ZAKON O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA: Trošak za unošenje naziva "Srbija" u poslovno ime firme od 1. jula 2021. godine iznosi 554.120 dinara. Osnivač prethodno treba da dobije saglasnost države, a taksu plaća pre uručenja rešenja

Privrednik koji u naziv svoje firme želi da stavi i ime države Srbije za to će morati da plati taksu od 544.120 dinara. Ovaj administrativni namet nije novi - uveden je pre više od decenije i po, ali je tada bio - upola manji. Nešto jeftinije "proći" će oni koji u naziv svoje firme žele da stave ime grada u kojem posluju. Ali, to već zavisi od tarifnika koji propisuju lokalne samouprave, pa tako u Beogradu i Novom Sadu ovaj namet i te kako premašuje - 100.000 dinara.

Kada je uvedena naplata takse za unošenje naziva "Srbija" u ime firme, trošak je iznosio tačno 250.000 dinara. Toliki iznos određen je Zakonom o administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklađeni din. izn., 45/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 112/2015, 50/2016 - usklađeni din. izn., 61/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 3/2018 - ispr., 50/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 38/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 90/2019 - ispr., 98/2020 - usklađeni din. izn., 144/2020 i 62/2021- usklađeni din. izn.) usvojenim 15. jula 2005. godine. Danas, 16 godina kasnije, ova taksa naplaćuje se u više nego dvostruko većem iznosu, tačnije 118 odsto većem. Stoga ne čudi što ove godine nijedan privrednik nije zatražio od nadležnih – ili bar ne do poslednjih dana juna, da ime države Srbije upiše u novoosnovano preduzeće, radnju, agenciju…

Posmatrano u evrima, međutim, ova taksa beleži rast za 1.713 evra – kurs je 15. jula 2005. bio 82,89 dinara za evro, a istog dana ove godine je 117,56 dinara. Taksa je tada iznosila 3.000 evra, a danas – 4.713 evra.

Trošak administrativne takse za unošenje naziva "Srbija" u poslovno ime firme od 1. jula 2021. godine iznosi 554.120 dinara. Takse se, naime, jednom godišnje usklađuju sa indeksom potrošačkih cena. Tako je godinu dana ranije ovaj namet bio jeftiniji za 14.820 dinara.

Tokom 2020. godine, prema podacima Agencije za privredne registre, tri preduzeća su u svoj naziv stavila i ime države Srbije.

Da bi u poslovno ime svoje firme uneo naziv "Srbija" osnivač prethodno treba da dobije saglasnost države. Taksu plaća pre uručenja rešenja.

Ući u trag taksama na lokalu koje opštine zaračunavaju za unošenje naziva grada u ime firme je već malo teže.

Lokalne samouprave mogu, a ne moraju da propišu ovaj namet. Obično se propisuju u okviru odluke grada ili opštine o gradskim ili lokalnim administrativnim taksama.

Tako Novi Sad, na primer, za unošenje imena ovog grada u poslovni naziv firme naplaćuje čak 174.310 dinara (važeća Odluka o gradskim administrativnim taksama datira još iz 2014. godine).

Grad Beograd ovu taksu naplaćuje i firmama i udruženjima koja u svoj naziv stave ime glavnog grada i to u iznosu 153.489 dinara (Odluka o taksama za 2021. godinu).

"Zakonom o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019) je propisano da preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom, koje obavezno sadrži: ime i prezime preduzetnika, oznaku ‘preduzetnik’ ili ‘pr’ i mesto u kom je sedište preduzetnika, a može da sadrži i poseban naziv kao i predmet poslovanja preduzetnika (koji mora da bude u skladu sa prijavljenom pretežnom delatnošću preduzetnika). Ako poslovno ime preduzetnika sadrži naziv, onda to poslovno ime obavezno sadrži i predmet poslovanja", objašnjavaju u Agenciji za privredne registre.

Kako ističu u APR, ime i prevodi poslovnog imena, mogu da sadrže reč "Srbija", ili reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, kao i izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRB", uz prethodnu saglasnost nadležnog organa.

U Zakonu o privrednim društvima, član 29, stoji i da će se "na zahtev države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije čiji je naziv sastavni deo poslovnog imena društva, u registru privrednih subjekata izvršiti brisanje njenog naziva iz poslovnog imena društva".

Izvor: Vebsajt N1, Daniela Ilić Krasić, 28.07.2021.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija