PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Inženjerska komora navodi da je Predlog zakona u suprotnosti sa direktivama Evropske unije, koje propisuju da strukovna udruženja moraju biti potpuno nezavisna i bez ikakvog prisustva državnih predstavnika, odnosno njihovog članstva u organima strukovnih organizacija
Inženjerska komora Srbije, kako stvari stoje, biće nezavisna samo na papiru. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sada umesto nje dodeljuje licence inženjerima, a ubuduće će imati pravo da u upravni odbor ove strukovne organizacije imenuje svoje predstavnike.
Ove novine počele su da se sprovode Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018), u novembru prošle godine, a finiširane su najnovijim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je Vlada Republike Srbije utvrdila krajem marta. Smatrajući da se time degradira struka Inženjerska komora uputila je otvoreno pismo javnosti. Međutim iz Ministarstva uzvraćaju da protivljenje izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018 - dalje: Zakon) nema veza sa neslaganjem oko stručnih i strukovnih pitanja, već predstavlja pokušaj da se zadrže stečene pozicije za upravljanje pre svega značajnim sredstvima kojima komora raspolože, kao i upravljanje celom inženjerskom strukom i sa njom povezanim poslovima.
Latinka Obradović, potpredsednica Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije kaže da je samostalnost Inženjerske komore Srbije narušena prethodnim izmenama Zakona kada je Ministarstvo građevinarstva preuzelo osnovni posao komore - izdavanje i oduzimanje licenci.
- Novim zakonskim izmenama, osigurava i da u upravnom i nadzornom odboru ove organizacije ima većinu svojih članova. Upravni odbor komore imaće 12 članova, od kojih šest imenuje resorno ministarstvo. Predsednik i potpredsednik biraju se među članovima koje je predložilo Ministarstvo. Brisanjem odredbe, da u organima komore predstavnici moraju biti "svi iz reda članova komore", otvara se mogućnost da Ministarstvo ubuduće delegira i svoje predstavnike koji nemaju inženjersko zvanje, niti znanje - kaže Obradovićeva.
Ona tvrdi da inženjerska struka nije konsultovana. Inženjerska komora je prema njenim rečima bezuspešno pokušala da zaustavi izglasavanje prošlogodišnjih izmena Zakona, a početkom godine, od Ustavnog suda Srbije zatražena je provera ustavnosti donetog Zakona.
- Predlog novog zakona u suprotnosti je sa direktivama Evropske unije, koje propisuju da strukovna udruženja moraju biti potpuno nezavisna čak i bez ikakvog prisustva državnih predstavnika, odnosno njihovog članstva u organima strukovnih organizacija. Na ovaj način, jasno se pokazuje namera podržavljenja i kontrole ove strukovne institucije - kaže Obradovićeva.
U Ministarstvu pak naglašavaju da je cilj izmena Zakona, da se omogući da komora bude servis inženjera i kuća koja radi na unapređenju položaja, standarda i etike u struci, a ne puka kasa koja se puni članarinom, i koju pojedinci koriste za ostvarivanje svojih ličnih interesa i privilegija.
- Ono što je doprinelo degradiranju struke upravo je postupanje prethodnih rukovodstava komore, koji danas pokušavaju da sačuvaju svoje privilegije, protivljenjem izmenama Zakona - navode u Ministarstvu.
O tome kako je radila, dok su je vodili oni koji se protive izmenama Zakona, podsećaju u Ministarstvu, najbolje govori to što je Ministarstvo građevinarstva dva puta tokom 2017. i 2018. godine moralo da uvede nadzor nad zakonitošću rada komore, jer inženjeri nisu mogli da obavljaju svoje poslove zato što se lične licence komora nisu izdavale čak godinu dana.
- Do nadzora Ministarstva, Inženjerska komora uglavnom se bavila raspodelom naknada za posao koji nisu radili. Umesto da organizuju unapređenje struke komora je blokirala izdavanje licenci, naplaćivala članarinu i "ucenjivala" licencirane inženjere da moraju da plate članarinu da bi im opstala licenca, što nije imalo uporišta u Zakonu, ali su to uspeli da sprovedu u praksi - objašnjavaju u Ministarstvu.
Oni takođe podsećaju da, posle usvajanja prošlogodišnje izmene Zakona, više od 30.000 inženjera u Srbiji više nije u obavezi da plaća 7.500 dinara godišnju članarinu, niti su uslovljeni članstvom u komori da bi mogli da obavljaju svoje poslove. Na taj način je članstvo u komori vraćeno na princip dobrovoljnosti, a ne prinude i iznude određenog broja funkcionera u komori.
- Predložene izmene Zakona, imaju za cilj da se konačno inženjeri oslobode ovakvih uticaja, i to kroz promene u okviru načina izbora članova skupštine i upravnog odbora. Predlog zakona predviđa da u skupštini komore, kao najvišem organu upravljanja, sve struke budu podjednako zastupljene - kažu u Ministarstvu.
Nove licence, koje sada izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mogu da dobiju i stranci. Latinka Obradović, potpredsednica Upravnog odbora Inženjerske komore kaže da su uslovi za izdavanje, odnosno usklađivanje licenci strancima, bili propisani i ranije, ali su bili restriktivni i važili su samo pod uslovom reciprociteta. Od stranaca je zahtevano je da budu članovi strukovne komore u matičnoj zemlji i da polože deo stručnog ispita iz oblasti poznavanja domaćih propisa i standarda, a rok važenja usklađene licence bio je godinu dana.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 12.04.2019.Naslov: Redakcija