PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, broj 91/19) naziv iznad člana 6. menja se i glasi: “Načelo ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine”.

U članu 6. stav 1. menja se i glasi:

“Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava i koja minimalno utiču na životnu sredinu.”.

Član 2.

U članu 45. stav 2. tačka 10) posle reči: “zahteva za zaštitu prava” dodaju se reči: “i drugih podnesaka u postupku zaštite prava”.

Član 3.

U članu 92. stav 4. menja se i glasi:

“U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude službenik za javne nabavke sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova ili master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.”.

Član 4.

U članu 124. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

“3) podataka o tehničkim licima ili telima, bez obzira da li su tehnička lica zaposlena ili radno angažovana u privrednom subjektu, odnosno da li tela pripadaju privrednom subjektu, a posebno u pogledu odgovornosti za kontrolu kvaliteta, a u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova u pogledu izvođenja radova;”.

Član 5.

U članu 131. stav 6. posle reči: “predlog za pokretanje prekršajnog postupka” dodaju se reči: “u roku od 30 dana”.

Član 6.

U članu 132. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

“U slučaju dodele ugovora o javnoj nabavci usluga razvoja računarskog programa, arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja ili savetodavnih usluga, naručilac određuje ekonomski najpovoljniju ponudu na osnovu kriterijuma iz stava 1. tač. 2) ili 3) ovog člana.”.

Član 7.

Posle člana 134. dodaju se naziv člana i član 134a, koji glase:

“Ekološki aspekti

Član 134a

Kancelarija za javne nabavke propisuje vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.”.

Član 8.

U članu 147. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Odluku o obustavi postupka javne nabavke naručilac donosi u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok.”

Dosadašnji st. 2- 6. postaju st. 3-7.

Član 9.

U članu 152. stav 4. menja se i glasi:

“U slučaju iz stava 3. ovog člana, naručilac će doneti novu odluku o dodeli ugovora, odnosno zaključenju okvirnog sporazuma.”.

Član 10.

Posle člana 152. dodaju se naziv člana i član 152a, koji glase:

“Podaci o ugovorima

Član 152a

Naručilac na Portalu javnih nabavki objavljuje podatke o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke, o svim izmenama ugovora po osnovu čl. 156 - 161. ovog zakona, kao i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. ovog zakona i njihovim izmenama.

Podaci o ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i podaci o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa odredbama člana 27. ovog zakona objavljuju se u roku propisanom članom 109. st. 1. i 2. ovog zakona.

Podaci o izmenama ugovora po osnovu čl. 156, 159, 160. i 161. ovog zakona, kao i o izmenama ugovora /narudžbenica zaključenih odnosno izdatih u skladu sa članom 27. ovog zakona objavljuju se u roku propisanom članom 155. stav 2. ovog zakona.

Kancelarija za javne nabavke bliže uređuje način objavljivanja i vrste podataka u smislu st. 2. i 3. ovog člana.”.

Član 11.

U članu 154. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

“Ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.”.

Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6. menja se i glasi:

“Ministarstvo nadležno za poslove finansija bliže uređuje način vršenja nadzora i vrši nadzor nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama.”.

Član 12.

U članu 157. stav 5. briše se.

Član 13.

U članu 183. stav 1. tačka 11) posle reči: “instituciji” dodaje se zapeta i reči: “Komisiji za zaštitu konkurencije”.

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

“Prilikom registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, upisuju se osnovni podaci, uključujući i podatke o korisnicima Portala javnih nabavki i to: ime, prezime, jedinstveni matični broj građana ili lični identifikacioni broj (za strane privredne subjekte).

Prilikom registracije učitava se skeniran, očitan ili fotografisan identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš) potreban za verifikovanje korisničkog naloga i po potrebi, potvrda odnosno ovlašćenje korisnika za rad na Portalu javnih nabavki u ime privrednog subjekta koji se registruje.”.

Član 14.

Član 213. menja se i glasi:

“Član 213.

Zahtev za zaštitu prava podnosi se elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.”.

Član 15.

U članu 219. stav 9. menja se i glasi:

“Žalba se podnosi elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno Republičkoj komisiji i naručiocu, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.”.

Član 16.

U članu 220. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

“Ako rešenjem iz stava 1. tačka 1) ovog člana naručilac nije ocenio kao osnovane sve navode zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva u roku od dva radna dana od dana prijema rešenja može da podnese Republičkoj komisiji i naručiocu pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom koja će da odlučuje u skladu sa članom 226. ovog zakona, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.

Ako naručilac ne postupi na način predviđen stavom 1. ovog člana, podnosilac zahteva može u roku od 20 radnih dana od dana podnošenja zahteva za zaštitu prava da podnese Republičkoj komisiji i naručiocu pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.”.

Član 17.

U članu 222. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

“Ukoliko se komunikacija iz ovog člana obavlja putem Portala javnih nabavki, dan slanja preko Portala javnih nabavki, smatra se danom prijema.”.

Član 18.

U članu 227. stav 4. menja se i glasi:

“Republička komisija će odluku iz st. 1. i 2. ovog člana da dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od deset dana od dana donošenja elektronskim putem preko Portala javnih nabavki, pri čemu se dan kada je odluka dostavljena preko Portala javnih nabavki navedenim licima smatra danom prijema odluke u skladu sa ovim zakonom.”.

Član 19.

U članu 236. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

“2) nabavi dobra, usluge ili radove bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, osim kada je to dozvoljeno ovim zakonom (član 51);”.

Tač. 5) i 7) brišu se.

Tačka 11) menja se i glasi:

“11) ne donese ili ne objavi, odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 146-148); “.

U tački 18) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 18) dodaje se tačka 19), koja glasi:

“19) ne postupi u skladu sa članom 152a ovog zakona.”.

Član 20.

Član 238. menja se i glasi:

“Član 238.

Svi državni organi nadležni za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa protekom tri godine od dana učinjenog prekršaja iz čl. 236. i 237. ovog zakona.”.

Član 21.

Privredni subjekti koji se prvi put registruju postupaju u skladu sa članom 183. st. 3. i 4. Zakona o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, broj 91/19).

Privredni subjekti koji su već registrovani na Portalu javnih nabavki, dužni su da najkasnije u roku od 30 dana od dana početka primene ovog zakona, obnove svoje prijave unošenjem podataka i učitavanjem dokaza predviđenih članom 183. st. 3. i 4. Zakona o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, broj 91/19).

Član 22.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biće doneti do dana početka primene ovog zakona.

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2024. godine, osim odredbe člana 183. st. 3. i 4. Zakona (odredba člana 21. stav 1. ovog zakona) koja se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Oblast javnih nabavki u Republici Srbiji uređena je Zakonom o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RSˮ, broj 91/19 - u daljem tekstu: Zakon). Navedeni zakon je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, a počeo je da se primenjuje od 1. jula 2020. godine.

Na osnovu Zakona o javnim nabavkama Vlada je donela sledeće podzakonske akte:

1)         Odluku o utvrđivanju Spiska naručilaca iz člana 3. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RSˮ, broj 85/20);

2)         Uredbu o javnim nabavkama u oblasti odbrane i bezbednosti (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

3)         Uredbu o organizaciji i načinu obavljanja poslova centralizovanih javnih nabavki na republičkom nivou (Službeni glasnik RSˮ, broj 25/23).

Kancelarija za javne nabavke donela je sledeće podzakonske akte:

1)         Pravilnik o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki (“Službeni glasnik RSˮ, broj 21/21);

2)         Pravilnik o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki - stavljen van snage (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

3)         Pravilnik o postupku otvaranja ponuda (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

4)         Pravilnik o monitoringu nad primenom propisa o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

5)         Pravilnik o utvrđivanju opšteg rečnika nabavke (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

6)         Pravilnik o utvrđivanju sadržine standardnih obrazaca za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci preko Portala javnih nabavki (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

7)         Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o postupku i uslovima za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vođenju Registra službenika za javne nabavke (“Službeni glasnik RSˮ, broj 21/21);

8)         Pravilnik o postupku i uslovima za sticanje sertifikata za službenika za javne nabavke i vođenju Registra službenika za javne nabavke (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

9)         Uputstvo o načinu slanja i objavljivanja oglasa o javnoj nabavci (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

10)       Uputstvo za korišćenje Portala javnih nabavki (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20);

11)       Izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta (IIK);

12)       Uputstvo za objavljivanje podataka o javnim nabavkama koje su izuzete od primene Zakona.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija donelo je sledeće podzakonske akte:

1)         Pravilnik o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača (“Službeni glasnik RSˮ, broj 17/20);

2)         Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača (“Službeni glasnik RSˮ, broj 94/20);

3)         Dinarska vrednost evropskih pragova (“Službeni glasnik RS”, broj 127/21) - u primeni od 1. januara 2022. godine ;

4)         Dinarska vrednost evropskih pragova (“Službeni glasnik RSˮ, broj 93/20) - u primeni od 1. jula 2020. godine.

 Zakon o javnim nabavkama predstavlja opšti normativni okvir kojim je uređen sistem javnih nabavki u Republici Srbiji. Navedenim zakonom se uređuju se pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode naručioci ili drugi subjekti u slučajevima određenim ovim zakonom radi zaključenja ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova, okvirnog sporazuma, kao i sprovođenja konkursa za dizajn, poslovi i oblik organizovanja Kancelarije za javne nabavke, nadležnost, uređenje i druga pitanja u vezi sa delokrugom rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, postupak zaštite prava u postupcima javnih nabavki i drugim slučajevima i druga pitanja od značaja za javne nabavke.

Važećim zakonom uspostavljen je zakonodavni okvir u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji koji je u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije, odnosno uspostavljen je sistem koji omogućava poštovanje osnovnih načela slobode kretanja dobara, slobode poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga i načela koja iz njih proizlaze, kao što su načelo ekonomičnosti i efikasnosti, načelo obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije, načelo transparentnosti postupka javne nabavke, načelo jednakosti privrednih subjekata i načelo proporcionalnosti.

Usklađenost zakonodavnog okvira u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji sa pravnim tekovinama Evropske unije od izuzetnog je značaja ne samo zbog potrebe da postupci javnih nabavki, koji predstavljaju vrlo stručne i složene postupke, budu zakoniti i u skladu načelima javne nabavke, odnosno transparentni, efikasni, da omogućavaju što je moguće veću tržišnu konkurenciju u postupku javne nabavke, da omogućavaju jednak položaj svih zainteresovanih privrednih subjekata, bez diskriminacije, naročito malih i srednjih preduzeća.

 Pored toga, cilj zakonodavnog okvira javnih nabavki jeste sprovođenje što efikasnijih i transparentnih postupaka javne nabavke da bi se kroz njih ostvarila pozitivna interakcija države sa privrednim subjektima, a za dobrobit društva u celini.

 Programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019-2023. godine (“Službeni glasnik RSˮ, broj 82/19), kao opšti cilj utvrđen je dalji razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki. U tom smislu, očekivani pokazatelj ostvarenja ovog cilja jeste dalja modernizacija postupaka javnih nabavki kroz punu primenu elektronskih metoda komunikacije, uz posledično poboljšanje njihove efikasnosti, transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti. Ostvarenje navedenog opšteg cilja predviđeno je kroz četiri utvrđena posebna cilja, i to: povećanje efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, jačanje konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenje rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, promovisanje i podsticanje ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama i inovacijama.

 Postojeća normativna rešenja Zakona i podzakonskih akata, u velikoj meri su doprinela razvoju sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Međutim, u cilju postizanja potpune modernizacije ove oblasti, potrebno je implementirati i nova rešenja, kojima bi se povećala efikasnost celokupnog sistema javnih nabavki. Odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama unapredile bi se pojedine oblasti sistema javnih nabavki, u odnosu na raniji period.

 Primenom odredaba Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama doprineće se povećanju transparentnosti, efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, uticaju na životnu sredinu u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan, jačanju konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenju rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, odnosno većem stepenu pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki, ali i pojačanoj kontroli od strane ovlašćenih institucija.

 Nova zakonska rešenja imaće za rezultat podizanje nivoa svesti učesnika u postupcima javnih nabavki o značaju zaštite životne sredine, kao i učestaliju primenu ekoloških aspekata u javnim nabavkama, odnosno značajno veći broj zelenih javnih nabavki u odnosu na raniji period. Predlogom zakona, pored načela ekonomičnosti i efikasnosti, uvodi se načelo zaštite životne sredine. U tom smislu, uvodi se obaveza za naručioce da nabavljaju dobra, usluge ili radove koja minimalnu utiču na životnu sredinu, što je u skladu sa ciljevima definisanim Programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019-2023. godine, Programom razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine (“Službeni glasnik RSˮ, broj 137/22), ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan, kao i drugim važećim dokumentima javnih politika.

 Predlog zakona donosi pravilo koje se odnosi na sastav komisije za javnu nabavku, odnosno da službenik za javne nabavke bude jedan od obaveznih članova.

Odredbama Predloga zakona u pogledu dokazivanja stručnog kapaciteta, status tehničkih lica u privrednom subjektu, terminološki je prilagođen propisima iz oblasti radnog prava.

Predlogom zakona uvodi se rok od 30 dana u kojem je naručilac u obavezi da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke, ukoliko privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača da mu je izvršeno plaćanje njegovih dospelih potraživanja, u zakonom propisanom roku.

 Odredbama Predloga zakona uvodi se obaveza primene kriterijuma za dodelu ugovora koji nije zasnovan samo na ceni, već i kvalitetu, za tačno određene kategorije usluga. Ovako rešenje, koje je u skladu sa direktivama EU koje uređuju oblast javnih nabavki i koje se primenjuje u državama članicama EU, kako u regionu tako i šire, doprineće nabavci kvalitetnijih usluga, pre svega kod ugovora čiji su predmet usluge intelektualne prirode, kod kojih su kvalitet stručnih kvalifikacija, znanje i stručno iskustvo pružaoca usluge od presudnog značaja za puno ostvarenje ciljeva koje se žele postići realizacijom javne nabavke.

 Predlogom zakona predviđa se pravni osnov za donošenje podzakonskog akta od strane Kancelarije za javne nabavke, kojim će biti propisane vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, a sve u skladu sa ciljevima definisanim važećim dokumentima javnih politika u Republici Srbiji.

Predlogom zakona uvodi se odredba kojom je propisan rok u kojem je naručilac dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke.

Odredbama Predloga zakona za naručioca se uvodi obaveza donošenja nove odluke o dodeli ugovora prvom sledećem najpovoljnijem ponuđaču, u slučaju kada izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor i to bez obzira na vrstu kriterijuma za dodelu ugovora.

Jedna od novina predviđenih Predlogom zakona jeste i formiranje baze podataka na Portalu javnih nabavki koja pored informacija o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i svim izmenama istih, sadrži i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona o javnim nabavkama, kojim su propisani pragovi do kojih se odredbe ovog zakona ne primenjuju i njihovim izmenama. Ovakvo rešenje omogućiće znatno veću transparentnost u pogledu podataka o izmenama ugovora, podataka o dodeljenim ugovorima/izdatim narudžbenicama za nabavke čija je vrednost ispod pragova za primenu Zakona, čime će se organima nadležnim za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava znatno olakšati uvid u podatke od značaja za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti, ali i zainteresovanoj javnosti.

Predlog zakona uvodi odredbu kojom se predviđa osnov da ministarstvo nadležno za poslove finansija donese podzakonski akt kojim se bliže uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama.

 Osim navedenog, Predlog zakona sadrži odredbu kojom se Komisiji za zaštitu konkurencije omogućava pristup bazi podataka na Portalu javnih nabavki za potrebe obavljanja poslova iz svoje nadležnosti.

 Odredbama Predloga zakona uvodi se nov način registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, u cilju sprečavanja zloupotreba.

 U oblasti zaštite prava ponuđača, ključna novina previđena Predlogom zakona, odnosi se na uvođenje obaveze podnošenja zahteva za zaštitu prava, žalbe i drugih podnesaka u postupku zaštite prava isključivo elektronskim putem, kao i dostavljanje odluka Republike komisije elektronskim putem preko Portala javnih nabavki, što će znatno doprineti efikasnijem sprovođenju postupaka zaštite prava, a samim tim i efikasnijem sprovođenju postupaka javnih nabavki.

Odredbama Predloga zakona pojedini osnovi za pokretanje prekršajnog postupka se brišu, pojedini preformulišu i dodaju se novi.

 Predlog zakona sadrži odredbe kojima se brišu odredbe o prekršajima koji se odnose na neobjavljivanje plana javnih nabavki i na neobjavljivanje konkursne dokumentacije, budući da je u toku dosadašnje primene Zakona o javnim nabavkama utvrđeno da, zahvaljujući funkcionalnostima Portala javnih nabavki, praktično ne postoji mogućnost za izvršenje tih prekršaja.

 Predlogom zakona predviđa se osnov za sve državne organe nadležne za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.

 Ključne izmene koje uvodi Predlog zakona su:

1) uvođenje načela zaštite životne sredine;

2) službenik za javne nabavke, odnosno lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke je obavezan član komisije za javne nabavke u postupcima javnih nabavki čija je procenjena vrednost veća od 3.000.000 dinara;

3) propisivanje roka od 30 dana u kojem je naručilac u obavezi da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke, ukoliko privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača da mu je izvršeno plaćanje njegovih dospelih potraživanja, u zakonom propisanom roku;

4) primena kriterijuma za dodelu ugovora koji nije zasnovan samo na ceni, već i kvalitetu, za tačno određene kategorije usluga;

5) osnov za donošenje podzakonskog akta Kancelarije za javne nabavke kojim će biti propisane vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci;

6) uvodi se odredba kojom je propisan rok u kojem je naručilac dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke;

7) obaveza donošenja nove odluke o dodeli ugovora za naručioce, u slučaju kada izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor;

8) formiranje baze podataka koja pored informacija o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i izmenama istih, sadrži i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona o javnim nabavkama, kojim su propisani pragovi do koji se odredbe ovog zakona ne primenjuju;

9) osnov za donošenje podzakonskog akta ministarstva nadležnog za poslove finansija kojim se uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora;

11) Komisiji za zaštitu konkurencije se omogućava pristup bazi podataka za potrebe obavljanja poslova iz svoje nadležnosti;

12) način registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki;

13) izmena i brisanje pojedinih prekršaja naručilaca, kao i uvođenje novih;

14) osnov za sve državne organe nadležne za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.

U delu Predloga zakona, koji se odnosi na pravnu zaštitu, ključne izmene odnose se na:

1) obavezu podnošenja zahteva za zaštitu prava, žalbe i drugih podnesaka u postupku zaštite prava isključivo elektronskim putem;

2) dostavljanje odluka Republike komisije elektronskim putem preko Portala javnih nabavki.

S obzirom na izneto, očekuje se da će donošenje ovog zakona doprineti povećanju efikasnosti i transparentnosti postupaka javnih nabavki, a samim tim i povećanju tržišne konkurencije u postupcima javnih nabavki. Takođe, očekuje se da će donošenje ovog zakona u velikoj meri doprineti povećanju broja zelenih javnih nabavki, što je od značaja kako sa stanovišta zaštite životne sredine, tako i sa stanovišta ispunjenja ciljeva definisanih drugim dokumentima javnih politika. Osim toga, očekuje se da će donošenje ovog zakona omogućiti veći stepen pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki i veću kontrolu naručilaca prilikom sprovođenja postupka javne nabavke.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona menja se naslov i sadržina člana 6. Zakona, kojim je propisano načelo javnih nabavki, na način da se načelima ekonomičnosti i efikasnosti, dodaje načelo zaštite životne sredine. Postupanje u skladu sa načelom zaštite životne sredine i predviđanje obaveze za naručioca da nabavlja dobra, usluge ili radove koja minimalnu utiču na životnu sredinu je u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju nabavke dobra, usluge i radove sa smanjenim uticajem na životnu sredinu tokom njihovog životnog ciklusa u odnosu na dobra, usluge i radove iste primarne funkcije koja bi inače bila nabavljena.

 Članom 2. Predloga zakona, u članu 45. stav 2. tačka 10) Zakona, posle reči: “zahteva za zaštitu pravaˮ dodaju se reči: “i drugih podnesaka u postupku zaštite pravaˮ, čime se doprinosi efikasnijem sprovođenju postupaka zaštite prava.

Članom 3. Predloga zakona predviđene su izmene u članu 92. stav 4. Zakona, kojim je propisan sastav Komisije za javne nabavke. Predložena izmena se odnosi na službenika za javne nabavke, kao obaveznog člana Komisije za javnu nabavku, za razliku od dosadašnjeg rešenja da umesto službenika za javne nabavke, član Komisije može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti. Imajući u vidu zakonska rešenja, te postojanje Portala javnih nabavki putem kojeg se sprovode postupci javnih nabavki sa funkcionalnostima koje se razlikuju od prethodnog Portala javnih nabavki, za uspešno sprovođenje postupaka javnih nabavki neophodno je posedovanje posebnih znanja, koja pored poznavanja važećih propisa uključuju i poznavanje rada na Portalu. Za stručno obavljanje poslova javnih nabavki neophodno je posedovanje sertifikata za službenika za javne nabavke, bez obzira na zvanje.

Članom 4. Predloga zakona predviđene su izmene odredbe člana 124. stav 1. tačka 3) Zakona, koji se odnosi na način dokazivanja tehničkog i stručnog kapaciteta. Predloženom izmenom status tehničkih lica u privrednom subjektu, terminološki je prilagođen izrazima iz propisa kojima je uređena materija radnog prava.

Članom 5. Predloga zakona predviđene su izmene odredbe člana 131. stav 6. Zakona, dodavanjem roka u kojem je naručilac dužan da postupi. Trenutno zakonsko rešenje ne sadrži vremensko ograničenje u pogledu roka u kojem je naručilac dužan da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke ukoliko privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača da mu je izvršeno plaćanje njegovih dospelih potraživanja. U tom smislu, uvođenje roka od 30 dana uticalo bi na efikasnost postupanja naručioca, ali bi se istovremeno i ostavilo dovoljno vremena za sačinjavanje predloga i prikupljanje potrebne dokumentacije, odnosno dokaza.

Članom 6. Predloga zakona uvodi se nova zakonska odredba, koja predviđa vrste usluga u kojima naručioci ne mogu koristiti kriterijum za dodelu ugovora koji je zasnovan samo na ceni. Radi se o sledećim uslugama: usluge razvoja računarskog programa, arhitektonskim uslugama, inženjerskim uslugama, uslugama prevođenja i savetodavnim usluga. Svakako je za naručioca važna vrednost usluge, odnosno cena koju će platiti za usluge koje su obuhvaćene tehničkom specifikacijom. Međutim, za navedene javne nabavke važnije su stručne kvalifikacije lica koja će biti angažovana na izvršenju predmetne usluge.

Članom 7. Predloga zakona predviđa se osnov za Kancelariju za javne nabavke da donese podzakonski akti kojim će biti propisane vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci. Definisanje ove odredbe takođe je u skladu sa ciljevima definisanim važećim dokumentima javnih politika u Republici Srbiji i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju nabavke dobara, usluga i radova sa smanjenim uticajem na životnu sredinu tokom njihovog životnog ciklusa u odnosu na dobra, usluge i radove iste primarne funkcije koja bi inače bila nabavljena. Navedeno će doprineti povećanju broja javnih nabavki u kojima se primenjuju ekološki aspekti u odnosu na raniji period. U cilju izrade ovog podzakonskog akta biće sprovedena detaljna analiza tržišta kako bi se identifikovali predmeti javnih nabavki za koje se može propisati obaveza naručilaca da prilikom sprovođenja postupka javne nabavke uključe ekološke aspekte, a da to istovremeno ne izazove poremećaje na tržištu, u smislu nemogućnosti privrednih subjekata da odgovore na postavljene ekološke zahteve, a s tim u vezi i ograničenje konkurencije na tržištu javnih nabavki.

Članom 8. Predloga zakona u članu 147. Zakona, posle stava 1. dodaje se novi stav 2, kojim se određuje rok u kojem je naručilac dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke, i to rok od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, uz mogućnost da u konkursnoj dokumentaciji odredi duži rok. Važeća odredba člana 147. Zakona ne sadrži vremensko ograničenje za naručioca u pogledu obaveze donošenja odluke o obustavi postupka javne nabavke, te se uvođenjem istog povećava efikasnost i pravna sigurnost učesnika u postupku.

Članom 9. Predloga zakona predviđena je izmena člana 152. stav 4. Zakona, kojim su propisane situacije kada je naručilac obavezan da donese novu odluku o dodeli ugovora prvom sledećem najpovoljnijem ponuđaču, u slučaju kada izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor. U trenutnom zakonskom rešenju, ta obaveza postoji samo ako je zbog metodologije dodele pondera potrebno da se utvrdi prvi sledeći najpovoljniji ponuđač. Mišljenja smo da trenutno zakonsko rešenje nije dobro, s obzirom da ne obuhvata situacije kada se u postupku javne nabavke kao kriterijum za dodelu ugovora primenjuje samo cena. I u ovom slučaju, potrebno je da naručilac donese novu odluku o dodeli ugovora, te da preduzme sve aktivnosti propisane odredbama Zakona. Ukoliko odluka o dodeli ugovora ne bi postojala i u ovom slučaju, zainteresovana lica bi bila onemogućena da zahtevom za zaštitu prava istu osporavaju.

Članom 10. Predloga zakona predviđa se formiranje baze podataka o svim ugovorima, kao i o svim izmenama ugovora. Ovo uključuje kako podatke o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke, tako i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona, kojim su propisani pragovi do kojih se odredbe Zakona ne primenjuju. Nova baza podataka bi, pored podataka koji se već nalaze na Portalu (ugovori zaključeni nakon sprovedenog postupka javne nabavke i izmene ugovora u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona), obuhvatala i podatke koji se trenutno ne nalaze na Portalu, a to su podaci o izmenama ugovora po osnovu čl. 156, 159, 160. i 161. Zakona, podaci o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona, kao i podaci o izmenama istih. Na ovaj način povećava se transparentnost zaključenih ugovora i njihovih izmena, ali se i olakšava kontrola istih od strane nadležnih organa.

 Članom 11. Predloga zakona predviđa se izmena člana 154. Zakona, kojim su propisana opšta pravila za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, na način što se posle stava 4. dodaje novi stav 5. kojim se definiše da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci. U trenutnom zakonskom rešenju, odredba iste sadržine propisana je u članu 157. stav 5. Zakona, koji uređuje izmene ugovora u pogledu dodatnih dobara, usluga ili radova. Budući da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci, već se tiču izvršenja zaključenog ugovora, odredba člana 157. stav 5. ZJN preneta je u član 154. Zakona. U istom članu Zakona, stav 5. postaje stav 6. i istim je predviđen osnov da ministarstvo nadležno za poslove finansija donese podzakonski akt kojim se uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora.

Članom 12. Predloga zakona predviđeno je brisanje odredbe člana 157. stav 5. Zakona, budući da navedeni član Zakona uređuje izmene ugovora u pogledu dodatnih dobara, usluga i radova, a da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.

Članom 13. Predloga zakona predviđena je izmena u članu 183. tačke 11) stav 1. člana 183. Zakona, kojim su propisani organi koji imaju pristup bazi podataka. Kako bi Komisiji za zaštitu konkurencije bio omogućen pristup bazi podataka za potrebe obavljanja poslove iz svoje nadležnosti, predlaže se izmena, na način da se već navedenim organima doda Komisija za zaštitu konkurencije. Ovim članom posle stava 2. u članu 183. Zakona, dodaju se novi st. 3. i 4, kojim se menja način registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, a sve u cilju sprečavanja zloupotreba. Privredni subjekti koji su registrovani, imaće obavezu da obnove svoje registracije, a novi privredni subjekti se registruju u skladu sa novim zakonskim rešenjem. U cilju registracije, privredni subjekti, između ostalog, moraju da unose podatke, kao što su jedinstveni matični broj građana ili lični identifikacioni broj (za strane privredne subjekte), i da učitaju skeniran, očitan ili fotografisan identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš).

Članom 14. Predloga zakona vrše se izmene u članu 213. stav 1. Zakona, kojim je propisan način podnošenja zahteva za zaštitu prava, uz istovremeno usklađivanje sa odredbama Zakona o elektronskoj komunikaciji putem Portala javnih nabavki. Od početka primene zakona, primećeno je da se zahtev za zaštitu prava u više od 97% slučajeva podnosi elektronskim putem. Iz tog razloga, predlaže se uvođenje podnošenja zahteva elektronskim putem kao obavezno, što će doprineti efikasnijem sprovođenju postupka zaštite prava.

Članom 15. Predloga zakona vrše se izmene u članu 219. stav 9. Zakona, kojim je propisan način podnošenja žalbe, uz istovremeno usklađivanje sa odredbama Zakona o elektronskoj komunikaciji putem Portala javnih nabavki. Od početka primene zakona, primećeno da je se žalba u najvećem broju slučajeva podnosi elektronskim putem. Iz tog razloga, predlaže se uvođenje podnošenja žalbe elektronskim putem kao obavezno.

Članom 16. Predloga zakona vrše se izmene u članu 220. st. 3. i 4. Zakona, kojim je uređeno postupanje naručioca posle prethodne provere zahteva za zaštitu prava, a u cilju usklađivanja sa odredbama Zakona o elektronskoj komunikaciji putem Portala javnih nabavki.

Članom 17. Predloga zakona vrše se izmene u članu 222. Zakona, kojim se uređuje prethodna provera zahteva za zaštitu prava od strane Republičke komisije, na način što se posle stava 4. dodaje stav 5. kojim se propisuje da se, ukoliko se komunikacija između Republičke komisije i naručioca, podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku, nadležnih organa i drugih lica u pogledu uvida Republičke komisije u dokumente i podatke potrebne za donošenje odluke, obavlja putem Portala javnih nabavki, dan slanja preko Portala smatra danom prijema. Navedenom izmenom vrši se usklađivanje sa odredbama Zakona o elektronskoj komunikaciji, što će doprineti efikasnijem postupanju i sprovođenju postupka zaštite prava.

Članom 18. Predloga zakona vrše se izmene u članu 227. stav 4. Zakona, kojim je propisan način dostave odluke Republike komisije. S obzirom da se ovim izmenama i dopunama Zakona predlaže obavezno podnošenje zahteva za zaštitu prava i podnošenje žalbe elektronskim putem, ovom odredbom je predviđeno da se odluka Republike komisije, takođe dostavlja elektronskim putem preko Portala javnih nabavki.

Članom 19. Predloga zakona predlaže se izmena prekršaja iz člana 236. stav 1. tačka 2) Zakona, određivanjem prekršaja naručioca kada nabavi dobra, usluge ili radove bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, osim kada je to dozvoljeno ovim zakonom (član 51. Zakona). Važeća odredba se odnosila samo na postupanje naručioca u slučaju kada dodeli ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, osim kada je to dozvoljeno ovim zakonom (član 51. Zakona), a nisu bile obuhvaćene i situacije kada naručilac nabavi dobra, usluge ili radove bez zaključenja ugovora. Takođe, ovim članom predlaže se brisanje prekršaja koji se odnose na neobjavljivanje plana javnih nabavki i na neobjavljivanje konkursne dokumentacije. Dosadašnja praksa i aktivnosti koje naručioci preduzimaju na Portalu prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki pokazuju da ne postoji mogućnost da naručilac izvrši ova dva prekršaja. Iz tog razloga, predlaže se brisanje istih. Takođe, ovim članom predlaže se izmena prekršaja iz člana 236. stav 1. tačka 11) Zakona, određivanjem prekršaja naručioca kada ne donese ili ne objavi, odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona. Važeća odredba se odnosi samo na postupanje naručioca kada ne objavi, odnosno ne dostavi odluke o dodeli ugovora, obustavi postupka, priznanju kvalifikacije, odnosno isključenju kandidata, a ne i kada navedene odluke ne donese u skladu sa odredbama Zakona. Osim navedenog, ovim članom dodaje se tačka 19) u stavu 1. člana 236. Zakona, kojom je uveden novi prekršaj naručioca ukoliko ne postupi u skladu sa članom 152a ovog zakona. Imajući u vidu predloženu odredbu kojom se propisuje formiranje baze podataka o svim ugovorima, kao i o svim izmenama ugovora, te nastanak novih obaveza za naručioce u skladu sa tim, u cilju poštovanja navedenih dužnosti, uvodi se novi prekršaj.

Članom 20. Predloga zakona predviđa se osnov za državne organe nadležne za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti. U trenutnom zakonskom rešenju ovakav osnov propisan je samo za Kancelariju za javne nabavke i Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Članom 21. Predloga zakona preciziraju se obaveze privrednih subjekata, kako onih koji se prvi put registruju na Portalu, tako i onih koji su već registrovani, kao i rokovi za njihovo postupanje.

Članom 22. Predloga zakona predviđa se rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona do početka njegove primene.

Članom 23. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu zakona i početak primene istog.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

U toku izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama analizirani su efekti važećeg Zakona o javnim nabavkama. U izradi teksta Nacrta zakona korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja, iskustva i praksa zemalja u regionu i Evropskoj uniji i druga međunarodna iskustva kao i iskustva zaposlenih, odnosno stručnjaka u oblasti javnih nabavki koji su u prethodnim godinama primenjivali Zakon o javnim nabavkama.

1)         Određivanje problema koje zakon treba da reši

Zakon o javnim nabavkama (“Službeni glasnik RS”, broj 91/19) je u primeni od 1. jula 2020. godine.

U toku dosadašnje primene Zakona o javnim nabavkama uočena je potreba za određenim poboljšanjima, kojima bi se povećala efikasnost i transparentnost celokupnog sistema javnih nabavki, uz istovremeno davanje doprinosa ostvarivanju ciljeva održivog razvoja. Odredbama Predloga zakona unapredile bi se pojedine oblasti sistema javnih nabavki, u odnosu na raniji period.

Pre svega, postoji potreba za znatnom širom primenom zelenih javnih nabavki, odnosno javnih nabavki u koje su uključeni ekološki aspekti. Pored toga, postoji potreba da se prilikom definisanja kriterijuma za dodelu ugovora znatno više uzimaju u obzir kvalitativni elementi, kako bi se omogućilo da se javna sredstva troše na način koji omogućava naručiocima da dobiju najveću vrednost za uložena novčana sredstva.

Takođe, postoji potreba za većom transparentnošću podataka o izmenama ugovora o javnoj nabavci, kao i podataka o ugovorima čija je vrednost ispod pragova za primenu ovog zakona, čime će se omogućiti pojačana kontrola od strane nadležnih institucija.

 U oblasti pravne zaštite, potrebno je obezbediti brže i efikasnije sprovođenje postupaka zaštite prava.

2)         Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Ciljevi koji će se postići donošenjem zakona ogledaju se u povećanju transparentnosti, efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki, doprinosu smanjenja štetnih uticaja na životnu sredinu, jačanju konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenju rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, odnosno većem stepenu pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki, ali i pojačanoj kontroli od strane ovlašćenih institucija.

3) Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema i zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Rešavanje utvrđenih problema moguće je jedino izmenom zakonskog okvira. U tom smislu, druge mogućnosti ocenjene su kao neadekvatne.

Donošenjem Predloga zakona o izmena i dopunama Zakona o javnim nabavkama stvoriće se pravni okvir kojim se propisuju obaveze za naručioce i privredne subjekte koji učestvuju u postupcima javnih nabavki.

4) Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Predložena rešenja imaju neposredan i pozitivan efekat na sve subjekte koji su u obavezi da primenjuju Zakon, kako na naručioce javnih nabavki - javni sektor, tako i na privredne subjekte - privredu. Pozitivan uticaj ogleda se, pre svega, u efikasnijem sprovođenju postupaka javnih nabavki i efikasnijoj zaštiti prava u postupcima javnih nabavki, stvaranju osnova za propisivanje obaveze za naručioce da prilikom sprovođenja javne nabavke u istu uključe ekološke aspekte, za one predmete javnih nabavki kod kojih se proceni da se uključivanje ekoloških aspekata neće negativno odraziti na stanje tržišne konkurencije. Osim toga, predložena rešenja treba da spreče koruptivno ponašanje i da obezbede konkurenciju u postupcima javnih nabavki.

5) Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi.

6) Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove u privredi.

7) Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Predlogom zakona predviđena su rešenja kojima se povećavaju efikasnost sprovođenja postupaka i konkurencija, kao i poboljšava postupak zaštite prava.

Zbog svega navedenog očekuju se pozitivni efekti na osnivanje novih privrednih subjekata jer su javne nabavke značajan segment poslovanja i izvor prihoda za privredne subjekte.

8) Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Nacrt zakona bio je objavljen na internet stranici Ministarstva finansija, Kancelarije za javne nabavke i na portalu eKonsultacije, a sva zainteresovana lica su bila pozvana da pošalju svoje predloge i sugestije.

9) Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

U funkciji efikasne primene zakona organizovaće se prezentacija zakona, radi upoznavanja javnog sektora i privrede sa novim rešenjima u zakonskoj regulativi i efektima koje ova rešenja treba da proizvedu.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 29.09.2023.
Naslov: Redakcija