PREDLOG ZAKONA O KLIMATSKIM PROMENAMA - Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se sistem za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: GHG) i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, monitoring i izveštavanje o strategiji niskougljeničnog razvoja i njenom unapređenju, program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, donošenje strategije niskougljeničnog razvoja i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, izdavanje dozvola za emisije GHG operateru postrojenja, izdavanje odobrenja na plan monitoringa operatera vazduhoplova, monitoring, izveštavanje, verifikaciju i akreditaciju verifikatora, administrativne takse, nadzor i druga pitanja od značaja za ograničenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Na postupak izdavanja, oduzimanja, izmena i dopuna dozvole za emisiju GHG, postupak davanja odobrenja i odobrenja za izmene plana monitoringa emisije GHG, postupak davanja odobrenja na izveštaje o poboljšanjima metodologije emisije GHG i postupak vođenja evidencija i registra propisanih ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.
Primena zakona
Član 2.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na emisije GHG izazvane ljudskom aktivnošću i sektore i sisteme izložene uticajima klimatskih promena.
GHG iz stava 1. ovog člana su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O), fluorougljovodonici (HFCs), perfluorougljenici (PFCs) i sumporheksafluorid (SF6).
Ciljevi zakona
Član 3.
Cilj ovog zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije GHG na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju naučno neophodnih nivoa emisija GHG kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji promene klime.
Cilj ovog zakona je i smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove usvajanjem i sprovođenjem dokumenata javnih politika.
Cilj ovog zakona je i uspostavljanje mehanizama za pravovremeno, transparentno, tačno, dosledno, uporedivo i potpuno izveštavanje i verifikaciju informacija o ispunjenju obaveza prema Zakonu o potvrđivanju Okvirne konvencije UN o promeni klime, sa aneksima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 2/97), Zakonu o potvrđivanju Kjoto protokola ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 88/07), Zakonu o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime ("Službeni glasnik RS - međunarodni ugovori", broj 2/17) i Zakonu o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 4/217), kao i za monitoring i izveštavanje o emisijama GNG izazvanih ljudskom aktivnošću iz izvora i uklonjenih putem ponora i aktivnostima prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove preduzetim na isplativ i ekonomski efikasan način.
Dostizanje ciljeva zakona
Član 4.
Za dostizanje ciljeva ovog zakona, državni organi i organizacije treba da usvoje odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti.
Značenje izraza
Član 5.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) operater vazduhoplova jeste svako fizičko ili pravno lice koje obavlja vazduhoplovne aktivnosti ili vlasnik vazduhoplova, ako identitet tog lica nije poznat ili ga vlasnik vazduhoplova nije naveo;
2) verifikator jeste pravno lice koje vrši verifikacione aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu njega i koga je akreditovalo Akreditaciono telo Srbije (u daljem tekstu: ATS), u skladu sa zakonom kojim se uređuje akreditacija;
3) vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva jeste skup podataka o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj emisiji CO2 za svaki model raspoloživ na tržištu novih putničkih vozila;
4) gasovi sa efektom staklene bašte (eng. greenhouse gases; u daljem tekstu: GHG) jesu gasovi i drugi gasoviti sastojci koji se nalaze u atmosferi, kako prirodnog, tako i antropogenog porekla koji apsorbuju i ponovo emituju infracrveno zračenje;
5) dobavljač jeste proizvođač putničkih vozila ili njegov ogranak sa sedištem u Republici Srbiji. U slučaju da proizvođač ili njegov ogranak nemaju sedište u Republici Srbiji, za dobavljača će se smatrati uvoznik ili pravno lice koji prvi put daje na tržište Republike Srbije novo putničko vozilo na prodaju ili na lizing, kao i preduzetnik koji po prvi put daje na tržište Republike Srbije novo putničko vozilo na prodaju;
6) emisija GHG iz izvora jeste ispuštanje GHG iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa, uključujući emisije iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, upotrebe proizvoda, poljoprivrede, i upravljanja otpadom bliže određenim propisom;
7) zainteresovana javnost jeste javnost na koju utiče ili na koju može uticati donošenje odluke nadležnog organa ili koja ima interesa u tome, uključujući i udruženja građana i društvene organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa;
8) zvanična potrošnja goriva jeste potrošnja goriva iz priloga Evropske komisije o uverenju o homologaciji tipa putničkih vozila ili iz potvrde o saobraznosti u skladu sa važećim propisima. Kada se nekoliko varijanti i/ili verzija navodi pod istim modelom, vrednost potrošnje goriva koja se za taj model navodi zasniva se na varijanti i/ili verziji modela sa najvišom zvaničnom potrošnjom goriva unutar te grupe;
9) zvanične specifične emisije CO2 jesu izmerene emisije za dato putničko vozilo iz priloga Evropske komisije o uverenju o homologaciji tipa putničkih vozila ili iz potvrde o saobraznosti u skladu sa važećim propisima. Kada se nekoliko varijanti i/ili verzija navodi pod istim modelom, vrednosti CO2 koje se za taj model navode zasnivaju se na varijanti i/ili verziji modela sa najvišom zvaničnom emisijom CO2 unutar te grupe;
10) zvanični podatak o specifičnim emisijama zagađujućih materija u vazduh (u daljem tekstu: vrednosti specifičnih emisija zagađujućih materija u vazduh) jesu vrednosti azotnih oksida (NOx), ugljen monoksida (CO), ukupnog ugljenovodika (THC) i suspendovanih čestica (PM) iz priloga Evropske komisije o uverenju o homologaciji tipa putničkih vozila ili iz potvrde o saobraznosti u skladu sa važećim propisima. Kada se nekoliko varijanti i/ili verzija navodi pod istim modelom, vrednosti emisije pojedine zagađujuće materije u vazduh koje se za taj model navode zasnivaju se na varijanti i/ili verziji modela sa najvišom zvaničnom emisijom te materije unutar te grupe;
11) izvor emisije iz postrojenja jeste deo postrojenja ili procesa u okviru postrojenja koji se mogu odvojeno identifikovati, a iz kog se emituju relevantni gasovi sa efektom staklene bašte;
12) javnost jeste jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
13) Kjoto protokol jeste Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime potvrđen Zakonom o potvrđivanju Kjoto protokola uz Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime;
14) Konvencija jeste Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa aneksima, potvrđena Zakonom o potvrđivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa aneksima (u daljem tekstu: Konvencija);
15) konzervativna procena jeste procena pri kojoj se primenjuju utvrđene pretpostavke kako bi se obezbedilo da ne dođe do potcenjivanja godišnjih emisija GNG iz postrojenja ili precenjivanja tonskih kilometara;
16) marka jeste robna marka u skladu sa propisima koji uređuje bezbednost saobraćaja na putevima;
17) mehanizam čistog razvoja jedan je od tri fleksibilna mehanizma Kjoto protokola i omogućava državama koje imaju kvantifikovane obaveze smanjenja emisija GHG pod Kjoto protokolom da sprovode programe i projekte koji vode smanjenju emisija GHG u zemljama u razvoju, zadržavajući jedinice smanjenja emisija GHG koje su rezultat projektne aktivnosti i koje su izražene preko SO2 ekvivalenta;
18) model jeste komercijalni opis marke, tipa i, ako je dostupno i prikladno, varijante i verzije putničkog vozila;
19) nepovoljni uticaji promene klime označavaju promene u fizičkoj životnoj sredini ili "bioti", usled promene klime, a koje imaju značajne štetne posledice na sastav, sposobnost obnavljanja ili produktivnost prirodnih i kontrolisanih ekosistema ili na funkcionisanje društveno-ekonomskih sistema ili ljudsko zdravlje i blagostanje;
20) novo putničko vozilo jeste svako putničko vozilo koje prethodno nije bilo prodato kupcu u drugu svrhu osim za dalju prodaju ili dostavljanje;
21) oznaka ekonomičnosti potrošnje goriva jeste oznaka koja sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj emisiji CO2 putničkih vozila na koja se oznaka postavlja;
22) operater postrojenja jeste pravno lice ili preduzetnik koje u skladu sa propisima upravlja postrojenjem, kontroliše ga ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u vezi sa tehničkim funkcionisanjem postrojenja;
23) plan monitoringa je plan u skladu sa kojim operater postrojenja odnosno operater vazduhoplova vrši monitoring emisija GHG iz postrojenja odnosno vazduhoplovnih aktivnosti;
24) podaci o aktivnosti operatera i operatera vazduhoplova jesu podaci o količini goriva ili materijala koji se utroše ili proizvedu u procesu proizvodnje, a koji su od značaja za proračune u metodologiji monitoringa i izražavaju se u slučaju tečnih i čvrstih materijala u teradžulima (TJ) ili tonama (t), a u slučaju gasovitih u normalnim kubnim metrima (Nm3);
25) politike i mere jesu svi instrumenti čije sprovođenje vodi smanjenju emisija GHG, uključujući i one čiji primarni cilj nije ograničavanje ili smanjenje emisija GHG iz izvora i uklanjanja putem ponora;
26) ponor jeste svaki proces, aktivnost ili mehanizam kojim se odstranjuju iz atmosfere GHG, aerosoli ili prethodnici GHG;
27) postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se obavlja jedna ili više aktivnosti određenih propisom kojim se utvrđuju vrste aktivnosti koje dovode do emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i svaka druga aktivnost koja je direktno tehnički povezana sa aktivnostima koje se obavljaju na tom mestu i koja može dovesti do emisija gasova sa efektom staklene bašte;
28) potvrda o saobraznosti jeste pismeni dokaz izdat od strane proizvođača za svako vozilo proizvedeno u skladu sa šemom homologacije tipa celog vozila. Podaci navedeni u Potvrdi o saobraznosti predstavljaju deklaraciju proizvođača;
29) prodavac jeste pravno lice koje obavlja delatnost prodaje ili lizinga novog putničkog vozila konačnom potrošaču, kao i preduzetnik koji samostalno obavlja delatnost prodaje novog putničkog vozila konačnom potrošaču;
30) prodajno mesto jeste mesto kao što je izložbeni salon putničkih vozila ili otvoreni prostor, gde se nova putnička vozila izlažu ili nude na prodaju ili lizing potencijalnim kupcima. U ovu definiciju uključeni su trgovački sajmovi na kojima se nova putnička vozila predstavljaju javnosti;
31) projekcije bez mera jesu projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i odstranjenih putem ponora koje isključuju efekte svih politika i mera koje su planirane, donete ili sprovedene nakon godine izabrana kao početna za ove projekcije;
32) projekcije sa merama jesu projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i odstranjenih putem ponora koje uključuju efekte donesenih i sprovedenih politika i mera na smanjenja emisija GHG;
33) projekcije sa dodatnim merama jesu projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i odstranjenih putem ponora koje uključuju efekte donesenih i sprovedenih politika i mera na smanjenje emisija GHG, kao i politike i mere koje su u tu svrhu planirane;
34) promotivni materijal jeste sav materijal, bez obzira na medij u kojem se promoviše (pisani, elektronski ili audio-vizuelni), i koji se koristi pri prodaji, oglašavanju i promovisanju putničkih vozila u javnosti. U to se ubrajaju, između ostalog, tehnički priručnici, brošure, oglasi u novinama, časopisima i specijalizovanoj štampi i plakatima, kao i oglasi na internetu, televiziji, filmskom platnu i displejima;
35) putničko vozilo jeste svako motorno vozilo vrste M1 u skladu sa propisom koji uređuje bližu podelu motornih i priključnih vozila osim vozila za posebne namene;
36) rezervoar gasova sa efektom staklene bašte jeste fizička jedinica ili komponenta biosfere, geosfere ili hidrosfere, sa sposobnošću da sačuva ili akumulira GHG koji je uklonjen iz atmosfere poniranjem ili GHG koji je uhvaćen iz izvora gasova staklene bašte;
37) sistem inventara GHG jeste sistem institucionalnih, zakonodavnih i proceduralnih mehanizama koji obezbeđuju procenu i izveštavanje o propisanim antropogenim emisijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora;
38) tim za ocenjivanje jeste tim koje ATS imenuje da sprovodi ocenjivanje verifikatora u skladu sa ovim zakonom;
39) tip, varijanta i verzija su različita vozila određene marke koja se prepoznaju po tipu, varijanti i verziji jedinstvenim alfanumeričkim znakovima;
40) tonski kilometar znači prevoz jedne tone robe na udaljenost od jedan kilometar;
41) uklanjanje pomoću ponora jeste prirodno ili antropogeno uklanjanje GHG iz atmosfere pomoću ponora.
II. STRATEGIJE I PLANOVI
Dokumenta planiranja
Član 6.
U oblasti klimatskih promena koje propisuje ovaj zakon, donose se sledeća dokumenta:
1) strategija niskougljeničnog razvoja;
2) akcioni plan za sprovođenje strategije;
3) program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Strategija niskougljeničnog razvoja
Član 7.
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima i relevantnim državnim institucijama i telima priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja (u daljem tekstu: Strategija) radi utvrđivanja strateških pravaca delovanja i javne politike koje se odnose na ograničenja emisija GHG iz izvora, kao i transparentnog i tačnog praćenja dostizanja tih ograničenja emisije.
Strategija se priprema za period od najmanje deset godina.
Strategiju donosi Vlada na predlog Ministarstva i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Sadržaj Strategije niskougljeničnog razvoja
Član 8.
Strategija sadrži, naročito:
1) sagledavanje postojećeg stanja, uključujući i analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na nivo emisija GHG;
2) projekcije sa merama i sa dodatnim merama koje određuju različite pravce niskougljeničnog razvoja, koje uvažavaju socio-ekonomske parametre;
3) procene dobiti i troškova različitih pravaca niskougljeničnog razvoja;
4) opšte i posebne ciljeve koji se žele postići (utvrđivanje kvantitativnih ciljeva ograničenja emisija GHG iz izvora i povećanja uklanjanja putem ponora koji se postižu različitim scenarijima niskougljeničnog razvoja);
5) identifikaciju preporučenog pravca niskougljeničnog razvoja sa pratećim kvantitativnim ciljem ograničenja emisija GHG;
6) identifikaciju odgovarajućih mera neophodnih za dostizanje različitih pravaca niskougljeničnog razvoja, uzročno-posledične veze između opštih i posebnih ciljeva i mera koje doprinose ostvarenju tih ciljeva i analizu efekata tih mera na fizička i pravna lica i budžet;
7) ključne pokazatelje učinka na nivou opštih i posebnih ciljeva i mera, kojima se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja Strategije.
8) identifikaciju potreba za postizanje ciljeva ograničenja emisija GHG na nivou sektora, uključujući strateške ciljeve razvoja;
9) institucionalni okvir i plan za praćenje sprovođenja, vrednovanje učinaka i izveštavanje o sprovedenim merama i ciljevima strategije.
Usklađenost sektorskih strategija sa Strategijom
Član 9.
Dokumenti javnih politika moraju sadržati kvantitativnu procenu uticaja na promenu nivoa emisije GHG iz izvora i uklanjanje pomoću ponora proračunate u skladu sa prihvaćenom međunarodnom metodologijom.
Akcioni plan za sprovođenje Strategije
Član 10.
Strategija se ostvaruje donošenjem akcionog plana za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan), koji sadrži naročito:
1) opšte i posebne ciljeve preuzete iz strategije
2) mere i aktivnosti u sektorima, koje je potrebno preduzeti radi ostvarenja ciljeva Strategije uz navođenje projekata ako se mere i/ili aktivnosti sprovode kroz projekte;
3) institucije odgovorne za sprovođenje specifičnih mera kao i instituciju nosioca koja je odgovorna za praćenje sprovođenja i izveštavanje o njihovom sprovođenju;
4) procenu potrebnih sredstava za sprovođenje specifičnih mera, uz navođenje izvora finansiranja za obezbeđena sredstva;
5) vremenske rokove, pokazatelje učinka na nivou mera, a po potrebi i na nivou aktivnosti, metode i učestalost izveštavanja o sprovođenju specifičnih mera;
6) informacije o propisima koje bi trebalo doneti odnosno izmeniti kako bi se realizovale mere javne politike;
7) metode i učestalost izveštavanja o ostvarenju Akcionog plana.
Akcioni plan usvaja Vlada za period od najmanje pet godina na predlog Ministarstva.
Ministarstvo prati ostvarenje Akcionog plana i po potrebi predlaže njegovo ažuriranje za potrebe ispunjenja ciljeva Strategije.
Ministarstvo ažurira Akcioni plan, ako Vlada donese odluku o korektivnim merama u skladu sa članom 11. ovog zakona.
Na zahtev Ministarstva nadležne institucije dužne su da dostave podatke i informacije od značaja za izradu i ažuriranje Akcionog plana u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Zahtev za dostavljanje podataka i informacija iz stava 5. ovog člana sadrži vrstu podataka i informacija, vremenski period na koji se odnose, način dostavljanja, kao i druge elemente.
Ograničenje emisija GHG
Član 11.
Na osnovu Strategije i Akcionog plana, a u skladu sa obavezama koje proističu iz Konvencije i drugih međunarodnih dokumenata donetih za sprovođenje Konvencije, Vlada propisuje nivoe emisija GHG: iz izvora na nacionalnom nivou, za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti i za emisije GHG iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada.
Aktom iz stava 1. ovog člana, propisuju se naročito:
1) sektori, kategorije i izvori emisija za koje se utvrđuju nivoi emisija GHG i period na koji se odnose;
2) način i metodologija za utvrđivanje nivoa emisija GHG;
3) ukupne nivoe emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini;
4) godišnje nivoe emisija GHG za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti u odnosu na emisije u određenoj godini;
5) ukupne nivoe emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini, bez emisija iz tačke 4) ovog stava.
Aktom iz stava 1. ovog člana propisuju se emisije GHG za period od deset godina i na godišnjem nivou u ovom periodu.
Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o dostizanju emisija GHG u skladu sa aktom iz stava 1. ovog člana i u slučaju odstupanja, uključujući i dozvoljene prenose u skladu sa članom 12. ovog zakona, priprema predlog potrebnih korektivnih mera za dostizanje emisija GHG iz izvora do 15. novembra svake godine i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Instrumenti fleksibilnosti
Član 12.
Ako su emisije iz člana 11. stav 2. tačka 5) ovog zakona, u propisanom periodu, u određenoj godini veće od propisanog godišnjeg nivoa emisija GHG, dozvoljeno je preneti najviše do 5% godišnje količine iz naredne godine.
Ako su emisije iz člana 11. stav 2. tačka 5) ovog zakona u propisanom periodu, u određenoj godini manje od propisanog godišnjeg nivoa emisija GHG, taj višak je dozvoljeno preneti u naredne godine za dostizanje godišnjih nivoa emisija GHG do poslednje godine tog perioda.
Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove
Član 13.
Ministarstvo priprema Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (u daljem tekstu: Program prilagođavanja) sa Akcionim planom radi identifikacije uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme i utvrđivanja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (u daljem tekstu: mera prilagođavanja) za one sektore i sisteme u kojima je potrebno smanjiti nepovoljne uticaje.
Program prilagođavanja donosi Vlada na predlog Ministarstva.
Program prilagođavanja se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
Sadržaj Programa prilagođavanja
Član 14.
Program prilagođavanja se izrađuje i usvaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem i naročito sadrži:
1) analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove;
2) analizu osmotrenih promena klime;
3) prikaz očekivanih promena klime;
4) analizu uticaja promena klime na sektore i sisteme;
5) identifikaciju sektora najpogođenijih klimatskim promenama;
6) opis željene promene koju treba postići, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza;
7) opšte i posebne ciljeve javne politike koji se žele postići;
8) predlog mera prilagođavanja;
9) razradu i procene dobiti i troškova različitih kombinacija mera prilagođavanja, kao i rezultate sprovedene analize efekata za svaku od kombinacija mera prilagođavanja;
10) rezultate procesa sprovedenih konsultacija i dodatnih analiza efekata razmatranih opcija na osnovu sprovedenih konsultacija;
11) listu mera prilagođavanja sa obrazloženjem i načinom njihovog ostvarivanja;
12) institucije odgovorne za sprovođenje mera prilagođavanja;
13) Akcioni plan.
Realizacija Programa prilagođavanja
Član 15.
Dokumenti javnih politika u sektorima najpogođenijim klimatskim promenama, kao i planski dokumenti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave izrađuju se uzimajući u obzir ciljeve Programa prilagođavanja.
Organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera prilagođavanja sadržanih u Programu prilagođavanja, kao i za izradu i sprovođenje dokumenata javne politike i planskih dokumenata iz stava 1. ovog člana, dužni su da do 15. marta svake godine u odnosu na godinu usvajanja Programa prilagođavanja dostavljaju Ministarstvu izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama.
Vlada propisuje listu organa i organizacija kao i sadržinu i formu izveštaja, iz stava 2. ovog člana.
Učešće javnosti
Član 16.
Ministarstvo će o nacrtu Strategije, Akcionog plana i Programa prilagođavanja, obavestiti javnost i omogućiti davanje mišljenja i primedbi, u skladu sa zakonom kojim se propisuje izrada i usvajanje dokumenata javnih politika.
Nacionalni savet za klimatske promene
Član 17.
Ovim zakonom uspostavlja se Nacionalni savet za klimatske promene (u daljem tekstu: Savet), kao savetodavno telo Vlade.
Članove Saveta imenuje Vlada na period od pet godina uz mogućnost ponovnog izbora.
Savet čine predstavnici Ministarstva i drugih organa i organizacija, predstavnici naučne i stručne javnosti, kao i predstavnici civilnog društva, čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena, kao i predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Savet donosi Poslovnik o svom radu.
Savet vodi, u svojstvu predsednika, ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar).
Savet može u svoj rad da uključi i spoljne saradnike, stručne za oblast klimatskih promena.
Rad članova Saveta se ne plaća.
Administrativno- tehničke poslove za potrebe Saveta obavlja Ministarstvo.
Savet je dužan da dostavlja Vladi izveštaj o radu jednom godišnje.
III. POLITIKE I MERE ZA OGRANIČENjE EMISIJA GHG IZ IZVORA
1. MEHANIZAM ČISTOG RAZVOJA
Sprovođenje Mehanizma čistog razvoja
Član 18.
Mere za ograničenje emisija GHG, mogu se sprovoditi kroz programe i projekte u okviru Mehanizma čistog razvoja.
Vlada propisuje kriterijume i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja, izuzev kapitalnih projekata, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
2. DOSTUPNOST PODATAKA O EKONOMIČNOSTI POTROŠNjE GORIVA I EMISIJAMA CO2 U VEZI SA PRODAJOM NOVIH PUTNIČKIH VOZILA
Dostupnost podataka o potrošnji goriva i emisijama CO2
Član 19.
U cilju informisanosti potrošača i donošenja odluke o izboru pri kupovini ili uzimanju na lizing novih putničkih vozila, potrebno je obezbediti dostupnost podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 iz tih vozila.
Oznaka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh
Član 20.
Prodavac koji stavlja u promet model novog putničkog vozila dužan je da na prodajnom mestu ili u blizini putničkog vozila, o svom trošku, na jasno vidljiv način postavi, odnosno izloži oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila.
Obrazac oznake iz stava 1. ovog člana, objavljuje Agencija za bezbednost saobraćaja u elektronskom obliku na svojoj internet stranici.
Ministar bliže propisuje sadržinu obrasca oznake o ekonomičnosti o potrošnji goriva i emisijama CO2 iz stava 1. ovog člana.
Vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh
Član 21.
Dobavljač mora u elektronskom obliku najkasnije do 31. decembra tekuće godine Agenciji za bezbednost saobraćaja slati listu modela svih novih vozila koje prodaje na teritoriji Republike Srbije sa podacima na propisanom obrascu.
Agencija za bezbednost saobraćaja objavljuje na svojoj internet stranici:
1) listu svih modela novih putničkih vozila koji se u toku godine prodaju u Republici Srbiji, sastavljenu po azbučnom redu marki putničkih vozila sa podacima iz stava 1. ovog člana, i
2) listu deset modela novih putničkih vozila sa najekonomičnijom potrošnjom goriva, poređanim prema rastućim vrednostima specifičnih emisija CO2 za svaku vrstu goriva sa podacima iz stava 1. ovog člana.
Dobavljač najmanje jednom godišnje o svom trošku obezbeđuje vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva, emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh (u daljem tekstu: vodič), koji sadrži i liste iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana.
Dobavljač, vodič objavljuje na svojoj internet stranici, a njegovu elektronsku verziju besplatno dostavlja prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Prodavac mora obezbediti da je poslednja kompaktna verzija vodiča na njegovom prodajnom mestu u pisanom prenosivom elektronskom obliku besplatno dostupna potrošaču na njegov zahtev.
Ministar bliže propisuje obrazac sa podacima iz stava 1. ovog člana kao i sadržaj vodiča iz stava 3. ovog člana.
Plakat ili displej
Član 22.
Prodavac je dužan da za sve marke novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh.
Ministar bliže propisuje izgled, dimenzije i sadržaj plakata, odnosno displeja.
Promocija
Član 23.
Dobavljač i prodavac dužni su da obezbede da sav promotivni materijal sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 i zagađujućih materija u vazduh modela novog putničkog vozila na koje se odnosi.
Ministar bliže propisuje formu i sadržaj promotivnog materijala.
Zabrana prisustva oznaka, simbola ili natpisa
Član 24.
Zabranjeno je dovođenje u zabunu potencijalnih kupaca novih putničkih automobila korišćenjem oznaka, simbola ili natpisa koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 i zagađujućih materija u vazduh na oznakama, u vodičima, na plakatima ili u promotivnoj literaturi iz čl. 20-23. ovog zakona.
IV. MONITORING, IZVEŠTAVANjE I VERIFIKACIJA EMISIJA GHG IZ POSTROJENjA I VAZDUHOPLOVNIH AKTIVNOSTI
1. DOZVOLA ZA EMISIJU GHG OPERATERU POSTROJENJA
Uslov za početak rada postrojenja
Član 25.
Pre početka rada postrojenja u kojem se obavlja aktivnost koja dovodi do emisije GHG, operater postrojenja dužan je da pribavi dozvolu za emisiju GHG (u daljem tekstu: dozvola).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za postrojenja ili delove postrojenja koji se koriste za istraživanje, razvoj i ispitivanje novih proizvoda i procesa, kao i za postrojenja koja koriste isključivo biomasu, nije potrebna dozvola.
Vlada propisuje vrste aktivnosti i gasove iz stava 1. ovog člana za koje je potrebno pribaviti dozvolu.
Zahtev za izdavanje dozvole
Član 26.
Operater postrojenja podnosi Ministarstvu zahtev za izdavanje dozvole.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) podatke o operateru postrojenja;
2) opis i lokaciju postrojenja i aktivnosti koje se obavljaju u postrojenju, uključujući tehnologije koje se koriste;
3) podatke o sirovinama i drugim materijalima čija upotreba može da dovede do emisije GHG;
4) podatke o vrsti i izvoru emisija GHG;
5) netehnički rezime podataka koji se odnosi na podatke iz tač. 1) - 4) ovog stava.
Operater postrojenja dužan je da uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavi i plan monitoringa emisija GHG iz postrojenja (u daljem tekstu: plan monitoringa) u dva primerka.
Razmatranje zahteva
Član 27.
Ministarstvo razmatra podneti zahtev i ako utvrdi da on ne sadrži propisane podatke, odnosno ukoliko nije dostavljen plan monitoringa, obavestiće podnosioca zahteva o utvrđenim nedostacima i odrediće mu rok u kom je dužan da dostavi podatke odnosno plan monitoringa koji nedostaju.
Ako podnosilac zahteva u određenom roku ne postupi po zahtevu Ministarstva iz stava 1. ovog člana i ne otkloni nedostatke Ministarstvo odbacuje takav zahtev.
Ocena Agencije za zaštitu životne sredine
Član 28.
Ministarstvo u roku od pet dana od dana prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole sa planom monitoringa isti, zajedno sa planom monitoringa, dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija).
Agencija ocenjuje dostavljeni plan monitoringa, i u roku od najviše dva meseca od dana prijema dokumenata iz stava 1. ovog člana, dostavlja Ministarstvu izveštaj koji sadrži ocenu da li je plan monitoringa izrađen u skladu sa propisima i da li je operater postrojenja u stanju da obezbedi monitoring i izveštavanje o emisijama GHG u skladu sa ovim zakonom.
Prilikom ocene plana monitoringa Agencija može tražiti od podnosioca zahteva da joj u određenom roku dostavi dodatne informacije koje je podnosilac zahteva propustio da navede u planu monitoringa odnosno ukoliko neke od dostavljenih informacija u planu monitoringa nisu navedene, međusobno su kontradiktorne ili nisu dovoljno precizne prema zahtevima propisa iz člana 35. stav 7. ovog zakona.
Dozvola
Član 29.
Ministarstvo izdaje dozvolu u roku od najviše četiri meseca od prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole, na osnovu pozitivne ocene Agencije iz člana 28. ovog zakona.
Dozvola sadrži:
1) naziv i adresu operatera postrojenja kao i adresu postrojenja;
2) opis aktivnosti i emisija GHG iz postrojenja;
3) obavezu vršenja monitoringa emisije GHG na način propisan planom monitoringa;
4) obavezu dostavljanja verifikovanog izveštaja o emisijama GHG.
Plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom sastavni je deo dozvole.
Dozvola se izdaje za postrojenje ili deo postrojenja, a može se izdati i jedinstvena dozvola za više postrojenja ukoliko se nalaze na istoj lokaciji i njima upravlja isti operater postrojenja.
Dozvola se izdaje u formi rešenja na koje nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
Revizija dozvole
Član 30.
Ministarstvo po službenoj dužnosti svakih pet godina ponovo razmatra izdatu dozvolu i po potrebi vrši izmene i dopune iste.
Izmene i dopune dozvole u skladu sa stavom 1. ovog člana vrše se u slučaju izmena zakona i drugih propisa.
Izmena dozvole
Član 31.
Operater postrojenja obaveštava Ministarstvo o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti, promena kapaciteta postojećih postrojenja i izgradnja novih postrojenja na lokaciji, promena goriva i glavnih sirovina koje se koriste u postrojenju.
Ministarstvo procenjuje promene iz stava 1. ovog člana i ako utvrdi da su promene takve da utiču na dozvolu, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, zahteva od operatera postrojenja da u određenom roku podnese zahtev za izmenu dozvole.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana operater postrojenja dostavlja i izmenjeni plan monitoringa, ako je Ministarstvo procenilo da je i to potrebno.
Ako operater postrojenja u određenom roku ne podnese zahtev za izmenu dozvole smatraće se da je odustao od promene iz stava 1. ovog člana.
Na postupak izmene dozvole primenjuju se odredbe čl. 26-29. ovog zakona.
Smatraće se da nameravana promena ne utiče na dozvolu i da operater postrojenja može izvršiti nameravanu promenu, ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja Ministarstvu obaveštenja o nameravanoj promeni, ne primi zahtev Ministarstva iz stava 2. ovog člana.
Operater postrojenja obaveštava Ministarstvo i o svakoj nameravanoj promeni operatera odnosno podataka o operateru.
Ako Ministarstvo dobije obaveštenje iz stava 7. ovog člana, izmeniće dozvolu u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja.
Prestanak važenja dozvole
Član 32.
Ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja dozvole ako od operatera postrojenja primi obaveštenje ili na drugi način sazna:
1) o prestanku važenja integrisane dozvole;
2) o prestanku obavljanja aktivnosti u postrojenju;
3) da rad postrojenja nije moguć iz tehničkih razloga;
4) da postrojenje ne radi i njegovo ponovno pokretanje nije moguće;
5) da se u postrojenju ne obavlja aktivnost i operater postrojenja ne može da garantuje da će postrojenje nastaviti sa radom u roku od šest meseci od prestanka rada, odnosno u roku od 18 meseci u slučaju prestanka rada usled nepredviđenih okolnosti na koje operater ne može da utiče.
Odredba iz stava 1. tačka 5) ovog člana ne primenjuje se na postrojenja u rezervi ili u stanju pripravnosti i na postrojenja koja svoje aktivnosti obavljaju sezonski ako:
1) operater postrojenja ima dozvolu iz člana 29. ovog zakona kao i integrisanu dozvolu ukoliko je propisana za to postrojenje;
2) je tehnički moguće pokrenuti obavljanje aktivnosti postrojenja bez fizičkih promena na postrojenju;
3) se postrojenje redovno održava.
2. ODOBRENjE PLANA MONITORINGA GHG OPERATERU VAZDUHOPLOVA
Dostavljanje plana monitoringa
Član 33.
Operater vazduhoplova koji poseduje operativnu dozvolu u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj dužan je da Ministarstvu dostavi plan monitoringa najkasnije četiri meseca po stupanju na snagu propisa iz stava 3. ovog člana.
Operater vazduhoplova koji je u postupku izdavanja operativne dozvole dužan je da Ministarstvu dostavi plan monitoringa najkasnije dva meseca pre započinjanja vazduhoplovnih aktivnosti na osnovu operativne dozvole.
Vlada propisuje vazduhoplovne aktivnosti i gasove za koje nije potrebno dostaviti plan monitoringa.
Odobrenje plana monitoringa
Član 34.
Ministarstvo u roku od pet dana od dana prijema plana monitoringa iz člana 33. st. 1. i 2. ovog zakona, isti dostavlja Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).
Direktorat ocenjuje dostavljeni plan monitoringa i u roku od najviše dva meseca od dana prijema dokumenata iz stava 1. ovog člana dostavlja Ministarstvu izveštaj koji sadrži ocenu da li je plan monitoringa izrađen u skladu sa propisima i da li je operater vazduhoplova u stanju da obezbedi monitoring i izveštavanje o emisijama GHG skladu sa ovim zakonom.
Prilikom ocene plana monitoringa Direktorat može tražiti od operatera vazduhoplova da mu dostavi dodatne informacije u određenom roku.
Ministarstvo daje odobrenje na plan monitoringa u roku od najviše četiri meseca od prijema plana monitoringa, na osnovu pozitivne ocene Direktorata.
Odobrenje se izdaje u formi rešenja na koje nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
3. MONITORING I IZVEŠTAVANjE O EMISIJAMA GHG IZ POSTROJENjA I VAZDUHOPLOVNIH AKTIVNOSTI
Plan monitoringa
Član 35.
Operater postrojenja i operater vazduhoplova (u daljem tekstu: operater) dužan je da vrši monitoring emisije GHG na osnovu odobrenog plana monitoringa koji je sastavni deo dozvole odnosno na koji je Ministarstvo dalo odobrenje.
Osim obaveze iz stava 1. ovog člana operater vazduhoplova može da vrši i monitoring podataka o tonskim kilometrima.
Plan monitoringa sastoji se naročito od detaljnih, potpunih i transparentnih podataka o metodologiji monitoringa emisije GHG pojedinačnog postrojenja ili vazduhoplova.
Sastavni deo plana monitoringa su pisane procedure za postupke koji se primenjuju prilikom monitoringa i izveštavanja, kao i prateća dokumentacija.
U postupku ocene plana monitoringa Agencija odnosno Direktorat daju saglasnost za primenu određenih elemenata metodologije monitoringa, odnosno određenih pisanih procedura odnosno njihovih delova.
Ministarstvo na svojoj internet prezentaciji objavljuje određene elemente potrebne za primenu metodologije monitoringa kao što su standardni faktori, metode procene za utvrđivanje udela biomase i drugo.
Ministar, a za vazduhoplovne aktivnosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje sadržaj plana monitoringa, pisane procedure i prateću dokumentaciju koja se dostavlja uz plan monitoringa.
Izmena plana monitoringa
Član 36.
Operater je dužan da redovno proverava da li plan monitoringa odražava prirodu i način rada postrojenja ili aktivnosti vazduhoplova, kao i da li metodologija monitoringa emisije GHG može da se poboljša, te da na osnovu toga vrši izmene plana monitoringa.
Operater je dužan da o predlozima za izmenu plana monitoringa bez odlaganja obavesti Ministarstvo.
Ako utvrdi da predložene izmene plana monitoringa u konkretnom slučaju nisu značajne, Ministarstvo obaveštava operatera da je dužan da izmenjeni plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom dostavi Ministarstvu do 31. decembra tekuće godine.
Ako utvrdi da su predložene izmene plana monitoringa značajne, Ministarstvo obaveštava operatera da je dužan da mu izmenjeni plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom bez odlaganja dostavi na odobrenje.
Na postupak odobrenja izmenjenog plana monitoringa primenjuju se odredbe čl. 28. i 34. ovog zakona.
Operater je dužan da vodi evidenciju o svim izmenama plana monitoringa.
Ministar, a za vazduhoplovne aktivnosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje razloge za izmenu plana monitoringa, značajne izmene plana monitoringa, kao i sadržaj evidencije o izmenama plana monitoringa.
Pojednostavljeni plan monitoringa
Član 37.
Operater postrojenja koji upravlja postrojenjem sa niskim emisijama GHG može Ministarstvu podneti zahtev za odobrenje korišćenja pojednostavljenog plana monitoringa.
Neće se smatrati postrojenjem sa niskim emisijama GHG postrojenje koje obavlja propisane aktivnosti kojima je obuhvaćen N2O.
Ministar propisuje uslove koje mora da ispuni postrojenje da bi se smatralo postrojenjem sa niskim emisijama GHG, kao i uslove, aktivnosti, postupke, načine kontrole i potrebnu dokumentaciju koju treba dostaviti kako bi operater iz stava 1. ovog člana mogao da koristi pojednostavljeni plan monitoringa.
Sprovođenje izmenjenog plana monitoringa
Član 38.
Pre dobijanja obaveštenja i odobrenja iz člana 36. st. 3. i 4. ovog zakona, operater može da sprovodi monitoring i izveštavanje koristeći izmenjeni plan monitoringa, ako se može pretpostaviti da predložene izmene nisu značajne, ili u slučaju kada bi monitoring u skladu sa prvobitnim planom monitoringa dao nepotpune podatke o emisiji GHG.
Ako operater može pretpostaviti da su predložene izmene značajne, operater je dužan da sprovede oba plana monitoringa i izveštavanja (prvobitni i izmenjeni), uz paralelno vođenje privremene dokumentacije.
Nakon dobijanja obaveštenja ili odobrenja u skladu sa članom 36. ovog zakona, operater je dužan da koristi samo podatke koji se odnose na izmenjeni plan monitoringa i da sprovodi celokupni monitoring i izveštavanje koristeći samo izmenjeni plan monitoringa.
Metodologije monitoringa emisije GHG
Član 39.
Monitoring emisija GHG vrši se na osnovu propisane metodologije.
Ministar propisuje metodologije monitoringa emisija GHG iz postrojenja i uslove za njihovu primenu.
Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje metodologiju monitoringa emisija GHG za operatere vazduhoplova.
Procena primene određene metodologije monitoringa
Član 40.
Ako operater postrojenja tvrdi, da primena određene metodologije monitoringa nije tehnički izvodljiva, Agencija procenjuje opravdanost te primedbe uzimajući u obzir tehničke i tehnološke karakteristike tog postrojenja.
Ako operater postrojenja tvrdi, da primena određene metodologije monitoringa dovodi do neopravdano visokih troškova, Agencija procenjuje opravdanost te primedbe, uzimajući u obzir da li su troškovi monitoringa veći od koristi.
Način procene tehničke izvodljivosti i neopravdano visokih troškova bliže se uređuju propisom koji donosi ministar.
Upravljanje i kontrola podataka
Član 41.
Operater uspostavlja, dokumentuje, sprovodi i održava pisane procedure za prikupljanje i korišćenje podataka pri monitoringu i izveštavanju o emisijama GHG, sa efikasnim kontrolnim sistemom, čime se omogućava da se pripremi izveštaj o emisijama GHG i izveštaj o tonskim kilometrima bez pogrešno prikazanih podataka i u skladu sa planom monitoringa.
Operater je dužan da redovno proverava delotvornost kontrolnog sistema, i da ga zajedno sa pisanim procedurama za prikupljanje i korišćenje podataka pri monitoringu i izveštavanju o emisijama GHG, po potrebi poboljšava, uzimajući u obzir i preporuke verifikatora iz izveštaja o verifikaciji, kao i da po potrebi prilagodi plan monitoringa.
Ministar, a za vazduhoplovne aktivnosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje sadržaj pisanih procedura i kontrolnog sistema.
Čuvanje dokumenata i podataka
Član 42.
Operater je dužan da sve relevantne podatke prikupljene u skladu sa članom 41. ovog zakona kao i dokumenta sačinjena i dobijena u skladu sa obavezama iz ovog zakona, čuva najmanje deset godina.
Podaci i dokumenta iz stava 1. ovog člana moraju se učiniti dostupnim na zahtev Ministarstva, Agencije, Direktorata i verifikatora koji verifikuje izveštaj o godišnjim emisijama GHG odnosno izveštaj o tonskim kilometrima.
Ministar, a za vazduhoplovne aktivnosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje minimum podataka i dokumenata, koji se čuvaju u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Izveštavanje
Član 43.
Operater je dužan da do 31. marta tekuće godine dostavi Agenciji odnosno Direktoratu verifikovani izveštaj o emisijama GHG sa izveštajem o verifikaciji za prethodnu kalendarsku godinu, za postrojenja i iz sektora vazdušnog saobraćaja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, izveštaj o emisijama GHG koji operater koji prvi put počinje sa radom podnosi u prvoj godini nakon dobijanja dozvole iz člana 29. ovog zakona, odnosno odobrenja iz člana 34. ovog zakona, obuhvata period od dana početka rada do 31. decembra te godine.
Operater postrojenja koje je prestalo sa radom, odnosno u slučaju stečaja stečajni upravnik, dužan je da bez odlaganja dostavi Agenciji odnosno Direktoratu verifikovan izveštaj o emisijama gasova za period od 1. januara tekuće godine do dana prestanka rada postrojenja.
Operater koji je u periodima od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine obavljao propisane aktivnosti najmanje jedan dan u kalendarskoj godini, dostavlja, uz izveštaj o emisijama GHG koji prvi put podnosi Agenciji odnosno Direktoratu i podatke o nivou aktivnosti i emisijama iz tih aktivnosti, za ove godine (u daljem tekstu: istorijski nivo aktivnosti).
Ministar, a za vazduhoplovne aktivnosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje formu i sadržaj izveštaja o emisijama iz st. 1-3. ovog člana, kao i vrstu i način dobijanja podataka o istorijskom nivou aktivnosti i emisijama iz tih aktivnosti.
Konzervativna procena emisije GHG
Član 44.
Ako operater u roku utvrđenom u članu 43. ovog zakona ne dostavi verifikovan izveštaj o godišnjoj emisiji GHG, odnosno ako taj izveštaj nije izrađen ili nije verifikovan u skladu sa odredbama ovog zakona, Agencija odnosno Direktorat vrši konzervativnu procenu emisije GHG koja zamenjuje izveštaj o godišnjoj emisiji GHG.
Ako u svom izveštaju verifikator navede da u izveštaju o emisijama GHG postoje pogrešno prikazani podaci koji nisu od ključnog značaja, a koje operater nije ispravio u svom izveštaju, Agencija odnosno Direktorat procenjuju značaj pogrešno prikazanih podataka.
Kada utvrdi da su podaci iz stava 2. ovog člana od značaja za izveštavanje, Agencija odnosno Direktorat vrši konzervativnu procenu emisije GHG za aktivnosti za koje je utvrđeno da su podaci pogrešno prikazani.
Agencija odnosno Direktorat na osnovu procene iz stava 3. ovog člana obaveštava operatera o potrebi i načinu izmene izveštaja o emisiji GHG.
Operater je dužan da o obaveštenju iz stava 4. ovog člana obavesti verifikatora.
Izveštavanje o poboljšanjima metodologije monitoringa
Član 45.
Operater je dužan da dostavi Ministarstvu izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa na koji Ministarstvo daje odobrenje.
Ako izveštaj o verifikaciji iz člana 43. ovog zakona sadrži primedbe koje se odnose na netačnosti ili neusklađenosti podataka u izveštaju o emisijama GHG ili sadrži predloge za poboljšanje tog izveštaja, operater priprema izveštaj i dostavlja ga Ministarstvu na odobrenje do 30. juna godine u kojoj je izdat izveštaj o verifikaciji.
U izveštaju iz stava 2. ovog člana operater navodi koje primedbe i predloge iz izveštaja o verifikaciji je prihvatio, odnosno rokove u kojima će ih prihvatiti, a za primedbe i predloge koje nije prihvatio, operater je dužan da navede obrazloženje zašto oni ne dovode do poboljšanja metodologije monitoringa, odnosno kako dovode do neopravdano visokih troškova.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, operater koji upravlja postrojenjem sa niskim emisijama GHG nije dužan da podnese izveštaj iz stava 2. ovog člana.
Na postupak davanja odobrenja na izveštaje iz st. 1. i 2. ovog člana, primenjuju se odredbe čl. 28. i 34. ovog zakona.
Ministar propisuje rokove za podnošenje i sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana.
4. VERIFIKACIJA I AKREDITACIJA
Verifikacija izveštaja
Član 46.
Akreditovani verifikator, po propisanoj proceduri, vrši verifikaciju izveštaja iz člana 43. ovog zakona i operateru izdaje izveštaj o verifikaciji.
ATS po propisanoj proceduri, akredituje pravno lice koje ispunjava propisane uslove kao verifikatora.
Ministar propisuje uslove koje moraju da ispune verifikatori, proceduru i kriterijume verifikacije kao i sadržinu izveštaja o verifikaciji.
Pitanja akreditacije
Član 47.
Na pitanja akreditacije koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje akreditacija i drugih opštih akata ATS, odnosno pravila akreditacije koje objavljuje ATS.
Prijava za akreditaciju
Član 48.
Uz prijavu za akreditaciju, podnosilac zahteva dostavlja dokumentaciju propisanu zakonom kojim se uređuje akreditacija i drugim opštim aktima ATS, kao i podatke relevantne za: ocenu kompetentnosti za sprovođenje verifikacije, ocenu postupka verifikacije kao i utvrđivanje ispunjenosti uslova za verifikatore iz propisa donetog na osnovu ovog zakona.
Ministar propisuje podatke relevantne za: ocenu kompetentnosti za sprovođenje verifikacije, ocenu postupka verifikacije kao i utvrđivanje ispunjenosti uslova za verifikatore iz propisa donetog na osnovu ovog zakona.
Ocenjivanje verifikatora
Član 49.
U postupku akreditacije, kao i u postupku nadzora nad radom akreditovanih verifikatora, ATS ocenjuje:
1) ispunjenost zahteva propisanih zakonom kojim se uređuje akreditacija;
2) ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;
3) kompetentnost za vršenje verifikacije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;
4) da li se verifikacija vrši u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Tim za ocenjivanje
Član 50.
U postupku akreditacije tim za ocenjivanje naročito vrši:
1) pregled svih relevantnih dokumenata i zapisa koji se dostavljaju uz prijavu za akreditaciju;
2) obilazak prostorija podnosioca zahteva radi pregleda reprezentativnog uzorka interne verifikacione dokumentacije i ocenjivanja primene sistema menadžmenta kvalitetom kod podnosioca zahteva i verifikacionih procedura ili procesa koje uspostavlja podnosilac prijave;
3) ocenu reprezentativnog dela obima akreditacije za koji je zatražena akreditacija i rada i kompetentnosti reprezentativnog broja osoblja podnosioca prijave koje učestvuje u verifikaciji.
U postupku akreditacije tim za ocenjivanje mora da ispuni uslove i primeni procedure definisane propisima iz člana 47. ovog zakona.
Pored uslova određenih propisima iz člana 47. ovog zakona, tim za ocenjivanje mora da ispunjava i uslove u pogledu sastava tima za ocenjivanje, kompetentnosti ocenjivača koji ocenjuje verifikatora, odnosno vođe tima, člana tima i osoba koje donose odluke o dodeli, proširenju ili obnavljanju akreditacije, kao i uslove koje moraju da ispune tehnički eksperti koje ATS može da uključi u ocenjivački tim.
Ministar propisuje uslove iz stava 3. ovog člana.
Obaveze verifikatora
Član 51.
Verifikator je dužan da svake godine do 15. novembra ATS dostavi informacije o planiranom vremenu i mestu verifikacije koje je predvideo u vremenskom planu, kao i adresu i druge informacije o operaterima čiji izveštaji o emisijama GHG ili tonskim kilometrima podležu verifikaciji, kao i o izmenama tih informacija, bez odlaganja.
Informacije iz stava 1. ovog člana ATS koristi za izradu programa nadzora nad radom verifikatora i izveštaja o nadzoru nad radom verifikatora.
Program nadzora nad radom verifikatora
Član 52.
ATS do 31. decembra tekuće godine dostavlja Ministarstvu program nadzora nad radom verifikatora za narednu godinu.
Program nadzora nad radom verifikatora sadrži popis verifikatora koje je akreditovao ATS i koja su ga u skladu sa odredbama člana 51. ovog zakona obavestili da nameravaju da sprovode verifikaciju u Republici Srbiji.
Program nadzora nad radom verifikatora sadrži naročito:
1) predviđeno vreme i mesto verifikacije;
2) informacije o aktivnostima koje je ATS planirao za tog verifikatora, posebno aktivnosti nadzora i ponovnog ocenjivanja;
3) datume predviđene ocene rada u praksi, koju sprovodi ATS kako bi ocenio verifikatora, uključujući adresu i druge informacije o operaterima koje će obići prilikom ocenjivanja.
ATS do 1. juna tekuće godine dostavlja Ministarstvu izveštaj o realizaciji radnog programa za prethodnu godinu, koji sadrži podatke o svakom verifikatoru kojeg je akreditovao ATS.
Ministar propisuje formu i sadržaj izveštaja iz stava 4. ovog člana.
Administrativne mere i obaveštavanje o obimu akreditacije verifikatora
Član 53.
ATS može da suspenduje, povuče ili smanji obim akreditacije verifikatora ako verifikator ne ispunjava zahteve iz ovog zakona.
ATS suspenduje akreditaciju ili smanjuje obim akreditacije u bilo kojem od sledećih slučajeva:
1) verifikator je ozbiljno prekršio zahteve iz ovog zakona;
2) verifikator uporno i u više navrata nije ispunjavao zahteve iz ovog zakona;
3) verifikator je prekršio druge posebne odredbe i uslov iz pravila akreditacije i drugih akata ATS;
ATS povlači akreditaciju ako:
1) verifikator nije otklonio uzorke na osnovu kojih je donešena odluka o suspenziji akreditacije;
2) je član najvišeg rukovodstva verifikatora proglašen krivim za prevaru;
3) je verifikator namerno dao pogrešne informacije.
Protiv odluke ATS o suspenziji, povlačenju ili smanjenju obima akreditacije u skladu sa st. 4. i 5. može se podneti žalba ATS u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast akreditacije.
ATS obaveštava Ministarstvo o suspenziji, povlačenju ili smanjenju obima akreditacije verifikatora, odnosno o prekidu suspenzije ili promeni odluke o suspenziji, povlačenju ili smanjenju obima akreditacije na osnovu žalbe.
Ministarstvo svake godine ATS dostavlja informacije o:
1) rezultatima provere izveštaja operatera i izveštaja o verifikaciji, posebno o utvrđenim neusaglašenostima verifikatora;
2) relevantnim rezultatima inspekcijskih pregleda operatera koji sadrže utvrđenu neusaglašenost verifikatora;
3) rezultatima ocenjivanja interne verifikacione dokumentacije verifikatora.
Prigovor na verifikatora
Član 54.
Ministarstvo, operater ili druga zainteresovana strana može ATS da uputi prigovor koji se odnosi na verifikatora.
Prigovor iz stava 1. ovog člana može se podneti i iz razloga neusaglašenosti verifikatora iz člana 53. stav 6. tač. 1) i 2) ovog zakona.
5. DOSTAVLJANJE I PRISTUP INFORMACIJAMA
Dostavljanje
Član 55.
Ministar propisuje način i formu dostavljanja dokumenata propisanih čl. 26, 31, 33, 35, 36, 37, 43, 45. i 46. ovog zakona.
Pristup informacijama
Član 56.
Ministarstvo čini dostupnim javnosti izveštaje o emisiji gasova u skladu sa propisom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja.
Poslovnom tajnom ne mogu se označiti podaci koji se odnose na emisije, stanje životne sredine i moguće negativne uticaje i posledice, rezultate monitoringa i inspekcijski nadzor.
V. SISTEM ZA MONITORING I IZVEŠTAVANjE O NACIONALNIM EMISIJAMA GHG
Nacionalni sistem inventara GHG
Član 57.
Nacionalni Sistem inventara GHG uspostavlja se, vodi i konstantno unapređuje kako bi se, u skladu sa zahtevima Konvencije, osigurala procena emisija GHG iz izvora i uklanjanja putem ponora, kao i pravovremenost, transparentnost, tačnost, doslednost, uporedivost i potpunost inventara GHG.
Inventar GHG i izveštaj o inventaru GHG
Član 58.
Nacionalni inventar GHG (u daljem tekstu: Inventar GHG) je baza podataka koja sadrži naročito:
1) podatke o aktivnostima;
2) primenjene emisione faktore;
3) podatke o emisijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora;
4) druge podatke potrebne za izradu izveštaja.
Na osnovu Inventara GHG izrađuje se Nacionalni izveštaj o inventaru GHG (u daljem tekstu: Izveštaj o inventaru GHG).
Agencija uspostavlja i vodi Inventar GHG i priprema Izveštaj o inventaru GHG.
Izveštaj o inventaru GHG, sastavni je deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji.
Agencija izrađuje do 15. januara svake godine Inventar GHG.
Agencija izrađuje do 15. marta svake godine Izveštaj o inventaru GHG.
Agencija izrađuje do 31. jula svake godine inventar GHG sa privremenim podacima za prethodnu godinu.
Ministar bliže propisuje sadržinu Inventara GHG i Izveštaja o inventaru GHG.
Dostavljanje podataka za izradu Nacionalnog inventara GHG
Član 59.
Organi i organizacije nadležni za vođenje ili upravljanje informacionim sistemima i bazama podataka koje sadrže podatke potrebne za izradu Inventara GHG, dostavljaju podatke Agenciji i osiguravaju kvalitet podataka i sprovode kontrolu kvaliteta podataka.
Vlada propisuje organe i organizacije iz stava 1. ovog člana i vrstu podataka potrebnih za izradu Inventara GHG.
Vlada može u propisu iz stava 2. ovog člana utvrditi i obavezu drugih pravnih ili fizičkih lica koja obavljaju određenu delatnost da dostave podatke potrebne za izradu Nacionalnog inventara GHG, a kojima ne raspolažu organi i organizacije iz stava 1. ovog člana.
Zaključenje sporazuma
Član 60.
Agencija sa organima i organizacijama iz člana 59. stava 1. ovog zakona zaključuje sporazum kojim se utvrđuju obaveze tih organa i organizacija naročito podaci, rokovi, oblik i način za njihovo dostavljanje Agenciji.
Osiguranje kvaliteta i kontrola kvaliteta podataka
Član 61.
Agencija izrađuje i sprovodi Plan osiguranja kvaliteta i kontrole kvaliteta podataka za potrebe izrade i unapređenja kvaliteta Inventara GHG.
Agencija koordinira aktivnosti sa organima i organizacijama iz člana 59. ovog zakona, kako bi osigurala kvalitet i obezbedila kontrolu kvaliteta podataka u skladu sa planom iz stava 1. ovog člana.
Organi i organizacije iz člana 59. ovog zakona postupaju po procedurama iz plana iz stava 1. ovog člana i o svim realizovanim i planiranim izmenama obaveštavaju Agenciju uz koje dostavljaju i obrazloženje.
VI. PROJEKCIJE EMISIJA GHG IZ IZVORA I UKLANjANjA POMOĆU PONORA
Projekcije emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora
Član 62.
Ministarstvo priprema projekcije antropogenih emisija GHG iz izvora i njihovog uklanjanja pomoću ponora (u daljem tekstu: projekcije) kao osnovu za utvrđivanje i procenu mogućnosti ograničenja emisija GHG, donošenje politika i mera za ekonomski isplativo ograničenje emisija GHG, kao i za monitoring dostizanja ograničenja emisija GHG.
Projekcije se izrađuju za gasove ili grupe gasova, kao i za sektore i kategorije i unapređuju se po potrebi.
Projekcije za relevantne sektore izrađuju se u saradnji sa nadležnim ministarstvima.
VII. SISTEM ZA IZVEŠTAVANjE O POLITIKAMA, MERAMA I PROJEKCIJAMA GHG
Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG
Član 63.
U cilju obezbeđenja pravovremenosti, transparentnosti, tačnosti, doslednosti, uporedivosti i potpunosti informacija o politikama i merama i projekcijama, uspostavlja se, održava i kontinuirano unapređuje sistem za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama GHG.
Sistem podrazumeva institucionalne, pravne i proceduralne mehanizme za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama antropogenih emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora.
Organi i organizacije uključujući organe i organizacije lokalnih samouprava nadležne za poslove zaštite životne sredine dužni su da vrše procenu efekata politika i mera na nivo emisija GHG iz svoje nadležnosti i o njima izveštavaju Ministarstvo.
Vlada određuje listu organa i organizacija iz stava 3. ovog člana, sadržaj, oblik i rokove za izveštavanje Ministarstva.
Izveštavanje o realizaciji planskih dokumenata
Član 64.
Ministarstvo izveštava Vladu o realizaciji Akcionog plana, Programa prilagođavanja, realizaciji politika i mera, projekcijama i postizanju kvantitativnih ciljeva iz Strategije.
Izveštaje iz stava 1. ovog člana Vlada podnosi Narodnoj skupštini.
Ministarstvo izveštaje iz stava 1. ovog člana kao i sve relevantne procene troškova i efekata politika i mera kojima se ograničavaju ili smanjuju emisije GHG iz izvora ili povećavaju uklonjene količine putem ponora, značajne informacije na kojima se te procene zasnivaju, opise modela i korišćene metodološke pristupe, definicije i pretpostavke na kojima se zasnivaju, stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici.
Vlada propisuje formu, sadržaj i rokove za dostavljanje izveštaja iz stava 1. ovog člana.
Izveštavanje prema zahtevima Konvencije
Član 65.
U skladu sa obavezama koje proizilaze iz Konvencije, Ministarstvo priprema Dvogodišnji ažurirani izveštaj i Izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.
Izveštaje iz stava 1. ovog člana usvaja Vlada.
Izveštaje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici.
VIII. ADMINISTRATIVNE TAKSE
Obaveza plaćanja administrativne takse
Član 66.
Operater snosi troškove plaćanja administrativnih taksi, utvrđenih u skladu sa posebnim propisima, za:
1) podnošenje zahteva za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
2) izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
3) izdavanje odobrenja u skladu sa ovim zakonom:
4) izmenu dozvole;
5) izmenu plana monitoringa.
Administrativne takse prihod su budžeta Republike Srbije.
IX. NADZOR
Inspekcijski nadzor
Član 67.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, Direktorat, i ministarstvo nadležno za poslove trgovine.
Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine, Direktorat preko vazduhoplovnih inspektora i ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora.
Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na obaveze operatera postrojenja, vazduhoplovni inspektor nad primenom odredaba koje se odnose na obaveze operatera vazduhoplova, a tržišni inspektor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na dostupnost informacija potrošačima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 iz novih putničkih vozila.
Na postupak vršenja inspekcijskog nadzora primenjuju se odredbe zakona koji uređuje inspekcijski nadzor, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Prava i dužnosti inspektora
Član 68.
U vršenju inspekcijskog nadzora tržišni inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
1) da li je prodavac koji stavlja u promet model novog putničkog vozila na prodajnom mestu i u blizini putničkog vozila na jasno vidljiv način postavio, odnosno izložio oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila;
2) da li je dobavljač o svom trošku obezbedio vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2;
3) da li je dobavljač besplatno dostavio elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja;
4) da li je obezbeđen prenosiv, kompaktan i besplatan vodič za potrošače na prodajnim mestima;
5) da li je prodavac za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno izložio plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2;
6) da li su dobavljači i prodavci obezbedili da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 modela novog putničkog vozila na koje se odnosi;
7) da li su prisutne oznake, simboli ili natpisi koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima ili na plakatima ili u promotivnoj literaturi koji mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad radom operatera postrojenja, inspektor za zaštitu životne sredine ima pravo i dužnost da utvrđuje:
1) da li je pre početka rada novog postrojenja za propisanu vrstu aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih gasova pribavljena dozvola;
2) da li je za postojeće postrojenje podnet zahtev za izdavanje dozvole u roku utvrđenom ovim zakonom;
3) da li je o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti i načina rada postrojenja ili o svakom proširenju ili smanjenju kapaciteta postrojenja, kao i o nameravanoj promeni operatera postrojenja odnosno podataka o operateru postrojenja obavešteno Ministarstvo;
4) da li je podnet zahtev za izmenu dozvole sa izmenjenim planom monitoringa u skladu sa članom 31. stav 2. ovog zakona;
5) da li se vodi evidencija o svim izmenama plana monitoringa;
6) da li se čuvaju svi relevantni podaci prikupljeni u skladu sa članom 41. ovog zakona;
7) da li je do 31. marta tekuće godine dostavljen Ministarstvu izveštaj o emisijama GHG kao i o podacima o aktivnostima postrojenja, za prethodnu godinu, zajedno sa verifikacionim izveštajem;
8) da li je u propisanom roku dostavljen Ministarstvu izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa;
9) da li se sprovode druge obaveze propisane ovim zakonom.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad radom operatera vazduhoplova, vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
1) da li je pre započinjanja obavljanja aktivnosti u vazdušnom saobraćaju Ministarstvu dostavljen plan monitoringa, odnosno da li je operater vazduhoplova koji po prvi put obavlja aktivnosti dostavio Ministarstvu bez odlaganja, a najkasnije šest nedelja nakon obavljene aktivnosti, plan monitoringa;
2) da li je do 31. marta tekuće godine dostavljen Ministarstvu izveštaj o emisijama GHG odnosno izveštaj o podacima tonskih kilometara za prethodnu godinu zajedno sa verifikacionim izveštajem;
3) da li se vodi evidencija o svim izmenama plana monitoringa;
4) da li se čuvaju svi relevantni podaci prikupljeni u skladu sa članom 41. ovog zakona;
5) da li je u propisanom roku dostavljen Ministarstvu izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa;
6) da li se sprovode druge obaveze propisane ovim zakonom.
Ovlašćenja inspektora
Član 69.
U vršenju poslova iz člana 68. ovog zakona, tržišni inspektor je ovlašćen i dužan da:
1) naredi postavljanje, odnosno izlaganje oznake o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 vozila;
2) naredi prodavcu da obezbedi vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2;
3) naredi dobavljaču da besplatno dostavi elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja;
4) naredi dobavljaču da obezbedi prenosiv, kompaktan i besplatan vodič za potrošače na prodajnim mestima;
5) naredi prodavcu da za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2;
6) naredi dobavljaču i prodavcu da obezbede da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 modela novog putničkog vozila na koje se odnosi;
7) zabrani oznake, simbole ili natpise koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima ili na plakatima ili u promotivnoj literaturi koji mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila;
8) naredi da se za propisanu vrstu aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih gasova pribavi dozvola.
U vršenju poslova iz člana 68. ovog zakona, inspektor za zaštitu životne sredine je ovlašćen i dužan da:
1) naredi da se obavesti o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti i načina rada postrojenja ili o svakom proširenju ili smanjenju kapaciteta postrojenja, kao i o nameravanoj promeni operatera postrojenja odnosno podataka o operateru postrojenja i o nameri prestanka obavljanja aktivnosti u postrojenju;
2) naredi da se podnese zahtev za izmenu dozvole u skladu sa članom 31. stav 2. ovog zakona;
3) naredi da se vrši monitoring emisija GHG na osnovu plana monitoringa koji je sastavni deo dozvole odnosno na koji je Ministarstvo dalo odobrenje;
4) naredi da se vodi evidencija o svim izmenama plana monitoringa;
5) naredi da se vodi i čuva evidencija o svim relevantnim podacima i dozvola u propisanom roku;
6) naredi da se u propisanom roku dostavi izveštaj o emisijama GHG kao i o podacima o aktivnostima postrojenja zajedno sa verifikacionim izveštajem;
7) naredi da se dostavi izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa;
8) naredi izvršenje drugih obaveza propisanih ovim zakonom.
U vršenju poslova iz člana 68. ovog zakona, vazduhoplovni inspektor je ovlašćen i dužan da:
1) naredi da operater vazduhoplova dostavi plan monitoringa;
2) naredi da se vrši monitoring emisija GHG odnosno monitoring podataka o tonskim kilometrima na osnovu plana monitoringa na koji je Ministarstvo dalo odobrenje;
3) naredi da se vodi evidencija o svim izmenama plana monitoringa;
4) naredi da se vodi i čuva evidencija o svim relevantnim podacima u propisanom roku;
5) naredi da se u propisanom roku dostavi izveštaj o emisijama GHG zajedno sa verifikacionim izveštajem;
6) naredi da se dostavi izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa;
7) naredi izvršenje drugih obaveza propisanih ovim zakonom.
X. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestupi
Član 70.
Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) pre početka rada postrojenja za propisanu vrstu aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih gasova ne pribavi dozvolu za emisiju gasova (član 25. stav 1);
2) ne obavesti Ministarstvo o svakoj nameravanoj promeni vrste aktivnosti i načina rada postrojenja ili o svakom proširenju ili smanjenju kapaciteta postrojenja (član 31. stav 1);
3) ne podnese zahtev za izmenu dozvole sa izmenjenim planom monitoringa u skladu sa članom 31. stav 2. ovog zakona;
4) pre započinjanja vazduhoplovne aktivnosti ne dostavi plan monitoringa, odnosno ako operater vazduhoplova koji po prvi put obavlja vazduhoplovne aktivnosti, bez odlaganja, odnosno najkasnije šest nedelja nakon obavljene aktivnosti, ne dostavi plan monitoringa (član 33. st. 1. i 2);
5) u slučaju iz člana 36. stav 4. ovog zakona, u skladu sa rokovima propisanim zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, ne dostavi izmenjeni plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom;
6) do 31. marta tekuće godine ne dostavi verifikovan izveštaj o emisijama GHG kao i o podacima o aktivnostima postrojenja i iz sektora vazdušnog saobraćaja, odnosno izveštaj o podacima tonskih kilometara za prethodnu godinu zajedno sa verifikacionim izveštajem (član 43. stav 1);
7) bez odlaganja ne dostavi verifikovan izveštaj o emisijama GHG za period od 1. januara tekuće godine do dana prestanka postrojenja sa radom (član 43. stav 3);
8) u propisanom roku ne podnese izveštaj o poboljšanjima metodologije monitoringa (član 45. stav 1).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Prekršaji
Član 71.
Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) prilikom stavljanja u promet modela novog putničkog vozila na prodajnom mestu i u blizini putničkog vozila na jasno vidljiv način ne postavi, odnosno izloži oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila (član 20. stav 1);
2) o svom trošku ne obezbedi vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 (član 21. stav 3);
3) ne dostavi elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja (član 21. stav 4);
4) ne obezbedi prenosiv, kompaktan i besplatan vodič za potrošače na prodajnim mestima (član 21. stav 5);
5) za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidno ne izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2 (član 22. stav 1);
6) ne obezbedi da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji modela novog putničkog vozila na koje se odnosi (član 23. stav 1);
7) su prisutne oznake, simboli ili natpisi koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 na oznakama, u vodičima ili na plakatima ili u promotivnoj literaturi koji mogu dovesti u zabunu potencijalne kupce novih putničkih automobila (član 24);
8) ne obavesti Ministarstvo o nameravanoj promeni operatera postrojenja odnosno podataka o operateru postrojenja (član 31. stav 7);
9) ne obavesti Ministarstvo o prestanku obavljanja aktivnosti u postrojenju (član 32. stav 1. tačka 2);
10) ne vodi evidenciju o svim izmenama plana monitoringa (član 36. stav 6);
11) ne vodi evidenciju o svim relevantnim podacima prikupljenim u skladu sa članom 41. ovog zakona i ne čuva ih najmanje deset godina (član 42. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.
Član 72.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Ministarstvu ako:
1) u roku od pet dana od dana prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole isti zajedno sa planom monitoringa ne dostavi Agenciji (član 28. stav 1);
2) u roku od najviše četiri meseca od prijema potpunog zahteva za izdavanje dozvole, na osnovu pozitivne ocene Agencije iz člana 28. ovog zakona, ne izda dozvolu (član 29. stav 1);
3) utvrdi da su promene takve da utiču na dozvolu, a u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja ne zahteva od operatera postrojenja da u određenom roku podnese zahtev za izmenu dozvole sa izmenjenim planom monitoringa (član 31. st. 2. i 3);
4) u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o nameravanoj promeni operatera postrojenja ne izmeni dozvolu (član 31. stav 8);
5) u roku od pet dana od dana prijema plana monitoringa isti ne dostavi Direktoratu (član 34. stav 1);
6) u roku od najviše četiri meseca od prijema od prijema plana monitoringa, na osnovu pozitivne ocene Direktorata, ne izda odobrenje na plan monitoringa (član 34. stav 4);
7) ATS ne dostavi informacije utvrđene u članu 53. stav 2. ovog zakona;
8) ne učini dostupnim javnosti podatke iz člana 56. stav 1. ovog zakona;
9) učini dostupnim javnosti podatke koje se smatraju poslovnom tajnom iz člana 56. stav 2. ovog zakona, a ne radi se o podacima od značaja za zaštitu životne sredine.
Član 73.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u Agenciji i Direktoratu ako:
1) u roku od najviše dva meseca od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole isti zajedno sa planom monitoringa ne dostavi izveštaj o proceni plana monitoringa (član 28. stav 2);
2) u roku od najviše dva meseca od dana prijema plana monitoringa ne dostavi izveštaj o proceni plana monitoringa (član 34. stav 2).
Član 74.
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u ATS ako:
1) do 31. decembra tekuće godine Ministarstvu ne dostavi program nadzora nad radom verifikatora u skladu sa članom 52. stav 1. ovog zakona ili ako sadržaj tog programa nije u skladu sa članom 52. st. 2. i 3. ovog zakona;
2) do 1. juna tekuće godine Ministarstvu ne dostavi izveštaj o nadzoru nad radom verifikatora za prethodnu godinu ili ako taj izveštaj ne sadrži propisane podatke (član 52. st. 4. i 5);
3) ne obavesti Ministarstvo o suspenziji, povlačenju ili smanjenju obima akreditacije verifikatora odnosno o prekidu suspenzije ili promeni odluke o suspenziji, povlačenju ili smanjenju obima akreditacije na osnovu žalbe (član 53. stav 1).
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Oznaka, vodič, plakat ili displej i promotivni materijal
Član 75.
Dobavljač i prodavac su dužni da oznaku, plakat ili displej kao i sav promotivni materijal sa podacima o potrošnji goriva, zvaničnim emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh prvi put učine dostupnim tri meseca nakon stupanja na snagu propisa iz čl. 20-23. ovog zakona.
Dobavljač je dužan da listu modela svih novih vozila koje prodaje na teritoriji Republike Srbije dostavi prvi put Agenciji za bezbednost saobraćaja tri meseca nakon stupanja na snagu propisa iz člana 21. stav 6. ovog zakona.
Agencija za bezbednost saobraćaja objavljuje liste iz člana 21. stav 3. ovog zakona prvi put šest meseci nakon dobijanja lista iz prethodnog stava ovog člana.
Dobavljač je dužan da vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva, emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh postavi na svoju internet stranicu i dostavi ga prodavcima prvi put tri meseca nakon postavljanja liste na internet stranici Agencije za bezbednost saobraćaja iz stava 3. ovog člana.
Operater postrojenja
Član 76.
Operater postrojenja u kojem se na dan stupanja na snagu ovog zakona obavlja određena vrsta aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih GHG, dužan je da podnese zahtev za izdavanje dozvole iz člana 26. ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu propisa iz člana 25. stav 3, člana 35. stav 7, član 39. stav 2. i člana 40. stav 3. ovog zakona.
Ministarstvo izdaje dozvolu u roku od devet meseci od dana prijema potpunog zahteva iz stava 1. ovog člana.
Operater vazduhoplova
Član 77.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na operatere vazduhoplova počinju da se primenjuju počev od 1. januara 2023. godine.
Verifikacija
Član 78.
Izveštaj iz člana 43. ovog zakona, u prvoj godini primene zakonske odredbe o obavezi izveštavanja mogu verifikovati pravna lica koja su u postupku dobijanja akreditacije od strane ATS, a verifikacija tog izveštaja je deo postupka akreditacije.
Rokovi za donošenje propisa
Član 79.
Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, propisi koji se odnose na operatere vazduhoplova, biće doneti do dana početka primene odredaba ovog zakona koje se odnose na operatere vazduhoplova iz člana 77. stav 1. ovog zakona.
Strategija niskougljeničnog razvoja iz člana 7. ovog zakona doneće se u roku od dve godine dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove iz člana 13. ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prvi period
Član 80.
Prvi period iz člana 11. ovog zakona počinje 2021. godine, a završava se 2030. godine.
Zaključivanje sporazuma
Član 81.
Agencija, organi i organizacije iz člana 59. ovog zakona dužni su sklopiti sporazume najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu propisa iz člana 59. stav 2. ovog zakona.
Prestanak važenja
Član 82.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13), i to:
1) odredbe člana 2. tačka 3) u delu koji glasi: "i klimatske promene",
2) odredbe člana 3. tač. 2) i 12),
3) odredbe člana 29. stav 1. u delu koji glasi: "suzbijanje klimatskih promenaˮ i
4) odredbe člana 68. tač. 3) i 6).
Stupanje na snagu
Član 83.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlozi za donošenje Predloga zakona o klimatskim promenama (u daljem tekstu: Predlog zakona) su:
1) Uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove;
2) Ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza; i
3) Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije (u
daljem tekstu: EU).
Koncentracije GHG u atmosferi nastale kao posledica ljudskih/antropogenih aktivnosti uzrok su intenzivnijih i ekstremnijih promena klime od onih prirodno očekivanih (izazvanih prirodnim uticajima na klimatski sistem, između ostalog i promenom nagiba ose rotacije i Zemljine orbite koje je dokazao Milutin Milanković).
Kako bi se umanjili antropogeni uticaji na promenu klime i kako bi prilagođavanje i opstanak živog sveta na zemlji bio moguć, neophodno je smanjenje emisija GHG na globalnom nivou. Smanjenje globalnih emisija GHG koje svakako mora biti na isplativ i ekonomski efikasan način, a kako bi se obezbedila održivost istog, ima za cilj dostizanje onih nivoa emisija GHG na globalnom nivou koji se naučno smatraju neophodnim kako bi se izbegle opasne promene klime, odnosno obezbedilo prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Usvajanjem Sporazuma iz Pariza (u daljem tekstu: Sporazum) uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime (u daljem tekstu: Konvencija) 2015. godine i njegovim stupanjem na snagu 2016. godine, međunarodna zajednica, uključujući države članice Konvencije, potvrdila je opredeljenost za ekonomski rast praćen smanjenjem emisija GHG. Drugim rečima, stupanjem na snagu Sporazuma potvrđeno je da će ekonomski rast i investicije praćeni smanjenjem emisija GHG vrlo brzo postati jedan od zahteva međunarodnog tržišta, odnosno uslov plasiranja proizvoda i konkurentnosti privrede. Ovakav razvoj jedan je od pet strateških ciljeva EU od 2009. godine i jedan od osnova zelene i cirkularne ekonomije.
Postizanje navedenih ciljeva zahteva uspostavljanje sistema za smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove na nivou svake države članice Konvencije i Sporazuma, što je i predmet uređivanja ovog zakona. Republika Srbija članica je Okvirne konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine, a Sporazuma iz Pariza od 24. avgusta 2017. godine. Uspostavljanje sistema za smanjenje GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove pored ispunjenja obaveza prema međunarodnoj zajednici i jedan je od uslova održivog ekonomskog razvoja zemlje i smanjenja rizika, šteta i gubitaka od elementarnih i prirodnih nepogoda i katastrofa. Procene pokazuju da se od 2000. godine Republika Srbija suočila sa nekoliko značajnih epizoda ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Ukupna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 - 2015. godina, prelazi pet milijardi evra. Više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave. Zbog toga je usvajanje i primena ovog zakona od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
S obzirom na vremenski okvir potreban za realizaciju tehničkih i tehnoloških zahteva koji za rezultat imaju smanjenje emisija GHG, pre svega u sektoru energetike, ali i za realizaciju mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i obezbeđenje njihove održivosti, neophodno je dugoročno (strateško) planiranje praćeno identifikacijom konkretnih kratkoročnih i srednjoročnih politika i mera. Predlogom zakona se zato propisuje izrada Strategije niskougljeničnog razvoja (u daljem tekstu: Strategija), Akcionog plana i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Izrada ovih dokumenata obaveza je i iz Sporazuma i Uredbe (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. marta 2013. o mehanizmu za monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i za izveštavanje o drugim informacijama od značaja za klimatske promene, na nacionalnom i na nivou Evropske unije (u daljem tekstu: Uredba 525/2013).
Kako bi ciljevi iz prethodno navedenih strateških i planskih i programskih dokumenata bili ostvarivi potrebno je da rast emisija GHG u sektorima (energetika, poljoprivreda, saobraćaj, zgradarstvo, šumarstvo i dr) bude ograničen i u skladu sa ovim ciljevima planiran kroz dokumente javnih politika. U ovom kontekstu Predlog zakona predlaže ograničavanje emisije GHG: iz izvora na nacionalnom nivou, postrojenja i onih koje dolaze iz vazduhoplovnih aktivnosti, kao i iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada. Ograničenje rasta ili smanjenje emisija GHG obaveza je Republike Srbije prema Sporazumu i prve ciljeve smanjenja emisija Vlada je dostavila za 2030. godinu. Prema zahtevima Sporazuma potrebno je vršiti reviziju ovih ciljeva i dostaviti ih i za period do 2050. godine. Za ograničenje emisija GHG u Zakonu je primenjen princip utvrđen Odlukom br. 406/2009/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2013. godine o naporima koje preduzimaju države članice radi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte radi ostvarenja ciljeva Zajednice vezanih za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2020. godine (u daljem tekstu: Odluka 406/2009), a za smanjenje istih iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada i instrumenti fleksibilnosti utvrđeni Odlukom 406/2009.
Utvrđeni ciljevi smanjenja emisija GHG iz izvora i uklanjanje pomoću ponora u Strategiji i politike i mere u Akcionom planu, prema zahtevima iz Sporazuma, moraju biti uporedivi na međunarodnom nivou zbog čega je neophodna priprema projekcija emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora, u skladu sa međunarodno priznatim metodologijama.
Smanjenje emisija GHG iz izvora i njihovo uklanjanje putem ponora nije moguće bez odgovarajućih dokumenata javnih politika uključujući i one u sektorima kao što su energetika, industrija, saobraćaj, poljoprivreda, šumarstvo, upravljanje otpadom koje su uređene posebnim sektorskim zakonima. Zbog toga nije namera da se ovim zakonom obuhvate i urede sve politike i mere koje doprinose smanjenju emisija GHG iz izvora i njihovog uklanjanja putem ponora, već da se da osnov za neke od njih i to one koje je moguće realizovati kroz:
- Mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola;
- Podizanje opšte svesti o doprinosu emisija iz sektora drumskog saobraćaja i to isključivo vezano za nova vozila; i
- Podizanje opšte svesti o doprinosu emisija iz sektora industrije, energetike i vazduhoplovnih aktivnosti i to isključivo kroz monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG iz ovih sektora.
Iako je Kjoto period završen sa 31. decembrom 2012. godine, neki mehanizmi iz ovog protokola još uvek su aktuelni, među kojima i Mehanizam čistog razvoja. S obzirom da je još uvek moguća primena ovog mehanizma za smanjenje emisija GHG, u ovom zakonu, uz određenu promenu, on je preuzet iz važećeg Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13).
Doprinos emisija iz sektora saobraćaja ukupnim emisijama GHG jedan je od najvećih kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou i uočen je njegov rast sa ekonomskim razvojem. S obzirom da se izražava kroz sagorevanje goriva, kao deo sektora energetike (po međunarodnim metodologijama) često ostaje zanemaren u ovom kontekstu. Kako bi se ukazalo na doprinos emisija iz sektora saobraćaja ukupnim nacionalnim emisijama GHG, neophodnost smanjenja emisija iz ovog sektora i značaj podizanja znanja opšte javnosti ovaj zakon predviđa obezbeđenje dostupnosti podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 potrošačima pri kupovini ili uzimanju na lizing novih putničkih vozila i to kroz izradu vodiča, plakata i drugih promotivnih materijala. U ovom cilju ovim zakonom su transponovane odredbe Direktive 1999/94/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. decembra 1999. godine o dostupnosti informacija za potrošače o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisija CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila.
Važan korak u procesu podizanja opšte svesti o doprinosu emisija iz sektora industrije, energetike i vazduhoplovnih aktivnosti predstavlja dostupnost podataka o emisijama GHG na godišnjem nivou. Ovo posebno s obzirom da prema raspoloživim podacima iz inventara GHG (procene emisija na nacionalnom nivou) najveći udeo u ukupnim emisijama GHG Republike Srbije potiče iz sektora energetike, uključujući saobraćaj. Udeo emisija iz industrijskog sektora je promenljiv iz godine u godinu. Kako sektorske politike predviđaju rast proizvodnje to može dovesti i do nekontrolisanog porasta emisija GHG. Istovremeno u zavisnosti od načina planiranja i realizacije politika i mera ovi sektori mogu biti najveći potencijal za smanjenje emisija GHG. Postojanje sistematskog i kontinuiranog praćenja emisija GHG osnovni je preduslov za navedeno, kao i održivo planiranje kako ekonomskog rasta praćenog smanjenjem emisija GHG na nacionalnom nivou, tako i investicija na nivou privrednih subjekata, ali i provere dostizanja rezultata/ciljeva koji su predviđeni istim. Za ispunjenje ovih ciljeva potrebni su, pre svega, sistematski prikupljeni i verifikovani podaci o emisijama GHG na godišnjem nivou.
Iz navedenih razloga Predlog zakona predviđa uspostavljanje sistematskog i kontinuiranog praćenja i izveštavanja o emisijama GHG, i to iz:
- industrijskih i energetskih postrojenja u skladu sa zahtevima Direktive 2003/87/EZ od 13. oktobra 2003. godine, kojom se uspostavlja sistem Zajednice za trgovinu emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte i kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 96/61/EZ, odnosno Direktive 2009/29/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. godine kojom se menja Direktiva 2003/87/EZ kako bi se unapredio i proširio Sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte, i
- vazduhoplovnih aktivnosti u skladu sa Direktivom 2008/101/EZ od 19. novembra
2008. godine kojom se menja i dopunjuje Direktiva 2003/87/EZ tako da uključi aktivnosti vazdušnog saobraćaja u sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte u okviru Zajednice.
Vrste GHG, postrojenja i tipovi letova koji imaju obavezu monitoringa i izveštavanja utvrđeni su prethodno navedenim direktivama EU i u skladu sa ovim odredbama Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) izradilo je listu industrijskih i energetskih tzv. stacionarnih postrojenja koja je javno dostupna na internet stranici Ministarstva. Treba imati u vidu da i sama postrojenja imaju obavezu da se prijave ukoliko su sa liste izostavljena.
Primena principa monitoringa i izveštavanja o emisijama GHG za sektor vazdušnog saobraćaja, utvrđenih Direktivom i transponovanih ovim zakonom, zahtev je i međunarodne zajednice (Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo - International Civil Aviation Organization) od 2020. godine. Istovremeno, treba imati u vidu da odredbe Direktive transponovane ovim zakonom nacionalni operateri vazduhoplova već izvršavaju, izveštavanjem određenih organa i tela EU.
Kako bi se obezbedila tačnost i potpunost podataka odnosno izveštaja o emisijama GHG ovaj zakon uvodi obavezu verifikacije podataka, koju vrši pravno lice (potvrđujući da je izveštaj validan i tačan) koje je akreditovalo Akreditaciono telo Srbije za ovu vrstu delatnosti. Ovo su takođe odredbe Direktive 2003/87 koje istovremeno predstavljaju osnov za nova radna mesta. Tehnički detalji monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija GHG i akreditacije verifikatora za tu vrstu delatnosti propisani su Uredbom Komisije (EU) broj 600/2012 od 21. juna 2012. godine o verifikaciji izveštaja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i izveštaja o tonskim kilometrima i akreditaciji verifikatora u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbom Komisije (EU) broj 601/2012, od 21. juna 2012. godine o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta koji su u osnovi propisani ovim zakonom dok će kompletni zahtevi ovih uredbi biti transponovani podzakonskim aktima. Na ovaj način propisaće se detaljno zahtevi i olakšati izveštavanje operaterima industrijskih, energetskih postrojenja i operatera vazduhoplova vazduhoplova.
Treba imati u vidu da je na osnovu člana 64. Zakona o zaštiti životne sredine, Vlada 2010. godine usvojila Nacionalni program zaštite životne sredine, kao osnovni strateški dokument u oblasti životne sredine za period od deset godina ("Službeni glasnik RS", broj 12/10). U 2011. godini, Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju aproksimacije u oblasti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 80/11). Oba dokumenta među prioritete svrstavaju pripremu za uspostavljanje sistema trgovine emisionim jedinicama EU. Ipak, odredbe Direktive 2003/87 koje se odnose na trgovinu emisionim jedinicama GHG nisu predmet uređivanja ovog zakona, jer bi ugrozili energetski sistem Republike Srbije. Početak primene odredbi Direktive 2003/87 koje se odnose na trgovinu emisionim jedinicama GHG biće predmet pregovora za članstvo u EU.
Potvrda smanjenja emisija GHG iz izvora i njihovo uklanjanje putem ponora, kao i postizanja ciljeva Strategije i realizacije Akcionog plana i na taj način ispunjenja obaveza prema Konvenciji i Sporazumu zahteva i sistem praćenja i izveštavanja o nacionalnim emisijama GHG, realizaciji politika, mera i o projekcijama GHG, koje propisuje ovaj zakon. Zato se ovim zakonom preuzimaju odredbe iz važećeg Zakona o zaštiti vazduha kojim se utvrđuje odgovornost Agencije za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) za izradu inventara GHG. Dodatno, ovaj zakon utvrđuje obavezu:
- Agencije da izrađuje Izveštaje o inventaru GHG koji su sastavni deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji;
- sektorskih organa i organizacija da vrše procenu efekata politika i mera iz delokruga svoje nadležnosti na nivo emisija GHG i o njima izveštavaju Ministarstvo; i
- Ministarstva da priprema Dvogodišnje ažurirane izveštaje i Nacionalne izveštaje Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.
Ovim, zahtevi u zakonu koncipirani su u skladu sa odredbama Uredbe (EU) br. 525/2013, Uredbe (EU) o sprovođenju br. 749/2014 od 30. juna 2014. godine, o strukturi, formatu, postupcima podnošenja i pregledu informacija koje države članice dostavljaju u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (u daljem tekstu: Uredba 749/2014) i Delegirane uredbe (EU) br. 666/2014 od 12. marta 2014. godine o uspostavljanju suštinskih zahteva za sistem inventara Evropske unije i uzimanja u obzir promene potencijala globalnog zagrevanja i međunarodno dogovorenih smernica za inventare u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (u daljem tekst: Uredba 666/2014).
Kao što je navedeno smanjenje globalnih emisija GHG ima za cilj dostizanje onih nivoa emisija GHG koji se naučno smatraju neophodnim kako bi se obezbedilo prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Neophodnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše i Sporazum iz Pariza koji je pozvao države članice da primenjuju i izveštavaju o preduzetim aktivnostima po pitanju smanjenja rizika od elementarnih i prirodnih nepogoda i katastrofa i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Istovremeno, Uredba (EU) 525/2013 propisuje obavezu da države članice u skladu sa rokovima za izveštavanje iz Konvencije/Sporazuma izveštavaju o svojim planovima i strategijama prilagođavanja, navodeći sprovedene ili planirane mere prilagođivanja. Uzimajući u obzir zahteve Sporazuma i odredbe Uredbe (EU) 525/2013 ovaj zakon utvrđuje obavezu Ministarstva da pripremi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (u daljem tekstu: Program) u cilju identifikacije uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme i mogućnosti smanjenja negativnih posledica na iste. Kako bi negativne posledice zaista i bile smanjene, ovaj zakon propisuje da organi i organizacije nadležni za izradu i sprovođenje dokumenata javnih politika moraju da uzmu u obzir ciljevi predloženi Programom, da prate njihovo sprovođenje i da o tome izveštavaju Ministarstvo.
Sa aspekta potrebe podizanja znanja i jačanja kapaciteta sektorskih organa i organizacija čiji je rad od značaja za postizanje ciljeva ovog zakona, povećanja transparentnosti rada Ministarstva, ali i podizanja opšte svesti o oblasti klimatskih promena ovim zakonom se uspostavlja Nacionalni savet za klimatske promene (u daljem tekstu: Savet), kao savetodavno telo Vlade. Savet vodi, u svojstvu predsednika, ministar nadležan za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Ministar), a čine ga predstavnici Ministarstva i drugih organa i organizacija, predstavnici naučne i stručne javnosti, kao i predstavnici civilnog društva, čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena, kao i predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Značajno je da je ovaj zakon nastao kao rezultat rada u okviru dva projekta finansirana od strane EU i to Tvining projekata: "Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU" (2013-2015) i "Uspostavljanje mehanizama za sprovođenje MMR" (2015 - 2017). Za potrebe sprovođenja projekata i izrade ovog zakona formirane su radne grupe sastavljene od predstavnika Vladinih institucija, predstavnika privrede, nevladinih organizacija. U okviru projekata paralelno sa pripremom ovog zakona i podzakonskih akata realizovane su i aktivnosti jačanja administrativnih i institucionalnih kapaciteta, ali i pripreme svih relevantnih strana, uključujući sektor industrije i potencijalne verifikatore, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Agenciju za zaštitu životne sredine, Akreditaciono telo Srbije, Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).
Donošenjem ovog zakona i podzakonskih akata vrši se usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa sledećim pravnim aktima EU:
- Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. septembra 2003. godine o uspostavljanju sistema trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte u Zajednici i o izmeni Direktive Saveta 96/61/EZ, sa svim dopunama (CELEX 02003L0087-20140430);
- Uredbom Komisije (EU) broj 600/2012 od 21. juna 2012. godine o verifikaciji
izveštaja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i izveštaja o tonskim kilometrima i akreditaciji verifikatora u skladu s Direktivom 2003/87/EZ;
- Uredbom Komisije (EU) broj 601/2012 od 21. juna 2012. godine o monitoringu i
izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u skladu s Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta. (CELEX 32012R0601);
- Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. marta 2013. godine o mehanizmu za praćenje i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i za izveštavanje o drugim informacijama od značaja za klimatske promene na nacionalnom nivou i na nivou Unije (CELEX 32013R0525);
- Delegiranom Uredbom Komisije (EU) br. 666/2014 od 12. marta 2014. godine o uspostavljanju suštinskih zahteva za sistem inventara Evropske unije i uzimanja u obzir promene potencijala globalnog zagrevanja i međunarodno dogovorenih smernica za inventare u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (CELEX 32014R0666);
- Uredbom Komisije (EU) o sprovođenju br. 749/2014 od 30. juna 2014. godine o strukturi, formatu, postupcima podnošenja i pregledu informacija koje države članice dostavljaju u skladu sa Uredbom (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta (CELEX 32014R0749);
- Odlukom br. 406/2009/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2013. godine o naporima koje preduzimaju države članice radi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte radi ostvarenja ciljeva Zajednice u vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2020. godine (CELEX 32009D0406);
- Direktivom 1999/94/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. decembra 1999. godine o dostupnosti informacija za potrošače o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisija CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila (CELEX 31999D004).
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Predlog zakona uspostavlja sistem za ispunjenje obaveza iz Sporazuma iz Pariza, transponuje relevantne propise EU, a cilj mu je da doprinese smanjenju emisija GHG. Ovaj zakon je koncipiran tako da sadrži 11 poglavlja: Osnovne odredbe, Strategije i planovi, Politike i mere za ograničenje emisija GHG iz izvora, Monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, Sistem za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG, Projekcije emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora, Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama, Administrativne takse, Nadzor, Kaznene odredbe i Prelazne i završne odredbe.
1. Osnovne odredbe (čl. 1 - 5. Predloga zakona)
U prvom poglavlju definisan je predmet uređivanja, odnosno sadržina, oblast primene i ciljevi Predloga zakona. Ciljevi Predloga zakona su stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisiji GHG u cilju smanjenja emisija ovih gasova i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa potrebama i mogućnostima Republike Srbije, ali i zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza. Za dostizanje ciljeva ovog zakona, državni organi i organizacije treba da usvoje odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti.
U članu 5. Predloga zakona date su definicije pojedinih izraza radi lakšeg razumevanja materije ovog zakona u kome se zbog prirode materije, koristi veliki broj stručnih i tehničkih izraza.
S obzirom da je cilj Predloga zakona ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa tekovinama Evropske unije, izrada Strategije i drugih dokumenta definisanih u poglavlju II. obaveza je iz Sporazuma iz Pariza i Uredbe (EU) br. 525/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. marta 2013. godine o mehanizmu za monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i za izveštavanje o drugim informacijama od značaja za klimatske promene, na nacionalnom i na nivou Evropske unije (u daljem tekstu: Uredba 525/2013). Kako je Republika Srbija podnela Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija GHG (u daljem tekstu: NDCs) 2015. godine i ratifikovala Sporazum iz Pariza 2017. godine, obaveze koje proizilaze iz ovih dokumenata ali i usklađivanja sa Uredbom 525/2013 EU, definišu da budući razvoj Republike Srbije treba da bude niskougljenični.
2. Strategije i planovi (čl. 6 - 17. Predloga zakona)
Predlog zakona u Poglavlju II. Dokumenti javnih politika, propisuje instrumente politike i planiranja u oblasti klimatskih promena. Ti su instrumenti određeni u članu 6. ovog zakona i jesu Strategija niskougljeničnog razvoja, Akcioni plan za sprovođenje strategije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Prema članu 7. Predloga zakona, Ministarstvo za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) nadležno je za pripremu Strategije niskougljeničnog razvoja u saradnji sa ostalim ministarstvima i relevantnim državnim institucijama i telima. Obaveza izrade i donošenja predmetne strategije proizlazi iz zahteva Sporazuma iz Pariza (tačka 19. član 4) i člana 4. Uredbe 525/2013. Strategija se donosi u cilju utvrđivanja mogućnosti ograničenja emisija GHG iz izvora, kao i transparentnog i tačnog praćenja postizanja tih mogućnosti. Strategija niskougljeničnog razvoja priprema se za period od najmanje deset godina, a konkretan desetogodišnji period biće utvrđen samom Strategijom, u zavisnosti od trenutka izrade i zahteva Sporazuma i Konvencije. Značajno je da se Strategije ovog tipa prema međunarodnim zahtevima i vremenskom okviru potrebnom za realizaciju tehničkih i tehnoloških zahteva koji za rezultat imaju smanjenje emisija GHG, pre svega u sektoru energetike, pripremaju za period od 10 do 50 godina. Predlogom zakona je predviđeno da Strategiju niskougljeničnog razvoja donosi Vlada na predlog Ministarstva i da se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U članu 8. Predloga zakona određen je okvirni sadržaj Strategije niskougljeničnog razvoja na osnovu iskustva i zahteva Konvencije i Sporazuma. Ona će sadržati: sagledavanje postojećeg stanja, uključujući i analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na nivo emisija GHG; projekcije sa merama i sa dodatnim merama koje određuju različite pravce niskougljeničnog razvoja, koje uvažavaju socio-ekonomske parametre; procene dobiti i troškova različitih pravaca niskougljeničnog razvoja; opšte i posebne ciljeve koji se žele postići (utvrđivanje kvantitativnih ciljeva ograničenja emisija GHG iz izvora i povećanja uklanjanja putem ponora koji se postižu različitim scenarijima niskougljeničnog razvoja); identifikaciju preporučenog pravca niskougljeničnog razvoja sa pratećim kvantitativnim ciljem ograničenja emisija GHG; identifikaciju odgovarajućih mera neophodnih za dostizanje različitih pravaca niskougljeničnog razvoja, uzročno-posledične veze između opštih i posebnih ciljeva i mera koje doprinose ostvarenju tih ciljeva i analizu efekata tih mera na fizička i pravna lica i budžet; ključne pokazatelje učinka na nivou opštih i posebnih ciljeva i mera, kojima se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja strategije. identifikaciju potreba za postizanje ciljeva ograničenja emisija GHG na nivou sektora, uključujući strateške ciljeve razvoja; institucionalni okvir i plan za praćenje sprovođenja, vrednovanje učinaka i izveštavanje o sprovedenim merama i ciljevima strategije.
S obzirom na navedeni sadržaj Strategije niskougljeničnog razvoja koji se zasniva na analizama za relevantne sektore neophodno je obezbediti da dokumenta javnih politika takođe tretiraju mogućnosti razvoja na način koji će uzimati u obzir smanjenje emisija GHG.
Zbog toga je u članu 9. Predloga zakona sadržan zahtev da dokumenti javnih politika moraju sadržati kvantitativnu procenu uticaja na promenu nivoa emisije GHG iz izvora i uklanjanje pomoću ponora proračunate u skladu sa prihvaćenom međunarodnom metodologijom.
Prema članu 10. Predloga zakona, Strategija niskougljeničnog razvoja se ostvaruje donošenjem Akcionog plana. Predloga zakona daje i okvirni sadržaj tog plana, pa je predviđeno da Akcioni plan naročito sadrži: opšte i posebne ciljeve preuzete iz strategije; mere i aktivnosti u sektorima, koje je potrebno preduzeti radi ostvarenja ciljeva Strategije uz navođenje projekata ako se mere i/ili aktivnosti sprovode kroz projekte; institucije odgovorne za sprovođenje specifičnih mera kao i instituciju nosioca koja je odgovorna za praćenje sprovođenja i izveštavanje o njihovom sprovođenju; procenu potrebnih sredstava za sprovođenje specifičnih mera, uz navođenje izvora finansiranja za obezbeđena sredstva; vremenske rokove, pokazatelje učinka na nivou mera, a po potrebi i na nivou aktivnosti, metode i učestalost izveštavanja o sprovođenju specifičnih mera; informacije o propisima koje bi trebalo doneti odnosno izmeniti kako bi se realizovale mere javne politike; metode i učestalost izveštavanja o ostvarenju Akcionog plana.
Akcioni plan priprema Ministarstvo, a usvaja ga Vlada za period od pet godina. Ministarstvo prati ostvarivanje Akcionog plana i po potrebi predlaže njegovo ažuriranje za potrebe ispunjenja ciljeva Strategije. Ministarstvo prati ostvarenje plana i po potrebi predlaže njegovo ažuriranje za potrebe ispunjenja ciljeva Strategije niskougljeničnog razvoja. Ministarstvo u svakom slučaju ažurira plan, ako Vlada donese odluku o korektivnim merama na osnovu člana 11. Predloga zakona.
Na zahtev Ministarstva nadležne institucije dužne su da dostave podatke i informacije od značaja za izradu i ažuriranje Akcionog plana u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva. Taj zahtev sadrži vrstu podataka i informacija, vremenski period na koji se odnose, način dostavljanja, kao i druge elemente, potrebne da bi se izradio ili ažurirao Akcioni plan.
Čl. 11. i 12. Predloga zakona definišu potrebu ispunjenja obaveza Sporazuma iz Pariza, ali i delimičnu transpoziciju Odluke 406/2009/EZ primenom njenog osnovnog koncepta propisivanja nivoa emisija GHG. Član 11. Predloga zakona definiše da će podzakonskim aktom koji donosi Vlada biti propisane nivoi emisija GHG: iz izvora na nacionalnom nivou, za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti i za emisije GHG iz sektora i kategorija u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada za period od deset godina i godišnje količine emisija u ovom periodu za navedene sektore.
Akt koji donosi Vlada propisuje naročito: sektore, kategorije i izvore emisija za koje se utvrđuju nivoi emisija GHG i period na koji se odnose; način i metodologiju za utvrđivanje nivoa emisija GHG; ukupne nivoe emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini; godišnje nivoe emisija GHG za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti u odnosu na emisije u određenoj godini; i ukupne nivoe emisija GHG iz izvora u odnosu na emisije u određenoj godini. Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o dostizanju emisija GHG i u slučaju odstupanja, uključujući i dozvoljene prenose u skladu sa članom 12. Predloga zakona, priprema predlog potrebnih korektivnih mera za dostizanje emisija GHG iz izvora do 15. novembra svake godine i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
U članu 12. Predloga zakona uređeni su instrumenti fleksibilnosti koji su konceptualno preuzeti iz Odluke 406/2009/EZ.
U članu 13. Predloga zakona uređeno je pripremanje i donošenje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa odredbama u članu 7. Sporazuma iz Pariza i u članu 15. Uredbe (EU) 525/2013. Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa pripadajućim Akcionim planom (u daljem tekstu: Program), priprema se i usvaja radi identifikacije uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme, i utvrđivanja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za one sektore i sisteme u kojima je potrebno smanjiti nepovoljne uticaje. Program priprema Ministarstvo i donosi ga Vlada na predlog Ministarstva. Objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U članu 14. Predloga zakona određen je i okvirni sadržaj Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Program će sadržati naročito: analizu socio-ekonomske situacije koja utiče na prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove; analizu osmotrenih promena klime; prikaz očekivanih promena klime; analizu uticaja promena klime na sektore i sisteme; identifikaciju sektora najpogođenijih klimatskim promenama; opis željene promene koju treba postići, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza; opšte i posebne ciljeve javne politike koji se žele postići; predlog mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove; razradu i procene dobiti i troškova različitih kombinacija mera prilagođavanja, kao i rezultate sprovedene analize efekata za svaku od kombinacija mera prilagođavanja; rezultate procesa sprovedenih konsultacija i dodatnih analiza efekata razmatranih opcija na osnovu sprovedenih konsultacija; listu mera prilagođavanja sa obrazloženjem i načinom njihovog ostvarivanja; institucije odgovorne za sprovođenje mera prilagođavanja.
Prema članu 15. Predloga zakona, dokumenti javnih politika u sektorima najpogođenijim klimatskim promenama, kao i planski dokumenti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave izrađuju se uzimajući u obzir ciljeve Programa prilagođavanja.
Organi i organizacije nadležni za sprovođenje mera prilagođavanja sadržanih u Programu prilagođavanja, dužni su da do 15. marta svake godine u odnosu na godinu usvajanja Programa prilagođavanja, dostavljaju Ministarstvu izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama. U istom članu je predviđeno da će Vlada propisati listu organa i organizacija koji su dužni da izveštavaju, kao i sadržinu i formu izveštaja.
Član 16. Predloga zakona uređuje učešće javnosti tako što propisuje da će Ministarstvo o nacrtu Strategije iz člana 7, Akcionog plana iz člana 10. i Programa prilagođavanja iz člana 13. ovog zakona, obavestiti javnost i omogućiti davanje mišljenja i primedaba, u skladu sa zakonom kojim se propisuje izrada i usvajanje dokumenata javnih politika.
Nacionalni savet za klimatske promene koji je predviđen u članu 17. Predloga zakona je jedan od značajnih instituta postizanja društvenog konsenzusa o pitanjima klimatskih promena. Savet čine predstavnici ministarstva i drugih institucija Vlade, kao i predstavnici naučne i stručne javnosti i civilnog društva i drugi predstavnici čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena, kao i predstavnik Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Vlade Republike Srbije. Savet će obrazovati Vlada na osnovu zakonskog ovlašćenja iz istog člana. Članove Saveta imenuje Vlada na period od pet godina uz mogućnost ponovnog izbora. Savetom predsedava ministar nadležan za poslove životne sredine. Savet je dužan da dostavlja Vladi izveštaj o radu jednom godišnje.
3. Politike i mere za ograničenje emisija GHG iz izvora (čl. 18 - 24. Predloga zakona)
Treće poglavlje Politike i mere za ograničenje emisija GHG iz izvora sadrži dva potpoglavlja: Mehanizam čistog razvoja i Dostupnost podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila.
3.1. Mehanizam čistog razvoja
U potpoglavlju Mehanizam čistog razvoja iz Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13) preuzete su i delimično promenjene važeće odredbe člana 50. koje se odnose na Mehanizam čistog razvoja iz Kjoto protokola. U stavu 5. člana 50. Zakona o zaštiti vazduha predviđeno je osnivanje Nacionalnog tela koje bi trebalo da odobrava programe i projekte koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja. Vladi je dato zakonsko ovlašćenje da propisuje kriterijume i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.
3.2. Dostupnost podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 u vezi sa prodajom novih putničkih vozila
U potpoglavlju Dostupnost podataka o potrošnji goriva i emisijama CO2 u pravni sistem Republike Srbije prenosi se Direktiva 1994/99/EZ. Ova direktiva je jedan od pravnih akata koji je EU usvojila u cilju smanjenja emisija GHG iz saobraćaja. Putnička vozila su značajan izvor emisija CO2, a smanjenje se može postići i kroz poboljšanje ekonomičnosti potrošnje goriva. Informisanost može imati značajnu ulogu u tom smislu, pa pružanje tačnih, relevantnih i uporedivih podataka o specifičnoj potrošnji goriva i emisijama CO2 iz putničkih vozila može uticati na izbor potrošača da kupuju putnička vozila koja troše manje goriva i time emituju manje CO2. Na ovaj način podstiče se i proizvodnja takvih vozila. Zbog toga Direktiva sadrži niz mera koje se odnose na obavezu dobavljača i prodavaca novih putničkih vozila da informišu potrošače o potrošnji goriva i specifičnim emisijama CO2 i nekih drugih gasova.
U čl. od 19. do 24. Predloga zakona nalaže obaveze prodavaca novih putničkih vozila koje se odnose na obezbeđivanje podataka o potrošnji goriva i emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh, iz novih putničkih vozila koja prodaju ili daju na lizing. Ovim zakonom je dato i ovlašćenje Ministru nadležnom za zaštitu životne sredine da podzakonskim propisom bliže propiše vrstu podataka i druge detalje koji se odnose na obezbeđivanje podataka.
Član 20. Predloga zakona određuje da je prodavac koji stavlja u promet model novog putničkog vozila dužan da na prodajnom mestu i u blizini putničkog vozila, o svom trošku, na jasno vidljiv način postavi i izloži oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 tog vozila. Opis oznake bliže će propisati Ministar.
Na osnovu člana 21. Predlog zakona dobavljač najmanje jednom godišnje o svom trošku obezbeđuje vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2. Dobavljač besplatno dostavlja elektronsku verziju vodiča prodavcu i Agenciji za bezbednost saobraćaja, koja ga stavlja na svoju internet stranicu. Vodič mora biti prenosiv, kompaktan i besplatan za potrošače koji ga zatraže na prodajnim mestima. Zakon predviđa da će Ministar bliže propisati sadržaj vodiča.
Prema članu 22. Predloga zakona prodavac je dužan da za svaku marku novog putničkog vozila izloženog ili ponuđenog na prodaju ili lizing, na prodajnom mestu vidljivo izloži plakat ili displej sa podacima o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnim specifičnim emisijama CO2. Ministar će bliže propisati oblik i sadržaj plakata, odnosno displeja.
Član 23. Predloga zakona određuje obavezu dobavljača i prodavca da obezbede da sva promotivna literatura sadrži podatke o zvaničnoj potrošnji goriva i zvaničnoj specifičnoj emisiji CO2 i zagađujućih materija u vazduh modela novog putničkog vozila na koje se odnosi. Ministar će bliže odrediti i oblik i sadržaj promotivnog materijala.
Prema članu 24. Predloga zakona, zabranjeno je dovođenje u zabunu potencijalnih kupaca novih putničkih automobila korišćenjem oznaka, simbola ili natpisa koji se odnose na potrošnju goriva ili emisiju CO2 i zagađujućih materija u vazduh na oznakama, u vodičima, na plakatima ili u promotivnoj literaturi iz čl. 20, 21, 22. i 23. ovog zakona.
1. Monitoring, izveštavanje i verifikacija emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplova (čl. 25 - 56. Predloga zakona)
Četvrto poglavlje Monitoring, izveštavanje i verifikacija emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti transponuje Direktivu 2003/87/EZ u delu kojim se uređuje obaveza operatera određenih postrojenja da pribave dozvolu za emisije GHG, obaveza operatera vazduhoplova da mu Ministarstvo odobri plan monitoringa emisija GHG i obaveze i jednih i drugih da vrše monitoring emisija GHG, izrađuju izveštaj o emisijama GHG i verifikovani izveštaj dostavljaju Ministarstvu, kao i sistem verifikacije i akreditacije verifikatora.
Ovo poglavlje sadrži pet potpoglavlja: Dozvola za emisije GHG operateru postrojenja, Odobrenje na plan monitoringa GHG operateru vazduhoplova, Monitoring i izveštavanje o emisijama GHG iz postrojenja i vazduhoplova, Verifikacija i akreditacija i Dostavljanje i pristup informacijama.
4.1 Dozvola za emisiju GHG operateru postrojenja (čl. 25 - 32. Predloga zakona)
Prvi korak za uspostavljanje sistema za smanjenje emisija GHG je izdavanje dozvole za emisiju GHG. Naime, član 25. Predloga zakona utvrđuje obavezu operatera postrojenja u kome se obavljaju određene vrste aktivnosti da pre početka rada tog postrojenja pribavi ovu dozvolu. Vrste aktivnosti pri čijem se vršenju emituju GHG, i za čije obavljanje operateri moraju da pribave dozvolu biće propisane podzakonskim aktom Vlade, za čije donošenje ovaj Nacrt sadrži ovlašćenje. Cilj izdavanja dozvole je da se uspostavi kontrola nad privrednim subjektima koji vrše aktivnosti koje emituju GHG, odnosno da takve aktivnosti mogu da se vrše u postrojenjima čiji su operateri u zakonom propisanom postupku dokazali da će uspostaviti efikasan, kvalitetan i pouzdan sistem praćenja emisija GHG i izveštavanja o tim emisijama. U nastavku Predlog zakona uređuje i postupak za izdavanje dozvole za emisiju GHG operateru postrojenja. U ovom delu je definisan, pored postupka izdavanja dozvole, sadržaj dozvole, revizija, izmena i prestanak važenja dozvole.
Član 26. Predloga zakona propisuje da operater postrojenja u zahtevu za izdavanje dozvole dostavlja podatke o postrojenju, lokaciji, sirovinama i o vrsti i izvoru emisija, na osnovu kojih se može zaključiti o kakvom se postrojenju, odnosno aktivnosti radi, i vrsti emisija odnosno gasova. Uz ove podatke operater je dužan da dostavi plan monitoringa emisija GHG. Plan monitoringa predstavlja najbitniji element zahteva za izdavanje dozvole, pošto predstavlja dokument na osnovu koga će operater vršiti monitoring.
Čl. 27. i 28. Predloga zakona propisuju proceduru za izdavanje dozvole. S obzirom na definisane nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija), kao i činjenicu da su za procenu plana monitoringa, odnosno utvrđivanja da taj plan ispunjava sve propisane zahteve, odnosno da se na osnovu njega mogu pouzdano utvrditi emisije GHG, potrebna stručna znanja, zakonom je ovlašćena Agencija da sprovede ovu stručnu procenu. Rokovi koji su ovim zakonom dati za postupanje i Ministarstva i Agencije imaju za cilj da se sa jedne strane onemogući odugovlačenje postupka, a sa druge strane da se ostavi dovoljno vremena da se procena plana monotiringa izvrši stručno i kvalitetno. Na osnovu stručnog mišljenja Agencije o tome da li je operater postrojenja izradio plan monitoringa u skladu sa podzakonskim propisom i da li je u stanju da obezbedi monitoring i izveštavanje u skladu sa ovim zakonom, Ministarstvo izdaje dozvolu. Član 29. Predloga zakona definiše sadržinu dozvole, odnosno da je plan monitoringa sa pratećom dokumentacijom sastavni deo dozvole. Ovaj pojedinačni plan monitoringa postaje obavezujući za primenu od strane operatera kojem je izdata konkretna dozvola. Zbog obima materijala i kompleksnosti njegove sadržine, rok od 30 odnosno 60 dana koji je inače propisan Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje) nije dovoljan za izdavanje ove dozvole pa je propisan rok od najviše četiri meseca, što je u skladu sa članom 3. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku koji omogućava da se pojedina pitanja za koja je neophodno u određenoj oblasti, urede na drugačiji način, a da se time ne umanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka.
Članom 30. Predloga zakona iz relevantnog propisa EU preuzet je institut periodične revizije dozvole. Ovim se postiže periodično preispitivanje izdatih dozvola, odnosno vezanih planova monitoringa po službenoj dužnosti, od strane Ministarstva, kako bi se obezbedilo da se planovi, odnosno dozvole, izmene po potrebi, odnosno u slučaju izmene zakona i drugih propisa.
Članom 31. Predloga zakona utvrđen je postupak izmene dozvole, i to kada operater obaveštava Ministarstvo o nameravanoj promeni aktivnosti i promeni kapaciteta postojećih postrojenja i izgradnja novih postrojenja na lokaciji, promena goriva i glavnih sirovina koje se koriste u postrojenju, kao i u kojim rokovima Ministarstvo procenjuje neophodnost izmene dozvole, odnosno plana monitoringa. Na ovaj postupak shodno se primenjuju odredbe o izdavanju dozvole, kojima je Agencija ovlašćena da vrši procenu plana monitoringa. Ovim rešenjem Agencija takođe vrši procenu da li je neophodno menjati plan monitoringa i procenu samog izmenjenog plana monitoringa. Ovim članom propisan je i jednostavan postupak izmene dozvole kada Ministarstvo na osnovu obaveštenja o promeni operatera ili podataka o operateru samo vrši izmenu dozvole, jer se tu radi o administrativnim podacima kao što su promena operatera ili promena adrese i sl, a ne odnose se na tehničke podatke koji mogu da dovedu do izmena nivoa emisija GHG, odnosno do potrebe za izmenom plana monitoringa.
Razlozi za prestanak važenja dozvole dati su u članu 32. Predloga zakona. Prestanak važenja dozvole je posledica prestanka obavljanja aktivnosti za koje je izdata dozvola bilo iz ekonomskih bilo iz tehničkih razloga. Međutim, treba istaći činjenicu da se ovim institutom ne zabranjuje rad postrojenju već se ukida obaveza monitoringa i izveštavanja za ona koja ne rade.
4.2. Odobrenje na plan monitoringa GHG operateru vazduhoplova (čl. 33 - 34. Predloga zakona)
Čl. 33. i 34. Predloga zakona odnose se samo na operatera vazduhoplova. Naime, prema relevantnom propisu EU, za operatera vazduhoplova nije predviđena obaveza pribavljanja dozvole za emisiju GHG. Ipak, imajući u vidu da vazduhoplovi stvaraju emisiju GHG, potrebno je i da aktivnosti u vazdušnom saobraćaju budu uključene u sistem monitoringa i izveštavanja, a u cilju smanjenja emisija GHG. Tako je predviđeno da operateri vazduhoplova imaju obavezu monitoringa i izveštavanja, a sa tim u vezi postoji potreba da se njihovi planovi monitoringa provere i zvanično odobre kako bi se osigurala njihova efikasnost i pouzdanost. Čl. 33. i 34. Predloga zakona propisana je obaveza da operateri vazduhoplova pre započinjanja aktivnosti Ministarstvu dostave plan monitoringa na odobrenje. U članu 33. propisano je da je operater vazduhoplova koji poseduje operativnu dozvolu u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj dužan da Ministarstvu dostavi plan monitoringa najkasnije četiri meseca po stupanju na snagu propisa iz stava 3. ovog člana. Za koje aktivnosti vazdušnog saobraćaja je propisana ova obaveza biće uređeno podzakonskim propisom na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona - "negativnim" definisanjem aktivnosti vazduhoplovom i gasova za koje nije potrebno dostaviti plan monitoringa na odobrenje, a u skladu sa rešenjem iz relevantnog propisa EU. Treba napomenuti da u postupku odobravanja plana monitoringa učestvuje i Direktorat, kao organ nadležan za vazdušni saobraćaj, odnosno organ koji ima neophodna stručna i tehnička znanja potrebna za ocenu plana monitoringa operatera vazduhoplova. Ovakvo opredeljenje je i u skladu sa Zaključkom Vlade 05 Broj: 337-9275/2014-1 od 13. septembra 2014. godine kojim je Vlada prihvatila Izveštaj o uspostavljanju institucionalne organizacije za sprovođenje monitoringa, izveštavanja i verifikacije u okviru Sistema trgovine emisionim jedinicama, kojim je utvrđena uloga Direktorata, pa je tako ovim zakonom data nadležnost Direktoratu u pogledu monitoringa i izveštavanja operatera vazduhoplova, koji su u nadležnosti toga organa.
Postupak ocene, odnosno izdavanja odobrenja je isti kao kod izdavanja dozvole, odnosno davanja stručne ocene od strane Agencije.
4.3. Monitoring i izveštavanje (čl. 35 - 45. Predloga zakona)
U čl. 35 - 45. Predloga zakona se suštinski uređuje monitoring, izveštavanje, verifikacija i akreditacija - četiri ključna instituta u sistemu smanjenja emisija GHG, i samim tim oni predstavljaju tehnički najvažniji deo ovog zakona.
Članom 35. Predloga zakona uređuje se obaveza i operatera postrojenja i operatera vazduhoplova (u daljem tekstu: operatera) da vrše monitoring emisija GHG na osnovu odobrenog plana monitoringa, odnosno plana monitoringa koji je sastavni deo dozvole. Ovim članom opisani su podaci i pisane procedure, a takođe je dato i ovlašćenje za propisivanje podzakonskog akta kojim će se detaljnije urediti sadržaj plana monitoringa. Cilj detaljnog regulisanja plana monitoringa je taj da primena ovog instrumenta obezbedi da svi podaci dobijeni na osnovu monitoringa budu pouzdani i međusobno uporedivi, i to ne samo na nacionalnom nivou, već i na nivou EU, kao i na globalnom nivou.
S obzirom na složen postupak izrade plana monitoringa koji može biti izrađen u skladu sa više propisanih metodologija, sa ciljem efikasnijeg procesa izrade plana monitoringa propisano je da Agencija odnosno Direktorat daju saglasnost za primenu određenih metodologija odnosno propisanih procedura i njihovih delova, u samom postupku izrade plana monitoringa. To, između ostalog, znači da u procesu izrade plana monitoringa operater konsultuje Agenciju odnosno Direktorat i za pojedina tehnička pitanja dobija saglasnost. Ovim se, u tehničkom aspektu, smanjuje mogućnost da se plan monitoringa vraća na ponovnu izradu i popravku, čime se ujedno operaterima pojednostavljuje postupak izrade plana. Takođe, ukoliko se Agenciji i Direktoratu ne bi dalo ovlašćenje da u toku postupka daju ovakvu saglasnost, to bi onemogućilo sprovođenje niza odredbi propisa kojim će se detaljnije urediti sadržaj plana monitoringa. Takođe je propisano da Ministarstvo na svojoj internet stranici objavljuje određene elemente potrebne za primenu metodologije monitoringa, kao što su standardni faktori, metode i drugo. Ovde se radi o tehničkim detaljima koji su, na osnovu novih tehničkih i naučnih saznanja, često promenljivi, pa bi njihovo utvrđivanje u podzakonskom aktu dovelo do čestih promena istih. Ovakvo rešenje je preuzeto iz propisa EU, odnosno prakse u zemljama članicama. Propisano je takođe da Ministar, a za vazduhoplovne aktivnosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje sadržaj plana monitoringa, pisane procedure i prateću dokumentaciju koja se dostavlja uz plan monitoringa.
Posebno su uređene izmene plana monitoringa. Član 36. Predloga zakona propisuje da je operater dužan da redovno proverava da li plan monitoringa odražava prirodu i način rada postrojenja ili aktivnosti vazduhoplova, kao i da li metodologija monitoringa emisije GHG može da se poboljša, te da na osnovu toga vrši izmene plana monitoringa. Ovim članom propisana je i procedura po kojoj Ministarstvo utvrđuje da li su predložene izmene plana monitoringa značajne ili ne, i određuje rokove za dostavljanje izmenjenog plana monitoringa. U ovom postupku shodno se primenjuju odredbe čl. 28. i 34. Predloga zakona, odnosno daje se ovlašćenje Agenciji i Direktoratu da vrše procenu izmena plana monitoringa. U ovom članu data je i obaveza da operater vodi evidenciju o izmenama plana monitoringa kako bi se lakše utvrđivalo koji se plan monitoringa trenutno primenjuje. Propisano je takođe da Ministar, a za vazduhoplovne aktivnosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja, propisuje razloge za izmenu plana monitoringa, značajne izmene plana monitoringa, kao i sadržaj evidencije o izmenama plana monitoringa.
U članu 37. Predloga zakona data je mogućnost da operater koji upravlja postrojenjem sa niskim emisijama GHG koristi pojednostavljen plan monitoringa, a dato je i ovlašćenje da se propisom urede uslovi koje moraju ispunjavati postrojenja da bi se smatrala postrojenjem sa niskim emisijama GHG. Ovaj institut je preuzet iz propisa EU, a cilj je da postrojenja koja ne emituju značajne količine GHG na pojednostavljen način vrše monitoring, odnosno da izbegnu nepotrebne troškove. Ovaj institut nije počeo sa primenom u EU, odnosno još uvek nisu utvrđeni elementi i metodologija pojednostavljenog plana monitoringa. Odluka je da se ova mogućnost propiše i u našim propisima, odnosno da se propiše osnov da domaći operateri postrojenja sa niskim emisijama koriste ovo olakšanje, sa planom da se podzakonski propisi za implementaciju ove mogućnosti propišu kada budu definisani na nivou EU.
U ovom delu Predloga zakona dat je i način primene plana monitoringa odnosno, propisano je kada se može koristiti izmenjeni plan monitoringa i pre dobijanja odobrenja za izmene. Odobrenjem nadležni organ vrši procenu da li su izmene opravdane, odnosno da li će doprineti efikasnijem i pouzdanom monitoringu emisija GHG. Međutim, propisano je da u slučaju značajnih izmena, pre odobrenja, monitoring mora da se vrši i po starom i po novom planu monitoringa uz paralelno vođenje dokumentacije. Ovo je takođe preuzeto iz propisa EU, a cilj je da se obezbedi pouzdanost podataka, odnosno da u slučaju da izmenjeni plan ne bude odobren, operater može da dostavi pouzdane podatke dobijene na osnovu odobrenog, odnosno adekvatnog plana.
Član 39. Predloga zakona određuje da se monitoring emisija GHG mora vršiti na osnovu propisane metodologije, odnosno metodologije utvrđene u planu monitoringa, a i dato je ovlašćenje da se propiše metodologija monitoringa emisija GHG. Ovim je omogućeno da se veliki deo EU propisa koji su po svojoj prirodi tehnički, urede podzakonskim propisom.
Kao što je rečeno, u podzakonskom propisu uređuje se vrsta metodologije koja se primenjuje u određenim postupcima monitoriga, odnosno uslovi za primenu određenih metodologija što podrazumeva različite slučajeve i uslove za pojedine operatere. Međutim, član 40. Predloga zakona daje mogućnost operateru da iznese prigovor da određena metodologija monitoringa nije tehnički izvodljiva ili da dovodi do neopravdano visokih troškova. Nakon procene, nadležni organ može da uvaži ovu primedbu, a način procene uređuje se u podzakonskom propisu.
S obzirom da je jedan od ciljeva da su dobijeni podaci o emisiji GHG uporedivi, veoma je važno da operater upravlja podacima i kontroliše ih. Tako član 41. Predloga zakona predviđa da je operater dužan da uspostavlja, dokumentuje, sprovodi i održava pisane procedure za prikupljanje i korišćenje podataka pri monitoringu i izveštavanju o emisijama GHG, kao i da je dužan da uspostavlja efikasni kontrolni sistem. Sve ovo je važno kako bi izveštaj o emisijama GHG bio bez pogrešno prikazanih podataka.
Takođe je propisana i obaveza operatera da poboljšava kontrolni sistem kako bi poboljšao monitoring i izveštaj o emisijama GHG, a da pritom uzima u obzir preporuke verifikatora. Ovi mehanizmi mogu dovesti i do zaključka da je potrebno izvršiti izmene plana monitoringa.
Odredbama člana 42. Predloga zakona uređuje se pitanje evidencije i dokumentacije odnosno uspostavlja se obaveza vođenja evidencije o svim podacima značajnim za monitoring i izveštavanje, kao i čuvanje tih podataka i dozvole najmanje deset godina. Podzakonskim propisom odrediće se detaljnija sadržina ove evidencije.
Posebno treba istaći važnost izveštavanja o emisijama GHG propisanog članom 43. Predloga zakona. Naime, operateri su dužni da do 31. marta tekuće godine dostave izveštaj o emisijama GHG za prethodnu kalendarsku godinu. Ovde je bitno istaći da se izveštava o emisijama za kalendarsku godinu, imajući u vidu da se na nivou EU, odnosno globalnom nivou, izveštava i prati emisija GHG za ovaj period. Takođe se besplatna alokacija jedinica emisije GHG na nivou EU, a u budućnosti i kod nas, vrši za period kalendarske godine. Jedini izuzetak važi za nova postrojenja, koja prvi izveštaj dostavljaju za period od dana izdavanja dozvole, odnosno početka rada do 31. decembra te godine. Ovo je s obzirom da je početak rada uslovljen izdavanjem dozvole čiji sastavni deo je i plan monitoringa, ali i kako bi se imali potpuni nizovi podataka o emisijama GHG koji utiču i na dodelu besplatnih alokacija i drugih, potencijalnih, olakšica u okviru sistema trgovine emisionim jedinicama. U članu 43. Predloga zakona je propisana i odredba o istorijskim emisijama. Ovo je veoma važna odredba sa stanovišta uspostavljanja pregovaračke pozicije sa EU, i buduće alokacije besplatnih emisionih jedinica GHG, odnosno ostvarivanja prava na besplatnu dodelu istih domaćim operaterima. Naime, operater postrojenja ima obavezu dostavljanja podataka o emisijama GHG - istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine. Predlog zakona će uspostaviti samo deo sistema koji se tiče monitoringa i izveštavanja, dok će po pristupanju EU, biti uspostavljen i deo sistema koji se tiče trgovine emisionim jedinicama. To znači da će operateri postrojenja biti u obavezi da predaju odgovarajući broj emisionih jedinica ekvivalentan količini CO2 emitovanog u toku prethodne kalendarske godine. Određeni deo besplatnih emisionih jedinica se dodeljuje operaterima, u cilju zaštite konkurentnosti pojedinih industrijskih grana, a proračun za besplatnu dodelu emisionih jedinica vrši se na osnovu istorijskih emisija u referentnoj 2010. godini. Takođe, podaci za 2010. godinu su neophodni jer je predmetna godina referentna i za sektore koji nisu obuhvaćeni sistemom trgovine, i neophodna je u cilju ispunjavanja budućih obaveza koje će proisteći iz zakonodavstva EU za period od 2020 do 2030. godine. Iz tog razloga, predlagač smatra da je predloženo rešenje neophodno i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja EU. Precizno utvrđivanje podataka o istorijskim emisijama - za period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine je neophodno, kako za proces besplatne alokacije emisionih jedinica, tako i u cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz zakonodavstva koje se odnosi na ostale relevantne sektore, a u skladu sa Odlukom 406/2009/EZ. Ovde je važno napomenuti da dostavljanje podataka o istorijskim emisijama neće predstavljati opterećenje za operatere, budući da će ovaj izveštaj sadržati podatke dostupne operateru, za koje on po odredbama drugih propisa vodi evidenciju, kao što su podaci o kapacitetu, energentima i sl, a na osnovu kojih je moguće računskom metodom doći do podataka o emisijama GHG ili po metodologiji koju predviđa plan monitoringa koji se podnosi uz zahtev za dobijanje dozvole.
Ministarstvo smatra da se opšti interes ogleda u činjenici da je dostavljanje podataka o istorijskim emisijama od značaja za sektore industrije, energetike i vazdušnog saobraćaja imajući u vidu koristi od besplatne alokacije emisionih jedinica po ulasku u Sistem trgovine emisionim jedinicama EU. Drugim rečima, pribavljanje podataka za navedene godine obezbediće osnovu za pregovore kako navedenih privrednih delatnosti i grana za alokacije emisionim jedinicama, tako i Vlade Republike Srbije u pregovorima za nivoe emisija za ostale sektore privrede. S tim u vezi, prethodno navedeno smatra se i opštim interesom Republike Srbije zbog čega je i predloženo povratno dejstvo. Ovim članom je dato ovlašćenje za propisivanje sadržaja i forme izveštaja o emisijama GHG, kao i vrsta i način dobijanja podataka za izveštaj o istorijskom nivou aktivnosti.
U članu 44. Predloga zakona je propisano da ako operater ne dostavi izveštaj o emisijama GHG, odnosno izveštaj nije verifikovan ili verifikator smatra da u izveštaju postoje pogrešno prikazani podaci, Agencija, odnosno Direktorat vrše konzervativnu procenu emisija GHG - procenu pri kojoj se primenjuju određene pretpostavke kako bi se obezbedilo da ne dođe do potcenjivanja godišnjih emisija od strane pojedinačnog operatera, a i zbirnih emisija na nivou države. Član 45. Predloga zakona propisuje obavezu poboljšanja metodologije monitoringa na osnovu nalaza izveštaja o verifikaciji, i po prethodno pribavljenom odobrenju Ministarstva.
4.4. Verifikacija i akreditacija (čl. 46 - 54. Predloga zakona)
Predlogom zakona je u članu 43. propisao da izveštaji o emisijama GHG koje dostavljaju operateri moraju biti verifikovani. Ovo je propisano u cilju obezbeđivanja pouzdanosti za korisnike, odnosno državu. Suština postupaka verifikacije je u tome što se smatra da verifikovani izveštaj "verno predstavlja ono što se podrazumeva da predstavljaˮ. Postupak verifikacije izveštaja o emisijama je delotvoran i pouzdan pomoćni alat u postupcima obezbeđivanja kvaliteta i kontrole kvaliteta koji pružaju informacije na osnovu kojih operater ili operater vazduhoplova može da deluje kako bi poboljšao efikasnost monitoringa emisija i izveštavanja o njima, ali i planiranja investicija u cilju smanjenja emisija GHG.
U nastavku Predloga zakona uređuje postupak i kriterijume verifikacije, kao i postupak i kriterijume akreditacije verifikatora. Naime, verifikaciju mogu vršiti pravna lica koja su akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije (u daljem tekstu: ATS). Akreditacija obezbeđuje poverenje u bezbednost, nepristrasno i nezavisno sprovođenje ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja ili sertifikacije, i od suštinskog je značaja gotovo u svim oblastima proizvodnje, odnosno u svim granama industrije. Akreditacijom verifikatora izveštaja o emisijama GHG postiže se poverenje u nepristrasnu kontrolu tih izveštaja. Na postupak akreditacije se pored posebnih uslova propisanih ovim zakonom, primenjuje Zakon o akreditaciji ("Službeni glasnik RS", broj 73/10) kao osnovni zakon koji uređuje akreditaciju u Republici Srbiji, kao i drugi opšti akti ATS, odnosno pravila akreditacije koje objavljuje ATS. Ovim zakonom su propisana, odnosno data ovlašćenja za propisivanje posebnih kriterijuma i postupaka akreditacije koji se odnose na verifikatore izveštaja o emisijama GHG, kao što su poznavanje relevantnih propisa iz oblasti smanjenja emisija GHG i sl.
4.5. Dostavljanje i pristup informacijama (čl. 55. i 56. Predloga zakona)
Član 55. Predloga zakona daje ovlašćenje da Ministar propiše način i formu dostavljanja dokumenata propisanih određenim članovima, odnosno način i formu dostavljanja zahteva za izdavanje dozvole, zahteva za izmenu dozvole, dostavljanje plana monitoringa radi odobrenja, dostavljanje prateće dokumentacije uz plan monitoringa, dostavljanje obaveštenja o predlozima za izmenu plana monitoringa, odnosno izmenjenog plana monitoringa, zahtev za korišćenje pojednostavljenog plana monitoringa, izveštaja o emisijama GHG sa izveštajem o verifikaciji, izveštaja o istorijskom nivou aktivnosti i emisijama iz tih aktivnosti izveštaja o poboljšanjima metodologije monitoringa i izveštaja o verifikaciji.
Namera je da se uspostavi elektronski sistem dostavljanja ovih dokumenta, tako da se svi dokumenti dostavljaju u propisanoj elektronskoj formi, čime će se olakšati njihova manipulacija, ocena i čuvanje. Naime, od operatera će se zahtevati da koriste elektronske obrasce ili specifične oblike datoteka za dostavljanje monitoring planova i izmena plana monitoringa, kao i za dostavljanje godišnjih izveštaja o emisijama, izveštaja o podacima tonskih kilometara, izveštaja o verifikaciji i izveštaja o poboljšanjima. Do uspostavljanja elektronskog sistema dostavljanja dokumenata od strane nadležnih organa, isti će se dostavljati samo u propisanoj pisanoj formi. Prema članu 56. Predloga zakona, Ministarstvo čini dostupnim javnosti, izveštaje o emisiji gasova u skladu sa propisom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja. Poslovnom tajnom ne mogu se označiti podaci koji se odnose na emisije, stanje životne sredine i moguće negativne uticaje i posledice, rezultate monitoringa i inspekcijski nadzor.
Peto, šesto i sedmo poglavlje Predloga zakona transponuje zahteve Uredbe 525/2013 koja uređuje sistem za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG iz izvora i uklanjanje putem ponora. Taj sistem obuhvata Nacionalni sistem inventara GHG i Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora. Na ovome mestu treba pomenuti, da taj sistem obuhvata i podatke iz verifikovanih izveštaja o emisijama GHG koji su dužni dostavljati operateri određenih postrojenja i operateri vazduhoplova određenih vazduhoplovnih delatnosti. Taj deo monitoringa uređen je u prethodnom poglavlju Zakona.
5. Sistem za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG (čl. 57- 61. Predloga zakona)
U članu 57. Predloga zakona propisano je da se Nacionalni sistem inventara GHG uspostavlja, vodi i konstantno unapređuje kako bi se, u skladu sa obavezama izveštavanja prema Konvenciji osiguralo procenjivanje emisija GHG iz izvora i uklanjanja putem ponora i pravovremenost, transparentnost, tačnost, doslednost, uporedivost i potpunost inventara GHG.
Članom 58. Predloga zakona propisano je da je Nacionalni inventar GHG (u daljem tekstu: Inventar GHG) baza podataka koja sadrži naročito: podatke o aktivnostima; primenjene emisione faktore; podatke o emisijama GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora; kao i druge podatke potrebne za izradu izveštaja. Agencija uspostavlja i vodi Inventar GHG i na osnovu njega izrađuje Nacionalni izveštaj o inventaru GHG koji je sastavni deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji Istim članom propisani su i rokovi za izradu Inventara GHG i Izveštaja o inventaru GHG. Izveštaj o inventaru GHG, sastavni je deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji. Propisano je da Agencija izrađuje do 15. januara svake godine Inventar GHG, do 15. marta svake godine Izveštaj o inventaru GHG, kao i do 31. jula svake godine inventar GHG sa privremenim podacima za prethodnu godinu. Propisano je takođe da ministar bliže propisuje sadržinu Inventara GHG i Izveštaja o inventaru GHG.
U članu 59. Predloga zakona utvrđena je obaveza organa i organizacija nadležnih za vođenje ili upravljanje informacionim sistemima i bazama podataka koje sadrže podatke potrebne za izradu Inventara GHG, da iste dostavljaju Agenciji, ali i da sprovode kontrolu kvaliteta podataka i osiguravaju kvalitet podataka. Isti član zakona ovlašćuje Vladu da utvrdi koji su to organi i organizacije i druga pravna ili fizička lica koja obavljaju određenu delatnost koja su dužna da dostavljaju podatke, ali i vrste podataka potrebne za izradu Inventara GHG.
Članom 60. Predloga zakona propisana je obaveza zaključenja sporazuma, Agencije sa organima i organizacijama koji raspolažu podacima kojim se utvrđuju obaveze tih organa i organizacija naročito podaci, rokovi, oblik i način za njihovo dostavljanje Agenciji. Smisao ovog sporazuma je da se konkretnije definišu i preciziraju obaveze organa i organizacija ponaosob, u pogledu podataka koji se dostavljaju, rokova, oblika i načina njihovog dostavljanja Agenciji.
Članom 61. Predloga zakona propisano je osiguranje kvaliteta i kontrola kvaliteta podataka koji se upotrebljavaju za izradu Inventara GHG. Agencija je dužna da izradi i sprovodi plan osiguranja i kontrole kvaliteta podataka, emisionih faktora i drugih parametara koji se upotrebljavaju za izradu inventara GHG.
6. Projekcije emisija GHG iz izvora i uklanjanja pomoću ponora (član 62. Predloga zakona)
Članom 62. Predloga zakona propisano je izrađivanje projekcija antropogenih emisija GHG i uklanjanja pomoću ponora. Projekcije se rade kao osnova za utvrđivanje i procenu mogućnosti ograničenja emisija GHG, donošenje politika i mera za ekonomski isplativo ograničenje emisija GHG, kao i za monitoring dostizanja ograničenja emisija GHG. Projekcije se izrađuju i ažuriraju za propisane gasove ili grupe gasova, kao i kategorije i sektore emisija GHG. Za pripremu projekcija je nadležno ministarstvo.
7. Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama (čl. 63 - 65. Predloga zakona)
Članom 63. Predloga zakona propisuje se sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama emisija GHG. Taj se sistem uspostavlja, održava i kontinuirano unapređuje u cilju obezbeđenja pravovremenosti, transparentnosti, tačnosti, doslednosti, uporedivosti i potpunosti informacija o politikama i merama i projekcijama GHG. Sistem sadrži institucionalne, pravne i proceduralne mehanizme za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama o antropogenim emisijama GHG iz izvora i uklanjanju putem ponora. Mehanizmi su uspostavljeni ovim zakonom i na njegovoj osnovi donetim podzakonskim propisima kao i drugim propisima kojima se uređuju politike i mere koje utiču na promenu klime, kao na primer u oblasti energetike, saobraćaja, poljoprivrede, šumarstva i upravljanja otpadom. Sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama emisija GHG sprovode organi i organizacije utvrđeni kao nadležni u zakonima i propisima kojima se uređuju politike i mere, a utiču na promenu klime. Ti su organi i organizacije uključujući i organe i organizacije lokalnih samouprava, dužni da vrše i procenu efekata politika i mera na nivou emisija GHG iz svoje nadležnosti i o njima izveštavaju Ministarstvo. U nadležnosti Ministarstva i pomenutih organa i organizacija je i stalno unapređenje sistema, naravno, u onom delu za koji su nadležne.
Vlada ima na osnovu člana 63. stava 4. Predloga zakona ovlašćenje da odredi listu organa i organizacija koji čine sistem, kao i sadržaj, oblik i rokove za izveštavanje Ministarstva.
Članom 64. Predloga zakona propisano je izveštavanje o realizaciji Akcionog plana, Programa prilagođavanja, realizaciji politika i mera, projekcijama i postizanju kvantitativnih ciljeva iz Strategije. Za izradu izveštaja nadležno je Ministarstvo. Ministarstvo će izveštaj o realizaciji akcionog plana za sprovođenje Strategije niskougljeničnog razvoja izraditi na osnovu izveštaja koje su na osnovu člana 63. Predloga zakona Ministarstvu dužni da dostavljaju organi i organizacije određeni propisom Vlade na osnovu stava 4. člana 63, ovog zakona. Izveštaj o realizaciji Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Ministarstvo će da izradi na osnovu obaveze iz stava 2. člana 15. Predloga zakona, prema kojoj nadležna ministarstva Ministarstvu moraju da dostavljaju izveštaje o sprovedenim merama prilagođavanja. Izveštaj o realizaciji akcionog plana sadrži i izveštaj o realizaciji politika i mera, projekcijama i postizanju ciljeva iz strategije niskougljeničnog razvoja iz člana 7. Predloga zakona.
Sve gore navedene izveštaje usvaja Vlada i podnosi ih Narodnoj skupštini Republike Srbije, a stavom 3. člana 64. Predloga zakona predviđeno je da Ministarstvo gore navedene izveštaje i sve relevantne procene troškova i efekata politika i mera kojima se ograničavaju ili smanjuju emisije GHG iz izvora ili povećavaju uklonjene količine putem ponora, značajne informacije na kojima se te procene zasnivaju, opise modela i korišćene metodološke pristupe, definicije i pretpostavke na kojima se zasnivaju, stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici. Formu, sadržaj i rokove za dostavljanje izveštaja propisuje Vlada.
Prema članu 65. Predloga zakona a u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Konvencije, Ministarstvo je nadležno za pripremu Dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja i Izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime. Ove izveštaje usvaja Vlada i Ministarstvo je u obavezi da ih stavlja na uvid javnosti na svojoj internet stranici, nakon usvajanja.
8. Administrativne takse (član 66. Predloga zakona)
Član 66. Predloga zakona propisuje da će se za određene administrativne radnje plaćati administrativna taksa: za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom; izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom; izdavanje odobrenja u skladu sa ovim zakonom; izmenu dozvole i izmenu plana monitoringa. Visina administrativnih taksi će biti propisana posebnim zakonom - Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03, 61/05, 101/05, 42/06, 427/07, 54/08, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13, 83/15, 112/15, 113/17, 32/18 - ispravka, 95/18, 86/19, 90/19 - ispravka i 144/20), i takse će biti prihod budžeta Republike Srbije.
9. Nadzor (čl. 67 - 69. Predloga zakona)
U ovom poglavlju je definisan nadzor nad primenom ovog zakona, kao i inspekcijski nadzor, odnosno prava i dužnosti, kao i ovlašćenja inspektora.
Propisano je da nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, odnosno klimatske promene i Direktorat kao nadležni za oblast vazdušnog saobraćaja i ministarstvo nadležno za trgovinu. Takođe je propisano da inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine - nad primenom odredbi ovog zakona koje se odnose na obaveze operatera postrojenja, Direktorat preko vazduhoplovnih inspektora - nad primenom odredbi koje se odnose na obaveze operatera vazduhoplova a tržišni inspektor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na dostupnost informacija potrošačima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 iz novih putničkih vozila.
10. Kaznene odredbe (čl. 70 - 74. Predloga zakona)
U ovom odeljku predviđene su sankcije odnosno novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje za pravna lica i preduzetnike, kao i za odgovorna lica u nadležnim organima - Ministarstvu, Agenciji, Direktoratu i ATS. Visina novčanih kazni je usklađena sa Zakonom o privrednim prestupima ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 14/85, 10/86, 74/87, 57/89 i 3/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05 - dr.zakon) i Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik RS", broj 65/13).
11. Prelazne i završne odredbe (članovi 75 - 83. Predloga zakona)
Članom 75. Predloga zakona je propisano da je dobavljač i prodavac dužan da oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama SO2, plakat i displej sa podacima o potrošnji goriva i zvaničnim emisijama SO2, kao i svu promotivnu literaturu koja sadrži podatke o potrošnji goriva i zvaničnim emisijama SO2 prvi put učinim dostupnom tri meseca nakon stupanja na snagu relevantnog propisa. Dobavljač je dužan da vodič o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama SO2 iz člana 21. ovog zakona dostavi prvi put Agenciji za bezbednost saobraćaja, a Agencija za bezbednost saobraćaja objavljuje vodič na internet stranici u propisanim rokovima navedenim u ovom članu.
Članom 76. Predloga zakona je propisan rok u kom je operater "postojećeg" postrojenja, odnosno postrojenja u kojem se na dan stupanja na snagu ovog zakona obavlja određena vrsta aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih GHG, dužan da podnese zahtev za izdavanje dozvole za emisiju GHG. To je rok od devet meseci od dana kada stupi na snagu propis iz člana 25. ovog zakona o vrstama aktivnosti i gasovima, odnosno propis o sadržini plana monitoringa, pošto su to propisi koji će definisati ko je obveznik, odnosno koji će definisati sadržinu dokumenta koji se podnosi uz zahtev za dozvolu. Takođe, rok od devet meseci je procenjen kao dovoljan da operateri izrade plan monitoringa. U ovom članu Predloga zakona propisan je i rok za izdavanje dozvole "postojećim" postrojenjima od strane Ministarstva; iako je u članu 29. ovog zakona propisano da Ministarstvo izdaje dozvolu u roku od četiri meseca, a u članu 28. Predloga zakona da Agencija dostavlja ocenu na plan monitoringa u roku od dva meseca, ovde je ostavljen duži rok, s obzirom da se u kratkom vremenskom periodu - po nastupanju roka iz ovog člana - očekuje prijem 137 zahteva za izdavanje dozvola (koliko je identifikovanih postrojenja koja potpadaju pod ETS), pa će Ministarstvu i Agenciji biti potreban duži rok da bi postigle da obrade sve zahteve u istom vremenskom periodu.
Članom 77. Predloga zakona propisan je rok kada počinje primena ovog zakona za operatere vazduhoplova. Za operatere vazduhoplova je predviđena odložena primena ovog zakona, odnosno primena od 1. januara 2023. godine. Ovo je predviđeno radi usaglašavanja sa relevantnim propisima EU, odnosno njihovom primenom na operatere vazduhoplova u EU. Primena direktive za sektor vazdušnog saobraćaja, a za letove van EU odložena je do usvajanja relevantne odluke od strane Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (eng. ICAO - International Civil Aviation Organization). S druge strane, očekivano je da primena ove Direktive u potpunosti počne da važi sa početkom važenja Sporazuma iz Pariza (period posle 2020. godine). Ovim članom je takođe predviđen rok za "postojeće" operatere vazduhoplova za dostavljanje plana monitoringa na odobrenje - tri meseca od stupanja na snagu relevantnih podzakonskih akata kojima se propisuju vrste aktivnosti vazduhoplovom i gasovi, kao i sadržina plana monitoringa za operatere vazduhoplova. Ministarstvu je, iz istih razloga koji su navedeni u prethodnom pasusu, ostavljen rok od devet meseci da da odobrenje na plan monitoringa.
Članom 78. Predloga zakona je predviđena mogućnost da u prvoj godini u kojoj nastupi obaveza dostavljanja izveštaja o emisiji GHG, verifikacione izveštaje mogu da izdaju pravna lica koja su u postupku dobijanja akreditacije od strane ATS, a verifikacija tih izveštaja je deo postupka akreditacije. Ovo je propisano zato što se pravna lica akredituju na osnovu propisanih kriterijuma i procedure, odnosno ATS upravo preko kontrole postupka verifikacije kontroliše ispunjenost tih uslova od strane pravnog lica koje je podnelo zahtev za akreditaciju. Ovim će se omogućiti nesmetan proces akreditacije domaćih pravnih lica i njihov rad u oblasti.
Članom 79. Predloga zakona su propisani rokovi za donošenje podzakonskih propisa za čije donošenje je propisano ovlašćenje u ovom zakonu. Imajući u vidu složenost i obim propisa, predviđen je rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana početka primene odredbi koje se odnose na operatere vazduhoplova za donošenje podzakonskih akata koje se odnose na obaveze operatera vazduhoplova. Stavom 3. ovog člana predviđeno je da će se Strategija niskougljeničnog razvoja iz člana 7. ovog zakona doneti prvi put u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a stavom 4. ovog člana propisano je da će se Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove iz člana 13. ovog zakona doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 80. Predloga zakona predviđeno je da prvi period iz člana 11. ovog zakona počinje 2021. godine, a završava se 2030. godine.
Članom 81. Predloga zakona je propisano, da su Agencija, organi i organizacije iz člana 59. Predloga zakona dužni da sklope sporazume najkasnije u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu propisa iz člana 59. ovog zakona.
Članom 82. Predloga zakona određen je prestanak važenja relevantnih propisa. Tako je predviđeno, da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 10/13), i to:
1) odredbe člana 2. tačka 3) u delu koji glasi: "i klimatske promene",
2) odredbe člana 3. tač. 2) i 12),
3) odredbe člana 29. stav 1. u delu koji glasi: "suzbijanje klimatskih promenaˮ i
4) odredbe člana 68. tač. 3) i 6).
Članom 83. je predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U okviru Tvining projekata: "Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU" (2013-2015) i "Uspostavljanje mehanizama za sprovođenje MMR" (2015 - 2017) izvršene su analize postojećih administrativnih kapaciteta nadležnih institucija izrađena analiza troškova i koristi za sprovođenje odredbi ovog zakona.
Analize su pokazale da postojeći kapaciteti nadležnih institucija nisu dovoljni za pravovremeno i adekvatno sprovođenje odredbi zakona s obzirom na obim i zahtevnost istih te da je neophodno jačanje kapaciteta u vidu dodatnog zapošljavanja kadrova specifičnog stručno-obrazovnog profila. Pored toga, dodatni troškovi podrazumevaju uspostavljanje i funkcionisanje sistema za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG (Izveštaj o Strategiji niskougljeničnog razvoja, izveštaj o realizaciji odluke o ograničenju emisija GHG, Izveštaj godišnjeg Inventara GHG, Izveštaj o privremenim emisijama GHG, Izveštaj o politikama i merama, Izveštaj o projekcijama GHG, Izveštaj o sprovođenju Programa prilagođavanja kao i dostavljanje Izveštaja Republike Srbije i Dvogodišnjeg izveštaja u okviru Konvencije) kao i za funkcionisanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG.
Za puno funkcionisanje sistema za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG i sistema za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG biće potrebno dodatno zapošljavanje od osam do deset službenika i to u ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine i Upravi za šume. Analize su pokazale da je za funkcionisanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti neophodno dodatno zapošljavanje od šest do osam službenika i to u ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine, Akreditacionom telu Srbije i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Pored toga, godišnji troškovi vezani za unapređivanje sistema inventara GHG i za javno ovlašćenje za pripremu projekcija emisija GHG procenjeni su na iznos do 100.000 € godišnje.
V. OPŠTI INTERES ZBOG KOJEG SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO
U članu 43. Predloga zakona je propisana odredba o istorijskim emisijama. Povratno dejstvo ove odredbe, ogleda se u činjenici da operater postrojenja ima obavezu dostavljanja podataka o emisijama GHG - istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. g do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine, što je u skladu sa odredbama iz Direktive 2003/87/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 13. oktobra 2003. godine kojom se uspostavlja sistem trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte unutar Zajednice i menja Direktiva Saveta 96/61/EK, kao i Odluke br. 406/2009/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. aprila 2013. godine o zajedničkim naporima država članica na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte radi ostvarenja ciljeva Zajednice u vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2020. godine.
Ministarstvo smatra da je propisivanje ove odredbe u opštem interesu Republike Srbije iz sledećih razloga:
ovo je veoma važna odredba sa stanovišta uspostavljanja pregovaračke pozicije sa EU, i buduće alokacije besplatnih emisionih jedinica GHG, odnosno ostvarivanja prava na besplatnu dodelu istih domaćim operaterima. Naime, operater postrojenja ima obavezu dostavljanja podataka o emisijama GHG - istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine. Ovaj zakon će uspostaviti samo deo sistema koji se tiče monitoringa i izveštavanja, dok će po pristupanju EU, biti uspostavljen i deo sistema koji se tiče trgovine emisionim jedinicama. To znači da će operateri postrojenja biti u obavezi da predaju odgovarajući broj emisionih jedinica ekvivalentan količini SO2 emitovanog u toku prethodne kalendarske godine. Određeni deo besplatnih emisionih jedinica se dodeljuje operaterima, u cilju zaštite konkurentnosti pojedinih industrijskih grana, a proračun za besplatnu dodelu emisionih jedinica vrši se na osnovu istorijskih emisija u referentnoj 2010. godini. Takođe, podaci za 2010. godinu su neophodni jer je predmetna godina referentna i za sektore koji nisu obuhvaćeni sistemom trgovine, i neophodna je u cilju ispunjavanja budućih obaveza koje će proisteći iz zakonodavstva EU za period od 2020 do 2030. godine. Iz tog razloga, predlagač smatra da je predloženo rešenje neophodno i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja EU. Precizno utvrđivanje podataka o istorijskim emisijama - za period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. godine do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2017. godine je neophodno, kako za proces besplatne alokacije emisionih jedinica, tako i u cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz zakonodavstva koje se odnosi na ostale relevantne sektore, a u skladu sa Odlukom 406/2009/EZ. Ovde je važno napomenuti da dostavljanje podataka o istorijskim emisijama neće predstavljati opterećenje za operatere, budući da će ovaj izveštaj sadržati podatke dostupne operateru, za koje on po odredbama drugih propisa vodi evidenciju, kao što su podaci o kapacitetu, energentima i sl, a na osnovu kojih je moguće računskom metodom doći do podataka o emisijama GHG ili po metodologiji koju predviđa plan monitoringa koji se podnosi uz zahtev za dobijanje dozvole.
Ministarstvo smatra da se opšti interes ogleda u činjenici da je dostavljanje podataka o istorijskim emisijama od značaja za sektore industrije, energetike i vazdušnog saobraćaja imajući u vidu koristi od besplatne alokacije emisionih jedinica po ulasku u Sistem trgovine emisionim jedinicama EU. Drugim rečima, pribavljanje podataka za navedene godine obezbediće osnovu za pregovore kako navedenih privrednih delatnosti i grana za alokacije emisionim jedinicama, tako i Vlade u pregovorima za nivoe emisija za ostale sektore privrede.
VI. ANALIZA EFEKATA AKTA
Određivanje problema koje zakon treba da reši
U periodu od 1960. do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije došlo je do značajnog porasta srednje, maksimalne i minimalne dnevne temperature, sa prosečnim trendom 0,3°C po dekadi na godišnjem nivou. Osam od deset najtoplijih godina je osmotreno posle 2000. godine. U okviru Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (u daljem tekstu: Drugi izveštaj) izrađena su klimatska scenarija za predstojeći period do kraja 21. veka. Klimatska scenarija obuhvataju promene u temperaturi i količini padavina. Klimatska scenarija ukazuju na mogući porast temperatura u budućnosti. Prema srednjem A1B scenariju za perioda 2011-2040. godine može se očekivati porast temperature od 0,5-0,9 °C, odnosno za period 2041-2070 od 1,8-2,0 °C. Prema ekstremnijem A2 scenariju očekivani porast temperature kreće se od 0,3-0,7 °C i od 1,6 do 2,0°C za periode 2011-2040. i 2041-2070. godine, respektivno. Očekivana promena temperature do kraja veka (2071-2100) po A2 scenariju iznosi 3,6-4,0 °C, a prema A1V scenariju 3,2-3,6 °C. Može se očekivati najizraženije zagrevanje tokom letnje i jesenje sezone, koje prelazi 4,0 °C do kraja veka.
Što se tiče količine padavina, očekivana promena padavina po oba scenarija u poređenju sa baznim periodom pozitivna je tokom perioda 2011-2040. i smanjuje se prema negativnim vrednostima do kraja veka. Prema A1V scenariju, promena godišnjih padavina ide od +5% do -20%, a prema A2 scenariju od +20% do -20%, kako se približava kraj veka. Deficit je najviše izražen tokom letnje sezone.
Iz prethodnog može se zaključiti da je potreba za prilagođavanjem na izmenjene klimatske uslove u budućem periodu apsolutno neophodna.
Na osnovu inventara gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: GHG), koji je takođe izrađen u okviru Drugog izveštaja, u 2014. godini, ukupne emisije Republike Srbije bez odstranjenih količina iznosile su 67.148,23 Gg CO2eq. Od 2000. godine, ukupne emisije GHG bez odstranjenih količina porasle su za 7.8%. Najveći udeo u ukupnim emisijama GHG, 2014. godine, potiče iz sektora energetike 80,0%, dok je udeo ovog sektora u ukupnim emisijama 2000. godine bio 79,2%. Sledi sektor poljoprivrede, šumarstva i korišćenja zemljišta.
U cilju uspešnije pripreme za sprovođenje ovog zakona izrađena je lista postrojenja koja će, u skladu sa zahtevima Direktive o sistemu trgovine emisionim jedinicama, a koja je transponovana u ovaj zakon, imati obavezu monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte. Lista postrojenja obuhvatila je 128 postrojenja koja su klasifikovana u sledeće kategorije, u skladu sa zahtevima EU zakonodavstva:
• Sagorevanje goriva u okviru postrojenja sa ukupnim nominalnim toplotnim ulazom većim od 20MW (osim postrojenja za insineraciju opasnog i komunalnog otpada) - 81 postrojenje,
• Proizvodnja keramičkih proizvoda pečenjem, posebno crepova, opeke, vatrostalnih cigli, pločica, porcelana sa kapacitetom proizvodnje preko 75 tona na dan - 20 postrojenja,
• Proizvodnja stakla uključujući proizvodnju staklenih vlakana sa kapacitetom topljenja preko 20 tona na dan - 1 postrojenje
• Proizvodnja izolacionog materijala od mineralne vune korišćenjem stakla, kamena ili šljake sa kapacitetom topljenja preko 20 tona na dan - 1 postrojenje
• Pečenje i sinterovanje rude metala (uključujući sulfidnu rudu) uključujući peletizaciju - 1 postrojenje,
• Proizvodnja amonijaka - 1 postrojenje,
• Proizvodnja osnovnih hemikalija krekovanjem, reformingom, parcijalnom ili potpunom oksidacijom ili sličnim procesima, sa kapacitetom proizvodnje preko 100 tona na dan - 4 postrojenja,
• Proizvodnja cementnog klinkera u rotacionim pećima sa kapacitetom proizvodnje preko 500 tona na dan - 3 postrojenja,
• Proizvodnja kreča ili kalcinacija dolomita i magnezita u rotacionim pećima ili drugim pećima, sa kapacitetom proizvodnje preko 50 tona na dan - 5 postrojenja
• Proizvodnja azotne kiseline - 1 postrojenje,
• Proizvodnja papira ili kartona, sa kapacitetom proizvodnje preko 20 tona na dan - 6 postrojenja,
• Proizvodnja sirovog gvožđa ili čelika uključujući kontinuirano livenje, sa kapacitetom preko 2,5 tona na sat - 2 postrojenja,
• Proizvodnja sekundarnog aluminijuma gde postrojenje za sagorevanje prelazi 20MW nominalnog toplotnog ulaza - 1 postrojenje,
• Proizvodnja ili prerada obojenih metala (uključujući legure) gde postrojenje za sagorevanje prelazi 20MW nominalnog toplotnog ulaza - 3 postrojenja,
• Proizvodnja ili prerada neobojenih metala, uključujući proizvodnju legura, oplemenjivanje, livenje itd. gde postrojenje za sagorevanje prelazi 20MW nominalnog toplotnog ulaza (uključujući goriva korišćena kao redukciono sredstvo) - 2 postrojenja,
• Rafinisanje mineralnog ulja - 2 postrojenja.
Zbog svega navedenog i obaveza Republike Srbije prema međunarodnoj zajednici u oblasti klimatskih promena, kao i odluka o približavanju EU, traže da se uspostavi zakonski okvir za donošenje planskih dokumenata, i politika i mera sa ciljem smanjenja emisija GHG iz izvora i uklanjanja putem ponora.
Stanje pravne uređenosti u oblasti klimatskih promena ukazuje na pravne praznine u pogledu obezbeđivanja sistemskog i kontinuiranog prikupljanja podataka o emisijama GHG. To zahteva uvođenje materijalno-pravnih rešenja putem zakona kojim bi se uspostavio sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije GHG, a koji bi u potpunosti bio usklađen sa zahtevima relevantnih propisa EU u ovoj oblasti i istovremeno omogućio planiranje i uvođenje mera za smanjenje emisija GHG.
Cilj koji se ovim zakonom postiže
Cilj ovog zakona je stvaranje pravnog osnova za donošenje planskih dokumenata u oblasti klimatskih promena i za donošenje adekvatnih mera i politika kojim bi se smanjile emisije GHG iz izvora i povećalo uklanjanje putem ponora. Cilj ovog zakona jeste stvaranje pravnog osnova i za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisijama GHG. Podaci o emisijama GHG su prvi korak i preduslov za kreiranje politike u oblasti klimatskih promena i definisanje mera ublažavanja klimatskih promena, odnosno mera i planova za smanjenje emisija GHG, na nacionalnom nivou. Krajnji cilj, u skladu sa Konvencijom, je da se dostigne smanjenje nivoa emisija koje se sa stanovišta nauke smatra neophodnim kako bi se izbegle promene klime na globalnom nivou. Uspostavljanje ovog sistema je istovremeno preduslov za uvođenje tržišno orjentisanog instrumenta, odnosno sistema trgovine emisijama koji je ključni instrument EU u borbi protiv klimatskih promena, a koji omogućava da se smanjenje emisija postigne na isplativ i ekonomski efikasan način. Predložena rešenja takođe su izraz potrebe usklađivanja sa zahtevima propisa EU u oblasti klimatskih promena, i to u cilju transpozicije Direktive 2003/87/EZ; Direktive 1999/94/EZ, Odluke 406/2009/EZ, Uredbe 525/2013/EU, Uredbe 749/2014/EU i Uredbe 666/2014/EU.
Pokazatelji za ostvarivanje ciljeva ovog zakona su Nameravani nacionalno određeni doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: INDCs - "Intended nationally determined contributions") koje je Vlada dostavila u junu 2015. godine Sekretarijatu Konvencije. Ovim dokumentom se predviđa smanjenje emisija GHG za 9,8% do 2030. godine u odnosu na emisije iz 1990. godine. Nakon ratifikovanja Sporazuma iz Pariza, INDCs postaju NDCs (NDCs - "Nationally determined contributions") i samim tim obaveza Republike Srbije da smanji emisije GHG. S tim u vezi cilj ovog zakona je doprinos postizanju smanjenja emisija GHG od 9,8% u 2030. godine u odnosu na emisije iz 1990. godine. Verifikacija ovog cilja biće realizovana kroz Nacionalni sistem inventara odnosno izradom GHG inventara na godišnjem nivou, ali i godišnji izveštaj Ministarstva o dostizanju emisija GHG u skladu sa aktom iz stava 1. člana 11. ovog zakona.
Trenutno iako Agencija priprema inventare na godišnjem nivou, objavljuje ih u izveštajima prema Konvenciji na dve godine. Takođe iako je Vlada utvrdila cilj smanjenja emisija do 2030. godine, koji joj je postao obaveza ratifikacijom Sporazuma iz Pariza, Vlada kao ni Ministarstvo nema zakonski osnov da propiše obaveze smanjenja emisija sektorima, što je ključni preduslov za postizanje identifikovanog cilja. Naposletku, važno je naglasiti da će emisije GHG iz stacionarnih postrojenja biti moguće proceniti tek po početku sprovođenja odredbi ovog zakona, odnosno po dostavljanju prvih verifikovanih izveštaja o emisijama GHG od strane operatera stacionarnih postrojenja, a da će isti značajno doprineti i unapređenju kvaliteta inventara koje priprema Agencija.
Kako bi zacrtani ciljevi smanjenja emisija GHG bio ostvaren u predviđenom roku, neophodno je donošenje ovog Zakona i uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju kao preduslov za sagledavanje trenutne situacije i planiranje budućih aktivnosti u oblasti klimatskih promena.
NDCs Republike Srbije sadrži i deo koji se odnosi na gubitke usled elementarnih i prirodnih nepogoda i ukazuje na potrebu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. U ovom dokumentu navedeno je da se od 2000. godine Republika Srbija suočila sa nekoliko značajnih epizoda ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Ukupna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 - 2015. godine, prelazi pet milijardi evra. Cilj ovog zakona je doprinos smanjenju materijalnih šteta u petogodišnjim periodima. Verifikacija promena u ovom smislu biće ostvarena kroz izveštavanje organa i organizacija nadležnih za izradu i sprovođenje sektorskih dokumenata uključujući organe i organizacije lokalnih samouprava o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama.
U skladu sa obavezama prema Sporazumu iz Pariza, u toku je revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa u cilju povećanja ambicioznosti cilja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine.
Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Pitanja koja su predmet ovog zakona su sistemske prirode i njihovo rešavanje je moguće jedino zakonom kojim se ova pitanja uređuju. To se posebno odnosi na obaveze drugih nadležnih organa koje će biti definisane u skladu sa ovim zakonom, kao i na obaveze postrojenja koja podležu izdavanju dozvole za emisije GHG, odnosno sam postupak izdavanja dozvola.
Sistemsko uređivanje izdavanja dozvola za emisije GHG može se samo zakonom urediti i ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih problema. Razmatrana je bila i mogućnost izmena i dopuna važećeg Zakona o zaštiti vazduha. Predmetni zakon, naime, u članu 50. sadrži odredbu kojom se uređuje primena Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola i izrada Nacionalnog inventara emisija GHG. Međutim, ta odredba nije dovoljna za odgovarajući prenos zahteva gore navedenih međunarodnih akata i propisa EU, pa bi bile potrebne obimne dopune. Još je značajnije to što se materija klimatskih promena ne podudara se materijom zaštite kvaliteta vazduha.
Po informacijama kojima raspolaže Ministarstvo, ni druge države, koje imaju poseban zakon o zaštiti vazduha, materiju klimatskih promena ne uređuju tim zakonima, a neke imaju poseban zakon o klimatskim promena sa različitim sadržajima (npr. Ujedinjeno Kraljevstvo, Austrija, Švajcarska).
Zašto je donošenje ovog zakona najbolje rešenje problema?
Materija kojom se celovito uređuje oblast sistemskog prikupljanja podataka o emisijama GHG i izveštavanja o emisijama, ne može se urediti drugačije sem uvođenjem zakonskog akta, kojim se uređuju obaveze nadležnih organa, obaveze operatera stacionarnih postrojenja, obaveze operatera vazduhoplova i obaveze drugih pravnih lica u ovoj oblasti, koji podležu primeni ovog zakona, a radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.
Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Ovaj zakon će imati uticaja na:
1. nadležne organe:
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine - predloženim
rešenjima Ministarstvo je nadležno za pripremanje Strategije niskougljeničnog razvoja, Akcionog plana, Odluke o nivoima emisija GHG i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove; Ministarstvo je, uz druge organe i organizacije, odgovorno za funkcionisanje Nacionalnog sistema inventara GHG; odobrava Nacionalni izveštaj o inventaru GHG; Ministarstvo je nadležno za pripremu projekcija o emisijama GHG i uklanjanja putem ponora; Ministarstvo je nadležno i za pripremu Dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja i Nacionalnog izveštaja komunikacije u skladu sa zahtevima Konvencije; Ministarstvo izdaje dozvolu za emisiju GHG operaterima postrojenja i odobrenje na monitoring plan operaterima vazduhoplova, propisuje neophodne prateće podzakonske akte, vrši nadzor i kontrolu nad primenom ovog zakona;
Agencija za zaštitu živote sredine - predloženim rešenjima Agencija je
ovlašćena za vršenje stručne procene plana monitoringa, odnosno, utvrđivanja da taj plan ispunjava sve propisane zahteve tj. da se na osnovu njega mogu pouzdano utvrditi emisije GHG i obezbediti prikupljanje podataka o emisijama GHG; Agencija vodi Nacionalni inventar GHG i priprema Nacionalni izveštaj o inventaru GHG.;
Direktorat civilnog vazduhoplovstvo Republike Srbije - predloženim rešenjima predviđeno je da Direktorat vrši stručnu procenu plana monitoringa operatera vazduhoplova, imajući u vidu da poseduju neophodna stručna i tehnička znanja;
Akreditaciono telo Srbije - preciziranjem nadležnosti koje akreditaciono telo ima u postupku akreditacije verifikatora izveštaja o emisijama GHG, u skladu sa posebnim kriterijumima i postupcima akreditacije koji se odnose na verifikatore, a koji nisu uređeni Zakonom o akreditaciji i drugim opštim aktima ATS.
U okviru Tvining projekata: "Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU" (2013-2015) i "Uspostavljanje mehanizama za sprovođenje MMR" (2015 - 2017) izvršene su analize postojećih administrativnih kapaciteta nadležnih institucija izrađena analiza troškova i koristi za sprovođenje ovog zakona.
Analize su pokazale da postojeći kapaciteti nadležnih institucija nisu dovoljni za pravovremeno i adekvatno sprovođenje odredbi zakona s obzirom na obim i zahtevnost istih te da je neophodno jačanje kapaciteta u vidu dodatnog zapošljavanja kadrova specifičnog stručno-obrazovnog profila. Pored toga, dodatni troškovi podrazumevaju uspostavljanje i funkcionisanje sistema za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG (Izveštaj o Strategiji niskougljeničnog razvoja, izveštaj o realizaciji Odluke o nivoima emisija GHG, Izveštaj godišnjeg Inventara GHG, Izveštaj o privremenim emisijama GHG, Izveštaj o politikama i merama, Izveštaj o projekcijama GHG, Izveštaj o sprovođenju plana prilagođavanja i nacionalnni izveštaji i dvogodišnji ažurirani izveštaja prema Konvenciji) kao i za funkcionisanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG.
Za puno funkcionisanje sistema za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG i sistema za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG biće potrebno dodatno zapošljavanje od osam do deset službenika i to u ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine i Upravi za šume. Analize su pokazale da je za funkcionisanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija GHG iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti neophodno dodatno zapošljavanje od šest do osam službenika i to u ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine, Akreditacionom telu Srbije i Direktoratu civilnog vazduhoplovstvo Republike Srbije. Pored toga, godišnji troškovi vezani za unapređivanje sistema inventara GHG i za javno ovlašćenje za pripremu projekcija emisija GHG procenjeni su na iznos do 100.000 € godišnje.
2. operatere postrojenja - utvrđivanjem obaveze operatera postrojenja u kome obavljaju određene vrste aktivnosti da pre početka rada tog postrojenja pribave dozvolu za emisiju GHG, da vrše monitoring emisija GHG na osnovu odobrenog plana monitoringa koji je sastavni deo dozvole i izveštavaju nadležni organ o svojim godišnjim emisijama;
3. operatere vazduhoplova - utvrđivanjem obaveza operatera vazduhoplova da pribavi odobrenje monitoring plana i izveštava o godišnjim emisijama;
4. verifikatore - definisanjem postupaka i kriterijuma verifikacije koji moraju da sprovode verifikatori, odnosno pravna lica koja obavljaju verifikaciju izveštaja o godišnjim emisijama GHG.
Predloženim rešenjima u ovom zakonu obezbeđuje se odgovornost svih gore navedenih subjekata u oblasti monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija GHG i drugih informacija od značaja. Predložena institucionalna organizacija i nadležni organi za sprovođenje zakona sa njihovim specifičnim nadležnostima pored relevantnih zakona, utvrđeni su i Zaključkom Vlade o prihvatanju Izveštaja o uspostavljanju institucionalne organizacije za sprovođenje monitoringa, izveštavanja i verifikacije u okviru sistema trgovine emisionim jedinicama (broj: 337-9275/2014-01 od 13. septembra 2014. godine).
Koji su troškovi koje će primena ovog zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Stacionarna postrojenja će snositi troškove pribavljanja dozvole za emisiju GHG, troškove monitoringa u skladu sa odobrenim monitoring planom koji je sastavni deo dozvole, troškove verifikacije godišnjih izveštaja, kao i troškove eventualne nabavke dodatne opreme za neophodni motoring, odnosno nabavke labaratorijskih usluga, u zavisnosti od individualnih karakteristika postrojenja, odnosno nivoa emisija na godišnjem nivou.
Kao što je navedeno u obrazloženju člana 43. Predloga zakona, od operatera postrojenja se zahteva da dostave podatke o istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine - ako su obavljali relevantne aktivnosti najmanje jedan dan u tom periodu. Ovom odredbom se traži dostavljanje podataka za period pre stupanja na snagu ovog zakona. Međutim, ta odredba je posebno važna za buduće obaveze, odnosno prava domaćih operatera na besplatnu alokaciju emisionih jedinica koja se određuje u odnosu na emisije iz navedenog perioda. Takođe je ova obaveza neophodna radi definisanja pregovaračke pozicije Republike Srbije, odnosno definisanja doprinosa Republike Srbije zajedničkom naporu za smanjenje emisija GHG na nivou EU, za koji je takođe referentni period 2009 - 2010. godina. Kao što je navedeno, dostavljanje podataka o istorijskim emisijama neće predstavljati neracionalno opterećenje za operatere.
Pored navedenih troškova za operatere stacionarnih postrojenja, dodatne troškove snosiće i:
prodavci novih putničkih vozila (u skladu sa čl. od 19. do 24. Predloga zakona) vezane za postavljanje oznaka, plakata ili displeja, pri čemu se ovi troškovi svode na postavljanje štampane verzije oznake, plakata ili displeja sa informacijama o emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh
dobavljači putničkih vozila za izveštavanje Agencije za bezbednost saobraćaja i obezbeđivanje vodiča;
operateri vazduhoplova vezano za postupak odobrenja plana monitoringa i njegovo sprovođenje i izveštavanje;
akreditovani verifikatori u postupku akreditacije.
Treba napomenuti da obaveze definisane ovim zakonom koje se odnose na prodavce novih putničkih vozila, predstavljaju transpoziciju Direktive EU 1999/94, odnosno ne postoje propisi na nivou EU koji propisuju ovu vrstu obaveze za prodavce teških teretnih vozila i autobusa.
U okviru projekta "Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU" urađena je procena institucionalne organizacije za uvođenje sistema EU ETS u Republici Srbiji. Kroz niz izveštaja eksperata na projektu, razrađene su različite opcije institucionalne organizacije u zavisnosti od nadležnosti. Finansijski troškovi implementacije ovog zakona razmatrani su u pogledu troškova pribavljanja dozvole, izrade i odobravanja monitoring planova za operatere stacionarnih postrojenja i operatere vazduhoplova, akreditaciju verifikatora i nadzor i odobravanje godišnjih izveštaja o GHG emisijama od strane verifikatora.
Što se tiče institucionalne strukture za izdavanje dozvola ona je podeljena u tri kategorije: decentralizovan pristup, centralizovan pristup i centralizovan pristup sa tehničkom podrškom Agencije za zaštitu životne sredine. Decentralizovan pristup podrazumeva preraspodelu nadležnosti za izdavanje dozvola za emisiju GHG na regionalnom ili lokalnom nivou tamo gde se postrojenja operatera nalaze. Centralizovan pristup obuhvata više opcija ali je glavni pristup da Ministarstvo bude nadležno za izdavanje dozvola, kako je i uređeno ovim zakonom. Centralizovan pristup sa tehničkom podrškom Agencije za zaštitu životne sredine bi podrazumevao da Agencija bude nadležna za izdavanje dozvole. Kako je izabrana opcija centralizovanog upravljanja od strane Ministarstva, procenjeni troškovi odnose se na troškove koje snosi nadležni organ i troškove koje snosi operater stacionarnog postrojenja. Procena troškova nadležnog organa je € 2,094.80 godišnje za period od deset godina, dok su troškovi za dobijanje dozvole operatera € 3,120.00 godišnje za period od deset godina. Procene troškova su vršene na osnovu iskustva zemalja EU i za vrednosti evra u oktobru 2013. godine. Što se tiče troškova odobravanja monitoring planova, procena troškova nadležnog organa za sistem centralizovanog upravljanja sa i bez pomoći softverskog alata je € 5,148.40/€ 6,948.40. Procena troškova za operatere stacionarnih postrojenja sa i bez pomoći softverskog alata je € 3,120.00/€ 4,800.00. Procena troškova izrade softverskog alata je procenjena na € 13,945.60.
Troškovi koje će snositi operateri vazduhoplova za odobravanje monitoring planova obuhvata samo administrativne troškove i potrebe u ljudskim kapacitetima koji će monitoring plan izraditi. Primena direktive za sektor vazdušnog saobraćaja, a za letove van EU odložena je do usvajanja relevantne odluke od strane Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (eng. ICAO - International Civil Aviation Organization). S druge strane, očekivano je da primena ove Direktive u potpunosti počne da važi sa početkom važenja Sporazuma iz Pariza (period posle 2020. godine).
Sagledavanjem troškova akreditacije verifikatora od strane ATS prema metodi standardnog troška procenjeno je da bi prva akreditacija od strane ATS koštala 4100 € na osnovu Odluke o visini troškova akreditacije koje je bila na snazi u trenutku procene troškova. Sa druge strane pripremni radovi neophodni za uspostavljanje akreditacione šeme od strane ATS grubo su procenjeni su na oko 25.000 €.
Primena zakona neće dovesti do direktnih troškova po građane Republike Srbije.
Da li pozitivni efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene?
S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ostvariti ovim zakonom, a koji su postavljeni u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, ali i povećanja konkurentnosti privrede, pozitivni efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene.
U tom cilju uspostavlja se između ostalog i postupak verifikacije i akreditacije, kako bi se obezbedila tačnost i potpunost podataka odnosno izveštaja o emisijama GHG, koju vrši pravno lice (potvrđujući da je izveštaj validan i tačan) a koje je akreditovalo Akreditaciono telo Srbije za ovu vrstu delatnosti. Ovo su takođe odredbe Direktive 2003/87 koje istovremeno predstavljaju osnov za nova radna mesta.
Suština postupaka verifikacije je u tome što se smatra da verifikovani izveštaj "verno predstavlja ono što se podrazumeva da predstavljaˮ. Postupak verifikacije izveštaja o emisijama je delotvoran i pouzdan pomoćni alat u postupcima obezbeđivanja kvaliteta i kontrole kvaliteta koji pružaju informacije na osnovu kojih operater ili operater vazduhoplova može da deluje kako bi poboljšao efikasnost monitoringa emisija i izveštavanja o njima, ali i planiranja investicija u cilju smanjenja emisija GHG.
Istovremeno, treba reći da je sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija GHG, preduslov za trgovinu emisijama po ulasku u EU, odnosno predložena rešenja neophodna su i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja EU, u kontekstu trgovine emisionim jedinicama. Pored toga uspostavljanje sistema od značaja je i za proces besplatne alokacije emisionih jedinica, kao i u cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz zakonodavstva koje se odnosi na ostale relevantne sektore, a u skladu sa Odlukom 406/2009/EZ.
Da li ovaj zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata kroz uvođenje institucije verifikatora, odnosno nezavisnih pravnih lica koja bi vršila usluge verifikacije godišnjih izveštaja o emisijama GHG operatera, u skladu sa tržišnim potrebama. S obzirom da su relevantni podzakonski propisi koji proizilaze iz ovog zakona, već u pripremi i potpuno usklađeni sa evropskim propisima u ovoj oblasti, ovim se obezbeđuje dodatna pravna sigurnost i pozitivno okruženje za razvoj preduzetništva zasnovanog na principima tržišne ekonomije.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o ovom zakonu?
Priprema Zakona realizovana je kroz dva Tvining projekta:
"Uspostavljanje mehanizma za sprovođenje Uredbe o mehanizmu za monitoring i izveštavanje" i
"Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU" koje je uz pomoć EU Tvining partnera sprovelo Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Evropskom komisijom (Generalnim diorektoratom za klimatske akcije) i Delegacijom EU u Srbiji.
Za potrebe sprovođenja oba projekta, koja su uključila i pripremu potrebnog zakonodavstva, sa početkom sprovođenja, rešenjem su bile formirane dve Radne grupe (čiji su članovi bili predstavnici relevantnih institucija Vlade R. Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine, Privredne komore Srbije, JP Elektroprivreda Srbije, Stalne konferencije gradova i opština i organizacija civilnog društva).
Prva radna grupa bila je aktivno uključena u pripremu ovog zakona i podzakonskih akata u periodu 2014-2016. godine, a druga u periodu 2015-2017. godine i za njih kao i druge zainteresovane strane organizovan je i niz obuka i bilateralnih sastanaka u navedenim periodima kako bi se pripremili za sprovođenje ovog zakona.
U okviru javne rasprave na Nacrt zakona o klimatskim promenama sačinjen je sveobuhvatan izveštaj sa pristiglim komentarima svih zainteresovanih strana. U izveštaju koji je pripremljen obrazloženo je prihvatanje ili odbijanje dostavljenih izmena na Nacrt zakona i on je dostupan na internet stranici Ministarstva (https://www.ekologija.gov.rs/wpcontent/uploads/javne_rasprave/Izvestaj_javna_rasprava_Nacrt_zakona_o_KP.pdf).
Koje će mere tokom primene ovog zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?
Ovde treba istaći da su ciljevi ovog zakona stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisiji GHG u cilju smanjenja emisija ovih gasova i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa potrebama i mogućnostima Republike Srbije, ali i zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza.
Istovremeno, uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija GHG je preduslov za trgovinu emisijama po ulasku u EU, odnosno predložena rešenja neophodna su i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja EU, u kontekstu trgovine emisionim jedinicama.
Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, upravne i upravno-nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničko-operativne, ekonomske mere i mere jačanja javne svesti:
Zakonodavne, upravne i upravno-nadzorne mere
donošenje izvršnih propisa na osnovu ovog zakona,
uspostavljanje okvira za primenu tehničkih zahteva iz podzakonskih akata,
uvođenje i primena instituta konzervativne procene u slučaju sumnje u verifikovani izveštaj o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. U članu 44. Predloga zakona je propisano da ako operater ne dostavi izveštaj o emisijama GHG, odnosno izveštaj nije verifikovan ili verifikator smatra da u izveštaju postoje pogrešno prikazani podaci, Agencija, odnosno Direktorat vrše konzervativnu procenu emisija GHG - procenu pri kojoj se primenjuju određene pretpostavke kako bi se obezbedilo da ne dođe do potcenjivanja godišnjih emisija od strane pojedinačnog operatera, a i zbirnih emisija na nivou države,
uspostaviti sistem izdavanja, izmene i ukidanja dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte,
uspostaviti sistem evidencije izdatih dozvola,
uspostaviti sistem za monitoring i izveštavanje o nacionalnim emisijama GHG,
uspostaviti sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG,
razvijanje šeme akreditacije za sertifikaciju verifikatora izveštaja o godišnjim emisijama GHG.
U vezi sa navedenim zakonodavnim, upravnim i upravno-nadzornim merama, treba istaći da će se iste sprovoditi na način i u rokovima propisanim ovim zakonom. Članom 79. ovog zakona su propisani rokovi za donošenje podzakonskih propisa za čije donošenje je propisano ovlašćenje u ovom zakonu. Imajući u vidu složenost i obim propisa, predviđen je rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana početka primene odredbi koje se odnose na -operatere vazduhoplova, iz člana 78. stav 1. ovog zakona.
Članom 76. ovog zakona je propisan rok u kom je operater "postojećeg" postrojenja, odnosno postrojenja u kojem se na dan stupanja na snagu ovog zakona obavlja određena vrsta aktivnosti koja dovodi do emisije propisanih GHG, dužan da podnese zahtev za izdavanje dozvole za emisiju GHG. To je rok od devet meseci od dana kada stupi na snagu propis iz člana 25. ovog zakona o vrstama aktivnosti i gasovima, odnosno propis o sadržini plana monitoringa, pošto su to propisi koji će definisati ko je obveznik, odnosno koji će definisati sadržinu dokumenta koji se podnosi uz zahtev za dozvolu. Takođe, rok od devet meseci je procenjen kao dovoljan da operateri izrade plan monitoringa. U ovom članu je propisan i rok za izdavanje dozvole "postojećim" postrojenjima od strane Ministarstva; iako je u članu 29. ovog zakona propisano da Ministarstvo izdaje dozvolu u roku od četiri meseca, a u članu 28. ovog zakona da Agencija dostavlja ocenu na plan monitoringa u roku od dva meseca, ovde je ostavljen duži rok, s obzirom da se u kratkom vremenskom periodu - po nastupanju roka iz ovog člana - očekuje prijem 137 zahteva za izdavanje dozvola (koliko je identifikovanih postrojenja koja potpadaju pod ETS), pa će Ministarstvu i Agenciji biti potreban duži rok da bi postigle da obrade sve zahteve u istom vremenskom periodu.
Na postupak akreditacije se pored posebnih uslova propisanih ovim zakonom, primenjuje Zakon o akreditaciji, kao osnovni zakon koji uređuje akreditaciju u Republici Srbiji, kao i drugi opšti akti ATS, odnosno pravila akreditacije koje objavljuje ATS. Ovim zakonom su propisana, odnosno data ovlašćenja za propisivanje posebnih kriterijuma i postupaka akreditacije koji se odnose na verifikatore izveštaja o emisijama GHG, kao što su poznavanje relevantnih propisa iz oblasti smanjenja emisija GHG i sl.
Tehničko-tehnološke mere
• monitoring emisija GHG vrši se na osnovu proračuna, osim za postrojenja u kojima tokom procesa proizvodnje dolazi do emisija azotsuboksida (N2O), gde se vrši kontinualno merenje emisija (za sada postoji jedno takvo postrojenje u Srbiji - HIP Azotara). Dodatnu opremu koja može biti potrebna za monitoring (vage, merači protoka itd.) obezbeđuje operater postrojenja (ukoliko se istim već ne raspolaže) i sredstva za njihovo pribavljanje ne izdvajaju se iz budžeta Ministarstva, odnosno Republike Srbije.
Institucionalne i organizacione mere
• jačanje saradnje između organa nadležnog za izdavanje dozvole i drugih organa čije su nadležnosti propisane ovim zakonom,
• jačanje saradnje između organa nadležnog za izdavanje dozvole i operatera koji podležu izdavanju dozvole,
• jačanje saradnje između ministarstva nadležnog za klimatske promene i drugih ministarstava i državnih organa za uspostavljanje, sprovođenje i permanentno unapređivanje sistema za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama GHG,
• jačanje saradnje između nadležnog organa za uspostavljanje sistema inventara GHG i organa i organizacija određenih za prikupljanje podataka koji su odgovorni za funkcionisanje i stalno unapređivanje sistema inventara GHG.
Razvijanje javne svesti
• razvoj i implementacija programa za stalnu komunikaciju sa svim učesnicima u procesu (Ministarstvo, Agencija, Direktorat, inspekcija, verifikatori; Akreditaciono telo Srbije) i operatera koji podležu dozvoli za emisije GHG,
• održavanje već postojeće internet prezentacije koja obezbeđuje potrebne informacije od značaja za sprovođenje ovog zakona, ali i sistema trgovine emisionim jedinicama GHG, uopšte.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 01.03.2021.