NACRT ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Nacrt zakona propisuje određena obavezna prava nosilaca prava prema organizaciji, kao na primer pravo na slobodan izbor organizacije, pravo autora, odnosno nosioca prava, da nekomercijalno iskorišćava svoja autorska dela, odnosno, predmete srodnih prava

U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o autorskom i srodnim pravima, koja će trajati do 19. februara 2023. godine.

Razlog za donošenje novog Zakona je potreba da se domaći propis uskladi sa propisima Evropske unije i to sa Direktivom EU 2012/28 o određenim dozvoljenim korišćenjima autorskih dela čiji autor nije poznat i Direktive EU 2014/26 o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava i o ustupanju internetskih prava na muzičkim delim za više državnih teritorija na unutrašnjem tržištu. Reč je o dve direktive čija implementacija zahteva veliki broj novih normativnih rešenja i intervencija u više od polovine članova važećeg Zakona. Stoga je odlučeno da se pristupi izradi novog Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Ovaj Zakon o autorskom i srodnim pravima ima za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema pravne zaštite autora i nosilaca autorskog i srodnih prava i prava.

Još jedan od razloga za donošenje ovog propisa je i potreba da se domaćim propisom uredi postupak omogućavanja pristupa objavljenim delima od strane lica koja su slepa, slabovida ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale. Naime, Zakonom o potvrđivanju Marakeškog ugovora za omogućavanje pristupa objavljenim delima od strane lica koja su slepa, slabovida ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2020) Republika Srbija se obavezala da će putem ograničenja autorskog prava omogućiti umnožavanje, stavljanje u promet i davanje na poslugu primeraka autorskih dela u formatima koji su prilagođeni slepim i slabovidim licima, kao i prekograničnu razmenu takvih primeraka.

Predloženim izmenama važećeg zakona na nekoliko mesta propisana su nova ograničenja autorskog i srodnih prava, kako bi se nacionalni propis uskladio sa gore navedenim direktivama i međunarodnim ugovorom.

Izmenama važećeg Zakona naročita pažnja posvećena je delu Zakona koji uređuje pitanja kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava i to na način kako to uređuje Direktiva EU 2014/26. Pripisan je niz novih odredbi koje će osigurati transparentniji rad organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, a dodate su i odredbe koje su do sada bile uređene jedino opštim aktima organizacije (na primer glasačko pravo članova organizacije, predstavljanje članova u skupštini organizacije i dr.). Takođe, novinu predstavlja i to što sada Zakon jasno propisuje i određena obavezna prava nosilaca prava prema organizaciji, kao na primer pravo na slobodan izbor organizacije, pravo autora, odnosno nosioca prava, da nekomercijalno iskorišćava svoja autorska dela, odnosno, predmete srodnih prava i dr. Zatim, Zakon precizno utvrđuje koje sve obaveze organizacija ima prema nosiocima prava, a koje prema korisnicima što će rad organizacija za kolektivno ostvarivanje prava učiniti efikasnijim ali i transparentnijim kako prema članovima tako i prema korisnicima.

Dalje, Zakon vrlo detaljno i precizno propisuje postupak nadzora nad radom organizacija koji se vodi pred nadležnim državnim organom (Zavodom za intelektualnu svojinu). Do sada to nije bio slučaj već je postupak vođen shodnom primenom odredbi Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US).

Zatim je detaljnije uređen sadržaj izveštaja koji organizacije dostavljaju Zavodu za intelektualnu svojinu, kao nadzornom organu. Takvi izveštaji će značajno doprineti transparentnosti rada organizacija i omogućiti nadležnom organu da vrši kvalitetan i efikasan nadzor. Zakon detaljnije uređuje i pitanje određivanja tarifa naknada. I ovo pitanje je od velikog značaja za postavljanje efikasnog i delotvornog sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Pitanje tarifa je svakako najosetljivije pitanje kada je reč o komunikaciji između organizacija i korisnika. Neka nerešena pitanja koja se odnose na određivanje tarifa sada su preciznije rešena.

Posebna pažnja posvećena je odredbama koje uređuju pitanje ustupanja internetskih prava na muzičkim delim za više državnih teritorija. Po ugledu na Direktivu EU 2014/26 propisan je skup posebnih pravila kojim su utvrđeni uslovi pod kojima organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu da izdaju dozvole pružaocima internetskih usluga, a koji uslovi odgovaraju posebnosti internetskog okruženja i činjenici da se dozvole za korišćenje izdaju za više državnih teritorija.

Nacrtom zakona se uređuje pitanje iskorišćavanja autorskih dela čiji autor nije poznat. Po modelu koji je propisan Direktivom EU 2012/28 uvedeno je novo ograničenje autorskog prava u korist javnih biblioteka, obrazovnih institucija, muzeja, arhiva, ustanova za čuvanje filmske ili zvučne baštine i organizacija za radiodifuziju koje vrše funkciju javnog medijskog servisa. Ovim ograničenjem obezbeđeno je da monopolsko pravo autora na delu čiji autor nije poznat ne predstavlja prepreku za digitalizaciju takvog dela koja se obavlja u javnom interesu.

Izvor: Iz Obrazloženja Nacrta zakona, 31.01.2023.