Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

DOKAZIVANJE LEKARSKE GREŠKE U SUDSKIM POSTUPCIMA: Da bi lekar bio osuđen mora da postoji uzročno-posledična veza između njegove radnje i smrtne posledice. Ta veza mora da bude na terenu neposredne uzročnosti što znači da je on primenio očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja


Posle odustanka tužilaštva od daljeg krivičnog gonjenja interniste D.S. i ginekologa M.S., protiv kojih se postupak vodio zbog nesavesnog lečenja Jelice Panić (25) iz Paraćina, koja je pre deset godina preminula od komplikacija nastalih tokom anestezije, još jednom se postavilo pitanje dokazivosti lekarske greške.

I ne samo to. Postavilo se pitanje da li sudski postupci moraju da traju i po čitavu deceniju, golgote koju za to vreme podnose članovi porodica preminulih, ali i postoji li međusobna solidarnost lekara u ovakvim slučajevima i da li je javnost sklona da optužuje bez konačne odluke suda.

Advokat Krsto Bobot, koji je zastupao oštećene u sudskim postupcima pokrenutim protiv lekara zbog smrtnog ishoda, kaže da je više razloga zbog kojih postupci pokrenuti protiv lekara dugo traju. Prva greška je, kako kaže, što se nakon smrtnog ishoda ne uradi kompletna, sudsko-medicinska obdukcija, već samo klinička.

Sudsko-medicinska obdukcija neophodna je kako bi se temeljno videlo šta je prouzrokovalo pogoršanje zdravstvenog stanja kod pacijenta i eventualnu smrt, uzeli isečci tkiva, uradile toksikološke analize... Često se upravo to ne uradi kako treba. Klinička obdukcija se zadovoljava utvrđivanjem neposrednog uzroka smrti, ali ne ulazi dublje u problem šta je izazvalo taj neposredni uzrok. Da bi lekar bio osuđen, sud mora da ima stručno znanje koje, nažalost, nema i zbog toga mora da angažuje sudske veštake. A sudski veštaci su skloni da se solidarišu s kolegama. Jednostavno, oni neće da budu decidni kada nisu sigurni u nešto, a vrlo često je tako. Veštaci onda, gotovo po pravilu, ostavljaju više mogućnosti zašto je moglo da dođe do smrtnog ishoda ili do neke druge greške. Zbog toga se često relativizuje postupak lekara. Da bi lekar bio osuđen mora da postoji uzročno-posledična veza između njegove radnje i smrtne posledice. Ta veza mora da bude na terenu neposredne uzročnosti što znači da je on primenio očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja. Na kraju, to krivično delo lekarske greške je tako opisano da ga je teško dokazati – objašnjava Bobot.

Advokat se ne slaže s konstatacijom da je zakon loš, nego navodi da je život mnogo komplikovaniji nego što propisi to mogu da predvide. Dodaje i da je lekarski poziv, sam po sebi, pun neizvesnosti, neodređenosti. Lekari često, navodi Bobot, nisu sigurni u neke rezultate svojih dijagnoza, terapija...

Ukoliko bi se ovo krivično delo šire propisalo, lekari bi odgovarali i za najsitniju grešku. A svi grešimo. Ovde je potrebno dokazati da je korišćenje nekih sredstava ili postupaka dovelo do pogoršanja zdravlja ili smrtne posledice. Greši i tužilac jer često kreće s maksimalističkim zahtevom u optuženju, a mogao bi, recimo, da se fokusira samo na pogoršanje zdravlja, a ne na smrtnu posledicu. Možda bismo u takvim slučajevima imali više osuđujućih presuda. Doduše, one bi bile s blažim kaznama, ali bi one bile pravnosnažne. U praksi se često dešava da tužilaštvo insistira na smrtnoj posledici, a da se na kraju ispostavi da je bilo propusta lekara koji su mogli da dovedu do pogoršanja zdravlja, ali nisu uzrokovali smrt. Kada sud to utvrdi, za prvi deo dela već nastupi apsolutna zastarelost. Za bolje procesuiranje ovakvih slučajeva neophodno je veće znanje suda u toj oblasti. Takođe, potrebna je bolja koordinacija s timom sudsko-medicinskih veštaka – smatra on.

Sve se, zaključuje Bobot, svodi na entuzijazam pojedinca.

Ako imamo tužioca koji voli svoj posao, koji je predan, koji će da animira policiju i veštake, ako imamo sudiju kojem nije teško da pročita dostavljena dokumenta, a potom ih i savlada i ne plaši se da presudi u ovakvoj stvari, onda ćemo dobiti pravnosnažnu presudu. Nažalost, u praksi stvari ne funkcionišu tako – kaže Bobot.

Apel da sud treba brže da rešava ovakve slučajeve upućuje i Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije. Na ovaj način bi se, smatra on, sankcionisale greške u slučajevima gde se utvrde, što bi moglo da se nazove satisfakcijom za najbliže, a s druge strane lekari ne bi bili izloženi osudi javnosti. Greška i rizik prilikom lekarskih intervencija, kaže naš sagovornik, uvek postoji, ali su zato pacijenti dužni da potpišu informisanu saglasnost.

Na pitanje smatra li da su sudije dovoljno medicinski obrazovane da bi vodile ovakve postupke, Dinić odgovara:

Sud ima na raspolaganju na hiljade veštaka medicinske struke koji će odgovoriti na svako njihovo pitanje koje se tiče struke. I u komori, tokom postupaka pred Sudom časti, da bismo doneli odluku, konsultujemo veštake specijalizovane za neku medicinsku oblast. Pitanje je i utvrđivanja trenutka kada je nastala nepopravljiva šteta, odnosno do kog trenutka je lekar, da banalizujem stvari, činio nešto što pacijentu nije pomagalo. To je jako teško utvrditi. Bolest ne traje jedan dan, ona traje mnogo duže i mnogo je ljudi uključeno u njeno saniranje. Zato je teško reći ko je bio poslednji u lancu koji je mogao da uradi nešto, a nije. -

Predsednik LKS smatra da ne može da se kaže da se u slučajevima sudskih postupaka protiv lekara, veštaci koji su im kolege solidarišu s njima.

Neće neko od profesora medicinskog fakulteta, ili članovi kolegijuma koji su potpisali nalaze veštačenja, da se bruka i napiše da je belo crno. Kolegijalnost postoji u delu da kolega, za razliku od medicinskih laika, razume šta je lekar hteo da uradi – smatra Dinić i dodaje da kao čovek razume roditelje čija deca preminu posle lekarske intervencije.

Naglašava da treba praviti razliku između lekarske greške i nesavesnog lečenja.

Nesavesno lečenje znači da ne poklanjate dovoljno pažnje pacijentu, da se niste zauzeli za njegov slučaj, niste obradili sve podatke koje ste trebali... U ovakvim slučajevima dolazimo do drugog pitanja, a to je koja je sankcija za to, odnosno do suda i pitanja na koji će način sudija odmeriti kaznu i da li je prilikom donošenja presude bio dovoljno edukovan iz oblasti u kojoj je sudio – zaključuje predsednik LKS.

Izvor: Vebsajt Politika, 26.05.2020.
Naslov: Redakcija