U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Najavljeno je smanjenje tarifa javnih izvršitelja i uvođenje elektronske javne licitacije
Presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2017. godine, kojom je Sloveniji naloženo da svom državljaninu Zoranu Vaskrsiću isplati 85.000 evra odštete zato što mu je porodična kuća nasilno prodata zbog duga za vodu od 124 evra, danas bi mogla da bude povod za bitne izmene srpskog Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje - dalje: ZIO). Slučaj "Vaskrsić" naveden je u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o radu javnih izvršitelja, u kome je naročita pažnja posvećena načelu srazmere između duga i imovine koja se pleni i prodaje radi njegove naplate.
"Savet smatra da se posebno treba posvetiti pitanju srazmere između visine obaveze dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja. Odsustvo i nepoštovanje srazmere omogućava velike malverzacije, a samim tim i korupciju. O tome treba voditi računa naročito nakon presude Evropskog suda u slučaju ’Vaskrsić’", navode članovi Saveta.
Izveštaj obiluje optužbama na račun rada javnih izvršitelja.
"Postoji velika mogućnost korupcije kada je izvršitelj ovlašćen da može da prihvati procenu neke stručne osobe. Najviše malverzacija proizlazi iz "dilova" između izvršitelja i procenjivača, jer nema čvrstih potpuno određenih kriterijuma i merila kako se utvrđuje vrednost neke nepokretnosti. Opšti je utisak da se u proceni i prodaji nepokretne imovine dešava najveća mogućnost korupcije i da zbog toga nadležnost za sprovođenje ovog sredstva izvršenja treba vratiti sudu ili se mora dati dužniku pravo da sam angažuje stručnjaka za procenu nepokretnosti", naglašava se u izveštaju.
Posebno se ukazuje na veliku mogućnost izvršitelja da bez učešća suda odlučuju o imovinskim pravima građana.
"Stiče se utisak da je izvršenje u celosti iz sudske nadležnosti preneto na izvršitelje. Oni su postali moćnici koji odlučuju o celokupnom postupku izvršenja, čak i o pravnim lekovima. To izaziva veliko nezadovoljstvo jer o pravima ne odlučuje nezavisan i nepristrastan sud, nego izvršitelji, koji su organ izvršne vlasti u potpunosti povezan sa Ministarstvom pravde, koje ih obučava, ocenjuje, bira, kažnjava i razrešava. Ovakvo regulisanje stvara bespomoćnost i utisak o kršenju ljudskih prava iz člana šest Evropske konvencije o ljudskim pravima, pravo na pravično suđenje, što izaziva veoma ozbiljne probleme, čak i afere, ali i mogućnost nasilja u izvršnom postupku ili smrti ljudi nezadovoljnih odnosom prema njihovoj imovini koja je prodavana u bescenje, a koju su sticali celog života", piše u izveštaju.
Navode se i primeri kada treća lica od izvršitelja saznaju da se na njihovim stvarima mora naplatiti tuđi dug. Način dostave izaziva niz problema, jer se rešenja o izvršenju "kače" na oglasne table sudova pa se posle osam dana smatra da je prošao rok za žalbu. Naglašava se da su izvršitelji ovlašćeni da menjaju sredstvo izvršenja i da postoji nepoznavanje hipoteke.
"Izvršitelji prihvataju one procene na osnovu kojih mogu lakše da prodaju nepokretnost, bez ulaženja u njenu tržišnu vrednost", dodaje se u izveštaju.
Naveden je primer da je jedna katastarska parcela prodavana u isto vreme kao građevinsko zemljište i kao njiva četvrte klase, zbog toga što je vlasnik polovine "vrednije" parcele bio poverilac, dok je dužnik bio vlasnik dela parcele koja je procenjena četiri puta manje. U drugom primeru, dat je netačan opis stana samo zbog toga da bi se oborila njegova cena, pa je dvosoban stan od 50 kvadrata u Beogradu prodat za 2,6 miliona dinara.
"Izvršitelje ne interesuje o kakvom je zemljištu zaista reč, ni o kakvom stanu, niti ih zanima da utvrde tržišnu početnu cenu nepokretnosti, već ih samo interesuje da prodaju nepokretnost po bilo kojoj ceni i da naplate svoje troškove. To je potpuno pogrešno postupanje, jer u izvršenju postoje dve ravnopravne stranke i koliko je važno da se izvrši naplata u korist poverioca, toliko je bitno da se u tom postupku zaštite i interesi dužnika", naglašava se u izveštaju Saveta.
Poseban odeljak posvećen je troškovima izvršnog postupka. Savet tvrdi da se nigde ne mogu pronaći podaci o finansijskom poslovanju i primanjima izvršitelja.
Kakav značaj može imati ovaj izveštaj na izmene ZIO, upitano je Ministarstvo pravde.
"Predstavnici Saveta za borbu protiv korupcije prisustvuju sastancima Radne grupe za izmene i dopune ZIO i prate njen rad. Članovi radne grupe svakako će uzeti u razmatranje prilikom izrade izmena i dopuna i izveštaj koji je sačinio Savet", rečeno nam je u Ministarstvu pravde.
Najavljeno je smanjenje tarifa javnih izvršitelja i uvođenje elektronske javne licitacije.
Iz Komore javnih izvršitelja je saopšteno da se stiče utisak da je izveštaj saveta zasnovan na određenim pojedinačnim predstavkama građana, verovatno nezadovoljnih izvršnim postupkom.
"Očekujemo da će jedna potpuna analiza, koja će sadržati sve podatke o radu javnih izvršitelja, dati osnov za relevantan zaključak o aspektima sistema izvršenja i pokazateljima u kojim delovima je potrebno izmeniti ili unaprediti sam sistem i propise koji ga regulišu. Sistem izvršenja Republike Srbije u ovom trenutku nema alternativu. Dosadašnji efekti pokazuju povećanje finansijske discipline građana i efikasnosti u izvršnom postupku, što je dovelo do razvoja privrednog ambijenta i jačanja pravne sigurnosti", navodi se u saopštenju Komore.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 10.03.2019.Naslov: Redakcija