ZAKONI O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Poverenik podneo Izveštaj Narodnoj skupštini RS o sprovođenju zakona u 2016. godini

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) u 2016. godini. Izveštaj je dostavljen i predsedniku Republike, Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije i istaknut na veb prezentaciji Poverenika.

U Izveštaju Poverenik je stanje u obe oblasti ocenio kao nezadovoljavajuće i zabrinjavajuće i podsetio da je u prošlogodišnjem izveštaju izrazio bojazan da bi ignorisanje problema na koje je ukazivao moglo dovesti u pitanje njegovu, u prethodnim izveštajima, više puta ponavljanu ocenu da u oblasti slobode pristupa informacijama, bez obzira na brojne probleme, imamo ireverzibilan, kontinuirani pozitivan proces i sa žaljenjem konstatovao da se to i dogodilo.

U 2016. godini prvi put je došlo do smanjenja iz godine u godinu rastućeg procenta uspešnih intervencija Poverenika, on je sa 96% u prethodnoj smanjen na 92%. Iako se još uvek može govoriti o relativno visokom procentu uspešnosti, pad od 4% u toku jedne godine definitivno je zabrinjavajući.

Pad efikasnosti u zaštiti prava javnosti u najvećoj meri se mora objašnjavati odsustvom podrške koju su Povereniku bili dužni da pruže drugi državni organi. Ni upravna inspekcija u sastavu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nadležna za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršioca zakona, ni pravosudni organi nisu imali ni izbliza adekvatan odnos prema činjenici da se zakon masovno krši. Prekršajni postupci pokretani su u broju višestruko manjem od broja realno počinjenih prekršaja, retko i selektivno, a okončavani u najvećem broju slučajeva nastupanjem zastarelosti.

Međutim, još važnije je odsustvo nužne i očekivane podrške, koji su procesu unapređenja prava javnosti da zna dužni najviši organi.

U 2016. godini Poverenik je bio prinuđen da u mnogo više slučajeva (ukupno 61) nego prethodnih godina, zahteva od Vlade obezbeđenje izvršenja i Vlada to nije učinila ni u jednom slučaju.

U 2016. godini, drugu godinu uzastopce, Narodna skupština, suprotno zakonu i sopstvenom Poslovniku, ne razmatra godišnje izveštaje Poverenika. Šta više, prvi put za 12 godina postojanja i delovanja institucije Poverenika, čak ni "matični" skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije razmatrao poverenikov izveštaj, navodi se u saopštenju Poverenika.

Pored navedenog, zabrinjavajuće je održavanje nekih hroničnih problema u vezi sa ostvarivanjem prava javnosti da zna, odnosno ponovno pojavljivanje problema za koje smo se mogli nadati da su apsolvirani odnosno prevaziđeni. To posebno važi za probleme u ostvarivanju prava na pristup informacijama u vezi sa nekim krupnim, ekonomskim potezima države, odnosno organa vlasti, informacijama o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima. Ovi problemi, osim što su u više slučajeva za posledicu imali ozbiljne povrede prava javnosti da zna, imali su i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je i u 2016. godini potvrđeno hronično lošom ocenom i pozicijom naše zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti i u 2016. godini održavala se hronično loša, vrlo zabrinjavajuća situacija, zaključio je Povrenik.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 31.03.2017.
Naslov: Redakcija