NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI LICA SA MENTALNIM SMETNJAMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama (“Službeni glasnik RS”, br. 45/13) u članu 2. stav 1. tačka 3) posle reči “psihijatar” dodaju se zapeta i reči “odnosno dečiji psihijatar”.

Posle tačke 13) dodaju se tačke 14), 15) i 16) i glase:

14) zakonski zastupnik lica sa mentalnim smetnjama za lice mlađe od 18 godina je roditelj ili usvojitelj. Zakonski zastupnik punoletnog lica sa mentalnim smetnjama može biti isključivo staratelj postavljen od strane nadležnog suda u zakonom propisanom postupku. Dok traje postupak preispitivanja poslovne sposobnosti, lice sa mentalnim smetnjama može da ima i privremenog staratelja koga određuje nadležni organ starateljstva, odnosno centar za socijalni rad.

15) punomoćnik lica sa mentalnim smetnjama je osoba sa kojom lice sa mentalnim smetnjama ima ugovor koji obavezuje punomoćnika da u ime lica sa mentalnim smetnjama i za njegov račun preduzima određene pravne poslove.

16) lice od poverenja lice sa mentalnim smetnjama je ono lice koje je lice sa mentalnim smetnjama ovlastilo kao takvo u javnobeležničkom aktu, odnosno ono lice koje je lice sa mentalnim smetnjama navelo kao lice od poverenja psihijatru, konzilijumu ili sudu, prilikom zadržavanja ili smeštaja bez pristanka u psihijatrijsku ustanovu. Lice sa mentalnim smetnjama može imati samo jedno lice od poverenja. Lice sa mentalnim smetnjama može oduzeti licu svojstvo lica od poverenja opozivom takvog ovlašćenja u javnobeležničkom aktu, odnosno obaveštavanjem psihijatra, konzilijuma ili suda o prestanku svojstva lica od poverenja. Javni beležnik, psihijatar, konzilijum, odnosno sud obaveštavaju lice od poverenja o prestanku tog svojstva.

Član 2.

U članu 4. posle stava 1. dodaju se stavovi 2, 3. i 4. i glase:

Psihijatrijska ustanova u kojoj se leči lice sa mentalnim smetnjama može ga uputiti u drugu zdravstvenu ustanovu radi pružanja drugih vidova zdravstvene zaštite.

Zdravstvena ustanova, u koju je upućeno lice sa mentalnim smetnjama radi pružanja drugih vidova zdravstvene zaštite, dužna je da mu obezbedi odgovarajuću zdravstvenu zaštitu pod jednakim uslovima kao ostalim pacijentima, bez diskriminacije po osnovu mentalnih smetnji zbog kojih se leči u psihijatrijskoj ustanovi.

Zdravstveni radnik ne može da odbije pružanje drugih vidova zdravstvene zaštite lica sa mentalnim smetnjama zbog mentalnih smetnji od kojih boluje i leči se u psihijatrijskoj ustanovi.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.

Član 3.

U članu 20. stav 4. reči “njegovog člana uže porodice ili” brišu se.

Član 4.

U članu 22. stav 2. reči “odvedu u najbliži dom zdravlja ili zavod za hitnu medicinsku pomoć” zamenjuju se rečima “obezbede licu sa mentalnim smetnjama pregled doktora medicine doma zdravlja ili zavoda za hitnu medicinsku pomoć”.

Stav 3. menja se i glasi:

Ukoliko doktor medicine doma zdravlja ili zavoda za hitnu medicinsku pomoć proceni, na osnovu pregleda, da su potrebni pregled i mišljenje psihijatra, uputiće bez odlaganja lice sa mentalnim smetnjama u nadležnu zdravstvenu ustanovu.

Član 5.

U članu 23. posle reči psihijatar dodaje se zapeta i reči “odnosno dečiji psihijatar”, reči “bez odlaganja” zamenjuju se rečima “u najkraćem mogućem roku”.

           

Član 6.

U članu 24. stav 4. posle reči “u psihijatrijsku ustanovu,” dodaju se reči “bez njegovog pristanka,”.

Posle stava 4. dodaju se stavovi 5. i 6. i glase:

Izuzetno od stava 4. ovog člana, neradnim danima, odnosno vikendom i praznicima, nadležni specijalista psihijatar koji nije učestvovao u zadržavanju bez pristanka radi lečenja, preispituje razloge za zadržavanje bez pristanka najkasnije u roku do 24 sata od trenutka zadržavanja bez pristanka.

Ukoliko proceni da više ne postoje razlozi za zadržavanjem bez pristanka, nadležni specijalista psihijatar iz stava 5. ovog člana može doneti odluku o daljem zadržavanju ili otpuštanju iz ustanove u skladu sa izraženom voljom pacijenta. Ukoliko nadležni specijalista psihijatar proceni da i dalje postoje razlozi za zadržavanjem bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama, odluku donosi konzilijum najkasnije prvog radnog dana.  

Član 7.

U članu 25. stav 3. reči “jednom od članova uže porodice, kao i” brišu se, posle reči nadležnom organu starateljstva dodaju se reči “i licu od poverenja”.

Član 8.

U članu 28. stav 3. menja se i glasi:

Sud poziva na ročište lice sa mentalnim smetnjama koje je zadržano bez pristanka, njegovog zakonskog zastupnika, punomoćnika i lice od poverenja, odnosno staratelja ukoliko je lice sa mentalnim smetnjama pod starateljstvom.

Stav 4. briše se.

Član 9.

U članu 31. reči “otpustu iz psihijatrijske ustanove” zamenjuju se rečima “prestanku mere zadržavanja bez pristanka”.

Dodaje se novi stavovi 2. i 3. koji glase:

Sud je dužan da donese rešenje o meri zadržavanja bez pristanka i isto dostavi bez odlaganja, a najkasnije 24 sata nakon dostavljanja predloga o prestanku mere zadržavanja bez pristanka.

Lečenje iz stava 2. ovog člana može biti nastavljeno samo uz pristanak pacijenta, odnosno staratelja.

Član 10.

Član 36. menja se i glasi:

Sud je dužan da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata nakon održanog ročišta, rešenje o zadržavanju u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama dostavi tom licu, njegovom zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, licu od poverenja lica sa mentalnim smetnjama i psihijatrijskoj ustanovi u kojoj je lice sa mentalnim smetnjama zadržano bez pristanka.

Član 11.

U članu 38. stav 1. tačka 14) posle reči prostorijama dodaje se zapeta i reči “osim u jedinicama intenzivne psihijatrijske nege i u slučajevima kada se postupa u skladu sa odredbama zakona kojim je propisana rodna ravnopravnost.”.

U stavu 5. posle reči “oružje” dodaje se zapeta i reč “alkohol”.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

Psihijatar koji je doneo odluku o primeni ograničenja iz stava 5. ovog člana dužan je da u medicinsku dokumentaciju lica sa mentalnim smetnjama unese ograničenja koja su određena i razloge za njihovo određivanje.

Član 12.

U članu 41. stav 1. posle reči “sudu,” dodaje se “tužilaštvu,” reči “organu starteljstva” brišu se.

Dodaje se novi stav 2. koji glasi:

Podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju se organu starateljstva za lice pod starateljstvom, a podaci o drugim licima samo uz pismenu saglasnost lica čiji se podaci traže.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 13.

U članu 43. stav 1. posle reči “psihijatar” dodaju se reči “uz prethodnu saglasnost direktora ustanove”, a posle reči “poslove” dodaju se reči “koje je dužno da prethodno pismeno zatraži taj razgovor”.

Posle stav 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

Psihijatar uz prethodnu saglasnost direktora ustanove može da odobri razgovor lica sa mentalnim smetnjama, smeštenog u psihijatrijsku ustanovu, sa stručnim radnicima nadležnog organa starateljstva, samo kad to dozvoljava njegovo zdravstveno stanje, uz prethodnu saglasnost pacijenta.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 14.

U članu 45. stav 1. reči “ određen prisilni smeštaj” zamenjuju se rečima “određeno zadržavanje bez pristanka ili nastavlja lečenje uz sopstvenu saglasnost”.

Član 15.

U članu 46. stav 1. reči “i izolacija” brišu se.

U stavu 2. reči “i izolaciju” brišu se, reči “i izolacije” brišu se.

Član 16.

U članu 48. stav 1. reči “i izolacije” brišu se.

U stavu 2. reči “i izolacije” brišu se.

Član 17.

U članu 49. stav 1. reči “i izolacija” brišu se, a posle reči psihijatar dodaje se zapeta i reči “odnosno dečiji psihijatar”.

U stavu 2. reči “i izolacije” brišu se, a posle reči psihijatara dodaje se zapeta i reči “odnosno dečijeg psihijatra”.

U stavu 3. reč “odmah” briše se, i reči “i izolaciji” brišu se.

Član 18.

U članu 50. reči “i izolacije” brušu se.

Član 19.

Posle člana 62. dodaje se novi član 62a koji glasi:

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se zdravstvena ustanova ukoliko licu sa mentalnim smetnjama uskraćuje, odnosno povređuje prava iz člana 4. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice zdravstvene ustanove novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Novčanom kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi ako postupe suprotno odredbama člana 4. ovog zakona.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

OBRAZLOŽENjE

-           Član 2. stav 1. tačka 3.

Objašnjenje: Obzirom da u tekstu Zakona stoje reči da je psihijatar doktor medicine sa završenom specijalizacijom, pored ostalih, iz dečje psihijatrije, iza reči: “psihijatar” neophodno je da se dodaju reči: “odnosno dečiji psihijatar” jer se radi o dve različite specijalizacije, odnosno dva različita zvanja (lekar specijalista psihijatar i lekar specijalista dečiji psihijatar).

-           Član 2. stav 1. tačke 14.,15. i 16.

Objašnjenje: Imajući u vidu da se zakonski zastupnik lica sa mentalnim smetnjama pominje u velikom broju članova Zakona kada je u pitanju zaštita i ostvarivanje prava utvrđenih Zakonom, potrebno je precizno definisati ko i pod kojim uslovima može biti zakonski zastupnik lica sa mentalnim smetnjama, da bi se izbegle sve eventualne nedoumice po ovom pitanju koje bi mogle da naštete pravima i interesima lica sa mentalnim smetnjama.

Lice sa mentalnim smetnjama uvek ima pravnu sposobnost, bez obzira na njegovu poslovnu sposobnost. Pravna sposobnost znači sposobnost biti nosilac prava i obaveza u pravnom prometu. U tom kontekstu je potrebno definisati pravo lica sa mentalnim smetnjama da postavi ili odredi svog punomoćnika koji će preduzimati određene pravne radnje u okviru pravne sposobnosti lica sa mentalnim smetnjama.

Potrebno je jasno razgraničiti zakonskog zastupnika lica sa mentalnim smetnjama od njegovog punomoćnika jer se radi o dva različita pojma. Zakonski zastupnik ima daleko veća ovlašćenja i odgovornosti od punomoćnika lica sa mentalnim smetnjama.

Ozirom da je u Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama uveden pojam “lice u koje ima poverenje lice sa mentalnim smetnjama” koje ima određenu ulogu po pitanju ostvarivanja prava i zaštite interesa lica sa mentalnim smetnjama potrebno je precizno definisati pod kojim zakonskim uslovima neko lice može imati svojstvo “lica u koje ima poverenje lice sa mentalnim smetnjama” kako bi se izbegle nedoumice u praksi i sprečile eventualne zloupotrebe na štetu lica sa mentalnim smetnjama.

-           Član 4. (zabrana diskriminacije)

Objašnjenje: Posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2., 3. i 4., a dosadašnji stav 2. postaje stav 5. ovog člana.

Dosadašnja iskustva u psihijatrijskim ustanovama pokazala su, nažalost, da nisu retki slučajevi da lice sa mentalnim smetnjama koje je upućeno u drugu zdravstvenu ustanovu radi pružanja drugih vidova zdravstvene zaštite bude izloženo diskriminatorskim i ponižavajućim posupcima u odnosu na ostale pacijente isključivo zbog mentalnih smetnji od kojih boluje. Dešava se čak da pojedini zdravstveni radnici, iz istih razloga, potpuno uskrate, odnosno odbiju da pruže zdravstvenu zaštitu licu sa mentalnim smetnjama koje je psihijatrijska ustanova uputila u zdravstvenu ustanovu u kojoj su zaposleni radi pružanja određenog vida zdravstvene zaštite.

Ovo je jedan od slučajeva kada je neophodno dopuniti i precizirati opštu normu o zabrani diskriminacije na osnovu mentalnih smetnji.

Kaznena odredba je predviđena jer se ne radi samo o diskriminaciji već o protivzakonitom ponašanju i postupcima koje je potrebno sankcionisati.

-           Član 20. stav 4.

Objašnjenje: Odredba da lice sa mentalnim smetnjama koje nije sposobno da da pristanak može biti smešteno u psihijatrijsku ustanovu na zahtev i uz pismeni pristanak njegovog člana uže porodice je u suprotnosti sa načelima i ostalim odredbama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.

Po pitanju smeštaja u psihijatrijsku ustanovu lica sa mentalnim smetnjama nikako se ne može izjednačavati zakonski zastupnik i član uže porodice.

Zakonskog zastupnika ima dete (roditelji) ili lice sa mentalnim smetnjama kome je ograničena ili oduzeta poslovna sposobnost (staratelj) i potpuno je logično i zakonito da u ovakvom slučaju zahtev podnosi i daje pisanu saglasnost zakonski zastupnik. Znači da za dete zahtev podnose i saglasnost daju isključivo roditelji ili usvojitelji, a ne drugi članovi uže porodice (brat, sestra i dr.).

Punoletno lice sa mentalnim smetnjama koje ima potpunu poslovnu sposobnost, i nije sposobno da da pristanak za smeštaj, a ispunjeni su uslovi iz stava 3. ovog člana, može se smestiti u psihijatrijsku ustanovu samo u slučajevima i pod uslovima iz člana 21. Zakona (smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama), a nikako na zahtev i uz pisanu saglasnost člana uže porodice. Članovi uže porodice mogu se obratiti nadležnom organu starateljstva - centru za socijalni rad radi eventualnog pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti i određivanje staratelja licu sa mentalnim smetnjama.

-           Član 22. stav 2. i stav 3.

Objašnjenje: U stavu 2. potrebno je precizno terminološki odrediti da je licu sa mentalnim smetnjama neophodno obezbediti pregled doktora medicine u ovim ustanovama koji je jedino ovlašćen da odredi stručno-medicinske indikacije vezane za dalje postupanje prema licu sa mentalnim smetnjama.

Doktor medicine iz stava 3. ovog člana nije ovlašćen da lice sa mentalnim smetnjama upućuje na stacionarno lečenje u psihijatrijsku ustanovu, već može da proceni da su potrebni pregled i mišljenje psihijatra u kom slučaju ga upućuje u nadležnu zdravstvenu ustanovu. Ovo iz razloga što to ne mora nužno biti psihijatrijska ustanova, već može i druga zdravstvena ustanova koja u svom sastavu ima specijalističku psihijatrijsku polikliničku delatnost ili organizacionu jedinicu (službu, odeljenje) psihijatrije.

-           Član 23.

Objašnjenje: Deo objašnjenja već je dat vezano za član 2. stav 1. tačka 3. Zakona. Reči: “bez odlaganja” znače odmah i momentalno izvršiti pregled što u praksi nije moguće jer se često, čak redovno, dešava da već ima lica sa mentalnim smetnjama - pacijenata koji čekaju na pregled kod psihijatra te je potrebno poštovati redosled prijema pacijenata. Zbog toga su reči: “u najkraćem mogućem roku” prikladnije i primerenije situacijama koje se dešavaju u svakodnevnom radu psihijatra.

-           Član 24. stav 4.

Objašnjenje: Da bi ovaj stav bio precizan do kraja dodate su reči “bez njegovog pristanka” jer je to prethodni uslov i pravni osnov po kom su konzilijumu data ovlašćenja za odlučivanje.

-           Član 24. novi stav 5. i stav 6. (stav 5. prerađen, stav 6. dodat)

Stav 5.

“Izuzetno od odredbi prethodnog stava, neradnim danima (vikendi i praznici) razloge za dalje zadržavanje bez pristanka preispituje nadležni specijalista psihijatar koji nije učestvovao u odlučivanju o zadržavanju bez pristanka, a najkasnije u roku do 24 sata od trenutka zadržavanja bez pristanka. Ukoliko proceni da više ne postoje razlozi za zadržavanjem bez pristanka psihijatar može doneti odluku o daljem zadržavanju ili otpuštanju iz ustanove, u skladu sa izraženom voljom pacijenta. Ukoliko je procena da i dalje postoje razlozi za zadržavanje bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama konzilijum donosi odluku o potrebi daljeg zadržavanja, najkasnije prvog radnog dana.”

Stav 6.

“Psihijatar koji je doneo odluku iz stava 5. ovog člana dužan je da obrazloženje te odluke upiše u medicinsku dokumentaciju.”

Objašnjenje: Ovi stavovi su dodati iz razloga da se u periodu neradnih dana (dva ili više neradnih dana) ukoliko više ne postoje razlozi za zadržavanje bez pristanka iz člana 21. Zakona, licu sa mentalnim smetnjama omogući da svojom slobodno izraženom voljom odluči da li će nastaviti sa stacionarnim lečenjem ili da bude otpušteno iz psihijatrijske ustanove. To, takođe, znači da se u tom periodu vrši neprekidna opservacija, preispitivanje i procena dalje potrebe za zadržavanjem bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u smislu odredbi člana 21. Zakona.

-           Član 25. stav 3.

Objašnjenje: Ova izmena se predlaže iz razloga što u praksi imamo situacije kada lice sa mentalnim smetnjama nema članove uže porodice ili ne živi sa članovima uže porodice već sa nekim drugim (dalji rođaci, prijatelji) ili ne želi da se obaveste članovi njegove uže porodice, već neko drugo lice i dr. Ovim se daje pravo licu sa mentalnim smetnjama da samo odredi ko će biti obavešten o njegovom zadržavanju, pored obaveznog obaveštavanja koje je dužnost psihijatrijske ustanove.

-           Član 28.stav 3.

Objašnjenje: U skladu sa prethodnim tekstom Zakona i predloženim izmenama i dopunama ovom odredbom se proširuje i precizira krug lica koja sud poziva da prisustvuju i uzmu učešće u postupku pred sudom, a imajući u vidu da je isključena opšta javnost. Treba napomenuti da su to sve lica koja, na osnovu ovog Zakona, imaju određena prava, obaveze i odgovornosti prema licu sa mentalnim smetnjama.

-           Član 31.

Objašnjenje: Sud odlučuje isključivo o prestanku mere zadržavanja bez pristanka pre isteka perioda za koji je doneta. Otpust iz psihijatrijske ustanove je u nadležnosti te ustanove i nije obavezan u slučaju da postoje medicinske indikacije za nastavak stacionarnog lečenja, a lice sa mentalnim smetnjama svojom slobodno izraženom voljom pristane na dobrovoljno lečenje i smeštaj.

Obaveza suda o dostavljanju rešenja bez odlaganja, a najkasnije u roku 24 sata nakon dostavljanja predloga potrebna je iz razloga što često u praksi imamo situaciju da se sudu blagovremeno dostavi predlog za donošenje rešenja o prestanku mere zadržavanja bez pristanka pre isteka roka, da protekne rok i pacijent bude otpušten, a da po otpustu lica sa mentalnim smetnjama stigne rešenje suda o prestanku mere zadržavanja pre isteka roka.

-           Član 36.

Objašnjenje: Treba dodati: “Po prijemu rešenja lice zadržano bez pristanka ima pravo da zahteva da mu se omogući angažovanje punomoćnika u cilju podnošenja žalbe na rešenje nadležnom drugostepenom sudu.

Reči: “bez odlaganja” precizirane su i dopunjene određivanjem krajnjeg roka za dostavljanje rešenja o zadržavanju bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama jer se radi o uskraćivanju prava na slobodu kretanja kao jednom od osnovnih ljudskih prava, pa je intencija da ono traje što je kraće moguće.

Za članove uže porodice već su data objašnjenja u prethodnim članovima izmena i dopuna u kojima se pominju, a smatramo da je rešenje potrebno uručiti i licu koje je lice sa mentalnim smetnjama označilo kao lice u koje ima poverenje.

-           Član 38. stav 1. tačka 14. i stav 6.

Objašnjenje: U jedinicama intenzivne nege u psihijatrijskoj ustanovi objektivno nije moguće obezbediti ostvarivanje ovog prava, dok se u slučajevima koje predviđa Zakon o rodnoj ravnopravnosti ovo pitanje rešava ako i kada takav slučaj nastupi, u zavisnosti od konkretne situacije.

Stav 6. se dodaje jer je jedno od načela ovog Zakona da se svako ograničenje prava lica sa mentalnim smetnjama mora precizirati na šta se odnosi, obrazložiti zašto se uvodi, ko ga uvodi i iz kojih razloga.

-           Član 41. stav 1.

Objašnjenje: Zbog izmene zakonskih propisa kojima se regulišu nadležnosti organa pravosuđa mora se dodati, pored suda i tužilaštvo. Dalje je precizirano pod kojim uslovima se podaci iz medicinske dokumentacije mogu dostavljati organu starateljstva.

-           Član 43. stav 1. i stav 2.

Objašnjenje: U skladu sa načelima Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama tom licu je dok se leči u psihijatrijskoj ustanovi potrebno obezbediti mirno i sigurno okruženje, izbegavati nepotrebna uznemiravanja pacijenta, sačiniti i strogo poštovati individualni plan lečenja prilagođen tom pacijentu i dr.

Predloženim izmenama i dopunama preciziraju se i pooštravaju uslovi za ulazak u psihijatrijsku ustanovu i odobrenje za razgovor sa pacijentom službenim licima Ministarstva unutrašnjih poslova, dok se lice sa mentalnim smetnjama nalazi na stacionarnom lečenju u psihijatrijskoj ustanovi. Isto se odnosi i na stručne radnike nadležnog organa starateljstva. Ti razgovori se neće odobriti ako se proceni da bi mogli dovesti do jačeg uznemirenja pacijenta ili remećenja individualnog plana lečenja tog lica. Zbog izuzetne osetljivosti ove problematike predviđeno je da direktor psihijatrijske ustanove obavezno daje prethodnu saglasnost za ulazak u ustanovu i obavljanje razgovora sa pacijentom za gore navedena lica.

-           Član 45. stav 1.

Objašnjenje: U ovoj situaciji je već dato objašnjenje u prethodnim članovima gde se predviđaju izmene i dopune. Ako psihijatar proceni da bi, po isteku mere zadržavanja bez pristanka, bilo potrebno da lice sa mentalnim smetnjama nastavi sa stacionarnim lečenjem, to lice može prihvatiti procenu i dati saglasnost za dalje dobrovoljno lečenje u psihijatrijskoj ustanovi, u skladu sa odredbama ovog Zakona.

-           Članovi 46., 47., 48., 49. i 50.

Objašnjenje: Predlaže se brisanje reči “izolacija” jer u psihijatrijskim ustanovama u Republici Srbiji još uvek ne postoje uslovi za punu primenu ove mere u skladu sa odredbama ovog Zakona i Pravilnika o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama.

-           Član 49.

Objašnjenje: Precizira se ko može doneti odluku o primeni fizičkog sputavanja vezano za stručno-specijalističko zvanje lekara. Predlaže se brisanje reči “odmah” u stavu 3. jer je u praksi nemoguće u svakom slučaju sputavanja odmah, momentalno obavestiti zakonskog zastupnika.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo zdravlja, 29.11.2021.