PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 21/16, 113/17, 113/17 – dr. zakon i 95/18), u članu 15. posle reči: “radnog odnosa” reči: “kod poslodavca” brišu se.

Član 2.

Posle člana 16. dodaju se naslov iznad člana i član 16a koji glase:

“Kompetencije za rad službenika

Član 16a

Procesi upravljanja ljudskim resursima u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave zasnivaju se na kompetencijama potrebnim za delotvorno obavljanje poslova u organu, službi i organizaciji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Kompetencije, u smislu ovog zakona, predstavljaju skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje službenik poseduje, a koji oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivane radne uspešnosti na radnom mestu.”

Član 3.

U članu 19. stav 2. posle reči: “veštinama” dodaje se zapeta i reči: “odnosno proveri kompetencija.”

Član 4.

U članu 47. stav 5. posle reči: “uslovi za rad na njima” dodaju se zapeta i reči: “potrebne kompetencije.”

Član 5.

U članu 48. stav 2. posle reči: “pokrajinskog sekretarijata” dodaju se zapeta i reči: “pomoćnika generalnog sekretara skupštine,”.

Član 6.

U članu 56. stav 1. reči: “kao i kada nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana,” brišu se, a posle reči: “vršioca dužnosti – službenika” dodaju se reči: “ u radnom odnosu na neodređeno vreme.”

U stavu 2. reči: “kao i kada načelnik uprave nije u mogućnosti da obavlja dužnost duže od 30 dana” brišu se, a posle reči: “vršioca dužnosti – službenika” dodaju se reči: “u radnom odnosu na neodređeno vreme.”

Stav 5. menja se i glasi:

“Izuzetno, vršilac dužnosti može biti postavljen i radi zamene službenika na položaju koji odsustvuje sa rada duže od 30 dana, a najduže do njegovog povratka na rad.”

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7. koji glase:

“Službeniku koji je postavljen za vršioca dužnosti miruju prava i obaveze iz radnog odnosa na radnom mestu na koje je bio raspoređen pre postavljenja.

Po isteku roka iz st. 1, 2, 4. i 5. ovog člana postavljeni službenik se raspređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja i nastavlja da ostvaruje pravo na platu koju je imao na tom radnom mestu.”

Član 7.

U članu 58. stav 2. menja se i glasi:

“Pravilnikom se utvrđuju radna mesta i njihovi opisi, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i nivo obrazovanja, državni stručni ispit, odnosno poseban stručni ispit, radno iskustvo u struci, potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta, kao i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.”

Član 8.

Posle člana 58. dodaju se naslovi iznad člana i novi čl. 58a, 58b, 58v i 58g koji glase:

“Vrste kompetencija

Član 58a

Kompetencije potrebne za obavljanje poslova radnog mesta su ponašajne i funkcionalne.

Ponašajne kompetencije

Član 58b

Ponašajne kompetencije predstavljaju skup radnih ponašanja potrebnih za delotvorno obavljanje svih poslova u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Ponašajne kompetencije su:

1)         upravljanje informacijama;

2)         upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata;

3)         orijentacija ka učenju i promenama;

4)         izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa;

5)         savesnost, posvećenost i integritet.

Pored kompetencija iz stava 2. ovog člana, ponašajne kompetencije su i:

1)         upravljanje ljudskim resursima - za radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica i položaje;

2)         strateško upravljanje - za položaje.

Funkcionalne kompetencije

Član 58v

Funkcionalne kompetencije predstavljaju skup znanja i veština potrebnih za delotvorno obavljanje poslova u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave i mogu biti opšte i posebne.

Opšte funkcionalne kompetencije predstavljaju skup znanja i veština potrebnih za delotvorno obavljanje poslova na svim radnim mestima službenika u bilo kojoj oblasti rada ili bilo kom radnom mestu.

Opšte funkcionalne kompetencije su:

1)         organizacija i rad organa autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave u Republici Srbiji;

2)         digitalna pismenost;

3)         poslovna komunikacija.

Posebne funkcionalne kompetencije predstavljaju skup znanja i veština potrebnih za delotvorno obavljanje poslova u određenoj oblasti rada i na određenom radnom mestu.

Određivanje kompetencija

Član 58g

Aktom Vlade, na predlog Službe za upravljanje kadrovima, bliže se određuju ponašajne i opšte funkcionalne kompetencije i pokazatelji njihovog ispoljavanja, kao i posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada, način njihovog određivanja i oblasti znanja i veština na koje se odnose.

Posebne funkcionalne kompetencije na određenom radnom mestu mogu se utvrditi pri sastavljanju opisa poslova radnog mesta u skladu sa aktom Vlade.”

Član 9.

U članu 79. stav 2. menja se i glasi:

“Kad se oba uslova ispune, načelnik uprave, odnosno rukovodilac organa, službe ili organizacije (u daljem tekstu: Rukovodilac) odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.”

Član 10.

U članu 85. stav 2. reči: “imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije” zamenjuju se rečima: “obrazuje rukovodilac.”

Član 11.

U članu 87. stav 1. reči: “službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave,” zamenjuju se rečju: “rukovodilac.”

Član 12.

U članu 95. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Ako je položaj popunjen, konkurs za popunjavanje položaja oglašava se najkasnije u roku od 90 dana pre isteka vremena na koje je službenik na položaju postavljen.”

Član 13.

U članu 99. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u roku iz člana 95. stav 3. ovog zakona, službenik se posle proteka vremena na koji je postavljen, postavlja na isti položaj bez javnog konkursa.”

Član 14.

U članu 101. stav 1. reči: “službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije” zamenjuju se rečju: “rukovodilac.”

Član 15.

U članu 102. stav 1. posle reči: “znanjima i veštinama,” dodaju se reči: “naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene kao posebne funkcionalne kompetencije,”.

U stavu 2. posle reči: “lokalne samouprave,” dodaju se reči: “na oglasnoj tabli kod poslodavca,”.

Član 16.

U članu 103. stav 2. reč: “zaključkom” u određenom padežu zamenjuje se rečima “rešenje” u odgovarajućem padežu.

U stavu 3. reč: “zadržava” zamenjuje se rečju: “odlaže”, a reč: “zaključka” zamenjuje se rečju: “rešenja.”

Član 17.

U članu 104. stav 3. menja se i glasi:

“Izborni postupak sprovodi se pisanom ili usmenom proverom i razgovorom sa kandidatima.”

Stav 4. briše se.

Član 18.

U članu 105. stav 3. reči: “službeniku na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelniku uprave” zamenjuju se rečju: “rukovodiocu.”

Član 19.

U članu 106. stav 1. reči: “službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije” zamenjuju se rečju: “rukovodilac”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Ako je izabran kandidat koji nije službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste za izbor, donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već službenik kod poslodavca, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.”

Član 20.

U članu 107. stav 2. reči: “službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave” zamenjuju se rečju: “ rukovodilac”.

Član 21.

U članu 108. stav 1. posle reči: “kandidata,” dodaju se reči: “odnosno rešenje o premeštaju “.

Član 22.

U članu 110. stav 2. menja se i glasi:

“O neuspehu javnog konkursa rukovodilac donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima koji su imali pravo da učestvuju u izbornom postupku.”

Član 23.

U članu 111. stav 2. reč: “zaključkom” zamenjuje se rečju: “rešenjem”.

U stavu 3. reč: “zadržava” zamenjuje se rečju: “odlaže”, a reč “zaključka” zamenjuje se rečju: “rešenja”.

Član 24.

Posle člana 114. dodaju se naslov iznad člana i član 114a koji glasi:

“Trajni premeštaj na zahtev službenika

Član 114a

Službenik može, u skladu sa potrebama i organizacijom rada organa, na svoj zahtev da bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa kojeg se službenik premešta, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu.”

Službenik iz stava 1. ovog člana ostvaruje pravo na platu radnog mesta na koje je premešten.”

Član 25.

U članu 115. stav 1. posle reči: “radnom mestu” dodaju se zapeta i reči: “ako su za njega povoljnija.”

Član 26.

U članu 150. stav 3. posle reči: “težu povredu” dodaju se reči: “dužnosti iz radnog odnosa.”

Član 27.

U članu 168. st. 1–3. reči: “u istom zvanju” brišu se.

Stav 4. menja se i glasi:

“Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.”

Član 28.

U članu 174. stav 2. posle reči: “komisija” dodaju se reči: “ima sva ovlašćenja drugostepenog organa i”.

Član 29.

U članu 183. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

“Na internet prezentaciji organa uprave koji obavlja stručno-tehničke i administrativne poslove za žalbenu komisiju, objavljuju se odluke žalbene komisije o pitanjima koja su najčešći predmet odlučivanja žalbene komisije u skladu sa propisom o zaštiti podataka o ličnosti.”

Član 30.

U članu 187. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

“Nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu za radna mesta službenika.”

Član 31.

U članu 189. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

“1a) pripremu Pravilnika i njegovog usaglašavanja sa aktom Vlade o određivanju kompetencija;”.

U stavu 2. reči: “službom Vlade za upravljanje kadrovima” zamenjuju se rečima: “Službom za upravljanje kadrovima”, a posle reči: “stručne” dodaju se reči: “i savetodavne.”

Član 32.

U članu 190. stav 9. reči: “državnih organa” brišu se.

Član 33.

U članu 194. stav 1. tačka 2) – 5) reči: “službenik na položaju koji rukovodi organom uprave autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave” zamenjuju se rečju: “rukovodilac”, a u tački 4) reč: “imenuje” zamenjuje se rečju: “obrazuje.”

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 34.

Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 21/1, 113/17, 113/17 – dr. zakon i 95/18) usaglasiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 8. ovog zakona, odnosno člana 58g stav 1. doneće se do početka primene ovog zakona.

Član 35.

Pravilnici o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 36.

Postupci odlučivanja o pravima i dužnostima iz radnog odnosa službenika i nameštenika, koji su započeti do početka primene ovog zakona, okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

Član 37.

Konkursi za popunjavanje radnih mesta, koji su pokrenuti do početka primene ovog zakona, okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

Član 38.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2022. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Problemi koje akt treba da reši i ciljevi koji se aktom postižu.

Razlozi za donošenje navedenog zakona neposredno su povezani sa ostvarivanjem ciljeva iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, broj 42/21), koji treba da doprinesu poboljšanju pravnog i organizacionog okvira, kapaciteta institucija i službenika. S tim u vezi, u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2021-2025 (“Službeni glasnik RS”, broj 42/21), u Posebnom cilju 2. Unapređen proces regrutacije u javnoj upravi, Mera 2.2. Unapređenje procesa selekcije i uvođenje novozaposlenih u posao, predviđene su aktivnosti koje se odnose na razvijanje okvira kompetencija za zaposlene u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: AP i JLS), izmenu normativnog okvira u cilju integrisanja okvira kompetencija i jačanje kapaciteta putem razvoja i sprovođenja obuka zaposlenih u kadrovskim jedinicama i rukovodioca u organima AP i JLS za primenu Okvira kompetencija.

Ove aktivnosti nadovezuje se na rezultate postignute u periodu od 2014. do 2020. godine, u sprovođenju Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, br. 9/14 i 42/14 – ispr.) i Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2018-2020. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 54/18), sve u cilju uspostavljanja usklađenog javno službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenja upravljanja ljudskim resursima.

 Donošenjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave iz 2016. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 21/16) uspostavljena su osnovna načela karijernog službeničkog sistema za službenike u organima AP i JLS, čime je lokalni službenički sistem postavljen na istim ili sličnim osnovama kao državni službenički sistem, što stvara normativne uslove za dalje sprovođenje strateških ciljeva u ovoj oblasti.

 U daljem sprovođenju reformskih aktivnosti donete su značajne izmene Zakona o državnim službenicima (“Službeni glasnik RS”, broj 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 95/18 i 157/20), koje se primenjuju od 2019. godine, kojima je dat zakonski osnov da se u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima na nivou centralne vlasti uvede sistem kompetencija čime je uspostavljen kvalitetan pravni osnov za unapređenje zapošljavanja zasnovanog na zaslugama i profesionalni razvoj državnih službenika.

Imajući u vidu izmene koje su izvršene na centralnom nivou vlasti, preduzete su aktivnosti u cilju utvrđivanja mogućnosti da se okvir kompetencija uvede i na lokalnom nivou vlasti, što predstavlja dalju reformu javne uprave u oblasti upravljanja ljudskim resursima u cilju uspostavljanja usklađenog javno službeničkog sistema i obezbeđivanja ujednačenog položaja zaposlenih na državnom i lokalnom nivou.

U tom smislu rad na utvrđivanju mogućnosti uvođenja okvira kompetencija i izradi Okvira kompetencija potrebnih za rad zaposlenih u organima AP i JLS započeo je 2019. godine, kada je u okviru projekta “Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samopravi – faza 2”, koji u Republici Srbiji sprovodi Savet Evrope zajedno sa projektnim partnerima, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Stalnom konferencijom gradova i opština, sprovedena analiza primenljivosti sistema kompetencija na državnom nivou na organe AP i JLS. Analiza je urađena na osnovu pojedinačnih analiza pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i opisima radnih mesta u izabranim JLS, relevantnih propisa, jedinstvenog popisa poslova na lokalnom nivou vlasti, rezultata diskusije, odnosno održane fokus grupe sa predstavnicima JLS i dosadašnjih iskustava na uvođenju Okvira kompetencija za rad državnih službenika na republičkom nivou vlasti. Ova analiza je pokazala da se okvir kompetencija može primeniti na lokalnom nivou vlasti uz određena prilagođavanja potrebama tih organa i njihovim nadležnostima. Okvir ponašajnih kompetencija, kao i pokazatelji, mogu se primeniti gotovo u potpunosti, a uz određeno prilagođavanje i izmene moguće je primeniti i opšte funkcionalne kompetencije.

U maju 2020. godine, ministar državne uprave i lokalne samouprave formirao je Posebnu radnu grupu za izradu okvira kompetencija za delotvoran rad službenika u AP i JLS, koju su činili predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Službe za upravljanje kadrovima, Nacionalne akademije za javnu upravu, Autonomne Pokrajine Vojvodina, Gradske uprave Grada Beograda, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), Gradske uprave Grada Zrenjanina, Opštinske uprave Opštine Medveđa i Gradske uprave Grada Pirota. Posebna radna grupa je u oktobru 2020. godine usvojila dokument Okvir kompetencija za rad zaposlenih u organima AP i JLS koji čini polaznu osnovu za predložene odredbe ovog Predloga zakona.

Uvođenje i primena okvira kompetencija na lokalnom nivou predstavlja kompleksan poduhvat imajući u vidu brojnost jedinica lokalne samouprave, njihovu razuđenost, neujednačen broj i obučenost zaposlenih u jedinicama za upravljanje ljudskim resursima koji su glavni nosioci primene ovog koncepta. U skladu sa tim, sistem kompetencija za zaposlene u organima AP i JLS integrisaće se u normativni okvir (fazno) u kom smislu se u ovoj fazi izmena zakona, predloženim odredbama definišu kompetencije, vrši njihova podela a sistem kompetencija se integriše u pravilnike o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kao obavezan element sadržine pravilnika. Ovim se stvaraju uslovi da se na lokalnom nivou vlasti obezbedi dobra osnova za potpuno uvođenje sistema kompetencija i u ostale funkcije upravljanja ljudskim resursima, tj. u postupak zapošljavanja i u sistem ocenjivanja, odnosno vrednovanja radnog učinka.

Tokom 2019. godine u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, u okviru Projekta “Podrška sprovođenju Akcionog plana Strategije reforme javne uprave – reforme lokalne samouprave 2016-2019”, koji finansijski podržava Vlada Švajcarske, sprovedena je funkcionalna analiza u upravama 15 JLS. Takođe, početkom 2020. godine, kroz saradnju Saveta Evrope, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Stalne konferencije gradova i opština i podršku Evropske Unije, sprovedena je analiza stanja u svim ključnim oblastima, korišćenjem indeksa za upravljanje ljudskim resursima koji je razvila Stalna konferencija gradova i opština na uzorku od 70 JLS (Indeks je instrument za procenu kapaciteta JLS za sprovođenje poslova u oblasti upravljanja ljudskim resursima.) Oba istraživanja nedvosmisleno su ukazala da uprkos činjenici da je oblast upravljanja ljudskim resursima jedno od primarnih pitanja u procesu reforme sistema lokalne samouprave, još postoji prepreka i izazova u sprovođenju propisanog pravnog okvira, ali i primeri njegove nedosledne primene u nekim JLS.

Analizom stanja po indeksu za upravljanje ljudskim resursima izmeren je prosečan rezultat gradova i opština u oblasti upravljanja ljudskim resursima za 51% JLS, kao i da oko 64% JLS ima potpuno zadovoljavajuću kadrovsku strukturu vezano za poslove upravljanja ljudskim resursima, u kom smislu može se reći da su organizacioni i kadrovski kapaciteti u formalnom smislu na prihvatljivom nivou, kao i da je neophodno uložiti dalje napore u podizanje neophodnih kompetencija i motivacije zaposlenih na tim mestima. Takođe, istaknuto je da primena novih, modernih načela, procesa i procedura u skladu sa novim nadležnostima, obavezama i odgovornostima zahtevaju poseban skup znanja, veština i sposobnosti (kompetencija), koje se često ne stiču tokom formalnog obrazovanja. Zato je odabir kompetentnih ljudi u transparentnom konkursnom postupku, uz odgovarajuću proveru znanja, sposobnosti i veština kao i praćenje učinka zaposlenih i nagrađivanje po zaslugama i druge ključne funkcije upravljanja ljudskim resursima, izuzetno važno pitanje za dalji razvoj lokalne samouprave.

Pored navedenog, analiza stanja korišćenjem indeksa za upravljanje ljudskim resursima koja je sprovedena u delu koji se tiče provere stručnih osposobljenosti, znanja i veština kandidata kako na internom i javnom konkursu, tako i u postupku preuzimanja, pokazala je da proveru kvaliteta stručnosti kandidata, koja u skladu sa važećim propisima podrazumeva mogućnost provere iz više delova (pismena, usmena provera znanja i provera veština kroz praktične vežbe) sprovodi osam posto JLS i to samo kada je reč o javnom konkursu. Najveći procenat lokalnih samouprava (62%) procenu stručnih osposobljenosti kandidata, na obe vrste konkursa, obavlja samo usmenim putem. Iz tog razloga ovim Predlogom zakona predložene su odredbe kojima se definiše način sprovođenja izbornog postupka, određenim metodama provere pisanom ili usmenom proverom i razgovorom sa kandidatom.

Zbog kompleksnosti reformskih rešenja kojima će se sistem kompetencija u potpunosti integrisati u funkcije upravljanja ljudskim resursima na lokalnom nivou vlasti, kao i činjenice da na lokalnom nivou vlasti ne postoji centralna jedinica za ljudske resurse poput Službe Vlade za upravljanje kadrovima, predloženim odredbama je posebno naznačena saradnja jedinica lokalne samouprave sa ovom službom, kako u pogledu stručne, tako i u pogledu savetodavne pomoći u primeni ovog zakona i drugih propisa, posebno u postupku pravilnog određivanja kompetencija za obavljanje poslova radnog mesta. Takođe, dat je osnov da Služba za upravljanje kadrovima predloži Vladi donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže odrediti ponašajne i opšte funkcionalne kompetencije i pokazatelji njihovog ispoljavanja, kao i posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada, način njihovog određivanja i pokazatelji njihovog ispoljavanja, a sve u cilju jedinstvenog uspostavljanja i praćenja kompetencija neophodnih za rad administracije na svim nivoima vlasti. S tim u vezi, uporedo tokom rada na izradi Okvira kompetencija urađena je Analiza moguće uloge i podrške Službe Vlade za upravljanje kadrovima (u daljem tekstu: Služba) implementaciji okvira kompetencija kojom su utvrđene pretpostavke za uključivanje ove službe u pružanju šire podrške sveobuhvatnom procesu integrisanja sistema kompetencija. Jedna od osnovnih pretpostavki za pružanje adekvatne podrške i pomoći u ovoj prvoj fazi implementacije odnosi se na jačanje kapaciteta Službe kroz povećanje broja zaposlenih i to za najmanje tri izvršioca.

Predložene izmene i dopune Zakona predstavljaju fazu u već započetom procesu reforme javno službeničkog sistema i u funkciji su podrške izgradnji moderne, efikasne i stručne javne uprave, odnosno podrške velikoj odgovornosti službenika u kreiranju javnih politika reformskih procesa i njihove primene u praksi.

Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta i zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema.

Predloženim izmenama Zakona uređuju se pitanja koja su predmet pre svega zakonske regulative. S toga su predložene izmene zakona način da se reše uočeni nedostaci u službeničkom sistemu na nivou autonomne pokrajine odnosno lokalne samouprave, tj. da se dalje unapredi službenički sistem na ovom nivou vlasti, s tim da je za realizaciju neophodno donošenje podzakonskih akata kojima će se detaljnije urediti sprovođenje predloženih zakonskih rešenja.

Imajući u vidu ciljeve zadate u Strategiji reforme javne uprave i ostalim strateškim dokumentima koji se odnose na uspostavljanje jedinstvenog javnoslužbeničkog sistema i s tim u vezi zakonsku obavezu uređenja radno pravnog statusa i drugih prava službenika, nisu postojale druge mogućnosti za uređivanje ovih oblasti, osim zakonom.

Sistem radnih odnosa u organima AP i JLS, status i položaj službenika i druga prava iz radnog odnosa službenika moguće je urediti isključivo zakonom, kako bi se obezbedio jedinstven i usklađen način uređenja svih pitanja koja se odnose na radno pravni status službenika.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona precizira se način korišćenja prava na naknadu plate funkcioneru po prestanku funkcije, na način da se sada jasno precizira da funkcioner ne može ostvariti pravo na naknadu plate nakon prestanka funkcije, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa kod bilo kog poslodavca.

Članom 2. Predloga zakona propisuje se novi član 16a kojim se u smislu odredaba ovog zakona, definiše pojam kompetencija u procesu upravljanja ljudskim resursima, kao instrumenata za unapređenje upravljanja kadrovima u organima AP i JLS, a koje su neophodne za delotvorno obavljanje poslova, pa je predloženom odredbom predviđeno da se pod kompetencijama podrazumeva skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti, koje službenik poseduje, a koje oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivane radne uspešnosti na radnom mestu.

Članom 3. Predloga zakona vrši se dopuna člana 19. stav 2. Zakona, kojim se uređuje da će se izbor među kandidatima u konkursnom postupku od sada zasnivati na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama, odnosno na proveri kompetencija potrebnih za delotvorno obavljanje poslova radnog mesta.

Članom 4. Predloga zakona vrši se dopuna člana 47. stav 5. Zakona na način da se propisuje da se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, pored radnih mesta službenika, uslova za rad na njima i broja službenika određuju i potrebne kompetencije.

Članom 5. Predloga zakona dopunjuje se odredba Zakona koja uređuje položaje na način da se u Autonomnoj pokrajini Vojvodina uvodi i položaj - pomoćnika generalnog sekretara.

Članom 6. Predloga zakona, u cilju da na radnim mestima koji su položaji rade stručni i kompetentni kadrovi koji poznaju rad organa AP i JLS predlaže se mogućnost postavljenja vršioca dužnosti iz reda službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme i radi zamene državnog službenika na položaju koji odsustvuje sa rada duže od 30 dana. Pored toga, predviđeno je da vršilac dužnosti iz reda službenika ima pravo da se vrati na radno mesto na koje je bio raspoređen pre postavljenja uz ostvarivanje prava na platu koju je imao na tom radnom mestu.

Članom 7. Predloga zakona, vrši se dodatno preciziranje obaveznih elemenata Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pogledu radnih mesta, opisa i zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, uslova za rad na svakom radnom mestu koji se odnose na vrstu i nivo obrazovanja, državni stručni, odnosno poseban stručni ispit i potrebno radno iskustvo u struci, kao i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta.

Članom 8. Predloga zakona, definiše se sistem kompetencija, propisuju se vrste kompetencija potrebne za obavljanje poslova radnog mesta, kao ponašajne i funkcionalne. Pored toga, definišu se ponašajne kompetencije i precizira se koje su, definišu se funkcionalne kompetencije i vrši se podela istih na opšte i posebne i daje se osnov da se aktom Vlade, na predlog Službe bliže odrede ponašajne i opšte funkcionalne kompetencije i pokazatelji njihovog ispoljavanja, kao i posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada, način njihovog određivanja i pokazatelji njihovog ispoljavanja, a posebne funkcionalne kompetencije na određenom radnom mestu mogu se utvrditi pri sastavljanju opisa poslova radnog mesta u skladu sa uredbom Vlade.

Članom 9. Predloga zakona vrši se preciziranje odredaba koje se odnose na nadležnost za donošenje odluke o popuni radnog mesta. Naime, predloženom izmenom bliže se definiše ko donosi odluku o popuni radnog mesta i ko se istovremeno smatra rukovodiocem. Ovde su načelnik uprave, odnosno rukovodilac organa, službe ili organizacije u daljem tekstu zakona obuhvaćeni jedinstvenim terminom.

Čl. 10. i 11. Predloga zakona vrši se terminološko usklađivanje sa generičkim nazivom “rukovodilac” iz člana 9. Predloga zakona koji je ovim odredbama nadležan za obrazovanje konkursne komisije i za donošenje rešenja o premeštaju u slučaju uspeha internog konkursa.

Čl. 12. i 13. Predloga zakona, propisuje se krajnji rok za oglašavanje konkursa za popunjavanje položaja, u slučaju kada je položaj popunjen i to najkasnije 90 dana pre isteka vremena na koje je službenik na položaju postavljen, kako bi se obezbedilo blagovremeno popunjavanje tog radnog mesta i predupredila potreba za postavljenjem vršioca dužnosti. Takođe, ovim se obezbeđuje da na položaju rade lica izabrana po sprovedenoj konkursnoj proceduri, čime se obezbeđuje puna primena načela meritornosti i depolitizacije. Istovremeno, precizira se da službenik može nakon isteka vremena na koji postavljen biti ponovo postavljen na isti položaj, bez javnog konkursa ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u navedenom roku.

Čl. 14, 18, 20. i 22. Predloga zakona vrši se terminološko usklađivanje sa generičkim nazivom, odnosno terminom “rukovodilac”, saglasno izmeni u članu 9. Predloga zakona.

Član 15. Predloga zakona propisuje se sadržina oglasa o javnom konkursu, a imajući u vidu uvođenje sistema kompetencija u upravljanju ljudskim resursima, dodatno se precizira da oglas o javnom konkursu, pored ostalog, treba da sadrži i podatke o stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama naročito iz oblasti znanja i veština koje su za to radno mesto utvrđene kao posebne funkcionalne kompetencije. Stavom 2. ovog člana dodatno se precizira da se oglas o javnom kokursu objavljuje, pored ostalog i na oglasnoj tabli kod poslodavca, čime se obezbeđuje da postupak oglašavanja javnog konkursa bude transparentniji.

Čl. 16. i 23. Predloga zakona vrši se usklađivanje odredaba člana 103. i 111. Zakona sa odredbom člana 146. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku(“Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 95/18 – dr. propis) kojim je propisano da protiv zaključka nije dozvoljena žalba niti se može pokrenuti upravni spor. Takođe, predloženim odredbama propisuje se da žalba ne odlaže izvršenje rešenja što je terminološki u skladu sa navedenim zakonom koji govori o odložnom dejstvu žalbe.

Članom 17. Predloga zakona uređuje se način sprovođenja izbornog postupka na način da se propisuje obaveznost sprovođenja istog pisanom ili usmenom proverom i razgovorom sa kandidatima.

Čl. 18. i 21. Predloga zakona bliže se precizira da rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor donosi rukovodilac, što je u skladu sa izmenom u članu 9. Predloga zakona i propisuje se vrsta akata koje rukovodilac donosi prilikom izbora kandidata u zavisnosti da li je izabran kandidat koji nije službenik, kada rukovodilac donosi rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno u slučaju kada je izabran kandidat koji je već službenik kod poslodavca kada rukovodilac donosi rešenje o premeštaju. Navedena rešenja se dostavljaju svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku, čime su odredbe čl. 18. i 21. Predloga zakona međusobno usklađene u pogledu vrste akata koja se donose u slučaju izbora kandidata.

Članom 24. Predloga zakona dodaje se naslov i novi član 114a kojim se propisuje mogućnost službenika da na sopstveni zahtev bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa kojeg se premešta, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu. Na ovaj način se uvodi novi osnov za premeštaj službenika, kao posledica zahteva koji se javljaju u praksi. Stavom 2. ovog člana istovremeno se uređuje i način ostvarivanja prava na platu službenika koji je na sopstveni zahtev premešten na niže radno mesto na način da isti ostvaruje pravo na platu radnog mesta na koje je premešten.

Članom 25. Predloga zakona dodatno se uređuju prava službenika u slučaju privremenog premeštaja službenika na drugo odgovarajuće radno mesto. Naime, predloženom dopunom omogućava se službeniku da u slučaju privremenog premeštaja na drugo odgovarajuće radno mesto zbog zamene odsutnog službenika ili povećanog obima posla zadrži sva prava na svom radnom mestu, ako su za njega povoljnija.

Član 26. Predloga zakona vrši se dopuna člana 150. stav 3. Zakona, kojom se precizira da se teža povreda odnosi na povredu dužnosti iz radnog odnosa što je u duhu odredaba Zakona koje govore o povredama dužnosti iz radnog odnosa.

Članom 27. Predloga zakona preciziraju se odredbe koje se odnose na raspoređivanje zaposlenih u slučaju donošenja novog Pravilnika i promene Pravilnika. Naime, precizira se da se svi službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, imajući u vidu da je u samom zakonu već definisano šta se smatra odgovarajućim radnim mestima te je suvišno da se ovim odredbma dodatno navodi da se radi o radnim mestima koja su u istom zvanju. Takođe, precizira se da službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto za koje ispunjava uslov u pogledu određene vrste i nivoa obrazovanja, kao i ostale uslove za rad.

Članom 28. Predloga zakona predviđa da se žalbenoj komisiji uvode sva ovlašćenja drugostepenog organa u skladu sa članom 184. Zakona o opštem upravnom postupku. Naime, zbog stavova koji su zauzeti u sudskoj praksi da žalbene komisije nemaju status drugostepenog organa bilo je neophodno navedeno precizirati a istovremeno i radi otklanjanja problema koji su se zbog toga pojavljivali u praksi. Na ovaj način žalbene komisije mogu da koriste raspoloživa pravna sredstva kao drugostepeni organ u cilju pravilne primene propisa i otklanjanja eventualnih nezakonitosti u primeni istih.

Član 29. Predloga zakona, predviđa obavezu da se na internet prezentaciji organa uprave koji obavlja stručno-tehničke i administrativne poslove za žalbenu komisiju, objavljuju odluke žalbene komisije o pitanjima koja su najčešći predmet odlučivanja žalbene komisije u skladu sa propisom o zaštiti podataka o ličnosti.

 Članom 30. Predloga zakona predviđeno je da nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu u organu za radno mesto službenika, jer nameštenici zasnivaju radni odnos radi obavljanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, dok su poslovi službenika stručni poslovi iz nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezani opšti pravni poslovi, informatički, materijalno-finansijski, računovodstveni i administrativni poslovi, te nameštenik ne može da se premesti, odnosno rasporedi na radno mesto službenika, dok se u konkursnom postupku ne proveri da li poseduje stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su potrebne za rad na radnom mestu službenika.

 Član 31. Predloga zakona se precizira da se poslovi upravljanja ljudskim resursima odnose i na pripremu Pravilnika i njegovog usaglašavanja sa kompetencijama. Stavom 2. istog člana proširuje se podrška Službe za upravljanje kadrovima jedinicama lokalne samouprave, koja je sada sveobuhvatnija i podrazumeva saradnju ove službe sa jedinicama lokalne samouprave u procesu pružanja stručne i savetodavne pomoći.

Članom 32. Predloga zakona vrši se terminološko usklađivanje naziva Službe za upravljanje kadrovima.

Članom 33. Predloga zakona vrši se usklađivanje sa predloženom izmenom u članu 9. Predloga zakona i generičkim nazivom sa terminom “rukovodilac”.

 Članom 34. prelaznih i završnih odredaba predviđaju se rokovi za usaglašavanje podzakonskih akata kao i rok za donošenje akta Vlade kojim se određuju kompetencije.

Članom 35. Predloga zakona predlaže se rok od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona za usklađivanje Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta.

 Čl. 36. i 37. Predloga zakona predviđeno je da će se svi postupci pokrenuti do početka primene ovog zakona okončati u skladu sa propisima prema kojima su i započeti.

 Članom 38. Predloga zakona, određeno je stupanje na snagu ovog zakona osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Zbog proširenog obima nadležnosti koji se predviđa Predlogom zakona za Službu za upravljanje kadrovima, potrebno je ojačati kapacitete Službe za upravljanje kadrovima, prema sadašnjem broju državnih službenika potrebno je povećanje broja zaposlenih za tri izvršioca i to: u zvanju samostalni savetnik, u zvanju savetnik i u zvanju mlađi savetnik, koji bi bili raspoređeni u organizacionoj jedinici nadležnoj za sprovođenje predloženih odredbi zakona (0002 Programska aktivnost – Podrška razvoju funkcije upravljanja ljudskim resursima, Odsek za analizu radnih mesta i planiranje kadrova).

Imajući u vidu da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave primenjuje od 1. januara 2022. godine, dodatna sredstva za plate za napred navedenih troje izvršilaca u tekućoj 2021. godini nisu potrebna. Međutim, u pogledu primene odredbi Predloga zakona, potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva za naredne dve budžetske godine, za 2022. godinu u iznosu od 3.360.000,00 dinara, a za 2023. godinu 3.552.000,00 dinara na 0002 Programska aktivnost – Podrška razvoju funkcije upravljanja ljudskim resursima.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 28.10.2021.