITNI BIRO: 2,4 odsto građana i 4,2 odsto preduzeća neredovno isplaćuje kreditne obaveze


Ako klijenti-građani ne izmire obavezu prema bankama dva meseca, a preduzeća 15 dana, biće označeni u Kreditnom birou kao neredovne platiše. Kada plate dug, sledeće tri godine verovatno neće moći ponovo da pozajmljuju.

Zaduženi ostaje upisan u Kreditni biro sve dok ne isplati ceo zajam, a tek tada počinje da teče rok od tri godine posle kojeg će se brisati svi podaci iz Kreditnog biroa.

Uprkos povećanoj zaduženosti žitelja Srbije za stambene gotovinske, refinansirajuće i ostale kredite, na kraju prošle godine zabeležena su rekordno mala kašnjenja. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svega 2,4 odsto građana i 4,2 procenta poslovnih klijenata upisano je u Kreditnom birou zbog docnje - neredovnog izmirivanja obaveza.

Oni kojima se dogodilo da ih Kreditni biro označi kao neredovnog platišu, bilo da su kasnili u izmirivanju dugova od nekoliko desetina hiljada, ili nekoliko stotina dinara, znaju koliko je teško da se ponovo zaduže. Nijedna finansijska ustanova im neće dati pozajmicu dok Kreditni biro ne izbriše prethodnu istoriju. Ponekad se čak dešava da protekne i mnogo više od tri godine dok banke ne povrate poverenje.

- Isti principi važe i za dug po osnovu dozvoljenog prekoračenja na tekućem računu, za koje takođe važi da se neizmirena obaveza starija od 60 dana smatra docnjom. Ne postoje nepouzdani klijenti, niti crne liste, već Kreditni biro samo obaveštava banku o urednosti u izmirivanju obaveza - kažu u UBS. - Kreditni biro je servis koji izveštava o urednosti u izmirivanju obaveza, a odluku o odobravanju kredita, na kraju, donosi isključivo banka.

Podaci o klijentima se ažuriraju na dnevnom nivou, jednim klikom automatski se u bankama prikazuje da li je klijent uredan platiša.

- U Kreditnom birou postoje podaci o svakoj kreditnoj obavezi i oni se prikazuju tri godine nakon što se cela pozajmica izmiri, bez obzira na to da li je bilo docnje u otplati ili ne. Posle tog perioda podaci se brišu iz evidencije - kažu u UBS.

Docnja, prema poslednjim podacima UBS, u ukupnom dugu bankarskih kredita, koji su na kraju prošle godine bili 2.869 milijardi dinara, konstantno - opada.

- Od 2013. godine docnja je učestvovala sa 12,5 odsto u ukupnom dugu, u 2015. narasla je na 18,6 procenata i od tada kontinuirano da se smanjuje svake godine. Na kraju 2020. docnja je pala na 3,5 odsto u proseku - kažu u UBS. - Kašnjenje građana još je niže - 2,4 odsto, a 2015. bilo je 7,3 procenata, da bi postepeno padalo. Kašnjenje u otplati stambenih kredita je svega 0,9 procenata.

Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 01.02.2021.
Naslov: Redakcija