UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA UTVRĐIVANJE POVRŠINE POLJOPRIVREDNOG I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA U POSTUPKU VRAĆANJA ODUZETE IMOVINE: U situacijama gde nije moguće sprovesti klasičan vid restitucije, zemlja će biti vraćena po modelu supstitucije. tj. dodeljivanja drugih, približno vrednih parcela
Vest koja je obradovala naslednike predratnih vlasnika poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je da je Vlada nedavno donela dugo očekivanu Uredbu o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine ("Sl. glasnik RS", br. 29/2018 - dalje: Uredba) kojom su utvrđeni kriterijumi za određivanje površine zemljišta koje treba da im bude vraćeno. U situacijama gde nije moguće sprovesti klasičan vid restitucije, zemlja će biti vraćena po modelu supstitucije. tj. dodeljivanja drugih, približno vrednih parcela. U pitanju je komasirano zemljište, što će postupak restitucije značajno olakšati.
Ukoliko ne bude moguće vratiti oduzete parcele, vodiće se računa o tome da se zemljište nalazi u njihovoj blizini, kao i da po kvalitetu i površini odgovara oduzetim površinama. Ukoliko bude vraćano zemljište kvalitetnije od oduzetog, parcele kojima se naslednici obeštećuju biće manje i obratno, ukoliko zemljište bude lošijeg kvaliteta, biće vraćane veće površine. Za procenu će biti nadležni veštaci geodetske struke, najavljuju u Upravi za poljoprivredno zemljište.
"Ova Uredba će omogućiti efikasniji postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta, koje je nakon oduzimanja bilo predmet komasacije i to na način da će biti formiran fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz koga će se vršiti vraćanje. Agencija za restituciju je već dostavila podatke Ministarstvu poljoprivrede o površinama koje se potražuju u političkim opštinama gde je sprovedena komasacija i to na nivou katastarskih opština", rekao je Branko Lakić.
Uprava za poljoprivredu ima rok od 15 dana, od datuma stupanja na snagu Uredbe, odredi tačne parcele koje će biti predmet vraćanja. U Mreži za restituciju kažu da ih je ova vest obradovala i dodaju da su naslednici predratnih vlasnika oduzetog poljoprivrednog dobra ovaj trenutak čekali preko 70 godina.
"Važno je napomenuti da ova Uredba jeste jako dobar korak napred u sprovođenju restitucije, ali ne samo u sprovođenju restitucije, nego i u boljem gazdovanju sa poljoprivrednim zemljištem od strane same države i lokalnih samouprava. Međutim, ona ne pokriva u potpunosti svo oduzeto poljoprivredno zemljište zato jer ostaje opet neka razlika od nekih desetak, ili nekoliko desetina hiljada hektara koje nije obuhvaćeno komasacijom, a koje bi zaista moglo da se vrati. Međutim, za to bi ipak bile neophodne izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US)", rekao je Mile Antić.
Do sada je država uspela da vrati oko 25 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta naslednicima predratnih vlasnika, dok bi primenom ove Uredbe moglo da bude vraćeno i do 70 hiljada hektara. Ukupna potraživanja naslednika predratnih vlasnika iznose oko 100 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.
Izvor: Vebsajt RTV, Radoslavka Žigić, 30.04.2018.Naslov: Redakcija