NACRT ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: Posebna novina uređenje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rade na daljinu i od kuće

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odnosno Uprava za bezbednost i zdravlje na radu sprovela je javnu raspravu o Nacrtu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u periodu od 9. do 29. septembra 2021. godine.

Učesnici javne rasprave imali su priliku da u toku perioda trajanja javne rasprave dostavljaju predloge, sugestije, inicijative i komentare elektronskim putem na adresu Uprave, odnosno pisanim putem Ministarstvu a nakon završetka javne rasprave, Ministarstvo će analizirati sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi koji će objaviti na svojoj internet stranici i portalu e-uprave najkasnije u roku od 15 dana od dana njenog okončanja.

Podsetimo, predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon) na prvom mestu se odnose na podizanje nivoa kompetencije lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca u određenim visokorizičnim delatnostima, uvođenje obaveze poslodavca da donese program za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, uvođenje obaveze periodičnog obnavljanja osposobljavanja i ograničavanje roka važenja licence na pet godina, utvrđena su nacionalna priznanja za izuzetna postignuća u ovoj oblasti. Proširen je krug lica koja imaju obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu uvođenjem lica koja se samozapošljavaju. Bitna novina je i promena naziva lica za bezbednost i zdravlje na radu u naziv savetnik za bezbednost i zdravlje na radu kada poslove obavlja kod poslodavaca u visoko rizičnim delatnostima i saradnik za bezbednost i zdravlje na radu kada poslove obavlja kod poslodavaca u manje rizičkim delatnostima, uređuje se uspostavljanje posebnog registra povreda na radu odnosno jedinstvene, elektronski vođene baze podataka o povredama na radu, koja se vodi na osnovu izveštaja o povredi na radu, uspostavlja se registar licenci kao jedinstvena, elektronski vođena baza podataka o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama, prošireno je značenje izraza za radno mesto sa povećanim rizikom, ali su predviđene i mnoge druge izmene, a ono što je posebno interesantna novina je da se da se konačno prepoznaje rad na daljinu i rad od kuće, tj. rad van prostorija poslodavca. Nakon prepoznavanja ove kategorije u Nacrtu zakona, može se očekivati i donošenje podzakonskih akata kojima će se bliže urediti rad na daljinu i od kuće, uz očuvanje bezbednih i zdravih uslova za rad ove kategorije zaposlenih i ovog režima rada koji je naročito došao do izražaja u uslovima postojanja pandemije zarazne bolesti COVID-19.

Kako je u samom obrazloženju nacrta navedeno, zbog aktuelne epidemiološke situacije u vezi postojanja opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19 rad od kuće i rad na daljinu sve više postaju uobičajeni načini obavljanja poslova za veliki broj zaposlenih. Kako se zakonom propisuju obaveze poslodavca u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, neophodno je bilo definisati šta se smatra pod radom od kuće i radom na daljinu u smislu primene propisa bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema nacrtu, rad od kuće jeste rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija za poslodavca iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili drugog mesta stanovanja, a koje nije pod neposrednom kontrolom poslodavca, a rad na daljinu jeste rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija iz prostora koji nije prostor poslodavca i koji nije pod neposrednom kontrolnom poslodavca.

Rad van prostorija poslodavca koji podrazumeva rad na daljinu i rad od kuće, do sada je bio uređen samo odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), i nije bilo definisano na koji način organizovati bezbedne i zdrave uslove rada zaposlenih koji rade u ovom režimu, što je prepoznato kao problem u praksi i može se očekivati da se konačno reše nedoumice koje poslodavci imaju po ovom pitanju. Naime, samim nacrtom je predviđeno da je prilikom rada od kuće i rada na daljinu poslodavac dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa zaposlenim, pri čemu je poslodavac dužan da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, da definiše proces rada u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.Poslodavac takođe može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi uz učešće zaposlenog a sa druge strane, zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.

Izvor: Redakcija, 30.09.2021.