PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16, 113/17 i 95/18), u članu 29. stav 1. posle reči: "nije drugačije određeno." dodaju se reči: "Ovako utvrđena tržišna vrednost važi dve godine."

Član 2.

U članu 78. stav 6. menja se i glasi:

"Izuzetno, organ nadležan za upis dozvoliće upis javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i kad nije dostavljena jedna od isprava iz stava 5. ovog člana, ako je uz zahtev dostavljena potvrda Agencije za restituciju da vraćanje predmetne nepokretnosti u naturalnom obliku ranijem vlasniku, odnosno njegovom zakonskom nasledniku nije moguće po zakonu kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje."

Član 3.

U članu 82a stav 2. reči: "31. decembra 2020. godine" zamenjuju se rečima: "31. decembra 2021. godine".

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini sadržani su u potrebi da se otklone nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16, 113/17 i 95/18). Naime, uočeno je da se poslednjih godina ubrzano menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti, te je stoga potrebno vremenski ograničiti važenje procene tržišne vrednosti nepokretnosti na dve godine, a koja je utvrđena od strane poreskog ili drugog nadležnog organa ili licenciranog procenitelja, u članu 29. stav 1. zakona.

Pored toga, na osnovu člana 78. stav 6. Zakona o javnoj svojini nadležna služba za katastar nepokretnosti bila je dužna da, u slučaju kada podnosilac zahteva za uknjižbu nije dostavio jednu od isprava iz stava 5. ovog člana, sama proceni da je vraćanje nepokretnosti u naturalnom obliku ranijem vlasniku, odnosno njegovom zakonskom nasledniku isključeno po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, što nije u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda, već Agencije za restituciju.

Članom 82a stav 2. Zakona o javnoj svojini utvrđeno je da autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva mogu podneti zahteve za upis prava svojine na nepokretnostima do 31. decembra 2020. godine. Imajući u vidu da do ovog datuma veliki broj navedenih subjekata nije podneo zahteve za upis prava svojine u javnoj evidenciji o nepokretnostima i pravima na njima usled čega bi, protekom navedenog roka, izgubili to pravo, te kako su u prethodnom periodu postojali otežani uslovi rada navedenih subjekata izazvani izbijanjem pandemije virusa COVID 19, i uvođenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji dana 15. marta 2020. godine Odlukom o proglašenju vanrednog stanja ("Službeni glasnik RS", broj 29/20), neophodno je omogućiti ovim subjektima da se rok za podnošenje naknadnog zahteva produži do 31. decembra 2021. godine.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona dopunjuje se član 29. stav 1. tako što se važenje procene tržišne vrednosti nepokretnosti ograničava na dve godine, a koja je utvrđena od strane poreskog ili drugog nadležnog organa ili licenciranog procenitelja.

Članom 2. Predloga zakona menja se član 78. stav 6. Zakona o javnoj svojini tako što će organ nadležan za upis dozvoliti upis javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i kad nije dostavljena jedna od isprava iz stava 5. ovog člana, ako je uz zahtev dostavljena potvrda Agencije za restituciju da je vraćanje predmetne nepokretnosti u naturalnom obliku ranijem vlasniku, odnosno njegovom zakonskom nasledniku nije moguće po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Članom 3. Predloga zakona vrši se izmena člana 82a Zakona tako što se produžava rok za podnošenje naknadnog zahteva za upis prava javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala do 31. decembra 2021. godine. Naime, i pored toga što je navedeni rok nekoliko puta produžavan, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva, iz objektivnih i subjektivnih razloga, nisu sprovele postupak upisa prava svojine na nepokretnostima koje koriste, te je neophodno produženje ovog roka da bi se omogućilo ovim subjektima da podnesu naknadni zahtev do 31. decembra 2021. godine.

Član 4. Predloga zakona uređuje stupanje na snagu ovog zakona.

VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA

Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

U dosadašnjoj primeni Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 - dr. zakon, 108/16, 113/17 i 95/18) uočena je potreba da se autonomnoj pokrajini, jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima, društvima kapitala i njihovim zavisnim društvima produži rok za još jednu godinu za podnošenje zahteva za upis svojine na nepokretnostima, kao i potreba da se vremenski ograniči važenje procene tržišne vrednosti nepokretnosti na dve godine.

2) Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini sadržani su u potrebi da se otklone nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o javnoj svojini, a kojima bi se, pre svega, vremenski ograničilo važenje procene tržišne vrednosti nepokretnosti na dve godine, kao i produžio rok za podnošenje zahteva za upis svojine.

3) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Postojeći Zakon o javnoj svojini.

4) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Važeći zakon o javnoj svojini ne propisuje rok važenja procene, pa bi se problem mogao pojaviti usled naglih promena u tržišnoj vrednosti nepokrentosti kojima nosioci prava javne svojine žele raspolagati. Ovo se naročito odnosi na cene nepokretnosti u velikim gradovima gde postoji tendencija rasta cena kvadrata svih vrsta nepokretnosti.

Osim toga, uočeno je da veliki broj lokalnih samouprava nije podnelo zahtev sa potrebnom dokumentacijom za upis prava na nepokretnostima, pa je ocenjeno kao potrebno da se taj rok produži za još godinu dana.

Takođe, zaključeno je da se nadležnost za ocenu ispunjenosti uslova za vraćanje određene nepokretnosti u naturalnom obliku, u smislu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ne može preneti na organ koji je nadležan za upis prava na nepokretnostima, već mora biti u nadležnosti organa ovlašćenog za vođenje postupka restitucije.

5) Koja promena se predlaže?

Objašnjeno u prethodnoj tački.

6) Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Promene su neophodne u predloženom obimu.

7) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložena promena će imati uticaj na JLS, javna preduzeća i društva kapitala koja će imati dodatni rok od godinu dana za prijavu imovine.

8) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje.

9) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Nije moguće.

Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Povoljniji efekti na budžet imalaca prava javne svojine zbog tendencije rasta cena nepokretnosti, kao i omogućavanje lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i društvima kapitala koja su osnovana od strane RS, AP ili JLS da upišu pravo svojine na nepokretnostima koje koriste.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Jesu.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih, odnosno posebnih ciljeva?

Na osnovu izvršenih procena vrednosti nepokretnosti kao i broja podnetih zahteva za upis prava svojine na nepokretnostima na kojima su pomenuta lica korisnici, a u periodu za koji se produžava rok.

Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1) Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

Nema alternativnih mera predloženim rešenjima.

2) Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Nema drugih opcija.

3) Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Ne postoje podsticajne mere.

4) Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Ne.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Ne može.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Problem se može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora.

Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1) Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku.

Stalnim ažuriranjem procena vrednosti nepokretnosti prati se trend promena cena na tržištu nepokretnosti.

Nakon upisa prava svojine na nepokretnostima, u skladu sa članom 82a, lokalne samouprave imaće pravo raspolaganja tim nepokretnostima u punom obimu.

2) Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje izabrane opcije nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta.

Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Predložene izmene se ne odnose posebno na privredne grane.

Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1) Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Nema troškova ni koristi za građane.

2) Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Predložene izmene nemaju uticaja na pojedine društvene grupe jer se radi o zakonu kojim se reguliše pitanje javne svojine.

3) Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Predložene izmene ne utiču na ravnopravnost svih učesnika u pravnom saobraćaju.

Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1) Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Da.

Ključna pitanja za analizu rizika

1) Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Jeste.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Za sprovođenje izabrane opcije nisu potreba finansijska sredstva.

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Ne postoji rizik za sprovođenje izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 27.11.2020.