Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način efikasnog korišćenja energije i energenata (u daljem tekstu: energije); politika efikasnog korišćenja energije; sistem energetskog menadžmenta; mere politike energetske efikasnosti: korišćenje energije u zgradama, kod energetskih delatnosti i krajnjih kupaca, za energetske objekte i energetske usluge; energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti; osnivanje i poslovi Uprave za energetsku efikasnost (u daljem tekstu: Uprava), kao i druga pitanja od značaja za prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korišćenjem energije.

Cilj

Član 2.

Cilj ovog zakona je stvaranje uslova za efikasno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti, čime se doprinosi:

1)         ostvarivanju ušteda energije;

2)         sigurnosti snabdevanja energijom;

3)         smanjenju uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene;

4)         održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa;

5)         povećanju konkurentnosti privrede;

6)         poboljšanju uslova za ekonomski razvoj;

7)         smanjenju energetskog siromaštva.

Značenje izraza

Član 3.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         agregator je pružalac usluge koju pruža fizičko ili pravno lice u cilju objedinjavanja potrošnje većeg broja krajnjih kupaca ili kupac-proizvođač i proizvedene električne energije proizvođača i kupaca-proizvođača, radi prodaje, kupovine ili učešća na bilo kom tržištu električne energije;

2)         aukcija je postupak nadmetanja u okviru kojeg se može steći pravo na tržišnu premiju;

3)         visokoefikasna kogeneracija je kogeneracija čija proizvodnja osigurava uštedu primarne energije u odnosu na referentne vrednosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije za unapred zadati procenat, izračunat u skladu sa Metodologijom za utvrđivanje efikasnosti postupka kogeneracije, kao i proizvodnja u maloj kogeneraciji i mikro-kogeneracijskoj jedinici;

4)         godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije (u daljem tekstu : Godišnji izveštaj) je izveštaj kojim obveznik sistema energetskog menadžmenta izveštava ministarstvo nadležno za poslove energetike o sprovedenim merama i aktivnostima i stepenu realizacije ciljeva definisanih programom i planom energetske efikasnosti;

5)         delitelj toplote je uređaj ugrađen na svim grejnim telima u delu zgrade pomoću kojeg se određuje udeo pojedinačnog dela zgrade u troškovima predate toplotne energije;

6)         deo zgrade je upotrebna celina unutar zgrade (krilo, blok, sprat, stan, poslovni prostor ili slično) koja je predviđena ili preuređena za zasebno korišćenje;

7)         distribucija toplotne energije je prenošenje toplotne energije distributivnom mrežom toplotne energije, tj. vrelovodnom, toplovodnom, parovodnom mrežom i/ili mrežom za razvod rashladnog fluida, od obračunskog mernog mesta proizvođača toplotne energije do obračunskog mernog mesta kupca;

8)         eko-dizajn je uključivanje aspekata životne sredine u projektovanje i konstrukcija proizvoda koji utiču na potrošnju energije, radi poboljšanja učinka proizvoda na životnu sredinu tokom njegovog celokupnog životnog ciklusa;

9)         elaborat o energetskoj efikasnosti energetskih objekata je elaborat u kojem se na osnovu propisanih metoda dokumentovano izračunava, odnosno procenjuje, stepen energetske efikasnosti energetskih objekata;

10)       energetska efikasnost je odnos između ostvarenog rezultata u uslugama, dobrima ili energiji i za to utrošene energije;

11)       energetska oznaka je grafički dijagram, bilo u štampanom ili elektronskom obliku, koji uključuje skalu slova latiničnog pisma od "A" do "G", gde svako slovo predstavlja klasu, a svaka klasa odgovara uštedi energije, iskazana u sedam različitih boja, od tamno zelene do crvene u cilju da informiše kupce proizvoda o energetskoj efikasnosti i energetskoj potrošnji; uključuje reklasirane oznake i oznake sa manje razreda i boja u skladu sa ovim zakonom;

12)       energetska sanacija zgrade je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka ili zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiče na bezbednost susednih objekata i saobraćaja, ne utiče na zaštitu od požara i zaštitu životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade, odnosno smanjenja potrošnje svih vrsta energije primenom tehničkih mera i standarda na postojećim elementima zgrade, uređajima, postrojenjima i opremi;

13)       energetska usluga je usluga koja obezbeđuje materijalnu ili drugu korist, odnosno dobro nastalo kombinacijom primene energetski efikasnih tehnologija ili aktivnosti, koje mogu uključiti rad, održavanje, upravljanje i kontrolu potrebnih za pružanje usluge, koja se pruža na osnovu ugovora i koja u normalnim okolnostima dovodi do proverljivog, merljivog, odnosno procenjivog poboljšanja energetske efikasnosti ili ušteda primarne energije;

14)       energetski menadžer je fizičko lice koje ima licencu energetskog menadžera, imenovano od strane obveznika sistema energetskog menadžmenta da prati i beleži načine korišćenja i količine upotrebljene energije, predlaže mere energetske efikasnosti i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom;

15)       energetski pregled je sistematska procedura za pribavljanje odgovarajućih podataka i saznanja o postojećem nivou, načinu i strukturi potrošnje energije objekta, proizvodnog procesa, privatne ili javne usluge, pomoću kojih se utvrđuju i kvantifikuju ekonomski isplative mere energetske efikasnosti i priprema izveštaj o energetskom pregledu;

16)       energetski savetnik je fizičko koje ima licencu energetskog savetnika i sprovodi energetski pregled u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

17)       energetsko siromaštvo u smislu ovog zakona je rezultat kombinacije niskih prihoda domaćinstva, velike potrošnje raspoloživih prihoda na energiju i nedovoljne energetske efikasnosti;

18)       energija je električna energija, toplotna energija i energenti u koje spadaju: ugalj, prirodni gas, nafta, derivati nafte (bezolovni motorni benzini, avionski benzini, mlazna goriva, gasna ulja, ulja za loženje, tečni naftni gas i drugo), uljni škriljci, obnovljivi i drugi izvori energije;

19)       efikasna isporuka energije u smislu ovog zakona je predaja toplotne i/ili električne energije koju vrši pružalac energetske usluge korisniku energetske usluge na osnovu ugovora o efikasnoj isporuci energije;

20)       efikasno korišćenje energije je korišćenje energije za kvalitetno obavljanje odgovarajućih aktivnosti i pružanje usluga na način kojim se postiže minimalna potrošnja energije, u okviru tehničkih mogućnosti savremenih postrojenja, opreme i uređaja;

21)       fid-in tarifa je vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju isporučenu u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda;

22)       garancija porekla je elektronski dokument koji ima isključivu funkciju da krajnjem kupcu dokaže da je određena količina električne energije proizvedena u visokoefikasnoj kogeneraciji;

23)       zastupnik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, kojeg je proizvođač pismeno ovlastio da za njegov račun preduzima radnje u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište Republike Srbije;

24)       zgrada u smislu ovog zakona je građevina sa podom, krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina u kojoj se koristi energija radi postizanja određenih unutrašnjih klimatskih uslova, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr.;

25)       zgrade centralne vlasti su administrativne zgrade u svojini Republike Srbije koje koriste organi i organizacije koji imaju nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije;

26)       izveštaj o energetskom pregledu je izveštaj koji nakon sprovedenog energetskog pregleda priprema energetski savetnik u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

27)       ISEM je informacioni sistem za praćenje i analizu potrošnje energije i vode u javnim objektima koji služi za potrebe sistema energetskog menadžmenta i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

28)       isporuka proizvoda na tržište je svako činjenje dostupnim proizvoda koji utiče na potrošnju energije, na tržištu Republike Srbije radi distribucije, potrošnje ili upotrebe, u okviru privredne delatnosti, sa ili bez naknade;

29)       isporučilac proizvoda je proizvođač ili njegov zastupnik ili uvoznik koji stavlja proizvod koji utiče na potrošnju energije na tržište Republike Srbije;

30)       javna zgrada je zgrada u javnoj svojini;

31)       korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;

32)       kogeneracijska jedinica je proizvodna jedinica koja može da radi u režimu kogeneracije;

33)       kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije (kogeneracija) je proces istovremene proizvodnje toplotne i električne ili mehaničke energije u istom procesu;

34)       kotao je uređaj koji se sastoji od gorionika i tela kotla, u kojem se fluid zagreva energijom oslobođenom u procesu sagorevanja;

35)       krajnji kupac je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koje kupuje energiju za sopstvene potrebe;

36)       kupac proizvoda je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik, koji kupuje, iznajmljuje ili drži proizvod za sopstvenu upotrebu bez obzira da li postupa u okviru ili van svog poslovanja, trgovine, zanata ili profesije;

37)       kupac-proizvođač je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik, krajnji kupac električne energije koji deo svojih potreba za električnom energijom zadovoljava iz sopstvene proizvodnje električne energije i koristi distributivnu mrežu za predaju viška proizvedene i preuzimanje električne energije kada mu njegova proizvodnja nije dovoljna da zadovolji sopstvene potrebe;

38)       lista sa podacima je standardni dokument koji sadrži informacije o proizvodu, u štampanom ili elektronskom obliku;

39)       lokalna energetska zajednica je pravni subjekt koji se zasniva na dobrovoljnom i otvorenom učešću i koji je pod efektivnom kontrolom članova zajednice ili akcionara koji su fizička lica, lokalne vlasti, uključujući opštine ili mala preduzeća, čija je osnovna delatnost je obezbeđivanje ekonomskih, ekoloških ili socijalnih koristi svojim članovima ili lokalnim oblastima u kojima posluje, a ne ostvarivanje finansijske dobiti, a koji mogu učestvovati u proizvodnji električne energije, uključujući i onu iz obnovljivih izvora, distribuciji, snabdevanju, potrošnji, agregaciji, pružanju usluge skladištenja električne energije, energetske efikasnosti ili punjenja električnih vozila ili pružanja drugih usluga svojim članovima ili akcionarima;

40)       mere energetske efikasnosti su radnje koje dovode do proverljivog i merljivog ili procenjivog povećanja energetske efikasnosti i preduzimaju se kao rezultat mere politike energetske efikasnosti; merom energetske efikasnosti smatra se i proizvodnja električne odnosno toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije, pod uslovom da se proizvedena električna, odnosno toplotna energija koristi na mestu proizvodnje;

41)       mere politike energetske efikasnosti su regulatorni, finansijski, fiskalni, ili instrumenti informativnog karaktera koje utvrđuju organi i druga tela, kao i druge javne službe radi stvaranja okvira podrške ili podsticaja za učesnike na tržištu, da pružaju i nabavljaju energetske usluge i primenjuju druge mere energetske efikasnosti;

42)       MVP (monitoring and verification platform) je informacioni sistem za praćenje i proveru ostvarenih ušteda finalne energije, kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

43)       mala kogeneracija je elektrana maksimalne snage veće od 50 kWe i manje od 500kWe, koja može da ima jednu ili više kogeneracijskih jedinica i ostvaruje uštedu primarne energije u odnosu na referentne vrednosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije;

44)       mikro-kogeneracijska jedinica je jedinica za kogeneraciju maksimalne snage ispod 50 kWe, čija proizvodnja osigurava uštedu primarne energije u odnosu na referentne vrednosti za odvojenu proizvodnju toplotne i električne energije; mikro-kogeneracijska jedinica može da ima pravni položaj kupca-proizvođača na način kako je to uređeno zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije;

45)       model je verzija proizvoda čije sve jedinice imaju iste tehničke karakteristike relevantne za oznaku energetske efikasnosti i listu sa podacima, kao i istu identifikaciju modela;

46)       napredni merni sistem (smart metering system) je elektronski sistem za merenje protoka energije koji omogućava merenje i registraciju više parametara potrošnje energije nego klasični merni uređaji, u stvarnom vremenskom periodu isporuke;

47)       napredni merni uređaj (smart metering device) je elektronski sistem za merenje protoka energije koji omogućava merenje i registraciju više parametara potrošnje energije nego klasični merni uređaji, u stvarnom vremenskom periodu isporuke;

48)       neto potrošnja finalne energije je ukupna finalna energija isporučena za energetske svrhe u industriji, transportu, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, isključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije i gubitke električne i toplotne energije u prenosu i distribuciji;

49)       objekat jeste građevina spojena sa tlom, izvedena od svrsishodno povezanih građevinskih proizvoda, odnosno građevinskih radova, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade i inženjerski objekti i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni;

50)       odziv potrošnje je promena potrošnje električne energije krajnjeg kupca: kao odgovor na tržišne signale, uključujući promenu cene električne energije, ili kao rezultat prihvatanja ponude krajnjeg kupca da proda smanjenje ili povećanje potrošnje električne energije po tržišnoj ceni;

51)       plan energetske efikasnosti je planski dokument sa merama i aktivnostima kojima obveznik sistema energetskog menadžmenta planira da sprovede program energetske efikasnosti;

52)       poboljšanje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje energije za isti obim i kvalitet obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga, ili povećanje obima i kvaliteta obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga uz istu potrošnju energije, koje se ostvaruje primenom mera efikasnog korišćenja energije (tehnoloških promena, ponašanja korisnika energije i/ili ekonomskih promena);

53)       povlašćeni proizvođač električne energije je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju u visokoefikasnoj kogeneraciji i ostvaruje pravo na fid-in tarifu, odnosno tržišnu premiju u skladu sa ovim zakonom;

54)       potrošna topla voda je voda iz vodovodne mreže zagrejana toplotom iz sistema daljinskog grejanja, namenjena potrošnji kod krajnjih kupaca;

55)       potrošnja primarne energije je ukupna potrošnja energije, isključujući potrošnju za neenergetske svrhe;

56)       privremeno povlašćeni proizvođač električne energije je pravno lice ili preduzetnik koji je stekao pravo na tržišnu premiju, odnosno pravo na fid-in tarifu i ima druga prava i obaveze predviđene ovim zakonom;

57)       prodavac je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, koji potrošačima prodaje, izdaje u zakup, prodaje na lizing ili prikazuje proizvod, ili instalater koji isporučuje proizvod kupcu proizvoda, sa ili bez plaćanja;

58)       program energetske efikasnosti je planski dokument koji donosi jedinica lokalne samouprave, odnosno drugi obveznik sistema energetskog menadžmenta o planiranom načinu ostvarivanja i veličini planiranog cilja uštede energije, za period od najmanje tri godine;

59)       proizvod koji utiče na potrošnju energije (proizvod) je roba ili sistem čija upotreba utiče na potrošnju energije, koja se stavlja na tržište i/ili pušta u rad, uključujući delove koji utiču na potrošnju energije tokom korišćenja, koji su stavljeni na tržište ili pušteni u rad za kupca, a koji su namenjene za ugradnju u proizvod;

60)       proizvođač je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi proizvod ili za kog se proizvod projektuje ili proizvodi, a koji taj proizvod stavlja na tržište pod svojim imenom ili žigom;

61)       pružalac energetske usluge je fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji pruža energetsku uslugu i sprovodi druge mere za poboljšanje energetske efikasnosti kod korisnika energetske usluge;

62)       puštanje u rad je prvo korišćenje nekog proizvoda u Republici Srbiji u skladu sa njegovom namenom;

63)       reklasirana oznaka je energetska oznaka za određenu grupu proizvoda čija klasa je promenjena i može se razlikovati od energetske oznake pre promene klase uz istovremeno očuvanje vizuelne usklađenosti svih oznaka;

64)       rekonstrukcija je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta kojima se utiče na ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, menja tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

65)       SEMIS je informacioni sistem za praćenje sprovođenja sistema energetskog menadžmenta kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

66)       sistem energetskog menadžmenta jeste sistem organizovanog upravljanja energijom koji obuhvata najširi skup regulatornih, organizacionih, podsticajnih, tehničkih i drugih mera i aktivnosti, kao i organizovanog praćenja i analize obavljanja energetskih delatnosti i potrošnje energije, koje u okvirima svojih ovlašćenja, planiraju i sprovode obveznici sistema energetskog menadžmenta;

67)       sistem daljinskog grejanja/hlađenja je prenošenje toplotne energije, od mesta proizvodnje toplotne energije, preko distributivne mreže toplotne energije, u više objekata, za potrebe grejanja ili hlađenja prostora ili za potrebe tehnoloških procesa;

68)       sistem efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja je sistem daljinskog grejanja/hlađenja koji koristi najmanje 50% energije iz obnovljivih izvora energije, 50% otpadne toplote, 75% toplotne energije proizvedene u kogeneraciji ili 50% kombinacije tako proizvedene energije;

69)       sistem za grejanje je sistem uređaja i opreme potrebnih za pripremu vazduha u prostoriji, pomoću kojeg se postiže viša temperatura;

70)       sistem za klimatizaciju je sistem uređaja i opreme potrebnih za pripremu vazduha u prostoriji, u smislu regulacije njegove temperature;

71)       sistem podsticaja je skup podsticajnih mera koji se odnose na visokoefikasnu kogeneraciju;

72)       specifična potrošnja energije je količnik utrošene energije i količine proizvoda ili usluge, ili površine objekta i sl.; specifična potrošnja energije je jedan od indikatora kojim se ocenjuje unapređenje energetske efikasnosti;

73)       stavljanje na tržište je je prva isporuka proizvoda na tržište Republike Srbije sa ciljem njegove distribucije ili upotrebe uz naplatu ili besplatno, bez obzira na način prodaje;

74)       tehnički sistem zgrade je sva tehnička oprema zgrade ili dela zgrade za grejanje, hlađenje, ventilaciju prostora, zagrevanje potrošne tople vode, osvetljenje zgrade, automatsko upravljanje i kontrolu, proizvodnju električne energije u zgradi, ili kombinaciju navedenog, uključujući sisteme koji koriste energiju iz obnovljivih izvora energije;

75)       tržišna premija je vrsta operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kWe u postupku aukcija;

76)       toplotna pumpa je uređaj ili tehnički sistem ili instalacija koja omogućava da se toplota u smeru suprotnom od prirodnog prenosi iz okolnog vazduha, vode ili zemlje niže temperature, na vazduh u objektu ili potrošnu toplu vodu više temperature, za potrebe grejanja ili za industrijsku namenu. Kod reverzibilnih toplotnih pumpi, protok toplote može biti i iz objekta na okolinu;

77)       toplotna energija je unutrašnja (termička) energija vrele vode, tople vode ili pare ili rashladnog fluida, koja se koristi za zagrevanje ili hlađenje prostora, zagrevanje potrošne tople vode ili za potrebe tehnoloških procesa;

78)       ukupna korisna površina u smislu ovog zakona je neto površina zgrade ili dela zgrade gde se koristi energija radi postizanja određenih unutrašnjih klimatskih uslova;

79)       ukupna neto površina u smislu ovog zakona je neto površina zgrade ili dela zgrade koja obuhvata pored ukupne korisne površine i površinu delova zgrade gde se ne koristi energija radi postizanja određenih unutrašnjih klimatskih uslova;

80)       ušteda energije je količina ušteđene energije utvrđena merenjem i/ili procenjivanjem potrošnje pre i nakon sprovođenja mera za poboljšanje energetske efikasnosti, uz normalizaciju spoljnih uslova koji utiču na potrošnju energije.

Ostali izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

II. POLITIKA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Javni interes

Član 4.

Energetska efikasnost i racionalna upotreba energije je u javnom interesu Republike Srbije i od posebnog značaja za Republiku Srbiju, osim kada su u pitanju zaštićena područja i područja ekološke mreže.

Osnovni akti

Član 5.

Osnovni akti kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti su:

1)         Strategija razvoja energetike Republike Srbije koja se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike (u daljem tekstu: Strategija);

2)         Program kojim se utvrđuju uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije, koja se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike;

3)         Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (u daljem tekstu: NEKP) koji se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Strateški i planski dokumenti republičkih organa, koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana, a koji doprinose sprovođenju politike energetske efikasnosti donose se uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo), i ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, kada se strateška i planska dokumenta odnose na zaštićeno područje i područje ekološke mreže.

Ciljevi energetske efikasnosti utvrđuju se strateškim i planskim aktima iz stava 1. ovog člana.

NEKP u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost naročito sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti.

Planiranje energetske efikasnosti u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave

Član 6.

Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave u svojim planskim dokumentima planiraju aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti u skladu sa Strategijom, Programom kojim se utvrđuju uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije, NEKP, ovim zakonom i zakonom kojim je uređen planski sistem Republike Srbije.

Ciljevi energetske efikasnosti

Član 7.

Ciljevi energetske efikasnosti su indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije i drugi ciljevi propisani aktima iz člana 5. stav 1 ovog zakona.

Indikativni cilj energetske efikasnosti Republike Srbije, u određenoj godini, može se iskazati kao:

-           cilj uštede primarne i/ili finalne energije ili

-           maksimalno dozvoljena vrednost potrošnje primarne i/ili finalne energije ili

-           vrednost indikatora energetske efikasnosti ili

-           na drugi način u skladu sa potvrđenim međunarodnim obavezama

Cilj kumulativne uštede energije Republike Srbije predstavlja obavezujuću uštedu energije u finalnoj potrošnji koja se utvrđuje u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima i proračunava kao zbir godišnjih novoostvarenih ušteda u određenom vremenskom periodu.

Metodologiju proračuna cilja kumulativne uštede energije iz stava 3. ovog čana utvrđuje ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar).

Praćenje ostvarivanja ciljeva energetske efikasnosti

Član 8.

Ministarstvo prati ostvarivanje ciljeva energetske efikasnosti iz člana 7. stav 1. ovog zakona tako što prikuplja podatke o sprovedenim merama, ostvarenim uštedama energije, kao i druge potrebne podatke, vrši analizu, proveru i ocenu postignutih rezultata.

Ministarstvo izveštava o stepenu realizacije ciljeva energetske efikasnosti iz člana 7. stav 1 ovog zakona u okviru izveštaja o sprovođenju akata iz člana 5. stav 1. ovog zakona.

Organi državne uprave, drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, uključujući gradske opštine, javna preduzeća i drugi korisnici javnih sredstava koji u okviru svojih nadležnosti sprovode i/ili finansiraju mere energetske efikasnosti, dostavljaju Ministarstvu podatke iz stava 1. ovog člana.

Korisnici javnih sredstava iz stava 3. ovog člana u obavezi su da u periodu koji propiše Ministar čuvaju dokumentaciju na osnovu koje su dostavili podatke iz stava 1. ovog člana i da je na zahtev dostave Ministarstvu radi provere.

Ministar propisuje vrstu podataka koje dostavljaju korisnici javnih sredstava iz stava 3. ovog člana, kao i rokove za dostavljanje podataka iz stava 1. ovog člana.

Korisnici javnih sredstava iz stava 3. ovog člana dostavljaju podatke iz stava 1. ovog člana putem MVP informacionog sistema ili na drugi način u skladu sa aktom iz stava 5. ovog člana.

Metodologije i elementi za proračun ušteda energije

Član 9.

Ministar propisuje metodologiju za proračun ušteda energije koje su rezultat sprovedenih mera energetske efikasnosti.

Ministar propisuje faktore konverzije koji se koriste za obračun konverzije finalne energije u primarnu, kao i faktore emisije ugljen dioksida (SO2).

Ministar propisuje metodologiju za proračun broja stepen dana grejanja i hlađenja.

Republički hidrometeorološki zavod, javna preduzeća i ustanove, koji za svoje potrebe mere temperaturu spoljašnjeg vazduha, obavezuju se da podatke o satnim očitavanjima temperature sa svojih meteoroloških stanica unose u informacioni sistem ISEM za potrebe obračuna broja stepen dana, u skladu sa metodologijom iz stava 3. ovog člana.

Energetski subjekti su dužni da Ministarstvu, na zahtev, dostavljaju podatke potrebne za proračun faktora konverzije iz stava 2. ovog člana.

III. SISTEM ENERGETSKOG MENADŽMENTA I ENERGETSKI PREGLED

Subjekti sistema energetskog menadžmenta

Član 10.

Subjekti sistema energetskog menadžmenta jesu: Vlada, Ministarstvo, obveznici sistema energetskog menadžmenta, energetski menadžeri i energetski savetnici.

Ovlašćenja Vlade

Član 11.

Vlada kao subjekat sistema energetskog menadžmenta donosi propise u oblasti energetske efikasnosti i racionalne upotrebe energije, na predlog Ministarstva, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ovlašćenja Ministarstva

Član 12.

Ministarstvo uređuje, organizuje, sprovodi i prati funkcionisanje sistema energetskog menadžmenta i realizaciju njegovih ciljeva, i to:

1)         prikuplja i analizira godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije obveznika sistema energetskog menadžmenta;

2)         upravlja informacionim sistemima SEMIS i ISEM;

3)         organizuje poslove obuke i polaganja ispita za energetske menadžere i energetske savetnike i izdaje uverenje o položenom ispitu;

4)         izdaje licence energetskim menadžerima i energetskim savetnicima;

5)         vodi registre licenciranih energetskih menadžera i licenciranih energetskih savetnika koji sadrže sledeće podatke: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresu prebivališta, kontakt podatke sa elektronskom adresom, broj licence i datum izdavanja odnosno oduzimanja licence, od kojih su ime i prezime, broj licence i kontakt podaci sa elektronskom adresom dostupni javnosti;

6)         objavljuje na internet stranici Ministarstva sledeće podatke o licenciranim energetskim menadžerima i licenciranim energetskim savetnicima: ime i prezime, broj i vrstu licence, opštinu prebivališta i kontakt podatke, uz prethodnu pisanu saglasnost lica na koje se odnose;

7)         vrši poslove u oblasti finansiranja efikasnog korišćenja energije i nadzora nad radom Uprave;

8)         donosi Program podizanja svesti iz oblasti energetske efikasnosti;

9)         sprovodi promotivne aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti;

10)       obavlja i druge poslove propisane ovim zakonom.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta

Član 13.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta (u daljem tekstu: Obveznik sistema) su:

1)         privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, ako imaju godišnju potrošnju energije veću od količine koju propiše Vlada;

2)         privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga, ako imaju godišnju potrošnju energije veću od količine koju propiše Vlada;

3)         jedinica lokalne samouprave i gradske opštine sa više od 20.000 stanovnika po poslednjem popisu stanovništva;

4)         organi državne uprave, drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine i organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Obveznici sistema iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana izvršavaju obaveze u pogledu sprovođenja sistema energetskog menadžmenta i za ustanove koje su osnovali.

Izuzetno od odredbi st. 1. i 2. ovog člana, obveznici sistema su i ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci i drugim oblastima, kao i drugi, korisnici javnih sredstava koji nisu obuhvaćeni u stavu 1. tač. 1) – 4) ovog člana na način i pod uslovima koje propiše Vlada, a naročito uzimajući u obzir površinu i namenu objekata koje koriste.

U slučaju kada su održavanje i investiciono-tehnički poslovi na objektima organa državne uprave i drugih organa Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine povereni posebnom organu ili organizaciji Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, taj organ, odnosno organizacija postaje Obveznik sistema umesto organa čije održavanje i investiciono-tehnički poslovi su mu povereni.

Vlada člana bliže utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se utvrđuju obveznici sistema iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana, naročito uzimajući u obzir površinu i/ili vrstu objekata koje koriste, odnosno za koje snose troškove održavanja ili troškove energije.

Obaveze Obveznika sistema

Član 14.

Obveznik sistema dužan je da:

1)         prati i analizira sve vidove svoje potrošnje energije, vodi o toj potrošnji redovnu i tačnu evidenciju;

2)         utvrđuje ciljeve energetske efikasnosti u okviru svojih poslova i donosi i na zahtev dostavlja Ministarstvu planska akta energetske efikasnosti iz čl. 17-19. ovog zakona radi postizanja uštede energije u skladu sa ciljevima uštede koje definiše Vlada;

3)         imenuje potreban broj energetskih menadžera;

4)         obaveštava Ministarstvo o licu koje je imenovao za energetskog menadžera i o licu koje je ovlastio da pored energetskog menadžera potpisuje Godišnji izveštaj;

5)         donosi interni akt kojim će biti uređena struktura zaduženih i odgovornih lica za realizaciju ciljeva energetskog menadžmenta, kao i odgovornosti, koordinacija i procedure za upravljanje potrošnjom energije;

6)         sprovodi mere energetske efikasnosti navedene u programu, odnosno planu iz tačke 2) ovog člana;

7)         dostavlja Ministarstvu Godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije sadržanih u programu i planu iz tačke 2) ovog stava;

8)         obezbeđuje sprovođenje energetskog pregleda u rokovima predviđenim ovim zakonom;

9)         unosi podatke u SEMIS;

10)       redovno i blagovremeno obezbeđuje energetskom menadžeru pristup podacima koji su mu potrebni za rad;

11)       preduzima i druge aktivnosti i mere u skladu sa zakonom.

Obveznici sistema iz člana 13. stav 1. tač. 3) i 4) i stav 3. ovog zakona dužni su da redovno, a najmanje jednom mesečno, unose u ISEM podatke o potrošnji energije i vode u javnim objektima koji su u njihovoj nadležnosti, osim ukoliko je u članu 53. stav 7. ovog zakona predviđeno da to rade druga lica.

Obveznici sistema iz člana 13. tač. 3) i 4) ovog zakona dužni su da planiraju sredstva za sprovođenje mera definisanih programom i planom energetske efikasnosti.

Vlada bliže uređuje način izvršenja obaveza Obveznika sistema iz stava 1. ovog člana.

Ministar bliže propisuje rokove u kojima Obveznici sistema sprovode energetski pregled.

Ministar bliže propisuje vrste ovlašćenja za pristup, način i pravila korišćenja informacionih sistema SEMIS i ISEM, metodologiju prikupljanja i obrade podataka koji se unose u ove informacione sisteme, kao i tehničke i druge uslove za njihovo korišćenje.

Ciljevi uštede energije i granična vrednost potrošnje

Član 15.

Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje godišnje ciljeve ušteda energije za Obveznike sistema u skladu sa aktima iz člana 5. stav 1. tač. 1-3) ovog zakona i graničnu vrednost godišnje potrošnje energije na osnovu koje se određuje koja privredna društva i javna preduzeća su obveznici sistema.

Ministar propisuje način proračuna godišnje potrošnje energije iz stava 1. ovog člana.

Privredna društva i javna preduzeća iz člana 13. tač. 1) i 2) ovog zakona, dužni su da izvrše proračun godišnje potrošnje energije na način propisan u stavu 2. ovog člana koji na zahtev dostavljaju Ministarstvu.

Dostavljanje Godišnjeg izveštaja

Član 16.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta dostavljaju Ministarstvu Godišnji izveštaj iz člana 14. stav 1. tačka 7) ovog zakona na propisanom obrascu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Ministar propisuje obrazac Godišnjeg izveštaja i način njegovog dostavljanja.

Planska akta energetske efikasnosti Obveznika sistema

1. Program energetske efikasnosti koji donosi jedinica lokalne samouprave

Član 17.

Jedinica lokalne samouprave, koja je Obveznik sistema donosi program energetske efikasnosti, u cilju izvršenja obaveza Obveznika sistema, koji pored elemenata propisanih zakonom kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije, naročito sadrži:

1)         planirani cilj ušteda energije, u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 15. stav 1. ovog zakona;

2)         pregled i procenu godišnjih energetskih potreba jedinice lokalne samouprave, uključujući i ustanove i javna preduzeća čiji je osnivač i zgrade koje koriste, kao i procenu energetskih svojstava objekata;

3)         plan aktivnosti radi sprovođenja mera energetske efikasnosti koje će obezbediti efikasno korišćenje energije, i to:

(1)        plan energetske sanacije i održavanja javnih objekata koje koriste organi jedinice lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave,

(2)        planove unapređenja energetskih sistema komunalnih usluga (sistem daljinskog grejanja, sistem daljinskog hlađenja, vodosnabdevanja, obezbeđenja javnog osvetljenja, upravljanje komunalnim otpadom, gradski i prigradski prevoz putnika i drugo),

(3)        planirane mere energetske efikasnosti;

4)         nosioce, rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera energetske efikasnosti, kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja;

5)         izveštaj o rezultatima sprovođenja prethodnog programa energetske efikasnosti jedinice lokalne samouprave;

6)         sredstva potrebna za sprovođenje programa, izvore i način njihovog obezbeđivanja.

Program iz stava 1. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, ako program obuhvata zaštićeno područje.

Program iz stava 1. ovog člana donosi se na period od tri godine.

Program iz stava 1. ovog člana, može biti donet i kao sastavni deo drugog planskog dokumenta jedinice lokalne samouprave, u kom slučaju mora sadržati sve elemente navedene u stavu 1. ovog člana.

2. Program energetske efikasnosti koji donose drugi Obveznici sistema

Član 18.

Program energetske efikasnosti koji donose drugi Obveznici sistema sadrži naročito:

1)         godišnje planirane ciljeve ušteda u skladu sa propisom donetom na osnovu člana 15. stav 1. ovog zakona;

2)         pregled i procenu godišnjih energetskih potreba, uključujući procenu energetskih svojstava objekata;

3)         predlog mera energetske efikasnosti i aktivnosti za njihovo sprovođenje;

4)         nosioce i rokove realizacije predloženih mera;

5)         rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera kojima se predviđa ostvarivanje planiranog cilja uz navođenje izvora informacije na osnovu kojih se vrši verifikacija;

6)         izveštaj o rezultatima sprovođenja prethodnog programa energetske efikasnosti;

7)         finansijske instrumente (izvore i način obezbeđivanja sredstava) predviđene za sprovođenje planiranih mera i aktivnosti.

Program iz stava 1. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, ako program obuhvata zaštićeno područje. Program energetske efikasnosti iz stava 1. ovog člana, donose drugi Obveznici sistema (osim jedinice lokalne samouprave) na period od tri godine.

3. Plan energetske efikasnosti koji donose obveznici sistema energetskog menadžmenta

Član 19.

Plan energetske efikasnosti koji donose Obveznici sistema detaljnije razrađuje mere energetske efikasnosti i aktivnosti za njihovo sprovođenje iz programa iz čl. 17. i 18. ovog zakona, a sadrži naročito: mere energetske efikasnosti i aktivnosti kojima se ostvaruje efikasno korišćenje energije, nosioce i rokove za sprovođenje planiranih aktivnosti, očekivane rezultate za svaku od mera, odnosno aktivnosti, finansijske instrumente (izvore i način obezbeđivanja) predviđene za sprovođenje planiranih mera i izveštaj o realizaciji prethodnog plana energetske efikasnosti.

Plan energetske efikasnosti iz stava 1. ovog člana donose Obveznici sistema na period od jedne godine.

Energetski menadžer

Član 20.

Energetski menadžer je fizičko lice koje ima licencu energetskog menadžera, izdatu u skladu sa ovim zakonom, i koje je imenovano od strane Obveznika sistema.

Energetski menadžer za Obveznika sistema obavlja sledeće poslove:

1)         prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije;

2)         organizuje i učestvuje u pripremi programa i plana energetske efikasnosti;

3)         predlaže mere energetske efikasnosti i učestvuje u njihovoj realizaciji;

4)         priprema Godišnji izveštaj;

5)         preduzima druge aktivnosti i mere energetske efikasnosti.

Energetski menadžer Obveznika sistema koji su korisnici javnih sredstava, unosi podatke iz člana 8. stav 1. ovog zakona o ostvarenim uštedama u MVP.

Imenovanje energetskog menadžera

Član 21.

Obveznik sistema može imenovati energetskog menadžera tako što raspoređuje na poslove energetskog menadžera lice iz reda zaposlenih kod Obveznika sistema ili tako što angažuje lice koje nije kod njega zaposleno, u skladu sa propisima koji regulišu radne odnose.

Dva ili više Obveznika sistema iz člana 13. tačka 3) ovog zakona, iz razloga ekonomičnosti i efikasnosti obavljanja poslova, može imenovati isto lice za energetskog menadžera i sporazumom urediti zajedničko obezbeđivanje obavljanja njegovih poslova.

Ministar propisuje bliže uslove za imenovanje energetskih menadžera prema vrsti Obveznika sistema i vrsti licence energetskog menadžera.

Energetski savetnik

Član 22.

Energetski savetnik je fizičko lice koje ima licencu energetskog savetnika.

Energetski savetnik iz stava 1. ovog člana može da sprovodi energetske preglede.

Energetski pregled

Član 23.

Energetski pregled obuhvata naročito: prikupljanje podataka o potrošnji i načinu korišćenja energije, analizu postojećeg nivoa energetske efikasnosti, identifikaciju mera za povećanje energetske efikasnosti sa procenom energetskih ušteda i njihovih finansijskih efekata.

Ministar bliže propisuje minimalne kriterijume sprovođenja energetskog pregleda.

Kategorije energetskih pregleda su:

1)         energetski pregled za oblast industrijske energetike,

2)         energetski pregled za oblast energetike zgrada i

3)         energetski pregled za oblast energetike javnog sektora.

Energetske preglede u skladu sa ovim zakonom dužni su da vrše obveznici sistema i velika pravna lica definisana zakonom kojim se uređuje oblast računovodstva.

Velika pravna lica iz stava 4. ovog člana sprovode energetski pregled najmanje jednom u četiri godine.

Energetski pregled za lica iz stava 4. ovog člana, sprovodi pravno lice ili preduzetnik koje ispunjava uslov koji se odnosi na broj i odgovarajuću licencu angažovanih energetskih savetnika koji sprovode taj pregled.

Ministar bliže propisuje broj i odgovarajuću licencu energetskih savetnika koje angažuje pravno lice ili preduzetnik iz stava 6. ovog člana, u zavisnosti od kategorije energetskog pregleda.

Pravno lice ili preduzetnik koji su sproveli energetski pregled izrađuje izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu, koji dostavlja licima iz stava 4. ovog člana, za koje je vršio pregled i izvod iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, koji dostavlja Ministarstvu.

Lica iz stava 4. ovog člana i pravno lice odnosno preduzetnik koje je izvršilo energetski pregled, dužna su da izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu čuvaju trajno i na zahtev dostave na uvid Ministarstvu.

Ministar bliže propisuje obim i način sprovođenja svake kategorije energetskog pregleda iz stava 3. ovog člana i sadržaj i način dostavljanja izvoda iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu.

Ministarstvo u okviru informacionog sistema SEMIS prikuplja i čuva izvode iz izveštaja o energetskim pregledima sprovedenim u skladu sa ovim zakonom za lica iz stava 4. ovog člana.

Izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu

Član 24.

Izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu sadrži naročito:

1)         energetski bilans objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmet pregleda;

2)         procenu postojećeg nivoa energetske efikasnosti objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmet pregleda;

3)         predlog mera za povećanje energetske efikasnosti objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmet pregleda;

4)         procenu ostvarivih ušteda energije i smanjenja emisije CO2 za svaku predloženu meru, kao i procenu ukupnih ostvarivih ušteda energije i ukupnog smanjenja emisije CO2 u slučaju istovremene primene više mera efikasnog korišćenja energije, uključujući i ekonomsko-finansijsku analizu tih mera;

5)         završno stručno mišljenje koje uključuje predlog mera za efikasno korišćenje energije koje treba sprovesti;

6)         druge podatke od značaja za procenu energetske efikasnosti i predlaganje mera za efikasno korišćenje energije.

Ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, prema kategorijama energetskog pregleda iz člana 23. stav 3. ovog zakona.

Sukob interesa energetskog savetnika

Član 25.

Energetski savetnik ne može da obavlja energetski pregled, ako postoji sukob interesa između tog energetskog savetnika i subjekta u kojem se vrši energetski pregled.

Sukob interesa energetskog savetnika postoji ako je savetnik ili lice koje se po zakonu koji uređuje privredna društva smatra sa savetnikom povezanim licem:

1)         zaposlen u privrednom društvu koje je predmet energetskog pregleda ili je član upravnog ili nadzornog odbora tog privrednog društva;

2)         akcionar ili vlasnik udela u privrednom društvu, osim javnih akcionarskih društava, koje je naručilo dati pregled ili vlasnik objekta za koji se vrši energetski pregled;

3)         zaposlen ili je vlasnik udela ili akcionar osim javnih akcionarskih društava, član upravnog ili nadzornog odbora u privrednom društvu koje je uradilo tehničku dokumentaciju, ili izvršilo tehničku kontrolu tehničke dokumentacije, ili je bilo izvođač radova na objektu ili u pravnom licu kome se pregled vrši.

Uz izveštaj o energetskom pregledu, savetnik obavezno prilaže i potpisanu izjavu da se ne nalazi u bilo kojoj od situacija koja je ovim zakonom definisana kao sukob interesa.

Organizacija za obuku

Član 26.

Za obavljanje poslova obuke energetskih menadžera i energetskih savetnika Ministar ovlašćuje organizaciju, koja ispunjava uslove koji se odnose na kadrovsku osposobljenost, tehničku opremljenost i prostor u kome se obavlja obuka (u daljem tekstu: Organizacija za obuku).

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem Ministra na period od četiri godine i može se obnoviti.

Ministar bliže propisuje uslove iz stava 1. ovog člana, kao i uslove za obnavljanje ovlašćenja Organizaciji za obuku.

Obuka za energetske menadžere i energetske savetnike

Član 27.

Organizacija za obuku sprovodi obuku za energetske menadžere:

1)         za oblast industrijske energetike,

2)         za oblast energetike zgrada i

3)         za oblast energetike javnog sektora.

Organizacija za obuku sprovodi obuku za energetske savetnike:

1)         za oblast mašinske tehnike,

2)         za oblast elektrotehnike i

3)         za oblast arhitekture.

Organizacija za obuku izdaje potvrdu o završenoj obuci iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ministar propisuje način sprovođenja i sadržinu programa teorijske i praktične obuke iz st. 1. i 2.

Saglasnost na visinu troškova obuke iz st. 1. i 2. ovog člana, na predlog Organizacije za obuku, daje Ministarstvo.

Uslovi za polaganje ispita za energetskog menadžera

Član 28.

Ispit za energetskog menadžera može polagati lice koje ima:

1)         stečeno visoko obrazovanje osnovnih akademskih ili strukovnih studija u oblasti tehničko-tehnoloških nauka u obimu od najmanje 180 ESPB ili ekvivalentnog nivoa utvrđenog drugim posebnim propisima, i potvrdu o završenoj teorijskoj i praktičnoj obuci za energetskog menadžera, ili

2)         tečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB u naučnim oblastima mašinstva, elektrotehnike ili tehnologije i potvrdu o završenoj praktičnoj obuci za energetskog menadžera.

Ispit za energetskog menadžera iz oblasti energetike javnog sektora, pored lica navedenih u stavu 1. ovog člana, može polagati i lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na master akademskim, odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB ili ekvivalentnog nivoa utvrđenog drugim posebnim propisima u naučnoj oblasti ekonomije ili bezbednosti i potvrdu o završenoj teorijskoj i praktičnoj obuci za energetskog menadžera.

Uslovi za polaganje ispita za energetskog savetnika

Član 29.

Ispit za energetskog savetnika za oblast mašinske tehnike može polagati lice koje ima:

1)         stečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB, u užoj naučnoj oblasti mašinskog inženjerstva;

2)         položen ispit za energetskog menadžera za oblast industrijske energetike ili energetike zgrada;

3)         licencu za inženjera iz stručne oblasti mašinsko inženjerstvo, uže stručne oblasti termotehnika, termoenergetika i procesna tehnika koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i propisima donetim na osnovu tog zakona i

4)         potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast mašinske tehnike.

Ispit za energetskog savetnika za oblast elektrotehnike može polagati lice koje ima:

1)         stečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB, u užoj naučnoj oblasti elektrotehničkog inženjerstva;

2)         položen ispit za energetskog menadžera za oblast industrijske energetike ili energetike zgrada;

3)         licencu za inženjera iz stručne oblasti elektrotehničko inženjerstvo, uže stručne oblasti elektroenergetske instalacije i elektromotorni pogoni, koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i propisima donetim na osnovu tog zakona i

4)         potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast elektrotehnike.

Ispit za energetskog savetnika za oblast arhitekture može polagati lice koje ima:

1)         stečeno visoko obrazovanje master akademskih i strukovnih studija u obimu od najmanje 60 ESPB ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 240 ESPB, odnosno najmanje 120 ESPB, ako je na studijama prvog stepena ostvaren obim od 180 ESPB, u užoj naučnoj oblasti arhitekture;

2)         položen ispit za energetskog menadžera za oblast energetike zgrada;

3)         licencu za arhitektu za energetsku efikasnost zgrada, koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast planiranja i izgradnje i propisima odnetim na osnovu tog zakona i

4)         potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast arhitekture.

Ispit za energetskog menadžera i energetskog savetnika

Član 30.

Ispit za energetskog menadžera, odnosno energetskog savetnika polaže se pred komisijom koju obrazuje Ministar.

Ispit za energetskog menadžera se polaže za oblast industrijske energetike, energetike zgrada i energetike javnog sektora.

Ispit za energetskog savetnika se polaže za oblast mašinske tehnike, elektrotehnike i arhitekture.

Organizacija za obuku organizuje polaganje ispita iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo izdaje uverenje o položenom ispitu iz stava 1. ovog člana na zahtev lica koje je položilo ispit.

Za izdavanje uverenja iz stava 5. ovog člana plaća se Republička administrativna taksa.

Ministar bliže propisuje uslove i način polaganja ispita iz stava 1. ovog člana.

Saglasnost na visinu troškova polaganja ispita iz stava 1. ovog člana, na predlog Organizacije za obuku, daje Ministarstvo.

Licenca energetskog menadžera

Član 31.

Ministar izdaje licencu za obavljanje poslova energetskog menadžera za oblast industrijske energetike, energetike zgrada i energetike javnog sektora licu koje:

1)         ima položen ispit za energetskog menadžera;

2)         ima tri godine radnog iskustva na poslovima za koje se traži odgovarajuća stručna sprema iz člana 28. ovog zakona;

3)         podnese Ministarstvu zahtev i plati Republičku administrativnu taksu.

Licenca energetskog menadžera se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje Ministra kojim se izdaje licenca energetskog menadžera je konačno.

Oduzimanje licence

Član 32.

Izdatu licencu iz člana 31. ovog zakona, može rešenjem oduzeti Ministar, na predlog pravnog ili fizičkog lica ili po sopstvenoj inicijativi, uvidom u odgovarajuće dokaze, ako se naknadno utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih podataka i ako energetski menadžer bude pravnosnažno osuđen za krivično delo u vezi sa obavljanjem poslova, za koje mu je licenca izdata.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Na osnovu pravosnažnog rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je oduzeta licenca, energetski menadžer se briše iz Registra energetskih menadžera.

Licenca energetskog savetnika

Član 33.

Ministar izdaje licencu za obavljanje poslova energetskog savetnika fizičkom licu koje:

1)         ima položen ispit za energetskog savetnika,

2)         ima tri godine radnog iskustva u obavljanju poslova za koje je potrebna odgovarajuća licenca iz člana 29. ovog zakona i

3)         podnese Ministarstvu zahtev i plati Republičku administrativnu taksu.

Licenca energetskog savetnika se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje Ministra kojim se izdaje licenca energetskog savetnika je konačno.

Oduzimanje licence

Član 34.

Izdatu licencu iz člana 33. ovog zakona može rešenjem oduzeti Ministar, na predlog pravnog ili fizičkog lica ili po sopstvenoj inicijativi, uvidom u odgovarajuće dokaze, zbog nesavesnog obavljanja poslova za koje je izdata licenca, i to:

1)         ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netačnih podataka;

2)         ako lice, kome je izdata licenca, bude pravnosnažno osuđeno za prekršaj zbog povrede odredaba o sukoba interesa ili drugih odredaba ovog zakona u vezi sa obavljanjem energetskog pregleda;

3)         ako lice, kome je izdata licenca, bude pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci za krivično delo odavanje službene tajne, za krivično delo učinjeno iz koristoljublja, ili za delo učinjeno u vezi sa obavljanjem poslova za koje mu je izdata licenca.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Na osnovu pravosnažnog rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je oduzeta licenca, energetski savetnik se briše iz Registra energetskih savetnika.

IV. ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA

Energetska efikasnost javnih zgrada

Član 35.

Zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini sa korisnom površinom većom od 250 m2 koje koriste organi državne uprave i drugi organi i organizacije Republike Srbije, organi i organizacije autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave i javne ustanove, kao i druge javne službe, moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno posebnog dela zgrade, u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada iz st. 1. ovog člana izdaje se na način predviđen propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada.

Prva strana sertifikata o energetskim svojstvima zgrade koja sadrži energetski razred zgrade, mora biti izložena na zgradama iz stava 1. ovog člana na uočljivom i za javnost jasno vidljivom mestu.

Energetska sanacija zgrada centralne vlasti

Član 36.

Mere energetske efikasnosti na zgradama centralne vlasti koje imaju pojedinačnu ukupnu korisnu površinu veću od 250 m2, primenjuju se na način da se svake godine energetski sanira utvrđeni procenat zbira ukupne neto površine svih takvih zgrada, pri čemu sanirane zgrade moraju dostići svojstva koja ne mogu biti niža od minimalnih zahteva za energetska svojstva zgrada, propisanih u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada.

Ako se energetska sanacija sprovede na više od utvrđenog procenta zbira ukupne neto površine zgrada centralne vlasti predviđene za sanaciju iz stava 1. ovog člana u određenoj godini, višak će se uračunati u godišnju stopu ostvarene energetske sanacije bilo koje od prethodne ili sledeće tri godine.

Zgradama iz stava 1. ovog člana, koje su energetski sanirane, smatraju se i nove zgrade koje ispunjavaju propisane minimalne zahteve energetske efikasnosti zgrada u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada, a pribavljene su u vlasništvo Republike Srbije i koriste se kao zamena za zgrade centralne vlasti koje su prodate, srušene ili su prestale da se koriste u dve prethodne godine zbog intenzivnijeg korišćenja drugih zgrada.

Vlada, na predlog Ministra, utvrđuje spisak zgrada centralne vlasti koje su predmet energetske sanacije iz stava 1. ovog člana, koji se prema potrebi ažurira.

Vlada može iz spiska zgrada iz stava 1. ovog člana izuzeti zgrade koje nije ekonomski isplativo energetski sanirati zbog njihovog životnog veka ili tehnički nije izvodljivo, jer se radi o zgradama koje su u zoni zaštićenog prirodnog ili predstavljaju zaštićeno kulturno dobro, zgradama koje služe u svrhu odbrane zemlje ili imaju namenu koja ne dozvoljava izvođenje radova na energetskoj sanaciji.

Vlada na predlog Ministra donosi plan energetske sanacije zgrada centralne vlasti, kojim se naročito utvrđuje i procenat iz stava 1. ovog člana.

Prilikom izrade plana iz stava 6. ovog zakona, prednost se može dati zgradama sa lošijim energetskim svojstvima, ako je to troškovno opravdano i tehnički izvodljivo.

Obaveza investitora nove zgrade i zgrade na kojima se izvodi se detaljna energetska sanacija

Član 37.

Investitor je dužan da instalaciju za predaju toplotne energije svake nove zgrade ili zgrade koja se detaljno energetski sanira, opremi:

1)         uređajima za regulaciju i uređajima za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde postoji i potrošne tople vode;

2)         uređajima za merenje predate količine toplotne energije za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode;

3)         uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo.

U slučaju da se zgrada detaljno energetski sanira investitor će je opremiti uređajima iz stava 1. ovog člana, ukoliko je to tehnički izvodljivo i troškovno opravdano.

Zgrada se detaljno energetski sanira ukoliko je ukupna predračunska vrednost radova na energetskoj sanaciji veća od 25% vrednosti zgrade, isključujući vrednost zemljišta na kojom se zgrada nalazi.

Ministar propisuje metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne-opravdanosti aktivnosti iz stava 2. ovog člana.

V. KONTROLA SISTEMA ZA GREJANJE, ODNOSNO KLIMATIZACIJU ZGRADE

Sistemi za automatsku regulaciju i upravljanje

Član 38.

Tehnički sistemi nestambenih zgrada, sa efektivnom nominalnom snagom za grejanje, odnosno klimatizaciju, većom od 290 kW, treba da budu opremljeni sistemima za automatsku regulaciju i upravljanje, ako je to to tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano.

Sistemi automatske regulacije i upravljanja zgradama iz stava 1. ovog člana koji omogućavaju:

1)         kontinuirano praćenje, evidentiranje, analizu i omogućavanje prilagođavanja korišćenja energije;

2)         vrednovanje energetske efikasnosti zgrade, otkrivanje snižavanja efikasnosti tehničkih sistema i obaveštavanje lica odgovornog za zgradu ili tehničko upravljanje zgradom o mogućnostima povećanja energetske efikasnosti i

3)         komunikaciju sa povezanim tehničkim sistemima zgrade i ostalim uređajima unutar zgrade, kao i interoperabilnost sa tehničkim sistemom zgrade koristeći različite vrste tehnologija, uređaja i proizvođača.

Ministar propisuje metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne-opravdanosti iz stava 1. ovog člana.

Obaveza kontrole rada sistema za grejanje zgrade

Član 39.

Vlasnik, odnosno korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za grejanje zgrade koji se može sastojati od kotla, cirkulacionih pumpi i sistema za automatsko uravljanje i regulaciju, nazivne toplotne snage 70 kW i više, dužan je da obezbedi redovnu kontrolu tog sistema.

Sistem grejanja zgrade koji ispunjavaju zahteve iz člana 38. stav 1. ovog zakona i sistemi daljinskog grejanja nisu predmet kontrole iz stava 1. ovog člana.

Sistemi za grejanje zgrade čiji elementi mogu biti kotao, cirkulaciona pumpa i sistem za automatsko uravljanje i regulaciju, nazivne toplotne snage 70 kW i više, nisu predmet kontrole iz stava 1. ovog člana pod uslovom da su predmet ugovora o energetskom učinku koji se izjednačava sa sprovođenjem ove kontrole.

Kontrolu rada sistema za grejanje zgrade iz stava 1. ovog člana obavlja ovlašćeno pravno lice ili preduzetnik, koji ispunjava uslove u pogledu stručne spreme i radnog iskustva i druge propisane uslove.

Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana dostavlja obvezniku kontrole iz stava 1. ovog člana i Ministarstvu izveštaj o izvršenoj kontroli sistema za grejanje zgrade.

Ministarstvo vodi registar izveštaja iz stava 5. ovog člana u elektronskom obliku, koja sadrži naročito: naziv lica lica za koje je izvršena kontrola, naziv lica koje je izvršilo kontrolu, identifikaciju objekta i datum vršenja kontrole.

Ministar bliže propisuje:

1)         sadržaj, način i rokove vršenja kontrole sistema za grejanje zgrade;

2)         uslove koje moraju ispuniti pravno lice ili preduzetnik da bi dobili ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje zgrade;

3)         oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli i način dostavljanja izveštaja;

4)         način vršenja kontrole izveštaja o izvršenoj kontroli rada sistema za grejanje zgrada.

Obaveza kontrole rada sistema za klimatizaciju zgrade

Član 40.

Vlasnik, odnosno korisnik sistema za klimatizaciju zgrade, nominalne rashladne snage 70 kW i više, dužan je da obezbedi redovnu kontrolu tog sistema.

Sistemi za klimatizaciju zgrade koji ispunjavaju zahteve iz člana 38. stav 1. ovog zakona, nisu predmet kontrole iz stava 1. ovog člana.

Sistemi za klimatizaciju zgrade, nominalne rashladne snage 70 kW i više, nisu predmet kontrole iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da su predmet ugovora o energetskom učinku koji se izjednačava sa sprovođenjem ove kontrole.

Kontrolu sistema iz stava 1. ovog člana obavlja ovlašćeno pravno lice ili preduzetnik, koji ispunjava uslove u pogledu stručne spreme i radnog iskustva i druge propisane uslove.

Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana dostavlja obvezniku kontrole i Ministarstvu izveštaj o izvršenoj kontroli sistema za klimatizaciju zgrade.

Ministarstvo vodi registar izveštaja iz stava 5. ovog člana u elektronskom obliku, koja sadrži naročito: naziv lica lica za koje je izvršena kontrola, naziv lica koje je izvršilo kontrolu, identifikaciju objekta i datum vršenja kontrole.

Ministar bliže propisuje:

1)         sadržaj, način i rokove kontrole sistema za klimatizaciju zgrade;

2)         uslove koje moraju ispuniti pravno lice ili preduzetnik da bi obavljali kontrolu sistema za klimatizacije zgrade;

3)         oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli i način dostavljanja izveštaja;

4)         način vršenja kontrole izveštaja o izvršenoj kontroli rada sistema za klimatizaciju zgrada.

Ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade

Član 41.

Ministar rešenjem daje ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje ili klimatizaciju zgrade, u skladu sa propisima iz člana 39. stav 7. i člana 40. stav 7. ovog zakona.

Rešenje iz stava 1. ovog člana Ministar donosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za dobijanje ovlašćenja, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktom iz člana 39. stav 7. odnosno člana 40. stav 7. ovog zakona.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na period od četiri godine i može se produžiti za isti period, ako je ovlašćeno lice podnelo zahtev i ispunjava uslove za produženje ovlašćenja.

Ovlašćeno lice obaveštava Ministarstvo bez odlaganja o izmeni ili prestanku ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobilo ovlašćenje za kontrolu sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade.

Ako jedan ili više uslova na osnovu kojih je dato ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade prestane da postoji, Ministar donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja.

Lice koje ne obavesti Ministarstvo da više ne ispunjava uslove za dobijanje ovlašćenja za kontrolu sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade, ne može podneti novi zahtev za dobijanje ovlašćenja u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim mu se oduzima ovlašćenje.

Ministarstvo vodi javni registar lica ovlašćenih za obavljanje kontrole sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade, koji naročito sadrži: poslovno ime ovlašćenog lica; i broj i datum rešenja na osnovu kog je izdato ovlašćenje.

Rokovi za dostavljanje izveštaja

Član 42.

Izveštaje iz člana 39. stav 5. i člana 40. stav 5. ovog zakona ovlašćena lica dostavljaju obvezniku kontrole iz člana 39. stav 5. i člana 40. stav 5. ovog zakona u roku od 15 dana, od dana sprovedene kontrole.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana ovlašćena lica dostavljaju Ministarstvu u roku od 30 dana od dana sprovedene kontrole.

VI. ENERGETSKE USLUGE

Ugovor o energetskoj usluzi

Član 43.

Ugovor o energetskoj usluzi se zaključuje u pisanoj formi između pružaoca energetske usluge (ESCO) i korisnika energetske usluge.

Ugovor o energetskoj usluzi može biti: ugovor o energetskom učinku, ugovor o efikasnoj isporuci energije (toplotne i/ili električne energije) ili drugi ugovor koji za predmet ima povećanje energetske efikasnosti, odnosno ostvarivanje uštede primarne energije ili vode.

Energetska usluga može obuhvatiti i energetski pregled, projektovanje, građenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju zgrada, održavanje zgrada i industrijskih objekata, upravljanje i nadzor nad korišćenjem energije, kao i druge aktivnosti.

Uprava preduzima aktivnosti na promociji razvoja energetskih usluga na tržištu Republike Srbije.

Javna evidencija pružalaca energetskih usluga

Član 44.

Privredna komora Srbije vodi Javnu evidenciju pružalaca energetskih usluga prema vrsti energetske usluge (u daljem tekstu: Javna evidencija), u elektronskom obliku, u koju se mogu upisati pružaoci energetskih usluga na sopstveni zahtev.

Javna evidencija sadrži:

1)         poslovno ime pružaoca energetske usluge,

2)         kontakt podatke pružaoca energetske usluge,

3)         podatke o projektima pružalaca energetske usluge koji su prošli fazu implementacije i oblast realizacije (industrijska energetika, energetika zgrada ili energetika javnog sektora).

Prijave za upis u Javnu evidenciju podnose se elektronskim putem.

Pružalac energetske usluge, prilikom podnošenja prijave za upis u Javnu evidenciju, uz prijavu za upis u Javnu evidenciju prilaže dokaz o projektu energetske usluge za koji je završena faza implementacije, shodno stavu 2. tačka 3) ovog člana, u formi izjave korisnika energetske usluge, napisane na memorandumu i potpisane od strane odgovornog lica, u kojoj se navode sledeći elementi: mesto gde je projekat realizovan, vrstu energetske usluge, oblast realizacije, ukoliko je dostupno vrednost investicije i drugi elementi u skladu sa opštim aktom Privredne komore Srbije.

Pružalac energetske usluge ima pravno da bez nepotrebnog odlaganja, dostavi Privrednoj komori Srbije zahtev za promenu podataka evidentiranih u Javnoj evidenciji.

Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana može i nakon upisa u Javnu evidenciju da dostaviti Privrednoj komori Srbije nove dokaze o novim projektima iz stava 4. ovog člana, radi njihovog evidentiranja.

Privredna komora Srbije će ukloniti iz Javne evidencije pružaoca energetskih usluga koji je:

1)         zatražio uklanjanje iz evidencije;

2)         prestao da bude pružalac energetskih usluga;

3)         brisan iz registra privrednih subjekta.

Privredna komora Srbije ima pravo na naknadu za vođenje Javne evidencije koju plaća pružalac energetske usluge prilikom podnošenja prijave za upis u Javnu evidenciju i podnošenja dokaza o novim projektima i promeni podataka evidentiranih u Javnoj evidenciji.

Visina naknade iz stava 8. ovog člana utvrđuje se posebnim aktom Privredne komore Srbije, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Javna evidencija se objavljuje na internet stranici Privredne komore Srbije.

Poslovi iz st. 1, 3. i 9. ovog člana obavljaju se kao povereni.

Ugovor o energetskom učinku

Član 45.

Ugovorom o energetskom učinku pružalac energetske usluge se obavezuje da delimično ili u celosti svojim sredstvima sprovede mere energetske efikasnosti kojima se postižu uštede energije i/ili vode u odnosu na referentnu potrošnju, a korisnik energetske usluge se obavezuje da za to plati naknadu pružaocu energetske usluge sredstvima koja ostvari od ušteda energije i/ili vode koje su rezultat mera sprovedenih od strane pružaoca energetske usluge.

Ugovor o energetskom učinku naročito sadrži odredbe o:

1)         pružaocu energetske usluge;

2)         korisniku energetske usluge;

3)         ugovornom objektu ili objektima;

4)         referentnom periodu u odnosu na koji se računa ušteda energije;

5)         referentnoj potrošnji energije;

6)         merama za poboljšanje energetske efikasnosti;

7)         garantovanim uštedama energije i postupcima za utvrđivanje ušteda energije;

8)         načinu finansiranja;

9)         načinu određivanja i plaćanja naknade za pružanje energetske usluge;

10)       vremenu na koji se ugovor zaključuje i glavnim periodima u okviru tog vremena;

11)       drugim pravima i obavezama ugovornih strana.

Ugovor o efikasnoj isporuci energije

Član 46.

Ugovorom o efikasnoj isporuci energije obavezuje se pružalac energetske usluge da delimično ili u celosti svojim sredstvima sprovede aktivnosti kojima se omogućava efikasna isporuka energije uz smanjenje potrošnje primarne energije i/ili smanjenje emisije CO2 u odnosu na referentnu vrednost, i za to ostvaruje pravo na ugovorenu naknadu.

Ugovor o efikasnoj isporuci energije naročito sadrži odredbe o:

1)         pružaocu energetske usluge;

2)         korisniku energetske usluge;

3)         ugovornom objektu ili objektima;

4)         uslovima u vezi sa isporukom toplotne energije;

5)         referentnoj potrošnji energije;

6)         postupku za proveru ispunjenosti ugovorenih parametara isporuke toplotne energije i povećanja energetske efikasnosti i/ili smanjenja emisije CO2;

7)         načinu finansiranja;

8)         načinu određivanja i plaćanja naknade za pružanje energetske usluge;

9)         vremenu na koji se ugovor zaključuje i glavnim periodima u okviru tog vremena;

10)       drugim pravima i obavezama ugovornih strana.

Ugovor o energetskoj usluzi kao javni ugovor

Član 47.

U slučaju kada se energetska usluga iz člana 43. stav 2. ovog zakona finansira sredstvima budžeta Republike Srbije ili su korisnici energetske usluge korisnici javnih sredstava, ugovor o energetskoj usluzi smatra se javnim ugovorom, pa prava i obaveze ugovornih strana i rok trajanja ugovora moraju biti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje oblast javno-privatnog partnerstva.

Ministar bliže propisuje obavezne elemente, oblik i strukturu ugovora za pojedine vrste energetskih usluga iz stava 1. ovog člana.

Ministar propisuje bliže uslove, u pogledu energetske efikasnosti zgrade na koju se ugovor o energetskoj usluzi odnosi i druge uslove pod kojima se može ugovarati isporuka toplotne energije za korisnike javnih sredstava.

Korisnici energetskih usluga iz stava 1. ovog člana u obavezi su da izveštavaju Ministarstvo o postignutim uštedama u skladu sa članom 8. stav 6. ovog zakona.

VII. ENERGETSKA EFIKASNOST OBAVLJANJA ENERGETSKIH DELATNOSTI I KOD KRAJNJIH KUPACA

Smanjenje gubitaka energije u prenosnom, transportnom, distributivnom sistemu i zatvorenom distributivnom sistemu

Član 48.

Pri određivanju cene pristupa sistemu za prenos, odnosno transport i distribuciju električne energije i prirodnog gasa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, mogu se priznati samo opravdani gubici električne energije, odnosno prirodnog gasa.

Ako su gubici energije iz stava 1. ovog člana veći od opravdanih gubitaka, operatori sistema su dužni da uz zahtev za odobrenje cena pristupa sistemu, Agenciji za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija) dostave i plan smanjenja gubitaka energije, koji će Agencija uzimati u obzir prilikom davanja saglasnosti na cene pristupa sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Operatori sistema iz stava 1. ovog člana, distributeri toplotne energije, dužni su da preduzimaju pojedinačne mere energetske efikasnosti kojima se smanjuju gubici energije.

Uređaji za merenje električne energije ili prirodnog gasa

Član 49.

Operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, odnosno transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, dužan je da pri zameni mernog uređaja i ugradnji novog mernog uređaja na svim mestima isporuke energije na novim i rekonstruisanim priključcima, kao i na drugim mestima isporuke, u meri u kojoj je to tehnički moguće i ekonomski opravdano i srazmerno potencijalnim uštedama energije, krajnjim kupcima ugrade uređaj za merenje isporučene količine energije koji pruža podatke o stvarno isporučenoj količini energije u stvarnom vremenskom periodu isporuke energije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, odnosno zakonom kojim se uređuje cevovodni transport i distribucija ugljovodonika.

Operatori sistema iz stava 1. ovog člana, dužni su da pri definisanju minimalnih funkcionalnih zahteva za napredne merne uređaje i sisteme, uzmu u obzir ciljeve unapređenja energetske efikasnosti, koristi za krajnje kupce od ugradnje naprednih mernih uređaja i obaveze učesnika na tržištu.

Operatori sistema iz stava 1. ovog člana, dužni su da prilikom ugradnje naprednog mernog uređaja, krajnjem kupcu pruže potpunu informaciju u pogledu mogućnosti upravljanja očitavanjem izmerenih podataka i praćenja sopstvene potrošnje energije, kao i da na zahtev krajnjeg kupca dostave podatke o potrošnji na način propisan zakonom kojim se uređuje energetika.

Operator distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, dužan je da, na zahtev krajnjeg kupca koji proizvodi električnu energiju, ugradi merni uređaj koji pruža podatke o stvarno isporučenoj količini energije u stvarnom vremenskom periodu isporuke električne energije u oba smera.

Ukoliko krajnji kupac zahteva ugradnju uređaja za merenje isporučene količine električne energije ili prirodnog gasa koji pruža podatke o stvarno isporučenoj količini energije u stvarnom vremenskom periodu isporuke električne energije ili prirodnog gasa, operator sistema iz stava 1. ovog člana, dužan je da obezbedi i ugradi zahtevani merni uređaj o trošku podnosioca zahteva.

Operatori sistema iz stava 1. ovog člana su dužni da, tamo gde postoje tehnički uslovi, sa mesta isporuke krajnjim kupcima, kojima je ugrađen napredni merni uređaj, prikupljaju podatke o izmerenoj isporuci energije sa periodom prikupljanja jedan sat ili kraćim za električnu energiju i 24 sata ili kraćim za prirodni gas.

Operatori sistema iz stava 1. ovog člana su dužni da obezbede sigurnost naprednih mernih uređaja, zaštitu podataka krajnjih kupaca i komunikacije podataka, u skladu sa zakonom, a krajnjem kupcu kome je ugrađen napredni merni uređaj, obezbede pristup informacijama o njegovoj sopstvenoj potrošnji, ako je to tehnički moguće.

Elementi za obračun isporučene električne energije

Član 50.

Agencija će u metodologije za utvrđivanje cena pristupa sistemu za prenos, odnosno distribuciju električne energije, koje donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, uneti elemente koji će omogućiti da cene pristupa sistemu za prenos i distribuciju električne energije koje donose operatori sistema za prenos i distribuciju električne energije, održavaju uštede ostvarene:

1)         smanjenjem troškova sistema primenom mera energetske efikasnosti na strani potrošnje,

2)         proizvodnjom električne energije elektrana priključenih na distributivni i zatvoreni distributivni sistem i

3)         ulaganjem u ove sisteme i njihov optimalan rad.

Metodologije iz stava 1. ovog člana ne mogu sprečavati operatore prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije ili snabdevače električnom energijom, da omoguće svim korisnicima sistema, uključujući i pružaoce usluge "odziv potrošnje" i agregatore, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i u obezbeđenju pomoćnih usluga na nediskriminatorni način, uvažavajući njihove tehničke mogućnosti i ograničenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i uz poštovanje principa tajnosti i zaštite podataka.

Uređaji za merenje toplotne energije

Član 51.

Distributer toplotne energije dužan je da:

1)         prilikom priključenja zgrade na sistem daljinskog grejanja definiše sve uslove i podatke za izradu tehničke dokumentacije za projektovanje, ugradnju i rekonstrukciju termotehničkih instalacija, a naročito postavljanje uređaja:

(1)        za regulaciju predaje toplotne energije i uređaja za merenje predate toplotne energije, a gde postoji i potrošne tople vode zgradi,

(2)        za merenje predate toplotne energije, a gde postoji i potrošne tople vode u svaki deo zgrade,

(3)        za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu;

2)         prilikom uspostavljanja novog priključka, u smislu povezivanja postojeće zgrade na daljinski sistem grejanja:

(1)        na delu instalacije distributivnog sistema, a neposredno ispred mesta povezivanja sa unutrašnjim grejnim instalacijama zgrade, ugrade:

-           uređaje za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i za merenje potrošne tople vode,

-           uređaje za automatsku regulaciju predaje toplotne energije zgradi;

(2)        izvrše kontrolu ispravnosti svih već ugrađenih mernih uređaja za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i uređaja za merenje potrošne tople vode zgradi;

3)         za zgrade već priključene na sistem daljinskog grejanja, koje se toplotnom energijom snabdevaju iz toplotno predajne stanice, neposredno ispred mesta povezivanja sa unutrašnjim grejnim instalacijama zgrade:

(1)        ugrade uređaje za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i uređaje za merenje potrošne tople vode,

(2)        ugrade uređaj za automatsku regulaciju predate toplotne energije zgradi,

(3)        vrše redovnu kontrolu ispravnosti ugrađenih uređaja za merenje predate toplotne energije u zgradi, a gde postoji i uređaja za merenje potrošne tople vode i o tome vode evidenciju;

4)         za zgrade već priključene na sistem daljinskog grejanja, za svaki deo zgrade ugrade uređaj za merenje predate toplotne energije ili delitelje toplote na svakom grejnom telu, pod uslovom da je tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano.

Troškove nabavke i ugradnje uređaja iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana snosi krajnji kupac.

Uređaji za merenje i regulaciju predaje toplotne energije za grejanje prostora, a gde postoji i uređaji za merenje predate toplotne energije za zagrevanje potrošne tople vode iz stava 1. ovog člana u zgradama, postavljaju se na mestu primopredaje isporučene toplotne energije od strane distributera toplotne energije.

Uređaji za merenje predate toplotne energije, a gde postoji i uređaji za merenje predate toplotne energije za zagrevanje potrošne tople vode, u zgradama koje se prvi put priključuju na sistem za daljinskog grejanja, treba da imaju funkciju daljinskog očitavanja podataka, pod uslovom da je tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano.

Uređaji za merenje predate toplotne energije u zgradama iz stava 1. ovog člana kao i delitelji toplote, koji nemaju funkciju daljinskog očitavanja, a gde postoje i uređaji za merenje predate toplotne energije za zagrevanje potrošne tople vode, treba da se prilagode kako bi omogućavali daljinsko očitavanje ili da se zamene uređajima koji omogućavaju daljinsko očitavanje podataka pod uslovom da je tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano.

Ministar propisuje metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne-opravdanosti iz st. 1, 4. i 5. ovog člana.

Elementi za obračun isporučene toplotne energije

Član 52.

Snabdevač toplotnom energijom dužan je da, u skladu sa metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, donetom u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, utvrđuje cene snabdevanja toplotnom energijom krajnjih kupaca.

Snabdevač iz stava 1. ovog člana je cene snabdevanja krajnjih kupaca toplotne energije utvrđuje uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Snabdevač iz stava 1. ovog člana dužan je da prilikom utvrđivanja mesečnog obračuna za isporučenu toplotnu energiju krajnjem kupcu, uzima u obzir izmerenu predatu toplotnu energiju zgradi, koja se raspodeljuje na osnovu registrovane potrošnje na uređajima za merenje predate toplotne energije delu zgrade ili deliteljima toplote na svakom grejnom telu ili na osnovu površine dela zgrade.

Raspodela troškova iz stava 3. ovog člana utvrđuje se propisom jedinice lokalne samouprave kojim se bliže uređuje način raspodele troškova sa zajedničkog mernog mesta u toplotno predajnoj stanici donetog u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Informisanje krajnjih kupaca o njihovoj potrošnji

Član 53.

Snabdevači koji snabdevaju krajnje kupce električnom energijom i prirodnim gasom po ugovoru o potpunom snabdevanju, dužni su da uz ili na računu za isporučenu energiju, za svaki obračunski period, osim podataka koji su obavezni sadržaj računa za naplatu isporučene električne energije ili prirodnog gasa saglasno odredbama zakona kojim se uređuje oblast energetike i odgovarajućim podzakonskim aktima, krajnjem kupcu, za svako merno mesto krajnjeg kupca koje snabdevaju pojedinačno, pruže informacije o: ukupnoj količini energije koja je isporučena krajnjem kupcu u tom obračunskom periodu i mesečnim potrošnjama energije tokom 12 prethodnih meseci; cenama po elementima za obračun; prosečnoj ceni energije za tog kupca u tom obračunskom periodu; odnosu isporučene količine energije u obračunskom periodu i u kalendarski istom obračunskom periodu prethodne godine; odnosu količine energije koja je krajnjem kupcu isporučena i prosečne količine energije koja se isporučuje krajnjim kupcima iste kategorije; kontaktu i elektronskoj adresi na kojoj krajnji kupac ili organizacija za zaštitu potrošača može da dobije informacije o dostupnim merama za povećanje energetske efikasnosti i spisku mera koje može da preduzme u cilju uštede energije; kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za efikasno korišćenje energije (npr. indikator specifične potrošnje energije).

Operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, dužni su da krajnjim kupcima sa ugovorima o snabdevanju sa unapred određenim količinama energije, uz ili na računu za pristup sistemu, za svaki obračunski period, osim podataka koji su obavezni sadržaj računa za naplatu pristupa sistemu saglasno odredbama zakona kojim se uređuje oblast energetike i odgovarajućim podzakonskim aktima, krajnjem kupcu kome isporučuju energiju, pruže informacije o: ukupnoj količini energije koja je isporučena u tom obračunskom periodu i mesečnim potrošnjama energije tokom 12 prethodnih meseci, za svako merno mesto krajnjeg kupca pojedinačno; odnosu isporučene količine energije u obračunskom periodu i u kalendarski istom obračunskom periodu prethodne godine za svako merno mesto krajnjeg kupca pojedinačno; odnosu količine energije koja je isporučena za svako merno mesto krajnjeg kupca pojedinačno i prosečne količine energije koja je isporučena u istom periodu korisnicima iste kategorije.

Snabdevači koji snabdevaju krajnje kupce toplotnom energijom dužni su da jednom mesečno uz ili na računu za isporučenu energiju krajnjem kupcu pruže informacije o: ukupnoj količini energije koja je isporučena krajnjem kupcu u obračunskom periodu i mesečnim potrošnjama energiji tokom 12 prethodnih meseci; odnosu isporučene količine energije u obračunskom periodu i u kalendarski istom obračunskom periodu prethodne godine; prosečnoj ceni energije za tog kupca u tom obračunskom periodu, cenama po elementima za obračun utrošene energije, odnosu količine energije koja je krajnjem kupcu isporučena i prosečne količine energije koja se isporučuje krajnjim kupcima iste kategorije; korišćenoj mešavini goriva i s tim u vezi godišnjoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte (za sistema sa ukupnom nazivnom ulaznom toplotnom snagom većom od 20 MW); primenjenim porezima; mogućnosti ulaganja pravnog leka na obračun; kontaktu i elektronskoj adresi na kojoj krajnji kupac ili organizacija za zaštitu potrošača može da dobije informacije o dostupnim merama za povećanje energetske efikasnosti i spisku mera koje može da preduzme u cilju uštede energije; kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za efikasno korišćenje energije (npr. indikator specifične potrošnje energije).

Odredba stava 3. ovog člana shodno se primenjuje prilikom ispostavljanja računa za vodu, a gde postoji i potrošnu toplu vodu.

Lica iz st. 1-4 ovog člana koja ispostavljaju račune, dužna su da, na zahtev krajnjeg kupca, dostavljaju račune za isporučenu energiju, a gde postoji i potrošnu toplu vodu i/ili vodu i u elektronskom obliku, bez dodatnih troškova, uz sve mere zaštite podataka krajnjeg kupca.

Sadržina računa u elektronskom obliku iz stava 5. ovog člana mora biti u formatu koji dozvoljava preuzimanje i obradu podataka, koja mogućnost treba da bude navedena na računu i mora biti identična sadržini računa koji se ispostavlja u štampanom obliku.

Lica iz ovog člana koja ispostavljaju račune, dužni su da podatke o merenju, potrošnji i troškovima za isporučenu električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gas i/ili vodu u javnim zgradama, odnosno u javnom osvetljenju, unose jednom mesečno u ISEM.

VIII. ENERGETSKA EFIKASNOST ENERGETSKIH OBJEKATA

Minimalni zahtevi energetske efikasnosti energetskih objekata

Član 54.

Novi i rekonstruisani energetski objekti moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti u zavisnosti od vrste i/ili snage, odnosno veličine objekta (minimalni stepen korisnosti i drugo), u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Pod energetskim objektima iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, koja imaju snagu 1 MW i više, koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu i služe radi obavljanja energetske delatnosti ili u industriji, kao i sistemi i delovi sistema za prenos i distribuciju električne energije, odnosno za distribuciju toplotne energije.

Vlada, na predlog Ministra bliže propisuje minimalne zahteve energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju novi i rekonstruisani energetski objekti iz stava 1. ovog člana.

Elaborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta

Član 55.

Podnosilac zahteva za dobijanje energetske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, dužan je da uz zahtev priloži eleborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta za one energetske objekte za koje se izdaje energetska dozvola.

Ukoliko se za energetski objekat ne izdaje energetske dozvola, podnosilac zahteva je dužan da eleborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta priloži uz zahtev za dobijanje građevinske dozvole, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje građevinskih radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

U slučaju rekonstrukcije energetskih objekata podnosilac zahteva je dužan da eleborat o energetskoj efikasnosti energetskog objekta iz st. 1. i 2. ovog člana, priloži uz zahtev za dobijanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje građevinskih radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Eleboratom iz st. 1-3. ovog člana dokazuje se da će planirani stepen korisnosti energetskih objekata biti jednak ili veći od vrednosti propisane aktom Vlade iz člana 54. stav 3. ovog zakona.

Za energetski objekat za proizvodnju toplotne ili električne energije snage 5 MW i više, elaborat iz st. 1-3. ovog člana, mora da sadrži i tehno-ekonomsku analizu u slučaju kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije u energetskom objektu.

Ministar bliže propisuje sadržinu elaborata iz st. 1-3. ovog člana, kao i tehno-ekonomske analize iz stava 5. ovog člana.

Izrada elaborata o energetskoj efikasnosti energetskog objekta

Član 56.

Elaborat iz člana 55. stav 4. ovog zakona izrađuje pravno lice ili preduzetnik koji izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju/rekonstrukciju energetskog objekta iz člana 55. stav 1. ovog zakona.

Izveštaj o termotehničkim ispitivanjima

Član 57.

Investitor je dužan da, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata, u toku probnog rada izvrši termotehnička ispitivanja energetskog objekta kojim se utvrđuje da li energetski objekat u izvedenom stanju ispunjava zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti koji je naveden u elaboratu iz člana 55. st. 1-3. ovog zakona, odnosno da je stepen korisnosti postrojenja jednak ili veći od vrednosti za nove ili rekonstruisane energetske objekte:

1)         za proizvodnju električne energije ili toplotne energije, koja imaju snagu 5 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu i

2)         za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije koja imaju toplotnu ili električnu snagu 5 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu.

Izveštaj o termotehničkim ispitivanjima iz stava 1. ovog člana podnosi se uz zahtev za dobijanje upotrebne dozvole, a izrađuje ga telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast akreditacije, za termo-tehnička ispitivanja iz stava 1. ovog člana.

Ministar propisuje vrstu ispitivanja za utvrđivanje stepena korisnosti iz izveštaja o termotehničkim ispitivanjima za nova ili rekonstruisana postrojenja iz stava 1. ovog člana.

IX. OBAVEZE KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA

Opšta obaveza primene mera energetske efikasnosti

Član 58.

Svi korisnici javnih sredstava, dužni su da preduzimaju pojedinačne mere energetske efikasnosti u objektima koje oni koriste odnosno, u okviru obavljanja svojih nadležnosti i delatnosti, sprovodeći pre svega ekonomski opravdane mere energetske efikasnosti koje stvaraju najveće energetske uštede u najkraćem vremenskom periodu.

Mere energetske efikasnosti za korisnike javnih sredstava iz stava 1. ovog člana, pored aktivnosti usmerenih na povećanje efikasnog korišćenja energije, obuhvataju i upoznavanje zaposlenih sa merama efikasnog korišćenja energije i načinima njihove primene i uspostavljanje i primenu kriterijuma efikasnog korišćenja energije pri nabavci roba i usluga.

Zahtevi u postupku javne nabavke dobara i usluga

Član 59.

Naručioci javne nabavke utvrđeni zakonom kojim se uređuje postupak javne nabavke dužni su da prilikom izrade tehničke specifikacije, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora, u postupku javne nabavke dobara ili usluga, kao i prilikom dodele ugovora primenjuju zahteve u pogledu energetske efikasnosti, u meri u kojoj to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost.

Ministar propisuje zahteve u pogledu energetske efikasnosti iz stava 1. ovog člana.

Zahtevi kod kupovine ili zakupa objekata

Član 60.

Korisnici javnih sredstava, dužni su da prilikom kupovine ili zakupa zgrada ili delova zgrada, utvrđuju zahteve za odabir ponude na način da svojstva ovih nepokretnosti ispunjavaju visok stepen svojstava energetske efikasnosti sve dok je to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost, kao i da je u skladu sa propisima kojima se uređuju minimalni zahtevi energetskih svojstava zgrada u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada i uslovi, sadržina i način izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.

Korisnici javnih sredstava u postupku kupovine ili zakupa zgrada ili delova zgrada ne moraju ispuniti uslove iz stava 1. ovog člana, ukoliko je namena kupovine ili zakupa:

1)         sanacija zgrade ili dela zgrade ili rušenje zgrade;

2)         ponovna prodaja zgrade ili dela zgrade, a ne njeno korišćenje za potrebe samog korisnika;

3)         očuvanje zgrade kao zaštićenog kulturnog dobra.

X. UŠTEDE ENERGIJE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Praćenje ušteda energije u drumskom saobraćaju

Član 61.

Ministarstvo utvrđuje i prati uštede energije u drumskom saobraćaju na osnovu indikatora potrošnje energije.

Ministar propisuje metodologiju za proračun indikatora potrošnje energije iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u okviru centralnog informacionog sistema koji obezbeđuje Agencija za bezbednost saobraćaja u skladu sa propisom o bezbednosti saobraćaja na putevima, omogućuje Ministarstvu pristup podacima koji su potrebni za proračun indikatora iz stava 1. ovog člana.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje vrstu podataka iz stava 3. ovog člana i način na koji Ministarstvo pristupa tim podacima.

XI. ENERGETSKO OZNAČAVANJE I ZAHTEVI U POGLEDU EKO-DIZAJNA

Energetsko označavanje proizvoda

Član 62.

Proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani zahtevi u pogledu u energetskog označavanja mogu se staviti na tržište i/ili pustiti u rad samo ako imaju oznaku energetske efikasnosti, kao i ako ispunjavaju druge zahteve propisane ovim zakonom tehničkim i drugim propisima.

Vlada bliže uređuje obaveze isporučioca proizvoda, i prodavca u pogledu energetskog označavanja proizvoda, koje se odnose na: sadržaj energetske oznake, njenog ispravnog postavljanja i tačnosti podataka na oznaci, korišćenje reklasiranih oznaka energetske efikasnosti i druge uslove kojima se obezbeđuje primena zahteva energetskog označavanja za proizvode iz stava 1. ovog člana.

Ministar donosi tehničke propise kojima se propisuju zahtevi energetskog označavanja proizvoda, bliže se utvrđuju obaveze isporučilaca proizvoda i prodavaca, propisuje se vrsta proizvoda na koje se zahtevi odnose, definišu se merne metode, postupak provere usaglašenosti proizvoda sa zahtevima energetskog označavanja u svrhu tržišnog nadzora, postupak određivanja klase energetske efikasnosti, izgled dizajn i format energetske oznake, listu sa podacima, sadržaj tehničke dokumentacije, informacije koje je potrebno obezbediti prilikom u vizuelnog oglašavanja u tehničkim i promotivnim materijalima prilikom prodaje na daljinu i u telemarketingu, informacije koje je potrebno obezbediti u slučaju prodaje na daljinu preko interneta, kao i druge zahteve u vezi energetskog označavanja za pojedine vrste proizvoda.

Isporučilac proizvoda ne sme staviti na tržište proizvode koji su dizajnirani tako da se svojstva modela automatski menjaju u uslovima ispitivanja s ciljem postizanja povoljnijeg nivoa za bilo koji od parametara navedenih u relevantnom tehničkom propisu ili uključenih u bilo koji od dokumenata koji se prilaže uz proizvod.

Podsticaji za pojedine energetski označene proizvode

Član 63.

Vlada na predlog Ministra može utvrditi podsticaje za proizvode koji pripadaju najvišim dvema klasama energetske efikasnosti koje imaju proizvodi koji su najviše zastupljeni na tržištu ili pripadaju višim klasama energetske efikasnosti za proizvode iz člana 62. stav 3. ovog zakona.

Energetsko označavanje pneumatika

Član 64.

Pneumatici klase "C1", "C2" i "C3" (u daljem tekstu: pneumatici), za koje su propisani zahtevi u pogledu u energetskog označavanja mogu se staviti na tržište samo ako imaju energetsku oznaku, kao i ako ispunjavaju druge zahteve propisane ovim zakonom tehničkim i drugim propisima.

Ministar donosi tehnički propis kojim se propisuju zahtevi energetskog označavanja pneumatika, bliže se utvrđuju obaveze isporučilaca i prodavaca pneumatika, obaveze isporučilaca i prodavaca motornih vozila, definišu se merne metode, postupak provere usaglašenosti pneumatika sa zahtevima energetskog označavanja u svrhu tržišnog nadzora, postupak određivanja klase energetske efikasnosti pneumatika, izgled dizajn i format energetske oznake, listu sa podacima, sadržaj tehničke dokumentacije, informacije koje je potrebno obezbediti prilikom u vizuelnog oglašavanja u tehničkim i promotivnim materijalima prilikom prodaje na daljinu i u telemarketingu, informacije koje je potrebno obezbediti u slučaju prodaje na daljinu preko interneta, postupak usklađivanja laboratorija za merenje otpora kotrljanja, kao i druge zahteve u vezi energetskog označavanja za pojedine vrste pneumatika.

Isporučilac pneumatike ne sme staviti na tržište pneumatike koji imaju druge oznake, simbole ili natpise koji nisu u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana i za koje je verovatno da bi zavarali ili zbuniti kupce.

Eko-dizajn

Član 65.

Proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani opšti i/ili posebni zahtevi u pogledu eko-dizajna mogu se staviti na tržište i/ili puštanje u rad samo ako ispunjavaju propisane zahteve.

Vlada bliže uređuje obaveze proizvođača, njegovog zastupnika, odnosno uvoznika u pogledu eko-dizajna, postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna, pretpostavku usaglašenosti, deklaraciju usaglašenosti, znak usaglašenosti i druge uslove kojima se obezbeđuje primena zahteva eko-dizajna za proizvode iz stava 1. ovog člana.

Ministar donosi tehničke propise (mere za sprovođenje) kojima se propisuju opšti i/ili posebni zahtevi eko-dizajna, vrsta proizvoda na koji se zahtevi odnose, način ocenjivanja usaglašenosti, kao i postupak provere usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna u svrhu tržišnog nadzora, za pojedine vrste proizvoda.

Harmonizovani Standardi koji se koriste u propisima o energetskom označavanju proizvoda i eko-dizajnu

Član 66.

Ministar sastavlja spisak srpskih standarda ili tehničkih specifikacija za proizvode na koje se odnose čl. 62, 64. i 65. ovog zakona.

Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

XII. FINANSIRANJE, PODSTICAJNE I DRUGE MERE EFIKASNOG KORIŠĆENJA ENERGIJE

1. Finansiranje efikasnog korišćenja energije

Predmet finansiranja

Član 67.

Predmet finansiranja efikasnog korišćenja energije je primena mera efikasnog korišćenja energije, kao i poslova u oblasti efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju ili sufinansiraju u skladu sa ovim zakonom.

Poslovi iz stava 1. ovog člana jesu poslovi koji se odnose na realizaciju aktivnosti, a naročito na:

1)         primenu mera u cilju efikasnog korišćenja energije u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije;

2)         podsticanje razvoja sistema energetskog menadžmenta;

3)         promovisanje i sprovođenje energetskih pregleda objekata/zgrada, proizvodnih procesa i usluga;

4)         podsticanje korišćenja mikro-kogeneracijskih jedinica, ukoliko po osnovu istih mikro-kogeneracijskih jedinica nisu ostvareni drugi podsticaji u skladu sa ovim zakonom;

5)         podsticanje razvoja energetskih usluga na tržištu Republike Srbije;

6)         podsticanje proizvodnje električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe;

7)         podizanje svesti o značaju i efektima sprovođenja mera energetske efikasnosti;

8)         ostale aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije.

Sredstva za finansiranje

Član 68.

Sredstva za finansiranje poslova iz člana 67. ovog zakona obezbeđuju se iz:

1)         budžeta Republike Srbije;

2)         budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

3)         fondova Evropske unije, multilateralnih i drugih fondova za borbu protiv klimatskih promena (Globalni fond za zaštitu životne sredine, Zeleni klimatski fond, i dr.) i drugih međunarodnih fondova;

4)         donacija, poklona, priloga, pomoći i slično;

5)         kredita međunarodnih finansijskih institucija;

6)         drugih izvora u skladu sa zakonom.

Finansiranje na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

Član 69.

Nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim aktom može utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budžetskih fondova kao i korišćenje sredstava iz postojećih sopstvenih fondova za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno korišćenje energije na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu rad ovih organa.

O sprovedenim aktivnostima u smislu stava 1. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dužan je da obavesti Ministarstvo.

Poreske, carinske i druge olakšice

Član 70.

Za pravna i fizička lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode koji doprinose efikasnijem korišćenju energije mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice, pod uslovima i u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuju porezi, carine i druge dažbine.

2. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Osnivanje

Član 71.

Za obavljanje izvršnih i stručnih poslova koji se odnose na finansiranje poslova efikasnog korišćenja energije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i primene mera energetske efikanosti, obrazuje se Uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva i utvrđuje njena nadležnost.

Sedište Uprave je u Beogradu.

Uprava ima svojstvo pravnog lica.

Upravom rukovodi direktor, koga postavlja Vlada na period od pet godina, na predlog ministra prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika i nameštenika.

Poslovi

Član 72.

Uprava obavlja sledeće poslove:

1)         priprema predlog godišnjeg programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti, u skladu sa osnovnim aktima politike energetske efikasnosti o drugim aktima i propisima člana 4. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: Program), koje Ministarstvo podnosi Vladi radi donošenja;

2)         priprema predloge projekata i sprovodi projekte energetske efikasnosti koji se finansiraju sredstvima Evropske unije, drugih međunarodnih fondova i bilateralnih donacija;

3)         učestvuje u pripremi međunarodnih sporazuma iz oblasti energetske efikasnosti;

4)         sprovodi sve aktivnosti u vezi sa dodelom sredstva podsticaja za sprovođenje mera energetske efikasnosti i druge aktivnosti radi podsticanja energetske efikasnosti, a naročito: priprema i organizacija sprovođenja javnih poziva, pregled prijava, utvrđivanje osnova za realizaciju dodele sredstava, utvrđivanje korisnika kojima se sredstva dodeljuju i drugo;

5)         prati realizaciju ostvarenih ušteda energije i smanjenje emisija o SO2 ostvarenih sprovođenjem aktivnosti koje je podsticao, kao i efekte podsticaja i o tome izveštava Vladu;

6)         preko Ministarstva izveštava Vladu o realizaciji godišnjeg programa finansiranja mera politike energetske efikasnosti i za sufinansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u javnom i stambenom sektoru;

7)         učestvuje u pripremi NEKP i propisa iz oblasti energetske efikasnosti, koje pripremaju Ministarstvo i Ministarstvo nadležno za oblast građevinarstva;

8)         zaključuje ugovore sa korisnicima sredstava i druge ugovora iz svoje nadležnosti;

9)         učestvuje u pripremi stručnih mišljenja iz oblasti energetske efikasnosti;

10)       učestvuje u donošenju Programa podizanja svesti iz oblasti energetske efikasnosti iz člana 12. ovog zakona;

11)       organizuje sprovođenje aktivnosti na podizanju svesti, obuka iz oblasti energetske efikasnosti i podržava druge izvođače takvih aktivnosti;

12)       pružanje informacija o mogućnostima finansijske podrške za primenu mera energetske efikasnosti;

13)       organizuje pružanje informacija i saveta o mogućnostima primene mera energetske efikasnosti, načinu realizacije energetskih usluga i o značaju i mogućnostima sprovođenja energetskih pregleda;

14)       priprema posebne programe za primenu mera energetske efikasnosti kod energetski ugroženih i drugih kupaca radi smanjenja energetskog siromaštva;

15)       obavlja poslove u vezi sa evidencijom obveznika, obračunom i plaćanjem naknade za unapređenje energetske efikasnost u skladu sa zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara i aktima donetim na osnovu ovog zakona;

16)       obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Sredstva za rad

Član 73.

Sredstva za obavljanje poslova Uprave obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Raspodela sredstava

Član 74.

Sredstva kojima raspolaže za primenu mera energetske efikasnosti, Uprava dodeljuje korisnicima, a na osnovu javnih poziva koje objavljuje.

Korisnici sredstava iz stava 1. ovog člana su:

1)         pravna i fizička lica sa sedištem ili prebivalištem na teritoriji Republike Srbije i

2)         jedinice lokalne samouprave i/ili gradske opštine, koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog poziva ili na drugi način u skladu sa propisima.

Uz zahtev za dobijanje sredstava Uprave, za finansiranje investicionih projekata unapređenja energetske efikasnosti postojećih energetskih objekata, tehnoloških i proizvodnih procesa ili usluga, prilaže se izveštaj o izvršenom energetskom pregledu, odnosno za zgrade izveštaj o obavljenom energetskom pregledu za postojeće stanje i elaborat energetske efikasnosti zgrada za novo stanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

U roku od 12 meseci po završetku projekta za koji su odobrena sredstva Uprave iz stava 3. ovog člana, korisnici sredstava su dužni da sprovedu energetski pregled objekta, tehnoloških i proizvodnih procesa, usluga ili zgrada i Upravi dostave izveštaj o izvršenom energetskom pregledu u skladu sa ovim zakonom, kojim se izveštava o ostvarenoj uštedi energije i smanjenju količine emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ministar propisuje bliže uslove za raspodelu i korišćenje sredstava iz stava 1. ovog člana, način raspodele tih sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i kriterijume pod kojima korisnici sredstava mogu biti izuzeti od obaveze vršenja energetskog pregleda iz st. 3. i 4. ovog člana.

Korišćenje sredstava

Član 75.

Korišćenje sredstava kojima raspolaže Uprava vrši se u skladu sa godišnjim programom iz člana 72. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Korisnik sredstava iz stava 1. ovog člana, odgovoran je za nenamensko korišćenje sredstava u skladu sa ugovorom o korišćenju sredstava i zakonom.

Saradnja sa drugim domaćim i međunarodnim telima

Član 76.

U skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima Uprava sarađuje sa relevantnim telima drugih država, kao i sa drugim međunarodnim organima i organizacijama u cilju:

1)         pribavljanja sredstava za realizaciju mera energetske efikasnosti;

2)         promociju energetskih usluga;

3)         razmenu najbolje međunarodne prakse iz oblasti energetske efikasnosti;

4)         unapređenje svog rada u skladu sa pozitivnim međunarodnim iskustvima i standardima.

XIII. PODSTICAJI ZA VISOKOEFIKASNU KOGENERACIJU I POJEDINE UČESNIKE NA TRŽIŠTU ENERGIJE

1. Opšte odredbe o podsticajima

Osnovne vrste podsticaja

Član 77.

Podsticaji za učesnike na tržištu električne energije koji koriste energetski efikasne tehnologije mogu biti:

1)         nefinansijski podsticaji i

2)         finansijski podsticaji.

Nefinansijski podsticaji

Član 78.

Nefinansijski podsticaji iz člana 77. ovog zakona su:

1)         pravo na garancije porekla za električnu energiju;

2)         pravo na priključenje na distributivni i zatvoreni distributivni sistem električne energije i na sistem za distribuciju toplotne energije, u pojednostavljenoj proceduri, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i aktima donetim na osnovu ovog zakona;

3)         pravo na prioritetni pristup prenosnom, distributivnom, zatvorenom distributivnom sistemu električne energije i sistemu za distribuciju toplotne energije, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada energetskih sistema ili sigurnost snabdevanja;

4)         uređivanje balansne odgovornosti u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje oblast energetike i ugovorom o fid-in tarifi, odnosno ugovorom o tržišnoj premiji;

5)         pravo na pristup bilo kom tržištu električne energije, uvažavajući tehničke mogućnosti i ograničenja učesnika na tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Finansijski podsticaji

Član 79.

Finansijski podsticaji iz člana 77. ovog zakona su:

1)         podsticaji kroz sistem tržišnih premija: ugovor o tržišnoj premiji i tržišna premija;

2)         podsticaji kroz sistem fid-in tarifa: ugovor o fid-in tarifi i fid-in tarifa,

3)         podsticaji koje dodeljuje Uprava za energetsku efikasnost.

Pravo na podsticaje

Član 80.

Pravo na podsticaje na osnovu ovog zakona imaju:

1)         proizvođači električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe;

2)         proizvođači električne energije u maloj kogeneraciji;

3)         proizvođači električne energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici;

4)         pružaoci usluge "odziv potrošnje";

5)         agregatori i

6)         lokalna energetska zajednica.

Ministar propisuje Metodologiju za utvrđivanje efikasnosti kogeneracije.

2. Nefinansijski podsticaji

Pristup sistemu za visokoefikasnu kogeneraciju i pojedine učesnike na tržištu energije

Član 81.

Operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, dužan je da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast energetike, kako bi se obezbedio kontinuitet u snabdevanju toplotnom energijom uz proizvodnju sa odgovarajućom energetskom efikasnošću.

Operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, treba da omogući svim korisnicima sistema, uključujući i pružaoce usluge "odziv potrošnje", agregatore i lokalne energetske zajednice, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i u obezbeđenju pomoćnih usluga na nediskriminatorni način, uvažavajući njihove tehničke mogućnosti i ograničenja i u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Uslovi za priključenje visokoefikasne kogeneracije

Član 82.

Operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, odnosno transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, u svojim pravilima o radu sistema, utvrđuju tehničke uslove za priključenje visokoefikasne kogeneracije, na energetske sisteme kojima upravljaju.

Operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, odnosno transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, svakom investitoru visokoefikasne kogeneracije obezbeđuje sveobuhvatne potrebne informacije o mogućim načinima priključenja na sistem i troškovima povezanim sa priključenjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika i njegovim podzakonskim aktima.

Operator distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije obezbeđuje standardizovane i pojednostavljene postupke za priključenje visokoefikasne kogeneracije.

Krajnji kupac električne energije ima pravo da priključi mikro-kogeneracijsku jedinicu na unutrašnje električne instalacije svog objekta, radi proizvodnje za zadovoljenje sopstvene potrošnje, pri čemu instalisana snaga elektrane ne može biti veća od odobrene snage objekta krajnjeg kupca.

Distributer toplotne energije dužan je da u skladu sa tehničkim i drugim propisima izda uslove i u skladu sa njima dozvoli priključenje visokoefikasne kogeneracije na distributivni sistem toplotne energije.

Garancije porekla za visokoefikasnu kogeneraciju

Član 83.

Proizvođač električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji ima pravo na garancije porekla za proizvedenu električnu energiju, osim ako ima aktivan status povlašćenog proizvođača električne energije i ako je aktivan korisnik drugih oblika podsticaja koje dodeljuje Uprava.

Operator prenosnog sistema izdaje garanciju porekla za električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji.

Vlada, na predlog ministarstva, bliže propisuje sadržinu garancije porekla za električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji.

Ministar bliže propisuje opšte principe za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji.

Postupak izdavanja garancije porekla

Član 84.

Operator prenosnog sistema izdaje garanciju porekla proizvođaču električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji na njegov zahtev i odgovoran je za njenu tačnost, pouzdanost i zaštićenost od zloupotrebe.

Operator distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, dužan je da dostavlja operatoru prenosnog sistema podatke o proizvedenoj električnoj energiji za koju se izdaje garancija porekla.

Zahtev za izdavanje garancije porekla iz stava 1. ovog člana, može se podneti u roku ne dužem od šest meseci od poslednjeg dana perioda proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla, a najkasnije do 15. marta tekuće godine za proizvodnju u prethodnoj godini.

Garancija porekla se izdaje samo jednom za jediničnu neto količinu od 1 MWh proizvedene električne energije izmerene na mestu predaje u prenosni, distributivni ili zatvoreni distributivni sistem.

Period proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla ne može biti duži od godinu dana.

Garancija porekla važi godinu dana počev od poslednjeg dana perioda proizvodnje za koju se izdaje.

Garancija porekla prestaje da važi nakon njenog iskorišćenja, povlačenja ili istekom roka od godinu dana od poslednjeg dana perioda proizvodnje električne energije za koju je izdata.

Garancija porekla je prenosiva.

Postupak izdavanja, prenošenja, iskorišćenja i prestanka važenja garancije porekla, zasniva se na principima objektivnosti, transparentnosti i nediskriminacije.

Garancije porekla izdate u drugim državama

Član 85.

Garancija porekla izdata u drugim državama, važi i u Republici Srbiji pod uslovima reciprociteta.

Operator prenosnog sistema odlučuje o priznanju garancija porekla iz stava 1. ovog člana.

Ako je operator prenosnog sistema član evropske asocijacije tela za izdavanje garancija porekla, garancija porekla izdata u drugim državama važiće u skladu sa pravilima te asocijacije.

Prenosivost garancije porekla

Član 86.

Garancije porekla mogu se prenositi nezavisno od proizvedene električne energije na koju se odnose.

Da bi se osiguralo da se električna energija proizvedena iz visokoefikasne kogeneracije samo jednom prikaže kupcu kao potrošena, mora se izbeći duplo računanje i duplo prikazivanje.

Registar garancija porekla

Član 87.

Operator prenosnog sistema vodi registar garancija porekla u elektronskom obliku i objavljuje podatke iz registra na svojoj internet stranici,

Vlada bliže propisuje način vođenja registra garancija porekla iz stava 1. ovog člana.

Registar sadrži i garancije porekla izdate u skladu sa članom 85. ovog zakona i uz naznaku da su izdate u stranoj državi.

Operator prenosnog sistema ima pravo na naknadu za izdavanje, prenošenje i iskorišćenje garancije porekla u skladu sa aktom kojim se utvrđuje visina naknade na koji saglasnost daje Agencija.

Akt iz stava 4. ovog člana objavljuje se na internet stranici operatora prenosnog sistema i Agencije.

3. Finansijski podsticaji

Pravo na finansijske podsticaje

Član 88.

Pravo na finansijske podsticaje na osnovu ovog zakona imaju proizvođači električne energije u: mikro-kogeneracijskoj jedinici, maloj kogeneraciji i visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe.

Pravo na finansijske podsticaje kroz sistem fid-in tarifa, na osnovu ovog zakona, imaju proizvođači električne energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici i maloj kogeneraciji koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona i imaju status privremeno povlašćenog proizvođača ili status povlašćenog proizvođača električne energije.

Pravo na finansijske podsticaje kroz sistem tržišnih premija, na osnovu ovog zakona, imaju proizvođači električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe do 10 MWe koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona i imaju status privremeno povlašćenog proizvođača ili status povlašćenog proizvođača električne energije.

Pravo na finansijske podsticaje koje dodeljuje Uprava za energetsku efikasnost imaju proizvođači električne energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici.

a) Sistem fid-in tarife

Pravo na fid-in-tarifu

Član 89.

Pravo na fid-in tarifu imaju proizvođači električne energije u maloj kogeneraciji i proizvođači električne energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici, koji steknu status povlašćenog proizvođača električne energije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Pre sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, investitor male kogeneracije i investitor mikro-kogeneracijske jedinice može steći status privremeno povlašćenog proizvođača električne energije, ukoliko ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Fid-in tarifa se obračunava i isplaćuje na mesečnom nivou, na osnovu ugovora o fid-in tarifi zaključenog sa Garantovanim snabdevačem električnom energijom (u daljem tekstu: Garantovani snabdevač).

Metodologija za određivanje

Član 90.

Metodologiju za određivanje fid-in tarife propisuje Agencija u saradnji sa Komisijom za kontrolu državne pomoći.

Vlada na predlog Ministarstva i uz prethodno pribavljeno mišljenje Agencije, Komisije za kontrolu državne pomoći i na osnovu metodologije iz stava 1. ovog člana utvrđuje fid-in tarifu i kvotu za kapacitete za mikro kogeneracijsku jedinicu i malu kogeneraciju i druge elemente od značaja za određivanje visine fid-in tarife.

Vlada propisuje kvote iz stava 2. ovog člana na osnovu raspoloživih podataka o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugih podataka značajnih za određivanje kvota utvrđenih u skladu sa NEKP.

Metodologija iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Uslovi za sticanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača električne energije

Član 91.

Investitor mikro-kogeneracijske jedinice i male kogeneracije može steći status privremeno povlašćenog proizvođača električne energije ako ispunjava uslove bliže utvrđene aktom iz člana 109. ovog zakona, koji se odnose na karakteristike male kogeneracije i mikro-kogeneracijske jedinice.

Uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije

Član 92.

Proizvođač energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici i maloj kogeneraciji može steći status povlašćenog proizvođača energije, ako ispunjava uslove bliže utvrđene aktom iz člana 109. ovog zakona, a naročito:

1)         da je mikro-kogeneracijska jedinica ili mala kogeneracija trajno priključena na distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije sa odobrenom snagom koja je manja ili jednaka instalisanoj snazi za koju je elektrana stekla status privremeno povlašćenog proizvođača;

2)         da je za malu kogeneraciju obezbeđeno posebno merenje:

(1)        predate električne energije u distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije,

(2)        predate toplotne energije,

(3)        utrošene primarne energije;

3)         da je mikro-kogeneracijska jedinica i mala kogeneracija, novoizgrađena, odnosno rekonstruisana sa ugrađenom nekorišćenom opremom.

Ugovor o fid-in tarifi

Član 93.

Ugovor o fid-in tarifi zaključuju privremeno povlašćeni proizvođač električne energije koji je investitor mikro-kogeneracijske jedinice ili male kogeneracije i Garantovani snabdevač.

Ukoliko lice iz stava 1. nije steklo status privremeno povlašćenog proizvođača, već je odmah steklo status povlašćenog proizvođača električne energije, u tom slučaju povlašćeni proizvođač električne energije zaključuje ugovor o fid-in tarifi.

Povlašćeni proizvođač električne energije koji ostvaruje pravo na fid-in tarifu, ostvaruje pravo i na podsticajni period i prenošenje balansne odgovornosti na Garantovanog snabdevača zaključenjem ugovora o fid-in tarifi sa Garantovanim snabdevačem.

Ugovor o fid-in tarifi iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: podatke o ugovornim stranama i njihova prava i obaveze, predmet ugovora, vrstu i instalisanu snagu elektrane povlašćenog proizvođača, mesto primopredaje energije u sistem, mesto i način merenja, cenu električne energije i način i uslove promene cene, način i dinamiku obračunavanja, fakturisanja i plaćanja, kamatu u slučaju neblagovremenog plaćanja, instrumente obezbeđenja plaćanja, obaveze Garantovanog snabdevača u pogledu preuzimanja balansne odgovornosti i obaveze povlašćenog proizvođača u pogledu planiranja rada elektrane, uslove u periodu probnog rada i uslov da ugovor stupa na snagu nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača, ukoliko ugovor zaključuje privremeno povlašćeni proizvođač, podsticajni period i rok zaključenja ugovora, razloge za raskid ugovora, način rešavanja sporova i druge elemente bitne za sadržinu i svrhu ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Privremeno povlašćeni proizvođač električne energije je dužan da podnese zahtev za zaključenje ugovora o fid-in tarifi Garantovanom snabdevaču, u roku od 15 dana od dana sticanja statusa privremeno povlašćenog proizvođača, pod pretnjom posledice gubitka prava na fid-in tarifu usled propuštanja.

Privremeno povlašćeni proizvođač je dužan da o podnošenju zahteva iz stava 5. ovog člana obavesti Ministarstvo.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže propisuje model ugovora o fid-in tarifi.

Obaveze Garantovanog snabdevača

Član 94.

Garantovani snabdevač je dužan da:

1)         zaključi ugovor o fid-in tarifi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva privremeno povlašćenog proizvođača;

2)         preuzima prava i obaveze prethodnog Garantovanog snabdevača u roku, na način i pod uslovima utvrđenim javnim tenderom za izbor Garantovanog snabdevača u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika,

3)         vodi registar ugovora o fid-in tarifi i objavljuje ih na svojoj internet stranici;

4)         preuzme balansnu odgovornost za povlašćene proizvođače sa kojima je zaključio ugovor;

5)         vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom;

6)         dostavlja Ministarstvu podatke potrebne za utvrđivanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 109. ovog zakona;

7)         ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže propisuje obaveze Garantovanog snabdevača.

b) Sistem tržišne premije

Pravo na tržišnu premiju

Član 95.

Pravo na tržišnu premiju imaju proizvođači električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe, koji steknu status povlašćenog proizvođača električne energije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Pre sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, investitor visokoefikasne kogeneracije instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe, može steći status privremeno povlašćenog proizvođača električne energije, ukoliko ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Tržišna premija se isplaćuje na mesečnom nivou, na osnovu ugovora o tržišnoj premiji zaključenog sa ovlašćenom ugovornom stranom.

Obračun, sticanje i utvrđivanje tržišne premije

Član 96.

Tržišna premija obračunava se i isplaćuje na mesečnom nivou.

Tržišna premija može da se stekne za ceo ili deo kapaciteta elektrane.

U slučaju da se pravo na tržišnu premiju stekne za deo kapaciteta elektrane, električna energija za koju se isplaćuje tržišna premija dobija se tako što se procenat kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu, množi sa električnom energijom isporučenom u elektroenergetski sistem u toku obračunskog perioda.

Tržišna premija se isplaćuje na mesečnom nivou za električnu energiju koju elektrana isporuči u elektroenergetski sistem.

Ministarstvo dodeljuje prava na tržišnu premiju u postupku aukcija.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže uređuje vrstu, način i uslove sticanja, ostvarivanja i prestanak prava na tržišnu premiju, vrstu i način određivanja tržišne premije, prava i obaveze u vezi sa tržišnom premijom, sadržinu javnog poziva, uslove, rok i način prijavljivanja na aukciju, pokretanje i dokaze o ispunjenosti uslova, sadržinu i formu ponude, način zaštite sadržine ponude do njenog otvaranja, način i rok za dostavljanje i vreme otvaranja ponuda, obaveštavanje, dostavljanje i razmena dokumenata u postupku aukcija, objavljivanje i forma odluka u postupku aukcije, kao i način popunjavanja kvote u slučaju kada instalisana snaga elektrane iz ponude premašuje preostalu kvotu ili delimično popunjava kvotu.

Korisnici tržišne premije prodaju električnu energiju iz stava 1. ovog člana na tržištu električne energije.

Metodologija za određivanje tržišne premije

Član 97.

Za potrebe aukcija, u kojima se učesnici nadmeću da ponude najnižu tržišnu premiju, unapred se određuje početna visina tržišne premije, čiju visinu učesnici aukcija ne mogu da premaše svojim ponudama.

Metodologiju za određivanje godišnje korekcije tržišnih premija, početne visine tržišne premije i druge elemente od značaja za određivanje visine tržišne premije, propisuje Agencija u saradnji sa Komisijom za kontrolu državne pomoći.

Na osnovu metodologije iz stava 2. ovog člana, Vlada, na predlog Ministarstva, objavljuje na svom sajtu početnu visinu tržišne premije i referentne tržišne cene za potrebe sprovođenja aukcija, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu za koju su planirane aukcije.

Metodologija iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Aukcije

Član 98.

Investitor elektrane ili dela elektrane za visokoefikasnu kogeneraciju instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe, stiče pravo na tržišnu premiju u postupku aukcija.

Ministarstvo sprovodi aukcije na osnovu raspoloživih kvota za kapacitete visokoefikasne kogeneracije instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe, koje propisuje Vlada.

Vlada propisuje kvote iz stava 2. ovog člana na osnovu raspoloživih podataka o postojećim kapacitetima, planiranim potrebama i drugih podataka značajnih za određivanje kvota utvrđenih u skladu sa NEKP.

Pokretanje postupka aukcija

Član 99.

Postupak aukcija za tržišne premije se pokreće i sprovodi na osnovu javnog poziva.

Ministarstvo raspisuje javni poziv iz stava 1. ovog člana, na osnovu ovog zakona i podzakonskog akta iz člana 96. stav 6. ovog zakona.

Javni poziv iz stava 1 ovog člana naročito sadrži sledeće:

1)         ko ima pravo da podnese prijavu za učestvovanje na aukciji;

2)         raspoložive kvote u skladu sa propisom iz člana 98. stav 3. ovog zakona;

3)         maksimalnu visinu tržišne premije, odnosno visinu maksimalne podsticajne otkupne cene;

4)         način i formu prijavljivanja na aukciju;

5)         spisak dokumenata koja se dostavljaju uz prijavu za učestvovanje na aukciji;

6)         uslove za kvalifikaciju i nadmetanje na aukciji u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

7)         rokove u postupku aukcije;

8)         podatak o visini depozita koji treba da se uplati za učestvovanje u aukciji;

9)         rok za realizaciju projekta;

10)       podatke o pravnim lekovima u aukciji i

11)       druge elemente.

Ministarstvo raspisuje javni poziv na osnovu ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Ministarstvo je dužno da na veb platformi, odnosno svojoj internet stranici, objavi obrasce koje učesnici aukcije dostavljaju u vezi sa javnim pozivom u postupku aukcija, kao i informacije o održanim aukcijama, uključujući i stepen realizacije projekata sa aukcija.

Do donošenja odluke o najboljim ponudama, postupak sprovodi komisija koju rešenjem obrazuje Ministar (u daljem tekstu: Komisija).

O preuzetim radnjama u sprovođenju postupka, Komisija sačinjava izveštaj i dostavlja ga Ministru.

Postupak aukcija

Član 100.

Pokretanje, dostavljanje i razmena dokumenata, obaveštavanje, objavljivanje i forma odluka, sprovodi se u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 96. stav 6. ovog zakona, u elektronskoj ili u papirnoj formi koja se određuje javnim pozivom.

Dostavljanje upravnih akata u postupku aukcije vrši se javnim dostavljanjem kroz objavljivanje pismena na veb platformi, internet stranici i oglasnoj tabli Ministarstva.

Postupak aukcija sastoji se od tri faze: kvalifikacije, nadmetanja i odabira najboljih ponuda.

Vlada, na predlog Ministarstva, radi sprovođenja postupka aukcije propisuje najmanje sledeće elemente:

1)         druge elemente koje mora da sadrži javni poziv,

2)         uslove, rok i način prijavljivanja na aukcije, dokaze o ispunjenost uslova iz javnog poziva;

3)         kao i uslove za obrazovanje Komisije;

4)         pokretanje, dostavljanje i razmenu dokumenata, obaveštavanje, sadržinu i formu ponude,

5)         način zaštite sadržine ponude do njenog otvaranja,

6)         vreme otvaranja ponuda,

6)         objavljivanje i formu odluka;

7)         uslove za prijavu u fazi kvalifikacije,

8)         sadržinu, visinu i druge elemente finansijskog instrumenta obezbeđenja za ozbiljnost ponude,

9)         uslove i način naplate finansijskog instrumenta obezbeđenja za ozbiljnost ponude.

Kvalifikacije

Član 101.

Kvalifikacija je eliminaciona faza postupka aukcije u kojoj se vrši odabir prijavljenih učesnika na osnovu ispunjenosti uslova u pogledu:

1)         planskog osnova za izgradnju elektrane;

2)         instalisane snage elektrane;

3)         ako je učesnik na aukciji pribavio:

(1)        pravnosnažnu energetsku dozvolu za elektranu,

(2)        lokacijske uslove,

(3)        finansijski instrument obezbeđenja za ozbiljnost ponude,

4)         energetske efikasnosti visokoefikasne kogeneracije izračunate u skladu sa metodologijom iz člana 80. stav 2.;

5)         ispunjenosti uslova u pogledu zaštite životne sredine;

6)         i drugih uslova bliže određenih aktom iz člana 96. stav 6. ovog zakona.

Ministarstvo objavljuje spisak učesnika na aukciji koji su prošli fazu kvalifikacija i čije ponude ulaze u fazu nadmetanja, na način propisan članom 100. ovog zakona.

Nadmetanje

Član 102.

Nadmetanje je faza postupka aukcije u kojoj se ponude učesnika koji su prošli fazu kvalifikacija nadmeću međusobno prema kriterijumu koja ponuda sadrži nižu tržišnu premiju.

Ponude koje premašuju početnu visinu tržišne premije, ne razmatraju se.

Rang lista i popunjavanje kvote

Član 103.

Ponude koje su prošle fazu kvalifikacija u postupku aukcije i nadmetanja, rangiraju se od najnižeg do najvišeg iznosa tržišne premije i po tom redosledu popunjavaju kvotu.

Ponuda iz stava 1. ovog člana može da se odnosi na ceo ili deo kapaciteta elektrane.

Kada zbir instalisanih snaga elektrana za proizvodnju električne energije, za rangirane ponude iz stava 1. ovog člana, dostigne nivo propisane kvote, kvota je popunjena.

U slučaju da za raspoloživu kvotu konkurišu dva ili više učesnika u postupku aukcije sa istom tržišnom premijom, preostala kvota se proporcionalno raspodeljuje na te učesnike.

Kada učesnici iz stava 4. ovog člana ne pristupe potpisivanju ugovora o tržišnoj premiji nakon rešenja o priznavanju prava na tržišnu premiju, ta kvota ostaje neraspodeljena.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, neraspodeljena kvota se može raspodeliti u narednoj organizovanoj aukciji.

Na osnovu pravila propisanih st. 1-4., Komisija sastavlja predlog rang liste koji zajedno sa izveštajem i predlogom odluke dostavlja Ministru.

Odabir najboljih ponuda

Član 104.

Na osnovu rang liste, izveštaja i predloga odluke Komisije, Ministar donosi odluku o najboljim ponudama.

Na osnovu odluke iz stava 1. ovog člana, Ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, odnosno rešenje o odbijanju prava na tržišnu premiju učesnicima u postupku aukcije.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Učesnik aukcije može da pokrene upravni spor samo protiv rešenja kojim je odlučeno o njegovom pravu.

Pravo učesnika aukcije kojima je dodeljeno pravo na tržišnu premiju u postupku aukcije ostaće nepromenjeno i na snazi bez obzira na ishod upravnog spora koji pokrene drugi učesnik aukcije protiv svog rešenja.

Ministarstvo će dodeliti pravo na odgovarajuću tržišnu premiju izvan kvote aukcije, ukoliko ishod pravnosnažnog rešenog upravnog spora bude takav da učesniku na aukciji pripada pravo na tržišnu premiju.

Uslovi za sticanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača električne energije kroz sistem aukcije

Član 105.

Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, stiču status privremeno povlašćenog proizvođača električne energije danom donošenja tog rešenja.

Uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije

Član 106.

Proizvođač električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe, može steći status povlašćenog proizvođača električne energije, ako ispunjava uslove bliže utvrđene aktom iz člana 109. ovog zakona, a naročito:

1)         da je stekao je licencu za obavljanje energetske delatnosti kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, ako je za instalisanu snagu za koju je stekao status privremeno povlašćenog proizvođača predviđena licenca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike;

2)         da je visokoefikasna kogeneracija instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe trajno priključena na prenosni, distributivni ili zatvoreni distributivni sistem električne energije sa odobrenom snagom koja je manja ili jednaka instalisanoj snazi za koju je elektrana stekla status privremeno povlašćenog proizvođača;

3)         da je obezbeđeno posebno merenje odvojeno od merenja u drugim tehnološkim procesima:

(1)        predate električne energije u prenosni, distributivni ili zatvoreni distributivni sistem električne energije,

(2)        preuzete električne energije iz prenosnog, distributivnog ili zatvorenog distributivnog sistema, za potrebe rada elektrane,

(3)        predate toplotne energije za sopstvenu potrošnju i/ili za potrošnju drugih korisnika,

(4)        preuzete, odnosno proizvedene toplotne energije za potrebe rada elektrane i pripremu energenta,

(5)        utrošene primarne energije;

4)         da je visokoefikasna kogeneracija instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe novoizgrađena, odnosno rekonstruisana sa ugrađenom nekorišćenom opremom;

5)         da je dobijena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata;

6)         da ima zaključen ugovor o tržišnoj premiji u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;

7)         da je za visokoefikasnu kogeneraciju instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe izdat akt inspektora za zaštitu životne sredine da su ispunjeni uslovi za rad elektrane i obavljanje aktivnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Ugovor o tržišnoj premiji

Član 107.

Privremeno povlašćeni proizvođači električne energije koji ostvaruje pravo na tržišnu premiju, ostvaruje pravo i na podsticajni period i prenošenje balansne odgovornosti na Garantovanog snabdevača do uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije, zaključenjem ugovora o tržišnoj premiji sa ovlašćenom ugovornom stranom.

Garantovani snabdevač će obavljati prava i dužnosti ovlašćene ugovorne strane.

Vlada može da imenuje i drugo lice da obavlja prava i dužnosti ovlašćene ugovorne strane, a koje ima odgovarajuću ekonomsku snagu i finansijske kapacitete, kao i neophodnu stručnost i resurse za obavljanje ove uloge.

Ugovor o premiji naročito sadrži: podatke o ugovornim stranama i njihova prava i obaveze, predmet ugovora, visinu i druge podatke o tržišnoj premiji, vrstu i instalisanu snagu elektrane, podsticajni period i rok zaključenja ugovora, razloge za raskid ugovora, način rešavanja sporova, uslov da ugovor stupa na snagu nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije i druge elemente bitne za sadržinu i svrhu ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Tržišna premija se u ugovoru o tržišnoj premiji određuje u skladu sa ponudom investitora visokoefikasne kogeneracije instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe koji je nakon sprovedene aukcije dobio pravo na tržišnu premiju i u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 98. ovog zakona.

Privremeno povlašćeni proizvođač je dužan da podnese zahtev za zaključenje ugovora o premiji Garantovanom snabdevaču, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja Ministra o dodeljivanju prava na tržišnu premiju.

U slučaju nepodnošenja zahteva u roku iz stava 6. ovog člana radi zaključenja ugovora o premiji, privremeni povlašćeni proizvođač, gubi pravo na tržišnu premiju usled propuštanja.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da o podnošenju zahteva iz stava 6. ovog člana obavesti Ministarstvo, u roku od 5 radnih dana od dana podnošenja zahteva.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže propisuje model ugovora o tržišnoj premiji.

Obaveze ovlašćene ugovorne strane

Član 108.

Ovlašćena ugovorna strana je dužna da:

1)         na zahtev privremeno povlašćenog proizvođača zaključi ugovor o premiji u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva;

2)         vodi poseban račun za transakcije vezane za podsticajne mere u skladu sa ovim zakonom;

3)         vodi registar ugovora o tržišnoj premiji i objavljuje ih na svojoj internet stranici;

4)         preuzme balansnu odgovornost za povlašćene proizvođače koji proizvode električnu energiju u visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe, do uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje oblast energetike i propisima donetim na osnovu ovih zakona;

5)         ispunjava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Vlada, na predlog Ministarstva, bliže propisuje obaveze Ovlašćene ugovorne strane.

v) Sticanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača i povlašćenog proizvođača električne energije

Podzakonski akt

Član 109.

Vlada na predlog Ministarstva, za privremeno povlašćenog proizvođača i povlašćenog proizvođača električne energije bliže propisuje:

1)         uslove i način sticanja statusa, sadržinu zahteva i dokaze o ispunjavanju uslove za sticanje statusa;

2)         obaveze privremeno povlašćenih proizvođača i povlašćenih proizvođača električne energije;

3)         instrumente obezbeđenja plaćanja;

4)         način produženja i način ukidanja statusa privremeno povlašćenih proizvođača i povlašćenih proizvođača električne energije;

5)         sadržinu rešenja kojim se utvrđuje, oduzima ili produžava status privremeno povlašćenih proizvođača i povlašćenih proizvođača električne energije;

6)         sadržaj registra privremeno povlašćenih proizvođača i povlašćenih proizvođača električne energije;

7)         kao i druge elemente u vezi sa njihovim statusom i ostvarivanjem prava i obaveza iz tog statusa.

Visokoefikasna kogeneracija može da ostvari pravo samo na jednu vrsta podsticaja, bilo da su ti podsticaji utvrđeni ovim zakonom ili bilo kojim drugim zakonom.

Postupak za sticanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača i povlašćenog proizvođača električne energije

Član 110.

Status privremeno povlašćenog proizvođača i status povlašćenog proizvođača električne energije izdaje Ministarstvo.

Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača ili povlašćenog proizvođača električne energije u upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Ministarstvo u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva, rešenjem odlučuje o zahtevu za produžnje statusa privremeno povlašćenog proizvođača električne energije.

Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ako Ministarstvo u roku iz stava 3. ovog člana ne odluči o zahtevu za produženje statusa privremeno povlašćenog proizvođača električne energije, smatra se da je zahtev usvojen i status privremeno povlašćenog proizvođača produžava se za godinu dana.

Trajanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača, i podsticajnog perioda i statusa povlašćenog proizvođača električne energije

Član 111.

Status privremeno povlašćenog proizvođača traje tri godine od dana konačnosti rešenja o sticanju ovog statusa.

Na zahtev nosioca statusa privremeno povlašćenog proizvođača električne energije, ovaj status može se produžiti za najviše godinu dana.

Podsticajni period je određeni vremenski period u kom ostvaruje status povlašćenog proizvođača električne energije i u kome se povlašćenom proizvođaču isplaćuje tržišna premija.

Status povlašćenog proizvođača električne energije i podsticajni period traje najviše 12 godina od dana prve isplate fid-in tarife ili tržišne premije.

Ukidanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača i povlašćenog proizvođača električne energije

Član 112.

Status privremeno povlašćenog proizvođača električne energije se ukida, a naročito ako:

1)         je rešenje o sticanju statusa privremeno povlašćenog proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2)         privremeni povlašćeni proizvođač ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom;

3)         su akti na osnovu kojih je stekao status privremeno povlašćenog proizvođača električne energije pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Status povlašćenog proizvođača se ukida ako:

1)         je rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije doneto na osnovu neistinitih podataka;

2)         prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača utvrđene ovim zakonom;

3)         ne ispunjava obaveze utvrđene ovim zakonom;

4)         povlašćeni proizvođač proizvodi električnu i toplotnu energiju suprotno propisima kojima se uređuje oblast energetike;

5)         su akti na osnovu kojih je privremeno povlašćeni proizvođač električne energije stekao status povlašćenog proizvođača električne energije pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.

Registar privremeno povlašćenih proizvođača i povlašćenih proizvođača električne energije

Član 113.

Ministarstvo vodi javni elektronski registar koji sadrži podatke o:

1)         proizvođačima koji imaju status povlašćenog proizvođača električne energije i proizvođačima energije kojima je ovaj status prestao da važi,

2)         proizvođačima koji imaju status privremeno povlašćenog proizvođača električne energije i proizvođačima energije kojima je ovaj status prestao da važi.

g) Finansiranje podsticaja

Izvori finansiranja podsticaja

Član 114.

Fid-in tarife i tržišne premije finansiraju se iz sredstava prikupljenih na osnovu akta Vlade o načinu obračuna, plaćanja i prikupljanja sredstava po osnovu naknade za podsticajne mere za povlašćene proizvođače električne energije, donetog na osnovu zakona kojim se uređuje oblast obnovljivih izvora energije.

d) Pravna sigurnost

Stabilizaciona klauzula

Član 115.

Energetski subjekti koriste podsticajne mere po propisima po kojima su stekli pravo na korišćenje podsticajnih mera i uslovi pod kojima su stekli podsticajne mere ne mogu se naknadno menjati na način kojim se umanjuju ili ograničavaju njihova stečena prava i/ili ugrožava ekonomska održivost njihovih elektrana koja su razlog podsticaja.

4. Analiza potencijala za primenu podsticaja

Analiza potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja

Član 116.

Ministarstvo će izraditi analizu potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja i dostaviti je i ažurirati u skladu sa obavezama Republike Srbije preuzetim potvrđenim međunarodnim sporazumima.

Jedinica lokalne samouprave pruža podršku Ministarstvu u izradi analize iz stava 1. ovog člana.

XIV. SPROVOĐENJE POSTUPKA AUKCIJA I POSTUPAKA U VEZI SA STATUSOM PRIVREMENOG POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE I STATUSOM POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Postupanje Ministarstva

Član 117.

Tokom sprovođenja postupka aukcija i postupaka u vezi sa statusom privremenog povlašćenog proizvođača električne energije i statusom povlašćenog proizvođača električne energije, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u tim postupcima.

Ministarstvo u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1)         nadležnost za postupanje po zahtevu,

2)         da li je podnosilac zahteva lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva,

3)         da li zahtev sadrži sve propisane podatke,

4)         da li je uz zahtev priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona,

5)         da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane takse,

6)         da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona za usvajanje zahteva.

Podatke iz službenih evidencija, koji su neophodni za sprovođenje postupaka iz stava 1. ovog člana, nadležni organ obezbeđuje po službenoj dužnosti, odnosno preko servisne magistrale organa, u skladu sa propisima koji uređuju elektronsku upravu, bez plaćanja takse.

Podaci pribavljeni na način iz stava 3. ovog člana smatraju se pouzdanim i imaju istu dokaznu snagu kao overeni izvodi iz tih evidencija.

Organi državne uprave, posebne organizacije i imaoci javnih ovlašćenja dužni su da Ministarstvu na zahtev, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, dostave sve podatke o kojim vode službene evidencije koje su od značaja za sprovođenje postupaka iz stava 1. ovog člana.

Postupci iz stava 1. ovog člana sprovede se u postupku neposrednog odlučivanja u smislu zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.

Postupanje po zahtevu

Član 118.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu upravnog akta Ministarstvo u rokovima propisanom ovim zakonom donosi rešenje u formi elektronskog dokumenta.

Ako Ministarstvo utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi iz člana 117. stav 2. ovog zakona, rešenjem odbacuje zahtev u kome taksativno navodi sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje, nakon čijeg će otklanjanja moći da postupi u skladu sa zahtevom.

Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 2. ovog člana, podnese novi zahtev i postupi u skladu sa rešenjem iz stava 2. ovog člana, smatra se da je odbačen zahtev iz stava 2. ovog člana od početka bio uredan.

 Ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 2. ovog člana, podnese novi zahtev sa pozivanjem na broj rešenja kojim je raniji zahtev odbačen i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja ponovo dokumentaciju koja nije imala nedostatke i plaća polovinu propisanog iznosa administrativne takse.

Način dostave

Član 119.

Podnesci i dokumenta dostavljaju se elektronskim putem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, žalbu i druge pravne lekove, dokaze koji se uz njih prilažu, kao i dokumenta i podneske koji sadrže tajne podatke i koji su označeni stepenom tajnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka, stranka dostavlja u formi papirnog dokumenta.

Ministarstvo nadležan za oblast energetike bliže uređuje način razmene podnesaka i dokumenata iz stava 1. ovog člana.

Forma dokumenata koji se dostavljaju

Član 120.

Dokumenti koji se dostavljaju elektronskim putem u skladu sa članom 122. ovog zakona, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta sastavljenog u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako plaćanje takse nije izvršeno elektronskim putem, dokaz o plaćanju takse može se dostaviti i u elektronskom formatu, koji nije potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Dostava rešenja

Član 121.

Rešenje Ministarstva dostavlja se podnosiocu zahteva u formi elektronskog dokumenta, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu, ako se dostava vrši preko portala e-Uprava.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, licu koje nema jedinstveni elektronski sandučić, rešenje se dostavlja u formi odštampanog primerka elektronskog dokumenta, overenog u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsko poslovanje, preporučenom pošiljkom preko poštanskog operatora.

Danom ekspedovanja rešenja u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, Ministarstvo rešenje objavljuje i na svojoj internet stranici.

Ako dostava preporučenom pošiljkom iz stava 2. ovog člana nije mogla da bude izvršena jer je stranka u momentu dostave bila nedostupna na naznačenoj adresi, dostavljač o tome sačinjava belešku i ostavlja obaveštenje stranci na mestu na kome je pismeno trebalo da bude uručeno, u kome naznačava lično ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, kao i datum kada je obaveštenje ostavljeno, sa pozivom stranci da na tačno određenoj adresi dostavljača, odnosno poštanskog operatora preuzme pošiljku, u roku od 15 dana od dana pokušaja dostave.

Obaveštenje stranci iz stava 4. ovog člana sadrži i informaciju o danu objavljivanja rešenja na internet stranici Ministarstva, pravnu pouku stranci da će se u slučaju ne preuzimanja pošiljke u ostavljenom roku rešenje smatrati dostavljenim istekom roka od 30 dana od objavljivanja rešenja na veb stranici Ministarstva.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako u ostavljenom roku stranka ne podigne pošiljku, dostavljač će je vratiti zajedno sa beleškom o razlozima ne uručenja.

Dostava stranci će se smatrati izvršenom:

1)         danom prijema rešenja na način propisan stavom 1, odnosno stavom 2. ovog člana,

2)         istekom roka od 30 dana od dana oglašavanja rešenja na veb prezentaciji Ministarstva ako dostava nije izvršena u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. ovog člana.

Ako je adresa prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta stranke nepoznata, dostava toj stranci smatraće se izvršenom na dan isteka roka od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na internet stranici Ministarstva.

Ministarstvo će na zahtev stranke, u prostorijama Ministarstva, toj stranci izdati kopiju rešenja bez odlaganja, s tim što to uručenje nema dejstvo na računanje rokova u vezi sa dostavom.

Potvrda dostave

Član 122.

Kada se rešenje dostavlja elektronskim putem, uredna dostava se dokazuje elektronskom potvrdom o prijemu dokumenta (dostavnica).

Elektronska oglasna tabla Ministarstva

Član 123.

Ministarstvo je dužno da na svojoj internet stranici uspostavi i održava oglasnu tablu, koja služi za potrebe javnog saopštavanja, odnosno objavljivanja rešenja u skladu sa članom 121. ovog zakona, kao i drugih akata koje donese Ministarstvo.

Shodna primena propisa

Član 124.

Na pitanja koja se odnose na postupak aukcija i postupke u vezi sa statusom privremenog povlašćenog proizvođača električne energije i statusom povlašćenog proizvođača električne, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

XV. NADZOR

1. Nadzor nad sprovođenjem zakona

Član 125.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

2. Inspekcijski nadzor

Član 126.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko elektroenergetskog inspektora, energetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog zakonom.

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine.

Član 127.

Na sadržinu, vrstu, oblik, postupak i sprovođenje inspekcijskog nadzora, ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od značaja za inspekcijski nadzor koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Član 128.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1)         da li je Obveznik sistema imenovao energetskog menadžera, da li je izradio i dostavio Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije i doneo program i plan energetske efikasnosti u skladu sa ovim zakonom;

2)         da li lice koje obavlja poslove energetskih menadžera ima odgovarajuću licencu;

3)         da li je Obveznik sistema izvršio energetski pregled u propisanom roku;

4)         da li je energetski pregled sprovelo pravno lice koje, u skladu sa ovim zakonom može da sprovodi energetski pregled;

5)         da li se izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu arhivira i čuva na propisan način;

6)         da li je izrađen eleborat o energetskoj efikasnosti za postrojenja i sisteme iz člana 55. ovog zakona kojim se dokazuje da su ispunjeni minimalni zahtevi energetske efikasnosti

7)         da li je izrađen izveštaj o termotehničkim ispitivanjima za postrojenja iz člana 57. ovog zakona kojim se dokazuje da su ispunjeni minimalni zahtevi energetske efikasnosti;

8)         da li je operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, odnosno transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, ugradio uređaje za merenje električne energije ili prirodnog gasa u skladu sa članom 49. ovog zakona;

9)         da li je distributer toplotne energije ugradio uređaje za merenje toplotne energije u skladu sa članom 51. ovog zakona;

10)       da li operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji;

11)       da li operator prenosnog sistema izdaje garanciju porekla za električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dužnost da obavlja i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.

3. Ovlašćenja inspektora

Član 129.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1)         naloži da se utvrđene nezakonitosti otklone u roku koji odredi;

2)         donese rešenje i izrekne upravnu meru ako nadzirani subjekat ne otkloni nezakonitost u ostavljenom roku, osim kada zbog neophodnosti preduzimanja hitnih mera rešenje donosi bez odlaganja;

3)         naloži sprovođenje energetskog pregleda;

4)         nadležnom pravosudnom organu podnese krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno preduzme i druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen;

5)         naredi izvršavanje propisanih obaveza u određenom roku i da privremeno zabrani rad ako se nalog u ostavljenom roku ne izvrši.

Član 130.

Inspektor ne može da priprema ili da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i vršenju kontrole tehničke dokumentacije za projekte povećanja energetske efikasnosti nad kojima vrši inspekcijski nadzor i da vrši stručni nadzor u realizaciji projekata povećanja energetske efikasnosti nad kojima vrši inspekcijski nadzor.

Inspektor ne može da priprema ili učestvuje u izradi programa i planova energetske efikasnosti, kao i izveštaja energetskih menadžera Obveznika sistema nad kojima vrši inspekcijski nadzor.

Inspektor ne može da obavlja privredne ili druge delatnosti i poslove za sebe ili drugog poslodavca iz oblasti u kojoj vrši inspekcijski nadzor, učestvuje u radu stručnih radnih grupa ili tela nadziranih subjekata, odnosno lica koja podležu inspekcijskom nadzoru ili ako obavlja druge službe, poslove i postupke koji su u suprotnosti sa položajem i ulogom inspektora i štete njegovoj samostalnosti u vršenju posla.

Član 131.

Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba Ministru, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba odlaže izvršenje rešenja, osim u slučaju kada se radi o preduzimanju hitnih mera propisanim članom 39. stav 2. Zakona o inspekcijskom nadzoru("Službeni glasnik RS", br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18).

U slučaju da je prvostepena odluka inspektora već jedanput bila poništena, drugostepeni organ ne može je opet poništiti i uputiti predmet inspekciji na ponovni postupak, nego će sam rešiti ovu upravnu stvar.

4. Tržišni nadzor

Član 132.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona koje se odnose na energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora, odnosno organi nadležni za nadzor nad sprovođenjem propisa koji se odnose na tehničke zahteve za proizvode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Organi iz stava 1. ovog člana postupaju u skladu sa opštim zahtevima i programom tržišnog nadzora i preduzimaju potrebne mere tržišnog nadzora.

Član 133.

Ako se utvrdi da proizvod iz člana 62. ovog zakona i koji se koristi u skladu sa namenom, ne zadovoljava propisane zahteve energetskog označavanja, isporučilac ili prodavac imaju obavezu da usklade proizvod sa tim zahtevima.

Ako tržišni inspektor ima osnova da veruje da energetski označen proizvod iz čl. 62. i 64. ovog zakona predstavlja rizik sa aspekta zaštite javnog interesa koji se tiče zaštite životne sredine i/ili zaštite potrošača, on sprovodi postupak ocenjivanja proizvoda kojim su obuhvaćeni svi zahtevi za energetsko označavanje koji su relevantni za rizik i propisani podzakonskim aktima iz člana 62. st. 2. i 3. i člana 64. stav 2. ovog zakona, a isporučilac proizvoda i/ili prodavac su dužni da sarađuju sa tržišnim inspektorom u svrhu ocenjivanja, ukoliko on proceni da je potrebno.

Ako tržišni inspektor tokom evaluacije proizvoda iz stava 2. ovog člana utvrdi da proizvod nije usaglašen sa zahtevima iz podzakonskih akata iz člana 62. st. 2. i 3. i člana 64. stav 2. ovog zakona, on bez odlaganja zahteva od isporučioca proizvoda ili prodavca da preduzme sve odgovarajuće korektivne mere kako bi proizvod postao usaglašen sa tim zahtevima, prema potrebi povuče proizvod s tržišta ili ga prema potrebi opozove u okviru razumnog vremenskog perioda, srazmerno prirodi rizika.

Ako isporučilac proizvoda ili prema potrebi prodavac ne preduzmu odgovarajuće korektivne mere u periodu iz stava 3. ovog člana, tržišni inspektor preduzima sve odgovarajuće mere, kako bi zabranio ili ograničio raspoloživost proizvoda, povukao proizvod sa tržišta ili ga opozvao.

Odluka iz stava 4. ovog člana mora biti obrazložena i odmah se saopštava stranki na koju se odnosi, uz obaveštenje o pravnom leku koji stranki stoji na raspolaganju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Razmena informacija i obaveštenja o merama iz stava 4. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Član 134.

Ako se utvrdi da proizvod koji ima znak usaglašenosti iz člana 65. stav 2. ovog zakona i koji se koristi u skladu sa namenom, ne zadovoljava propisane zahteve eko-dizajna, proizvođač ili njegov zastupnik imaju obavezu da usklade proizvod sa tim zahtevima.

Ako neusaglašenost ne bude otklonjena na način opisan u stavu 1. ovog člana, organ iz člana 132. stav 1. ovog zakona donosi odluku kojom ograničava ili zabranjuje stavljanje na tržište i/ili u upotrebu proizvoda ili na drugi način osigurava da se proizvod povuče sa tržišta.

Odluka iz stava 2. ovog člana mora biti obrazložena i odmah se saopštava stranki na koju se odnosi, uz obaveštenje o pravnom leku koji stranki stoji na raspolaganju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

Razmena informacija i obaveštenja o merama iz stava 2. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.

XVI. KAZNENE ODREDBE

Član 135.

Odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara, ukoliko ne postupi u skladu sa članom 8. ovog zakona.

Javna preduzeća i drugi korisnici javnih sredstava – pravno lice, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Odgovorno lice u pravnom licu iz stava 2. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 15.000 dinara.

Član 136.

Odgovorno lice u Republičkom hidrometeorološkom zavodu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara, ukoliko ne postupi u skladu sa članom 9. ovog zakona.

Javno preduzeće i ustanove – pravno lice, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Energetski subjekt – pravno lica, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Energetski subjekt – preduzetnik, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 137.

Obveznik sistema – pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 1.000.000 dinara ukoliko ne postupi u skladu sa jednom ili više obaveza iz člana 14. ovog zakona.

Odgovorno lice u Obvezniku sistema kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara, ukoliko ne postupi u skladu sa članom 14. ovog zakona.

Obveznik sistema – preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u rasponu od 10.000 do 250.000 dinara ukoliko ne postupi u skladu sa obavezom iz člana 14. ovog zakona.

Član 138.

Privredna društva i javna preduzeća iz člana 13. tač. 1) i 2) ovog zakona – pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 300.000 dinara ukoliko ne postupi u skladu sa obavezom iz člana 15. ovog zakona.

Odgovorno lice u privrednom društvu i javnom preduzeću iz člana 13. tač. 1) i 2) ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara, ukoliko ne postupi u skladu sa članom 15. ovog zakona.

Član 139.

Obveznik sistema – pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 150.000.000 dinara ukoliko ne postupi u skladu sa članom 16. ovog zakona.

Odgovorno lice u Obvezniku sistema kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara, ukoliko ne postupi u skladu sa članom 16. ovog zakona.

Obveznik sistema – preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u rasponu od 10.000 do 30.000 dinara ukoliko ne postupi u skladu sa obavezom iz člana 16. ovog zakona.

Član 140.

Odgovorno lice u Obvezniku sistema energetskog menadžmenta kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 – 150.000 dinara ukoliko ne donesu programe i/ili planove propisane čl. 17-19. ovog zakona.

Obveznik sistema energetskog menadžmenta – pravno lice kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 150.000 – 1.000.000 dinara.

Član 141.

Energetski menadžer Obveznika sistema – fizičko lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 5.000 – 25.000 ukoliko ne postupi u skladu sa članom 20. stav 3. ovog zakona.

Član 142.

Veliko preduzeće – pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 150.000 – 1.000.000 dinara ukoliko ne postupi u skladu sa obavezom iz člana 23. stav 5. ovog zakona.

Odgovorno lice u pravnom licu kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana novčanom kaznom od 15.000 do 100.000 dinara.

Član 143.

Pravno lice ili preduzetnik će kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara, ukoliko ne izradi izveštaj ili ga ne dostavi nadležnom organu u skladu sa propisanom obavezom iz člana 23. stav 8. ovog zakona.

Odgovorno lice u pravnom licu kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 2. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara.

Član 144.

Energetski savetnik – fizičko lice odgovaraće za prekršaj novčanom kaznom od u iznosu od 50.000 – 150.000 zbog povrede odredbe iz člana 25. stav 1. ovog zakona

Član 145.

Investitor – pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 150.000 do 800.000 dinara ukoliko ne postupi u skladu sa obavezom propisanom članom 37. stav 1. ovog zakona.

Član 146.

Vlasnik, odnosno korisnik sistema za grejanje zgrade – pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 300.000 dinara ukoliko ne obezbedi redovnu kontrolu u skladu sa članom 39. stav 1. i članom 40. stav 1. ovog zakona.

Vlasnik, odnosno korisnik sistema za grejanje zgrade – fizičko lice kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 147.

Snabdevač toplotnom energijom – pravno lice kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 250.000 dinara ukoliko ne postupi sa obavezom iz člana 52. stav 1. ovog zakona.

Član 148.

Pravna lica iz člana 53. st. 1- 4. ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara ukoliko ne postupe u skladu sa članom 53. ovog zakona.

Preduzetnici iz člana 53. st. 1 - 4. ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 30.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 149.

Pravno lice iz člana 58. stav 1. ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara ukoliko ne postupe u skladu sa članom 59. stav 1. ovog zakona.

Odgovorno lice u Obvezniku sistema kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara, ukoliko ne postupi u skladu sa članom 59. stav 1. ovog zakona.

Član 150.

Isporučilac proizvoda, i prodavac iz člana 62. stav 2. i člana 64. stav 2. ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 50.000 – 150.000 dinara ukoliko stavi na tržište proizvode koji utiču na potrošnju energije koji nemaju energetsku oznaku, ili ne ispunjavaju druge propisane zahteve u pogledu energetskog označavanja (člana 62. stav 1. i član 64. stav 1. ovog zakona).

Proizvođač, njegov zastupnik, odnosno uvoznik iz člana 65. stav 2. ovog zakona kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 50.000 – 150.000 dinara, ukoliko stavi na tržište proizvode koji utiču na potrošnju energije koji ne ispunjavaju zahteve eko-dizajna propisane za tu vrstu proizvoda (član 65. stav 1. ovog zakona).

Odgovorno lice u pravnom licu kazniće se za prekršaj iz st 1. i 2. ovog člana novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara.

XVII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 151.

Postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po propisima po kojima su započeti.

Član 152.

Status privremeno povlašćenog proizvođača i povlašćenog proizvođača električne energije iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, koji je stečen pre stupanja na snagu ovog zakona nastavlja da važi u skladu sa propisima koji su važili u vreme kada je taj status stečen.

Ministarstvo kvartalno, sredinom meseca za tekući mesec i za naredna dva meseca, određuje i objavljuje na svojoj internet stranici koeficijent korekcije promene cene gasa G, koji predstavlja jediničnu cenu gasa za potrošače na rezervnom snabdevanju i izražava se u evrima po hiljadu metara kubnih (EUR/1000 m3), računato po srednjem kursu Narodne banke Srbije koji važi za 15. dan u tekućem mesecu ili za prvi sledeći radni dan, ako je 15. dan u tekućem mesecu neradni dan, za ugovore o otkupu električne energije zaključene do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 153.

Privremeno povlašćeni proizvođači električne energije iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije koji su stekli taj status na osnovu zahteva podnetog pre stupanja na snagu ovog zakona, stiču status povlašćenog proizvođača u skladu sa Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/14 i 95/18 – i dr. zakon) i propisima donetim na osnovu njega.

Privremeno povlašćeni proizvođači električne iz stava 1. ovog člana koji steknu status povlašćenog proizvođača električne energije ostvaruju pravo na podsticajne mere zaključenjem ugovora o otkupu električne energije u skladu sa Uredbom o ugovoru o otkupu električne energije ("Službeni glasnik RS", br. 56/16, 61/17 i 106/20).

Član 154.

Privremeno povlašćeni proizvođači električne energije iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije koji su stekli taj status na osnovu zahteva podnetog pre stupanja na snagu ovog zakona imaju prava na podsticajne mere koje su važile na dan podnošenja zahteva za sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije.

Privremeno povlašćeni proizvođači, odnosno povlašćeni proizvođači električne energije iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, koji su stekli taj status na osnovu zahteva podnetog posle 31. decembra 2019. godine, a pre stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo na sledeće podsticajne mere:

1)         podsticajni period koji traje 12 godina, počevši od dana prvog očitavanja električne energije u elektrani, odnosno delu elektrane, posle dana sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, osim ako je trajanje podsticajnog perioda drugačije određeno ugovorom o otkupu električne energije;

2)         podsticajna otkupna cena po kojoj povlašćeni i privremeni povlašćeni proizvođači prodaju garantovanom snabdevaču odgovarajući iznos proizvedene električne energije tokom ili pre podsticajnog perioda,

3)         preuzimanje balansne odgovornosti za mesta primopredaje električne energije povlašćenog proizvođača električne energije tokom podsticajnog perioda, a od strane garantovanog snabdevača;

4)         preuzimanje troškova balansiranja povlašćenog proizvođača električne energije tokom podsticajnog perioda od strane garantovanog snabdevača;

5)         besplatan pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu električne energije.

Podsticajna otkupna cena iz stava 2. tačka 2) ovog člana određuje se na sledeći način:

C3 = C2 * 0,33 + C0 * 0.67 *G / 312,58

gde je:

C3 - korigovana podsticajna otkupna cena za elektrane sa visokoefikasnom kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, izražena u evrocentima po kilovat satu (c€/kWh),

C2 – korigovana podsticajna otkupna cena zbog inflacije u evro zoni koju je garantovani snabdevač objavio na svojoj internet stranici i koja se primenjuje od 1. marta 2020.godine, koriguje se godišnje u skladu sa uredbom iz člana 153. stav 2. ovog zakona i izražava se u evrocentima po kilovat satu (c€/kWh),

C0 –podsticajna otkupna cena, izražena u evrocentima po kilovat satu (c€/kWh), koja se određuje prema instalisanoj snazi (P) na sledeći način:

-           Za instalisanu snagu manju od 0,5 MW, iznosi 8,20

-           Za instalisanu snagu od 0,5 – 2 MW, iznosi 8,447-0,493*P i

-           Za instalisanu snagu veću od 2 MW, a manju od 10 MW, iznosi 7,46

G – koeficijent korekcije promene cene gasa, koji se određuje u skladu sa članom 152. stav 2. ovog zakona.

Privremeno povlašćeni proizvođači, odnosno povlašćeni proizvođači električne energije iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije iz stava 2. ovog člana zaključuju ugovor o otkupu električne energije u skladu sa uredbom iz člana 153. stav 2. ovog zakona. Status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije koji je stečen na osnovu zahteva podnetog pre stupanja na snagu ovog zakona nastavlja da važi i produžava se u skladu sa propisima po kojima je taj status stečen.

Status privremenog povlašćenog proizvođača iz stava 4. ovog člana, može se produžiti najviše do tri godine na osnovu ovog zakona u slučaju:

1)         sprečenosti privremenog povlašćenog proizvođača zbog pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 da u roku stekne status povlašćenog proizvođača ili

2)         uvođenja nove energetski efikasnije tehnologije proizvodnje električne energije u odnosu na tehnološko rešenje u građevinskoj dozvoli na osnovu koje stekao status privremenog povlašćenog proizvođača.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, zahtev za produženje statusa privremenog povlašćenog proizvođača podnosi se najkasnije 30 dana pre njegovog isteka.

U slučaju da se status privremenog povlašćenog proizvođača produži na osnovu ovog zakona u skladu sa stavom 5. ovog člana, podsticajni period traje osam godina.

Član 155.

Podzakonski akti i tehnički propisi doneti na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), primenjivaće se i nakon stupanja na snagu ovog zakona ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Propisi za sprovođenje ovog zakona iz čl. 7-9, čl. 15 – 16, člana 21, čl. 23-24, čl. 26-27, člana 30, člana 36, čl. 37-40, člana 47, člana 51, čl. 54-55, člana 57, člana 59, čl. 61-62, čl. 64-66, člana 73, člana 80, člana 83, člana 90, čl. 93-94, čl. 96-98, člana 100. i čl. 107-109. ovog zakona biće doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana.

Tehnički propisi iz člana 62. i čl. 64-65. ovog zakona biće doneti u roku od 24 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propis za sprovođenje ovog zakona iz člana 74. stav 5. ovog zakona, biće donet u roku od šest meseci od dana početka rada Uprave za energetsku efikasnost.

Član 156.

Gradske opštine će doneti programe energetske efikasnosti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 157.

Od dana stupanja na snagu ovog zakona smatra se da lica koja su stekla licencu energetskog menadžera za oblast opštinske energetike imaju licencu za oblast energetike javnog sektora.

Član 158.

Povlašćeni proizvođači koji su stekli taj status na osnovu zahteva podnetog pre stupanja na snagu ovog zakona, dužni su da ispunjavaju obaveze utvrđene Zakonom o energetici, propisima donetim na osnovu njega, kao i sledeće obaveze utvrđene ovim zakonom:

1)         da elektrana u toku rada ne prelazi vrednost odobrene snage koju je utvrdio nadležni operator sistema;

2)         koristi reaktivnu energiju u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, pravilima o radu prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema;

3)         poštuje sve propise u oblasti životne sredine.

Član 159.

Agencija donosi Metodologiju iz člana 90. stav 1. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Agencija će doneti Metodologiju iz člana 97. stav 2. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministarstvo objavljuje na svom sajtu maksimalnu visinu tržišne premije, odnosno maksimalne fid-in tarife za najkasnije mesec dana od dana donošenja Metodologije iz člana 90. stav 1. i člana 97. stav 2. ovog zakona.

Član 160.

Privredna komora Srbije će na svojoj internet stranici izraditi i objaviti elektronsku platformu za vođenje Javne evidencije i akta iz člana 44. ovog zakona u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 161.

Član 9. stav 4, član 14. stav 2. i član 53. stav 7. ovog zakona primenjivaće se nakon proteka od šest meseci od dana stupanja na snagu podzakonskog akta iz člana 14. stav 6. ovog zakona.

Član 35. stav 1. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2025. godine.

Član 38. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2025. godine.

Obaveza ugradnje mernih uređaja za priključke krajnjih kupaca na elektroenergetsku mrežu napona do 1kV i za priključke krajnjih kupaca na mrežu prirodnog gasa maksimalnog kapaciteta 10 m³/h i manjeg, iz člana 49. stav 1. ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2023. godine.

Član 51. stav 5. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2027. godine.

Član 60. ovog zakona primenjivaće se nakon proteka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 162.

Analiza potencijala iz člana 116. ovog zakona biće izrađena najkasnije u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 163.

Funkcionisanje Uprave za energetsku efikasnost biće uspostavljano u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Aktivnosti Ministarstva na realizaciji ugovora finansiranih sredstvima Budžetskog fonda, preuzima Uprava danom osnivanja.

Član 164.

Odredbe koje u sebi sadrže pojam "tržište Republike Srbije", nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, tumačiće se kao da sadrže pojam "tržište Evropske unije".

Član 165.

Odredbe iz čl. 117 - 124. ovog zakona primenjivaće se od dana izrade softverskog rešenja koji podržava ovaj sistem.

Član 166.

Danom stupanja na snagu prestaje da važi Zakon o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), osim:

1)         odredaba čl. 7-9. koje se odnose na Akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije, koje važe do 31. decembra 2021. godine;

2)         odredaba čl. 59 - 62. koje se odnose na Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, koje važe do osnivanja Uprave.

Član 167.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA                    

Zakonom o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13 – u daljem tekstu: ZEKE) prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti i efikasnog korišćenja energije, definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije. ZEKE je u vreme donošenja usklađen sa tada važećom regulativom EU u ovoj oblasti - Direktivom 2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti u krajnjoj potrošnji i energetskim uslugama, Direktivom 2010/30/EU o navođenju potrošnje energije i drugih resursa kod proizvoda koji utiču na potrošnju energije putem označavanja i standardnih informacija o proizvodu i Direktivom 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada.

Tokom osam godina primene EKE, doneta su tri akciona plana za energetsku efikasnost Republike Srbije (četvrti je u izradi) i preko 35 podzakonskih akata neophodnih za sprovođenje zakona U ovom periodu uočena je potreba da se neke odredbe unaprede a pojedini instituti postave na sasvim drugačiji način.

U periodu od donošenja ZEKE regulativa EU u oblasti energetske efikasnosti velikim delom je izmenjena u pravcu povećanja energetske efikasnosti i postizanja većih uštede energije kao važnih elemenata u borbi protiv klimatskih promena, pa se pojavila potreba usklađivanja sa ovim izmenama. Glavni važeći propisi EU u oblasti energetske efikasnosti koje treba transponovati kroz odredbe nacionalnih propisa iz oblasti energetike su:

1) Direktiva 2012/27/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. o energetskoj efikasnosti (u daljem tekstu: Direktiva o EE), koja je zamenila Direktivu 2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti u krajnjoj potrošnji i energetskim uslugama i koja je u međuvremenu i sama pretrpela brojne izmene i dopune,

2) Direktiva 2010/31/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 19. maja 2010. godine o energetskoj efikasnosti zgrada, koja je pretrpela izmene i dopune,

3) Uredba (EU) 2017/1369 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2017. godine kojom se uspostavlja okvir za označavanje energetske efikasnosti i stavlja van snage Direktiva 2010/30/EU,

 4) Uredba (EU) 2020/740 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. maja 2020. godine o označavanju pneumatika s obzirom na efikasnost potrošnje goriva i druge parametre i

 5) Direktiva 2009/125/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine kojom se uspostavlja opšti okvir za utvrđivanje zahteva eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije.

Predlogom zakona je predviđeno da u osnovne akte kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti, pored strategije razvoja energetike Republike Srbije i programa ostvarivanja strategije, spada integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP). Ovaj akt se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i sa međunarodno prihvaćenim obavezama a sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte. NEKP u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost naročito sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti. Prema prelaznim odredbama Predloga zakona, izrada i sprovođenje Akcionog plana za energetsku efikasnost traje do kraja 2021. godine.

Predlogom zakona predviđa se da ministar nadležan za poslove energetike propisuje metodologiju za proračun ušteda energije, konverzione faktore za preračunavanje između primarne i finalne energije a uvodi i obavezu RHMZ da obezbedi podatke potrebne za proračun stepen dana kako bi se omogućili tačniji proračuni i procene ušteda energije. Predviđena je i digitalizacija izveštavanja o sprovedenim merama energetske efikasnosti kroz tri baze podataka – MVP koja služi za izveštavanje u okviru NEKP, kao i a baza podataka SEMIS i ISEM koje služe za izveštavanje u okviru sistema energetskog menadžmenta.

Na osnovu ZEKE, 2014. godine je uspostavljen Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti (Budžetski fond). U prethodnom periodu kroz aktivnosti Budžetskog fonda uložena su sredstva u iznosu od 800 miliona RSD za realizaciju projekata unapređenje energetske efikasnosti u 91 objektu u jedinicama lokalne samouprave. Ovaj fond predstavlja Budžetsku liniju na razdelu Ministarstva rudarstva i energetike. Od 2019. godine počelo je prikupljanje naknade za energetsku efikasnost, pa su sredstva za rad Budžetskog fonda povećana sa oko 160 miliona dinar godišnje na oko 500 miliona, a očekuju se i veći prihodi (do 9 miliona evra). Zbog toga je konstatovana potreba da se finansiranje energetske efikasnosti uredi na održiviji način pa je u Predlogu Zakona uvedena Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti (u daljem tekstu: Uprava) umesto Budžetskog fonda, koja će biti osnovana kao pravno lice – organ u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike. Očekuje se da ovakvo rešenje omogući privlačenje većih bespovratnih sredstava iz EU, bilateralnih donatora i multilateralnih fondova za borbu protiv klimatskih promena ali i razvojne kredite međunarodnih finansijskih institucija.

Među glavnim mehanizmima ZEKE je uveo sistem energetskog menadžmenta (SEM) u okviru kojeg je do sada identifikovano 138 obveznika SEM, od kojih 51 obveznik iz sektora industrije i 80 obveznika iz jedinica lokalnih samouprava (JLS) sa preko 20.000 stanovnika. Uspostavljeni su i obuka i ispit za energetske menadžere i do sada su licencirana 332 energetska menadžera.

Predlogom zakona predviđa se preciznije definisanje obveznika SEM u javnom sektoru, da bi se omogućilo dosledno sprovođenje SEM u javnom sektoru, a ne samo u jedinicama lokalne samouprave; gradske opštine sa preko 20.000 stanovnika uvode se kao novi obveznici SEM. Umesto dosadašnjeg obaveznog izveštavanja obveznika SEM u štampanom obliku, predviđa se izveštavanje kroz baze podataka SEMIS i ISEM koje su u međuvremenu razvijene. Predlog zakona propisuje i obavezu da se u bazu ISEM automatski unose podaci o potrošnji energije u objektima javnog sektora od strane snabdevača energijom, koje je do sada rađeno sporadično, na dobrovoljnoj bazi.

Sprovođenje energetskih pregleda na osnovu ZEKE nije zaživelo. Prilikom rada na podzakonskim aktima u ovoj oblasti konstatovano da je potrebno da se ta materija u ZEKE uredi na drugačiji način. Iz tog razloga u Predlogu zakona su predviđene različite licence energetskih savetnika u zavisnosti od stručne spreme i stečenog radnog iskustva, kao i da energetske preglede u zavisnosti od vrste objekata na kojima se sprovode obavljaju stručnjaci različitog profila. U skladu sa Direktivom o EE, predviđena je i obaveza sprovođenja redovnih energetskih pregleda u velikim preduzećima koja su definisana u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast računovodstva. U pogledu sprovođenja energetskih pregleda, Predlogom zakona predviđeno je da se pregledi vrše u skladu sa dinamikom definisanom podzakonskim aktom (do sada na 5 odnosno 10 godina), a za velika preduzeća najmanje jednom u četiri godine, kao što je propisano Direktivom o EE.

U skladu sa zahtevima Direktiva 2010/31/EU o energetskoj efikasnosti zgrada, u članu 35. Predloga zakona predviđena je obaveza da zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini sa korisnom površinom većom od 250 m2 moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada, kao i obveza da prva strana sertifikata o energetskim svojstvima zgrade koja sadrži energetski razred bude izložena na uočljivom i za javnost jasno vidljivom mestu. Na ovaj način se, pored prenošenja odredaba Direktive 2010/31/EU, povećava svest o značaju energetske efikasnosti zgrada i doprinosi se njihovoj sertifikaciji a samim tim i podizanju njihove energetske efikasnosti.

 U skladu sa zahtevima člana 5. Direktive o EE, u članu 36. Predlogu zakona se uvodi obavezna energetska sanacija u zgradama centralne vlasti, pri čemu sanirane zgrade moraju dostići svojstva koja ne mogu biti niža od minimalnih zahteva koji su propisani za energetska svojstva zgrada. Primena ovog člana treba da da dovede do smanjenja potrošnje energije u zgradama centralne vlasti i doprinese smanjenim izdacima za energiju u javnom sektoru, što sve treba da posluži kao dobar primer za energetsku obnovu u sektoru zgradarstva.

Prema Predlogu zakona, u oblasti kontrole sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada, sistemi za grejanje u zgradama čiji je jedan od elemenata kotao, podležu obaveznoj kontroli ako je sistem nazivne toplotne snage 70 kW i više (do sada je prag bio 20 kW), a sistemi za klimatizaciju podležu obaveznoj kontroli u slučaju nominalne rashladne snage 70 kW i više (do sada veće od 12 kW). Na ovaj način će propisana obaveza biti u skladu sa realnom potrebom i mogućnošću da se kontrola vrši. Prilikom izrade podzakonske regulative sagledana je nemogućnost sprovođenja ovakvih pregleda kod individualnih korisnika i procenjeno da nije moguće sprovesti ovakve kontrole za postrojenja ispod 50kW. U Predlogu zakona je primenjena granična vrednost kao u izmenjenoj Direktivi 2010/31/ EU o energetskoj efikasnosti zgrada. Novina u skladu sa pomenutom direktivom je i da tehnički sistemi nestambenih zgrada, sa efektivnom nominalnom snagom za grejanje, odnosno klimatizaciju, većom od 290 kW, treba da budu opremljeni sistemima za automatsku regulaciju i upravljanje, ako je to tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano, u kom slučaju se izuzimaju od obavezne kontrole sistema za grejanje i klimatizaciju. Primena ove odredbe predviđena je počev od 2025. godine.

U oblasti ugovora o energetskoj usluzi, na osnovu ZEKE i podzakonske regulative do sada je od strane Komisije za javno-privatno partnerstvo odobreno više od 40 projekata unapređenja energetske efikasnosti u javnom osvetljenju po osnovu ugovora o energetskom učinku. U cilju proširenja prakse pružanja energetskih usluga, Predlogom zakona se uvodi nova vrsta ugovora - ugovor o efikasnoj isporuci energije koji je u praksi članica EU imao uspešnu primenu.

Cilj odredbi koje se odnose na zahteve u vezi sa merenjem i naplatom stvarno utrošene energije, jeste da krajnji korisnici na osnovu podataka o izmerenoj potrošnji budu stimulisani da sprovode mere povećanja energetske efikasnosti.

U Predlogu zakona inovirane su i odredbe koje se odnose na zahteve u pogledu energetske efikasnosti za nove i rekonstruisane energetske objekte. S tim u vezi za energetske objekte koji imaju snagu 5 MW i više predviđena je obaveza izrada izveštaja o termotehničkim ispitivanjima kojim se utvrđuje se da li energetski objekat u izvedenom stanju ispunjava zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti; ovaj izveštaj je uslov za dobijanje upotrebne dozvole. Na ovaj način omogućiće se bolja kontrola sprovođenja zahteva u pogledu energetske efikasnosti kod energetskih objekata većih kapaciteta kod kojih su efekti unapređenja energetske efikasnosti kod njih najveći.

U Predlogu zakona na nov način su definisane odredbe u pogledu zahteva energetske efikasnosti u postupku javnih nabavki, u okviru usklađivanja sa Direktivom o EE. Na ovaj način je omogućeno da se poboljša energetska efikasnost proizvoda koji se stavljaju na tržište Republike Srbije kroz postupke javnih nabavki, kao i energetska efikasnost zgrada koje se nabavljaju u javnom sektoru.

U Predlogu zakona inovirane su i odredbe koje se odnose na praćenje ušteda energije u drumskom saobraćaju tako što je definisano da se uštede prate preko indikatore potrošnje energije, pri čemu se u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove propisuje način pribavljanja podataka potrebnih za proračun indikatora.

U prethodnom periodu nije počela primena zahteva eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije iz razloga što pravni osnov za donošenje podzakonskih akata u ovoj oblasti u ZEKE nije dovoljno precizno formulisan, pa su odredbe koje se odnose na zahteve u pogledu eko-dizajna u Predlogu zakona u tom smislu inovirane. Takođe su unapređene odredbe koje se odnose na označavanje energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije, u skladu sa važećom regulativom EU, a kao novina uvedeni zahtevi u pogledu označavanja energetske efikasnosti pneumatika.

U cilju razdvajanja oblasti u energetici na više zakona, radi preciznijeg razgraničenja uloga i obaveza u primeni zakonskih propisa, odredbe koje se odnose na visokoefikasnu kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije prenete su iz Zakona o energetici u Predlog zakona. Zbog toga je sada u Predlogu zakona propisano sticanje statusa povlašćenog proizvođača za elektranu, odnosno deo elektrane koja proizvodi energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, kao i garancija porekla za električnu energiju proizvedenu iz visokoefikasne kogeneracija. Predviđaju se finansijski i nefinansijski podsticaji za visokoefikasnu kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije: U finansijske podsticaje spadaju: podsticaji kroz sistem tržišnih premija, podsticaji kroz sistem fid-in tarifa i podsticaji koje dodeljuje Uprava. Nefinansijski podsticaji obuhvataju: pristup sistemu za visokoefikasnu kogeneraciju i pojedine učesnike na tržištu energije, uslove za priključenje visokoefikasne kogeneracije, garancije porekla za visokoefikasnu kogeneraciju. Finansijske podsticaje mogu dobiti proizvođači električne energije u: mikro-kogeneraciji, maloj kogeneraciji i visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe. Fid-in tarifu imaju mogućnost da dobiju proizvođači električne energije u maloj kogeneraciji i proizvođači električne energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici, a pravo na tržišnu premiju mogu steći proizvođači električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe. Osnovni razlog za promenu modela finansijskog podsticaja za visokoefikasnu kogeneraciju instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe u odnosu na trenutno važeću regulativu je konkretniji i transparentniji način dodele podsticaja, koji je takođe i u manjem obimu nego u prethodnom periodu, što će uticati na nivo naknade za podsticajne mere za povlašćene proizvođače električne energije, donet na osnovu zakona kojim se uređuje oblast obnovljivih izvora energije.

Ministarstvo je u prethodnom periodu pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o efikasnom korišćenju energije, koji je prošao javnu raspravu početkom 2019. godine i na koji su pribavljena pozitivna mišljenja nadležnih organa u prvoj polovini 2020. godine. Pomenutim Predlogom zakona popravljena su postojeća rešenja ZEKE i izvršeno delimično usklađivanje sa važećim pravnim okvirom EU u oblasti energetske efikasnosti, naročito u oblasti eko-dizajna proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

S obzirom na značajne izmene EU regulative u oblasti energetske efikasnosti koje su u međuvremenu stupile na snagu, u okviru Projekta IPA14 "Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike za sprovođenje novog Zakona o energetici, Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i Direktive o obnovljivim izvorima energije" polazeći od prethodno pripremljenih izmena i dopuna ZEKE, urađen je Predlog ovog zakona.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Predlog zakona ima ukupno šesnaest glava, i to: I. Osnovne odredbe, II. Politika energetske efikasnosti, III. Sistem energetskog menadžmenta i energetski pregled, IV. Energetska efikasnost zgrada, V. Kontrola sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade, VI. Energetske usluge, VII. Energetska efikasnost obavljanja energetskih delatnosti i kod krajnjih kupaca, VIII. Energetska efikasnost energetskih objekata, IX. Obaveze korisnika javnih sredstava, X. Uštede energije u drumskom saobraćaju, XI. Energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna, XII. Finansiranje, podsticajne i druge mere efikasnog korišćenja energije, XIII. Podsticaji za visokoefikasnu kogeneraciju i pojedine učesnike na tržištu energije, XIV. Administrativne procedure, XV. Nadzor, XVI. Kaznene odredbe i XVII. Prelazne i završne odredbe.

Glava I. Predloga zakona pod nazivom: Osnovne odredbe, sastoji se od čl. 1-3, koji se odnose na: predmet i cilj Predloga zakona, kao i na definisanje izraza koji se koriste u Predlogu zakona.

Predmet Predloga zakona utvrđen je u članu 1. i izražen uglavnom kroz nazive glava Predloga zakona.

Cilj Predloga zakona utvrđen članom 2. kao stvaranje uslova efikasno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti. Na taj način se doprinosi ostvarivanju ušteda energije, sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa, povećanju konkurentnosti privrede, poboljšanju uslova za ekonomski razvoj i smanjenju energetskog siromaštva.

U članu 3. Predloga zakona navedeno je značenje 76 izraza koji se koriste u Predlogu zakona. Mnogi od ovih izraza su precizirani i usklađeni sa regulativom EU, a pojedini su preuzeti iz drugih zakona.

Pojedini izrazi pojašnjavaju osnovne pojmove vezane za energiju i energetsku efikasnost, kao što su: "energetska efikasnost", "energija", "efikasno korišćenje energije", "krajnji kupac", "neto potrošnja finalne energije", "specifična potrošnja energije", "toplotna energija", "energetsko siromaštvo", ili instrumente/alate kojima se ostvaruje energetska politika u oblasti energetske efikasnosti, kao što su: "mere politike energetske efikasnosti", "mere energetske efikasnosti", i "poboljšanje energetske efikasnosti".

Grupa izraza kao što su "godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije", "energetski menadžer", "energetski pregled", "energetski savetnik", "izveštaj o energetskom pregledu", "plan energetske efikasnosti" i "program energetske efikasnosti" pojašnjavaju pojmove u oblasti sistema energetskog menadžmenta.

Definisani su novi izrazi koji opisuju informativne sisteme kojima se ostvaruje praćenje ostvarivanja ušteda energije - "MVP (Monitoring And Verification Platform)" i praćenje potrošnje energije: "SEMIS" i "ISEM".

Jedan broj izraza odnosi se na označavanja proizvoda koji utiču na potrošnju energije radi određivanja klase energetske efikasnosti i uključivanje aspekata životne sredine u projektovanje i konstrukciju proizvoda, kao što su: "eko-dizajn", "energetska oznaka", "isporuka proizvoda na tržište", "isporučilac proizvoda", "zastupnik", "kupac proizvoda", "lista sa podacima", "model", "prodavac", "proizvod", "proizvođač", "puštanje u rad", "reklasirana oznaka", i "stavljanje na tržište". Pojedini od ovih izraza su istovremeno i predmet zakona kojim se uređuje oblast tehničkih zahteva za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti ali su u Predlogu zakona prilagođeni za potrebe uređivanja energetskog označavanja i eko-dizajna.

Energetske usluge, kao jedna od mera politike energetske efikasnosti su objašnjene sledećim izrazima: "energetska usluga", "pružalac energetske usluge". Takođe, jedna od mera politike energetske efikasnosti je podsticanje visokoefikasne kogeneracije, iz koje oblasti su sledeći izrazi: "visokoefikasna kogeneracija", "kogeneracijska jedinica", "kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije (kogeneracija)" i "mikro-kogeneracijska jedinica". Podsticanje energetske efikasnosti u zgradama, a posebno u javnim zgradama, kao i u tehničkim sistemima zgrada, u koje spadaju sistemi za grejanje i klimatizaciju je takođe mera politike energetske efikasnosti koja je objašnjena sledećim izrazima: "deo zgrade", "energetska sanacija zgrade", "zgrada", "zgrada približno nulte potrošnje energije", "zgrade centralne vlasti", "javna zgrada", "korisnici javnih sredstava", "kotao", "rekonstrukcija", "sistem za grejanje", "sistem za klimatizaciju", "tehnički sistem zgrade", "ukupna neto površina zgrade ili dela zgrade", "toplotna pumpa". Većina ovih izraza ima svoj izvor u važećem Zakonu, kao i u zakonima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, javna svojina, budžetski sistem, stanovanje i održavanje zgrada. Blisko povezana sa energetskom efikasnošću u zgradarstvu je oblast vezana za potrošnju toplotne energije, koja je uređena i zakonom kojim se uređuje oblast energetike a u Predlogu zakona je bliže objašnjena izrazima kao što su: "distribucija toplotne energije", "potrošna topla voda", "sistem daljinskog grejanja/hlađenja, toplotna energija". Potpuno novi izrazi su novi učesnici na tržištu energije kao što su "agregatori", "kupci-proizvođači", kao i "odziv potrošnje" čije uvođenje je povezano sa regulisanjem aktivnosti potrošača energije kojima se povećava energetska efikasnost i funkcionisanje energetskih sistema, a najviše sistema za distribuciju električne energije. Takođe za ove učesnike na tržištu energije se vezuju i pojmovi koji se odnose na sisteme za prenos, transport ili distribuciju električne energije i prirodnog gasa, kao što su: "napredni merni sistem ("smart metering system")" i "napredni merni uređaj ("smart measuring device")", koji imaju svoj izvor u zakonu kojim se uređuje oblast energetike.

Ostali izrazi koji se koriste u Predlogu zakona imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Glava II. Predloga zakona pod nazivom: Politika energetske efikasnosti, obuhvata čl. 4-9. Predloga zakona. Član 4. odnosi se na osnovne akte kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti u koje spadaju: Strategija razvoja energetike Republike Srbije, Program kojim se utvrđuju uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije) i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP); ovi akti uređeni su zakonom kojim se uređuje oblast energetike. Predviđeno je da se drugi strateški i planski dokumenti republičkih organa koji doprinose sprovođenju politike energetske efikasnosti donose uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove energetike. NEKP u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost naročito sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti. Član 7. posvećen je ciljevima energetske efikasnosti, član 8. praćenju ostvarivanju ciljeva (pored ostalog propisuje se obaveza dostavljanja podataka potrebnih za praćenje ostvarivanja ciljeva energetske efikasnosti), a u članu 9. reč je o metodologijama i elementima koji se koriste za proračun ušteda energije. Ovim članom propisana je obaveza za Republički hidrometeorološki zavod, javna preduzeća i ustanove, koji za svoje potrebe mere temperaturu spoljašnjeg vazduha, da podatke o satnim očitavanjima temperature sa svojih meteoroloških stanica unose u informacioni sistem ISEM za potrebe obračuna broja stepen dana, kako bi se bolje pratili efekti mera energetske efikasnosti.

Glava III. Predloga zakona pod nazivom: Sistem energetskog menadžmenta i energetski pregled, sadrži čl. 10-34. Predloga zakona. Subjekti sistema energetskog menadžmenta, prema članu 10. čine: Vlada, Ministarstvo, obveznici sistema energetskog menadžmenta, energetski menadžeri i energetski savetnici. Članom 11. utvrđena su ovlašćenja Vlade da donosi propise u oblasti efikasnog korišćenja energije. U članu 12. navedena su ovlašćenja ministarstva nadležnog za poslove energetike, kao ključnog organa u okviru funkcionisanja sistema, od kojih su najvažnija da: prikuplja i analizira godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije obveznika sistema, upravlja informacionim sistemima za praćenje ušteda, ovlašćuje organizaciju za obuku energetskih menadžera i savetnika za obavljanje poslova obuke, izdaje licence ovim licima i drugo. U članu 13. obveznici sistema podeljeni su u obveznike koji su privredna društva i javna preduzeća i obveznike iz javnog sektora. U članu 14. navedene su obaveze obveznika sistema da prate i analiziraju sve vidove svoje potrošnje energije, vode o toj potrošnji redovnu i tačnu evidenciju, utvrđuje ciljeve energetske efikasnosti u okviru svojih poslova i donosi i na zahtev dostavlja Ministarstvu planska akta energetske efikasnosti, imenuje potreban broj energetskih menadžera, donosi interni akt kojim će biti uređena struktura zaduženih i odgovornih lica za realizaciju ciljeva energetskog menadžmenta, sprovodi mere energetske efikasnosti navedene u programu, odnosno planu, obezbeđuju sprovođenje energetskih pregleda u rokovima predviđenim podzakonskim aktom i drugo. Vlada utvrđuje godišnje planirane ciljeve ušteda energije za obveznike sistema, a ministar propisuje način proračuna godišnje potrošnje energije (član 15.). Obveznici sistema su dužni da dostavljaju Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije (član 16.).

Planska akta energetske efikasnosti Obveznika uređena su u čl. 17-19. Predloga zakona. Program energetske efikasnosti donosi jedinica lokalne samouprave na period od tri godine i u njemu utvrđuje konkretne mere energetske efikasnosti koje će sprovesti u tom periodu (član 17.). Drugi obveznici sistema (osim jedinice lokalne samouprave) takođe donose program energetske efikasnosti na period od tri godine (član 18.). Planom energetske efikasnosti mere energetske efikasnosti konkretizuju za period od jedne godine (član 19.).

Ostale odredbe Poglavlja III. (čl. 20 – 34.) odnose se na energetskog menadžera i energetskog savetnika i vršenje energetskog pregleda. Članom 20. utvrđeno je ko može biti energetski menadžer i koje poslove obavlja. Član 21. odnosi se na imenovanje energetskog menadžera sa posebnim elementima koji se odnose na energetske menadžere koje imenuju jedinice lokalne samouprave. Članom 22. utvrđeno je da je energetski savetnik fizičko lice koje ima licencu energetskog savetnika i koje može da sprovodi energetski pregled. U članu 23. naveden je i pravni osnov prema kojem ministar bliže propisuje minimalne kriterijume sprovođenja energetskog pregleda. Predviđene su tri kategorije energetskog pregleda: za oblast industrijske energetike, energetike zgrada i javnog sektora; propisano je da energetske preglede za obveznike sistema i velika preduzeća vrše pravno lice ili preduzetnik koji ispunjavaju uslove koji se odnosi na broj i odgovarajuću licencu angažovanih energetskih savetnika koji sprovode pregled. Obveznici sistema dužni su da izveštavaju Ministarstvo o izvršenim energetskim pregledima.

Sadržina izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu utvrđena je u članu 24; ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu, prema kategorijama energetskog pregleda. S obzirom na činjenicu da energetski savetnik obavlja aktivnost koja je visoko stručna i za koju je potrebna nezavisnost u odnosu na korisnika energetskog pregleda kako bi isti pregled bio urađen objektivno, članom 25. propisane su odredbe o sukobu interesa energetskog savetnika.

Da bi kvalifikovano mogli da obavljaju svoje poslove, energetski menadžeri i energetski savetnici treba da budu obučeni i licencirani. Organizacija za obuku energetskih menadžera i energetskih savetnika mora da ispunjava uslove koji se odnose na kadrovsku osposobljenost, tehničku opremljenost i prostor u kome se obavlja obuka i mora da bude ovlašćena od strane ministra za sprovođenje obuke (član 26.). Obuka se sprovodi prema kategorijama energetskih menadžera i energetskih savetnika na osnovu programa teorijske i praktične obuke koji utvrđuje ministar (član 27.). Energetski menadžer i energetski savetnik da bi mogli da podnesu zahtev za dobijanje licence treba da polože ispit. U čl. 28 i 29. navedeni su uslovi za polaganje ispita. Vrste ispita za energetskog menadžera i energetskog savetnika, kao i način sprovođenja ispita regulisani su članom 30. Ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje Ministar, polaganje ispita organizuje Organizacija za obuku, a Ministarstvo izdaje uverenje o položenom ispitu. Uslovi za izdavanje licence energetskom menadžeru i razlozi za oduzimanje licence propisani su u čl. 31. i 32, a uslovi za izdavanje licence energetskom savetniku i razlozi za oduzimanje licence u čl. 33. i 34.

Glava IV. Predloga zakona pod nazivom: Energetska efikasnost zgrada, kroz čl. 35-37. usklađena je sa direktivama 2012/27/EU i 2010/31/EU. Članom 35. je u skladu sa odredbama Direktive 2010/31/EU propisana obaveza za zgrade u javnoj svojini sa ukupnom korisnom površinom većom od 250 m2 koje koriste organi državne uprave i drugi organi i organizacije javnog sektora kao i javne službe da imaju sertifikat o energetskim svojstvima. Ova obaveza ostvaruje se u skladu sa propisima iz oblasti izgradnje i energetske sertifikacije zgrada. U članu 36, u skladu sa obavezom iz člana 5. Direktive 2012/27/EU utvrđena je obaveza energetske sanacije zgrada centralne vlasti, koja treba da se vrši u određenom procentu svake godine. Spisak zgrada centralne vlasti koje će biti predmet energetske sanacije utvrđuje se zaključkom Vlade, kao i plan sanacije. U članu 37. utvrđene su obaveze investitora u nove zgrade u pogledu opremljenosti uređajima za regulaciju i merenje predate količine toplotne energije, a gde postoji i potrošne tople vode na način da se mogućnost regulacije i merenja predate količine toplotne energije meri za svaki deo zgrade i na svakom grejnom telu.

Glava V. Predloga zakona, pod nazivom: Kontrola sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju zgrade, obuhvata čl. 38 – 42. i predstavlja usklađivanje sa odredbama članova 14 i 15. Direktive 2010/31/EU. U članu 38. je utvrđena obaveza da tehnički sistemi nestambenih zgrada, čija je efektivna nominalna snaga sistema za grejanje, odnosno klimatizaciju veće od 290 kW, moraju biti opremljeni sistemima za automatsku regulaciju i upravljanje, ako je to tehnički izvodljivo i troškovno-opravdano. Metodološki okvir za procenjivanje troškovne opravdanosti propisuje Ministar; ova odredba se primenjuje od 2025. godine, kako je to utvrđeno i za države članice EU. Obaveza kontrole rada sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrade (čl. 39-40.) propisane su za vlasnike, odnosno korisnike objekata u kojima postoje ovakvi sistemi toplotne/rashladne snage 70 kW i veće. Kontrolu rada ovih sistema obavlja ovlašćeno lice, s tim što Ministar propisuje sadržaj, način i rokovi vršenja kontrole, kao i oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli. Ministar vodi i registar izveštaja o izvršenoj kontroli. Takođe, Ministar izdaje ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje ili klimatizaciju zgrade, ako su ispunjeni propisani uslovi. Ministarstvo vodi javni registar lica ovlašćenih za vršenje kontrole (član 41.) Članom 42. propisani su rokovi za dostavljanje izveštaja o izvršenoj kontroli.

Glava VI. Predloga zakona, pod nazivom: Energetske usluge, obuhvata čl. 43 - 47. Članom 43. date su opšte odredbe o ugovoru o energetskoj usluzi: da se zaključuje u pisanoj formi, koje su vrste tog ugovora postoje i koje aktivnosti može obuhvatati. Ova mera politike energetske efikasnosti, za koju je u EU postojalo veliko očekivanje da će dati značajne rezultate u pogledu primene mera energetske efikasnosti koju bi sprovodila stručna lica, nije u svim državama članicama imalo iste efekte, te je iz tog razloga u Direktivi 2012/27/EU, u članu kojim se uređuje ovaj institut, dat naglasak na podizanju svesti u podsticanju sprovođenja ovih usluga obaveštavanjem javnosti o njihovom značaju i o pružaocima usluga. Iz tog razloga je članom 44. postavljen osnov za uspostavljanje javne evidencije pružalaca energetskih usluga koju vodi Privredna komora Srbije. Ovim članom propisan je sadržaj javne evidencije i uređen postupak upisa. Uspostavljanje ove evidencije ima za cilj da učini javno dostupnim informacije o pružaocima energetske usluge i o njihovim referencama koje će se pribavljati od korisnika usluga kod kojih je završena faza implementacije konkretne javne usluge. Upis u evidenciju je na dobrovoljnoj bazi. Pružaoci energetske usluge mogu ažurirati podatke koji se o njima nalaze u evidenciji. Vrste ugovora (ugovor o energetskom učinku i ugovor o efikasnoj isporuci energije) i njihovi bitni elementi navedeni su u čl. 45. i 46. Članom 47. utvrđeno je da se ugovor o energetskoj usluzi smatra javnim ugovorom u slučaju kada se energetska usluga finansira sredstvima Uprave ili su njeni korisnici - korisnici javnih sredstava. Ministar bliže propisuje obavezne elemente, oblik i strukturu ugovora kada je ugovor o energetskoj usluzi javni ugovor. Ministar propisuje bliže uslove, u pogledu energetske efikasnosti zgrade na koju se ugovor o energetskoj usluzi odnosi i druge uslove pod kojima se može ugovarati isporuka toplotne energije za korisnike javnih sredstava.

Glava VII. Predloga zakona pod nazivom: Energetska efikasnost obavljanja energetskih delatnosti i kod krajnjih kupaca, obuhvata čl. 48 – 53. Odredbama ove glave propisana je obaveza smanjenja gubitaka energije energetskih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti prenosa, transporta i distribucije električne energije i prirodnog gasa i postupak kontrole smanjenja tih gubitaka, te da troškovi gubitaka iznad opravdanih vrednosti ne mogu biti uzeti u obzir prilikom utvrđivanja cene pristupa ovim sistemima (član 48.).

Radi tačnijeg merenja potrošnje krajnjih kupaca električne energije i prirodnog gasa i utvrđivanja podataka o gubicima energije u sistemu, operatori sistema za prenos, transport i distribuciju električne energije i prirodnog gasa dužni su da ugrađuju adekvatne uređaje za merenje električne energije i prirodnog gasa. Obaveze ovih operatora sistema u pogledu nabavke i ugradnje uređaja za merenje isporučene električne energije i prirodnog gasa na novim i rekonstruisanim priključcima, kao i u drugim slučajevima u kojima operator treba da postavi uređaj određenog kvaliteta koji bi mogao da pruži potrebne podatke krajnjim kupcima o njihovoj potrošnji energije, utvrđene su u članu 49.

 Da bi se cena pristupa sistemima za prenos, transport i distribuciju električne energije i prirodnog gasa mogla smanjiti zbog postignute uštede smanjenjem troškova sistema zbog primene mera energetske efikasnosti na strani potrošnje, članom 50. se obavezuje Agencija za energetiku da ugradi odgovarajuće mehanizme u metodologije za utvrđivanje cena pristupa sistemu. Takođe, ove metodologije treba da uvažavaju efekte razvoja distribuirane proizvodnje električne energije u blizini potrošnje i da omoguće svim korisnicima prenosnog i distributivnog sistema za električnu energiju, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i tržištu pomoćnih usluga, što predstavlja usklađivanje sa odredbama Direktive o EE.

Obaveze distributera toplotne energije u pogledu povećanja energetske efikasnosti koja će se ostvariti na način da se krajnjim kupcima pruže što tačniji podaci o utrošku toplotne energije i upravljanje potrošnjom toplotnom energijom, uređene su članom 51. Predloga zakona. Ovim članom uspostavljene su razlike između postojećih situacija kada su krajnji kupci priključeni na sistem za distribuciju toplotne energije ili kada se tek priključuju na ovaj sistem, s obzirom na činjenicu da je primena razdvajanja merila isporučene toplotne energije različito troškovno-opravdana u različitim slučajevima. Zbog toga je u ove odredbe uvedena procena troškovne-opravdanosti čiji metodološki okvir će propisati Ministar na osnovu člana 38. stav 3. Predloga zakona. U istom cilju je i sa istim ograničenjima propisano da uređaji za merenje treba da imaju funkciju automatskog očitavanja podataka. Ako je isporuka toplotne energije povezana sa isporukom potrošne tople vode, opisane obaveze distributera toplotne energije se odnose i na taj slučaj.

Kao i u oblasti električne energije, u oblasti toplotne energije cena snabdevanja toplotnom energijom krajnjih kupaca, treba da bude na određeni način regulisana i obračunata u skladu sa metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, donetom u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave (član 52.).

Jedan od ključnih elemenata upravljanja potrošnjom krajnjih kupaca je potpuna informacija o potrošnji energije, koja može biti uporediva sa potrošnjom u prethodnim periodima. Zbog toga je članom 53. Predloga zakona utvrđen sadržaj računa za isporučenu energiju za svaki obračunski period, koji snabdevači električnom energijom, prirodnim gasom ili toplotnom energijom, treba da ispostave krajnjim kupcima. Ove odredbe se shodno primenjuju i na ispostavljanje računa za vodu, a gde postoji i potrošnu toplu vodu. Krajnji kupci imaju pravo i da dobiju račun u elektronskom obliku da bi lakše obračunali svoju potrošnju energije i uporedili je sa prethodnim periodima. Takođe, ovim članom je, radi praćenja potrošnje energije, propisano da su snabdevači električnom energijom, toplotnom energijom, prirodnim gasom i lica koja ispostavljaju račun za vodu, dužni da podatke o merenju, potrošnji i troškovima za isporučenu električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gasa i/ili vodu u javnim zgradama, odnosno u javnom osvetljenju, unose jednom mesečno u ISEM.

Glava VIII. Predloga zakona pod nazivom: Energetska efikasnost energetskih objekata, sadrži čl. 54 – 57. Iako svoju sadržinu crpe iz odredaba člana 14. Direktive 2012/27/EU, ove odredbe Predloga zakona su i samosvojne, jer se primenjuju na širi spektar subjekata, a proširena je i sadržina obaveza. Članom 54. propisano je da minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti moraju ispunjavati sledeći energetski objekti: postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije, za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više, koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu i služe za obavljanje energetske delatnosti ili u industriji, kao i sistemi i delovi sistema za prenos i distribuciju električne energije, za distribuciju toplotne energije. Energetska efikasnost energetskih objekata dokazuje se na osnovu izrađenog elaborata o energetskoj efikasnosti. Članom 55. propisano je obaveza izrade elaborata o energetskoj efikasnosti, kao i slučajevi kada pomenuti elaborat mora sadržati tehno-ekonomsku analize u slučaju kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije. Prema članu 56, elaborat o energetskoj efikasnosti izrađuje pravno lice ili preduzetnik koji izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju/rekonstrukciju energetskog objekta. Članom 57. utvrđeno je za koje objekte i kada se izrađuje izveštaj o termo-tehničkim ispitivanjima, koji izrađuje telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast akreditacije. Ministar propisuje vrstu ispitivanja za utvrđivanje stepena korisnosti iz izveštaja o termotehničkim ispitivanjima za nova ili rekonstruisana postrojenja.

Glava IX. Predloga zakona pod nazivom: Obaveze korisnika javnih sredstava, uređena je u čl. 58 – 60. Članom 58. predviđeno je da su svi korisnici javnih sredstava, dužni da preduzimaju pojedinačne mere energetske efikasnosti u objektima koje oni koriste odnosno, u okviru obavljanja svojih nadležnosti i delatnosti, sprovodeći pre svega ekonomski opravdane mere energetske efikasnosti koje stvaraju najveće energetske uštede u najkraćem vremenskom periodu. Član 59. odnosi se na zahteve u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara i usluga, tako što prilikom nabavke proizvoda prednost imaju proizvodi koji imaju najvišu klasu energetske efikasnosti, u meri u kojoj je to troškovno isplativo, ekonomski opravdano, održivo u širem smislu, tehnički izvodljivo i obezbeđuje dovoljnu konkurentnost. Član 60. na zahteve kada korisnici javnih sredstava kupuju ili uzimaju u zakup zgrade ili delove zgrada.

Glava X. Predloga zakona pod nazivom: Uštede energije u drumskom saobraćaju, uređena je članom 61. Predloga zakona. U cilju praćenja ušteda energije u drumskom saobraćaju od strane Ministarstva, Ministar će propisati metodologiju za proračun indikatora potrošnje energije u drumskom saobraćaju. Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u okviru centralnog informacionog sistema koji obezbeđuje Agencija za bezbednost saobraćaja treba da omogući Ministarstvu pristup podacima koji su potrebni za proračun pomenutih indikatora. Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuju vrstu pomenutih podataka i način na koji Ministarstvo pristupa tim podacima.

Glava XI. Predloga zakona, pod nazivom: Energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna sadrži čl. 62.-66. U pomenutim članovima, u skladu sa Direktiva 2009/125/EZ o eko-dizajnu, Uredbom (EU) 2017/1369 o energetskom označavanju i Uredbom (EU) 2020/740 o označavanju pneumatika navodi se pravni osnov za donošenje tehničkih propisa iz oblasti energetskog označavanja proizvoda (čl. 62. i 63.), označavanja pneumatika (član 64.) i eko-dizajna (član 65.). Proizvodi koji utiču na potrošnju energije, kao i pneumatici, za koje su posebnim propisima u skladu sa zakonom propisani posebni zahtevi u pogledu energetskog označavanja i eko-dizajna mogu se staviti na tržište samo ako ispunjavaju te zahteve.

Glava XII. Predloga zakona, pod nazivom XII. Finansiranje, podsticajne i druge mere efikasnog korišćenja energije obuhvata čl. 67-76. i ima dva odeljka i to: 1. Finansiranje efikasnog korišćenja energije (č. 67-70.) i 2. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti (čl. 71-76.).

U odeljku 1. Finansiranje, podsticajne i druge mere efikasnog korišćenja energije, uređen je predmet finansiranja, sredstva za finansiranje na nivou države, kao i na nivou u autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i poreske, carinske i druge olakšice.

U odeljku 2. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, uređeno je osnivanje, poslovi, sredstva za rad, raspodela sredstava, korišćenje sredstava i saradnja sa drugim domaćim i međunarodnim telima Uprave. Čl. 71. i 72. odnose se na osnivanje i poslove Uprave. Osnivanje Uprave predstavlja način da se prenese član 20. Direktive o energetskoj efikasnosti, kao opredeljenje Republike Srbije za primenu alternativnih mera u odnosu na primenu šeme obaveze energetske efikasnosti iz člana 7a pomenute direktive. Poslovi Uprave su pre svega usmereni na finansiranje i s provođenje projekata energetske efikasnosti i na podsticanje podizanja svesti o značaju i primeni mera energetske efikasnosti. Pored planiranja i finansiranja mera energetske efikasnosti, Uprava prati realizaciju mera za koje je dodelila podsticaje, prati ostvarene uštede energije i smanjenje emisija o SO2 iz sprovedenih mera, kao i efekte podsticaja i o tome izveštava Vladu. Uprava sprovodi i druge aktivnosti koje su joj poverene u vezi sa podsticanjem energetske efikasnosti. Član 73. odnosi se na izvore sredstava za rad Uprave, a član 74. na raspodelu, odnosno dodelu sredstava korisnicima. U članu 74. definisani su i korisnici koji mogu dobiti sredstva koja dodeljuje Uprava. Ministar bliže propisuje uslove za raspodelu i korišćenje sredstava Uprave. Korišćenje sredstava mora biti strogo namensko, u protivnom korisnik sredstava odgovaran je za nenamensko korišćenje sredstava (član 75.) U članu 76. predviđena je mogućnost i način saradnje Uprave sa drugim domaćim i međunarodnim telima.

Glava XIII. Predloga zakona, pod nazivom: Podsticaji za visokoefikasnu kogeneraciju i pojedine učesnike na tržištu energije, obuhvata čl. 77-116. koji su podeljeni u cilju implementacije odredaba člana 14. i Priloga 1, 2, 11 i 12 Izmenjene direktive 2012/27/EU, ovom glavom uspostavljeni su nefinansijski podsticaji za visokoefikasnu kogeneraciju i nove učesnike na tržištu energije, kako bi bili prepoznati od strane operatora energetskih mrežnih sistema i imali povećanu sigurnost priključenja i pristupa određenim mrežnim sistemima.

Sve ove obaveze su uslovljene stvaranjem tržišnih mogućnosti koje treba da budu uređene zakonom kojim se uređuje oblast energetike. Članom 81. Predloga zakona, propisana je obaveza za operatora distributivnog sistema električne energije da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu u visokoefikasnoj kogeneraciji. Ovaj operator sistema, kao i operator prenosnog sistema električne energije treba da omogući svim korisnicima sistema, uključujući i pružaoce usluge "odgovor potrošnje" i agregatore, ravnopravno učešće na balansnom tržištu i u obezbeđivanju pomoćnih usluga na ravnopravan način, uvažavajući njihove tehničke mogućnosti i ograničenja. Navedene obaveze su propisane kako bi se prioritetni pristup sistemu obezbedio visokoefikasnoj kogeneraciji i omogućila efikasnija kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije. Članom 82. Predloga zakona je u istom cilju uspostavljena obaveza operatora prenosnog, odnosno transportnog i distributivnog sistema električne energije i prirodnog gasa i operatora zatvorenog distributivnog sistema električne energije, da u svojim pravilima o radu utvrđuju posebne tehničke uslove za priključenje visokoefikasne kogeneracijske jedinice, uključujući i mikro kogeneracijske jedinice, na energetske sisteme kojima upravljaju. Distributer toplotne energije je dužan da u skladu sa tehničkim i drugim propisima izda uslove i u skladu sa njima dozvoli priključenje visokoefikasne kogeneracijske jedinice na distributivni sistem toplotne energije. Kao proizvođač energije od posebnog značaja zbog efikasnosti, visokoefikasna kogeneracija ima pravo na garancije porekla. Obaveza i postupak izdavanja ove garancije uređeni su članom 83 Predloga zakona, uz upućivanje na pravila iz zakona kojim se uređuje oblast energetike i utvrđivanje pravnog osnova da Vlada, na predlog Ministarstva, propiše sadržinu garancije porekla za visokoefikasnu kogeneraciju, a da Ministar bliže propiše opšte principe za proračun električne energije proizvedene u kogeneraciji.    Kao osnov za podsticanje visoko efikasne kogeneracije treba da posluži analiza potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja koju će izraditi Ministarstvo i dostaviti je i ažurirati u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama, dok jedinica lokalne samouprave pruža podršku Ministarstvu u izradi ove analize (član 116. Predloga zakona).

Finansijski podsticaji obuhvataju čl. 88-115. kroz podsticaje za proizvođači električne energije u mikro-kogeneraciji, maloj kogeneraciji i visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe i više do 10 MWe. Pravo na finansijske podsticaje kroz sistem fid-in tarifa, imaju proizvođači električne energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici i maloj kogeneraciji, a na finansijske podsticaje kroz sistem tržišnih premija, imaju proizvođači električne energije u visokoefikasnoj kogeneraciji instalisane snage 500 kWe do 10 MWe Pravo na finansijske podsticaje koje dodeljuje Uprava za energetsku efikasnost imaju proizvođači električne energije u mikro-kogeneracijskoj jedinici.

Glava XIV. Predloga zakona, pod nazivom: Sprovođenje postupka aukcija i postupaka u vezi sa statusom privremenog povlašćenog proizvođača električne energije i statusom povlašćenog proizvođača: obuhvata čl. 117 - 124. Predloga zakona, kojima se propisuje postupak aukcije i postupak u vezi sa statusom privremenog povlašćenog proizvođača električne energije i statusom povlašćenog proizvođača i koji će se voditi elektronskim putem.

Glava XV. Predloga zakona, pod nazivom: Nadzor, obuhvata čl. 125-134 i ima dva odeljka i to: 1. Nadzor nad sprovođenjem zakona, 2. Inspekcijski nadzor, 3. Ovlašćenja inspektora i 4. Tržišni nadzor.

U odeljku 1. Nadzor nad sprovođenjem zakona, nalazi se član 125, prema kojem nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

U odeljku 2. Inspekcijski nadzor, nalaze se čl. 126 – 128. Prema članu 126, Ministarstvo je ovlašćeno da preko elektroenergetskog inspektora, energetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom (u daljem tekstu: inspektor) vrši inspekcijski nadzor u okviru delokruga utvrđenog Predlogom zakona. Autonomnoj pokrajini je povereno da na svojoj teritoriji vrši inspekcijski nadzor. U članu 128. navedeno je šta inspektor proverava u vršenju inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem zakona.

U odeljku 3. Ovlašćenja inspektora nalaze se čl. 129-131 koji su usklađeni sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

U odeljku 4. Tržišni nadzor nalaze se čl. 132-134. Prema članu 132, tržišni nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona koje se odnose na energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora, odnosno organi nadležni za nadzor nad sprovođenjem propisa koji se odnose na tehničke zahteve za proizvode, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. U čl. 133. i 134. opisano je postupanje tržišnog inspektora u vršenju tržišnog nadzora u slučajevima iz člana 132. Predloga zakona.

Glava XVI. Predloga zakona, pod nazivom: Kaznene odredbe, obuhvata čl. 135-152. u kojima su predviđene prekršajne kazne za povredu obaveza propisanih Predlogom zakona.

Glava XVII. Predloga zakona, pod nazivom: Prelazne i završne odredbe, sadrži čl. 151-167. Predloga zakona.

Članom 151. Predviđeno je da će se postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po propisima po kojima su započeti. Čl. 152-154. odnose se na status privremeno povlašćenog proizvođača i povlašćenog proizvođača električne energije. Donošenje podzakonskih akata na osnovu ovog zakona treba da se završi u roku od 18 meseci od stupanja na snagu Predloga zakona (član 155. stav 2.), a donošenje tehničkih propisa treba da se završi u roku do 24 meseci od stupanja na snagu Predloga zakona (član 155. stav 3.), uz napomenu da se do stupanja na snagu novih podzakonskih propisa primenjuju podzakonski koji su doneti radi primene Zakona o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS" broj 25/13), ako nisu u suprotnosti sa odredbama Predloga zakona (član 155. stav 1.). Jedini podzakonski akt koji treba da se donese u kraćem roku je propis koji uređuje uslove za raspodelu i korišćenje sredstava kojima će raspolagati Uprava za energetsku efikasnost, način raspodele tih sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i izvršavanja ugovorenih prava i obaveza, kao i kriterijumi pod kojima korisnici sredstava mogu biti izuzeti od obaveze vršenja energetskog pregleda. Ovaj propis treba da donese Ministar u roku od šest meseci od dana uspostavljanja Uprave (član 155. stav 4.).

U članu 158. propisane su obaveze povlašćenih proizvođača električne energije koji su stekli taj status na osnovu zahteva podnetog pre stupanja na snagu ovog zakona, kao i obaveze utvrđene Zakonom o energetici ("Službeni glasnik Republike Srbije" br. 145/2014 i 95/2018 – i dr. zakon) i propisima donetim na osnovu njega. Privredna komora će elektronsku platformu za vođenje javne evidencije pružalaca energetskih usluga i akt kojima se omogućava realizacija funkcionisanja ove javne evidencije doneti u roku od 9 meseci od dana stupanja na snagu Predloga zakona (član 160.). Pored toga, analiza potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja treba da bude izrađena od strane Ministarstva uz podršku jedinica lokalne samouprave, najkasnije u roku od 24 meseci od dana stupanja na snagu zakona (član 162).

Funkcionisanje Uprave za energetsku efikasnost će biti uspostavljeno u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 163. stav 1.), pri čemu će aktivnosti na realizaciji ugovora finansiranih sredstvima Budžetskog fonda, preuzeti Uprava danom osnivanja.

Članom 157. Predloga zakona uređen je prelazni period za sprovođenje obaveza zakona iz oblasti sistema energetskog menadžmenta.

S obzirom na činjenicu da se očekuje da u narednom periodu Republika Srbija postane članica EU, predviđeno je da da će se odredbe koje sadrže pojam "tržište Republike Srbije", nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, tumačiti kao "tržište Evropske unije" (član 164.).

Predlogom zakona je predviđena i odložena primena do 2025. godine odredbe kojom se uređuje obaveza da tehnički sistemi nestambenih zgrada, sa efektivnom nominalnom snagom za grejanje, odnosno klimatizaciju, većom od 290 kW, moraju biti opremljeni sistemima za automatsku regulaciju i upravljanje, na isti način kao što je to regulisano u Evropskoj uniji (član 161. stav 3.).

Završnom odredbom je utvrđeno da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 167.)

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 30.03.2021.