ZAKONI O RADU I O STEČAJU: Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz u kome porodilja nema pravo na isplatu potraživanja koja joj pripadaju po Zakonu o radu. Ovo važi za sva buduća potraživanja, dok svi imaju prava na ona ostvarena pre otvaranja stečaja. Jedino se može ostvariti pravo na minimalnu zaradu u slučaju privremene sprečenosti za rad. Uz poštovanje zakonskih rokova i procedura, moglo bi se ostvariti pravo na zaradu u slučaju trudničkog bolovanja, ali ne i porodiljskog odsustva
Za žene čije preduzeće tokom trajanja porodiljskog odsustva ode u stečaj važe ista pravila kao i za sve ostale zaposlene.
Da porodilje u Srbiji nekada ne može ni zakon da zaštiti od otkaza govore mnogobrojni primeri žena koje zbog bahatosti poslodavca završe na birou, iako su u drugom stanju ili su se tek porodile. Međutim, kada se nađu na spisku nezaposlenih zbog rupe u propisima, to je već ozbiljan problem.
Upravo ovakav scenario čeka sve mame koje su radile u firmi koja je u vreme trajanja njihovog porodiljskog odsustva otišla u stečaj. U tom slučaju Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018) poništava sve odredbe Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) i za buduće mame važe ista pravila kao i za sve ostale zaposlene u tom preduzeću. Da muka bude još veća, one narednih najmanje godinu dana zbog nege deteta nisu u mogućnosti da se zaposle, a naknadu sa biroa primaće kao nezaposlene samo u narednih šest meseci. Recimo, ako je žena na porodiljskom posle rađanja trećeg deteta, ima pravo na nadoknadu u visini svoje plate i to tokom dve godine. Ako joj firma ode u stečaj, primaće bar upola manje sa biroa i to samo pola godine.
U Ministarstvu za rad rečeno je da je Zakonom o radu, članom 187, propisana apsolutna zaštita od prestanka radnog odnosa zaposlene za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.
- Po pitanju da li su odredbe navedenog člana zakona suspendovane Zakonom o stečaju, obratite se Ministarstvu privrede u čijoj je nadležnosti ovaj propis - odgovor je koji su dali u Ministarstvu rada.
Na isto pitanje iz Ministarstva privrede nema odgovora. Advokati, međutim, navode da u ovakvim slučajevima nije nadležna čak ni inspekcija rada. To znači da ukoliko je zaposlenoj prestao radni odnos, nezavisno od njene volje ili volje poslodavca, u slučaju prestanka rada poslodavca (likvidacija i stečaj), inspektor rada nije ovlašćen da preduzima mere, već u ovoj situaciji sve zaposlene, uključujući i trudnice i porodilje, upućuje da svoja prava ostvare preko Nacionalne službe za zapošljavanje, shodno Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 113/2017 - dr. zakon).
Advokat Jasna Kolaković Smiljanić objašnjava da stečaj "ne poznaje" trudnice i majke i one apsolutno nemaju nikakvu zaštitu u slučaju da se u njihovoj firmi u vreme porodiljskog odsustva pokrene stečajni postupak.
- Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz u kome porodilja nema pravo na isplatu potraživanja koja joj pripadaju po Zakonu o radu - kaže ona. - Ovo važi za sva buduća potraživanja, dok svi imaju prava na ona ostvarena pre otvaranja stečaja. Jedino se može ostvariti pravo na minimalnu zaradu u slučaju privremene sprečenosti za rad.
Kako naglašava Kolaković Smiljanić, uz poštovanje zakonskih rokova i procedura, moglo bi se ostvariti pravo na zaradu u slučaju trudničkog bolovanja, ali ne i porodiljskog odsustva. Svi zaposleni u preduzeću do otvaranja stečajnog postupka, naglašava ona, spadaju u red poverilaca i mogu da imaju potraživanja samo do datuma objavljivanja stečajnog postupka.
Kako bi porodilje obezbedile kućni budžet i ostale na istoj plati i tokom porodiljskog odsustva, dovijaju se na različite načine. Jedna od mogućnosti je da se po dobijanju otkaza zbog stečaja prijavi kod fiktivnog poslodavca i nastavi da prima naknadu zarade, koja je veća od one sa tržišta rada.
Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. S., 29.08.2020.Naslov: Redakcija