UREDBA O KAPITALNIM PROJEKTIMA("Sl. glasnik RS", br. 79/2026) |
Ovom uredbom bliže se uređuje pojam, sadržina i klasifikacija kapitalnih projekata, način njihove pripreme, ocene, selekcije i prioritizacije, postupak praćenja i izveštavanja o realizaciji, analiza postignutih efekata realizovanog kapitalnog projekta, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje projektnog ciklusa kapitalnog projekta.
Upravljanje kapitalnim projektima
Upravljanje kapitalnim projektima u smislu ove uredbe obuhvata:
1) definisanje ciljeva i efekata koji se žele postići realizacijom kapitalnog projekta;
2) sveobuhvatnu i na pravilima struke zasnovanu pripremu kapitalnog projekta koja podrazumeva analizu potrebnih finansijskih sredstava, resursa i vremenskog okvira predviđenog za njegovu realizaciju;
3) ocenu, selekciju i prioritizaciju kapitalnih projekata u skladu sa propisanim kriterijumima;
4) realizaciju kapitalnog projekta u skladu sa definisanim planom, kao i kontinuirano praćenje i izveštavanje o realizaciji kapitalnog projekta;
5) sveobuhvatnu analizu postignutih efekata i ostvarenih ciljeva realizovanog kapitalnog projekta.
Upravljanje kapitalnim projektima sprovodi se s ciljem efikasnog i delotvornog korišćenja javnih sredstava, radi ostvarivanja budžetskih ciljeva i sprovođenja fiskalne politike u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Odredbe ove uredbe primenjuju se na:
1) kapitalne projekte koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz javnih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
2) kapitalne projekte koji se u potpunosti ili delimično finansiraju zaduživanjem, u smislu zakona kojim se uređuje javni dug;
3) kapitalne projekte za koje Republika Srbija daje garanciju za izmirenje duga, u smislu zakona kojim se uređuje javni dug, odnosno kapitalne projekte za koje se daje državna garancija u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
4) kapitalne projekte za koje Republika Srbija izdaje subvencije u smislu zakona kojim se uređuje budžet;
5) kapitalne projekte koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova Evropske unije, međunarodnih institucija i organizacija ili drugih država.
Na kapitalne projekte koji se realizuju u sektoru bezbednosti, ne primenjuju se odredbe ove uredbe.
Odredbe ove uredbe mogu se primenjivati kao opšta načela za upravljanje kapitalnim projektima, u pogledu onih projekata na koje se ne odnosi delokrug primene ove uredbe.
Kapitalni projekti su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu, odnosno jedinice lokalne samouprave, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganje u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa.
Kapitalni projekat iz stava 1. ovog člana koji podrazumeva ulaganje u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu obuhvata troškove koji se odnose na nabavku i rekonstrukciju opreme, mašina i druge nefinansijske imovine, a ne i rashode i izdatke koji se odnose na tekuće održavanje.
Kapitalni projekat iz stava 1. ovog člana, za koji je predviđen višegodišnji rok realizacije, radi svrsishodnijeg planiranja i sprovođenja, može biti podeljen na više etapa, pod uslovom da svaka etapa pojedinačno ispunjava kriterijume potrebne za klasifikaciju kapitalnog projekta (u daljem tekstu: dugoročni kapitalni projekat).
U slučaju iz stava 3. ovog člana, svaka etapa pojedinačno predstavlja poseban kapitalni projekat na koji se primenjuju odredbe ove uredbe.
Kapitalni projekat iz stava 1. ovog člana ne sme se manipulativno deliti na više projekata s ciljem izbegavanja odredbi ove uredbe koje se odnose na upravljanje kapitalnim projektima.
Kriterijumi za klasifikaciju kapitalnih projekata
Klasifikacija kapitalnih projekata, vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:
1) procenjenih troškova kapitalnog projekta;
2) pretežnog korisnika kapitalnog projekta;
3) izvora finansiranja kapitalnog projekta.
Procenjeni troškovi kapitalnog projekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana predstavljaju projekciju svih troškova neophodnih za sprovođenje projektnog ciklusa definisanog ovom uredbom, a naročito:
1) troškove pripreme kapitalnog projekta;
2) troškove izrade i pribavljanja dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, tehničke dokumentacije i druge administrativne troškove;
3) troškove vezane za sticanje i uređenje građevinskog zemljišta i uređenje imovinsko-pravnih odnosa;
4) troškove izgradnje, rekonstrukcije ili održavanja objekata;
5) troškove nabavke opreme, mašina ili druge nefinansijske imovine;
6) troškove nabavke radova i usluga neophodnih za realizaciju kapitalnog projekta;
7) troškove nabavke dobara, sirovina i materijala neophodnog za izvođenje radova, kao i troškove transporta;
8) troškove naknadne evaluacije efekata realizovanog kapitalnog projekta.
Pretežni korisnik kapitalnog projekta iz stava 1. tačka 2) ovog člana jeste Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u zavisnosti od nivoa vlasti koji je u skladu sa pozitivnim propisima nadležan za sprovođenje kapitalnog projekta i u zavisnosti od toga da li očekivani efekti realizovanog kapitalnog projekta, imaju pretežno republički, pokrajinski ili lokalni značaj.
Izvori finansiranja kapitalnog projekta iz stava 1. tačka 3) ovog člana obuhvataju sva javna sredstva iz kojih se u potpunosti ili delimično finansira kapitalni projekat ili se pružaju garancije za njegovo finansiranje.
Klasifikacija kapitalnih projekata
Na osnovu kriterijuma iz člana 5. ove uredbe, kapitalni projekat može biti:
1) republički kapitalni projekat;
2) pokrajinski kapitalni projekat;
3) lokalni kapitalni projekat.
Republički kapitalni projekat je kapitalni projekat čiji procenjeni troškovi iznose najmanje 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, čiji je pretežni korisnik Republika Srbija i koji se u potpunosti ili delimično finansira iz sledećih izvora finansiranja:
1) iz javnih sredstava na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, odnosno javnih prihoda i primanja koji pripadaju budžetu Republike Srbije;
2) iz donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova Evropske unije, međunarodnih institucija i organizacija ili drugih država;
3) za koje Republika Srbija daje garanciju za izmirenje duga, u smislu zakona kojim se uređuje javni dug, odnosno za koje se daje državna garancija u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
4) za koje Republika Srbija izdaje subvenciju u smislu zakona kojim se uređuje budžet.
Pokrajinski kapitalni projekat je kapitalni projekat čiji procenjeni troškovi iznose najmanje 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, čiji je pretežni korisnik autonomna pokrajina i koji se u potpunosti ili delimično finansira iz sledećih izvora finansiranja:
1) iz javnih sredstava na raspolaganju i pod kontrolom autonomne pokrajine, odnosno javnih prihoda i primanja koji pripadaju budžetu autonomne pokrajine;
2) iz donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova Evropske unije, međunarodnih institucija i organizacija ili drugih država namenjenih autonomnoj pokrajini;
3) za koje autonomna pokrajina izdaje subvenciju u skladu sa pozitivnim propisima.
Lokalni kapitalni projekat je kapitalni projekat čiji procenjeni troškovi iznose najmanje 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, čiji je pretežni korisnik jedinica lokalne samouprave i koji se u potpunosti ili delimično finansira iz sledećih izvora finansiranja:
1) iz javnih sredstava na raspolaganju i pod kontrolom jedinice lokalne samouprave, odnosno javnih prihoda i primanja koji pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave;
2) iz donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova Evropske unije, međunarodnih institucija i organizacija ili drugih država namenjenih jedinici lokalne samouprave;
3) za koje jedinica lokalne samouprave izdaje subvenciju u skladu sa pozitivnim propisima.
Ukoliko kapitalni projekat ispunjava uslove za klasifikaciju u dve ili više kategorija iz stava 1. ovog člana, smatra se da je to kapitalni projekat višeg nivoa vlasti.
Ukoliko određeni projekat, na osnovu propisanih kriterijuma, ne može da se svrsta ni u jednu kategoriju iz stava 1. ovog člana, ne smatra se kapitalnim projektom u smislu ove uredbe.
Kapitalni projekti od posebnog značaja
Kapitalni projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju jeste kapitalni projekat iz člana 4. ove uredbe koji je u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja utvrđen kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju (u daljem tekstu: kapitalni projekat od posebnog značaja).
Upravljanje kapitalnim projektima od posebnog značaja sprovodi se u skladu sa odredbama ove uredbe.
Projekti javno-privatnog partnerstva i koncesija
Projekat javno-privatnog partnerstva jeste projekat koji je u skladu sa zakonom kojim se uređuju projekti javno-privatnog partnerstva, odobren kao projekat javno-privatnog partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije.
Prilikom davanja mišljenja na predlog projekta iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuju projekti javno-privatnog partnerstva, ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo finansija) razmatra i kriterijume propisane ovom uredbom, a koji se odnose na ocenu, selekciju i prioritizaciju kapitalnih projekata.
Centralizovana baza kapitalnih projekata
Centralizovana baza kapitalnih projekata (Public Investment Management Information System - u daljem tekstu: PIMIS) predstavlja informacioni sistem za upravljanje kapitalnim projektima koji se koristi za evidenciju kapitalnih projekata, unos projektne dokumentacije u svim fazama projektnog ciklusa, ocenu, selekciju, prioritizaciju i praćenje kapitalnih projekata, naknadnu evaluaciju postignutih efekata, kao i za druge poslove koji se odnose na sprovođenje projektnog ciklusa definisanog ovom uredbom.
Ministarstvo finansija uspostavlja PIMIS i njime upravlja, u skladu sa odredbama ove uredbe.
Upravljanje PIMIS-om iz stava 2. ovog člana naročito podrazumeva:
1) davanje prava na pristup i korišćenje PIMIS-a ovlašćenim korisnicima;
2) definisanje svih tehničkih aspekata potrebnih za primenu i korišćenje PIMIS-a u skladu sa ovom uredbom;
3) davanje odobrenja za integraciju PIMIS-a sa drugim informacionim sistemima.
Ovlašćeni korisnik PIMIS-a jeste učesnik u projektnom ciklusu kapitalnog projekta koji predstavlja korisnika javnih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem i kome je Ministarstvo finansija dalo pravo na pristup i korišćenje PIMIS-a, u skladu sa njegovim ovlašćenjima i dužnostima propisanim ovom uredbom.
Ovlašćeni korisnik PIMIS-a iz stava 4. ovog člana dužan je da omogući tehničke uslove za nesmetani pristup i korišćenje PIMIS-a.
Informacioni sistem za koordinaciju razvojne pomoći (Intersectoral Development Assistance Coordination Network - u daljem tekstu: ISDACON), predstavlja informacioni sistem za planiranje, programiranje, koordinaciju, praćenje i izveštavanje o projektima međunarodne razvojne pomoći, koji se u projektnom ciklusu kapitalnog projekta primenjuje u skladu sa odredbama ove uredbe.
Ministar finansija bliže propisuje sadržinu PIMIS-a, uslove za pristup, kao i sve tehničke i stručne aspekte potrebne za primenu i korišćenje PIMIS-a.
II UČESNICI U PROJEKTNOM CIKLUSU
Komisija za kapitalne projekte
Komisija za kapitalne projekte jeste radno telo Vlade koje vrši ocenu, selekciju i prioritizaciju republičkih kapitalnih projekata, prati njihovu realizaciju, i nadzire i usmerava postupak upravljanja kapitalnim projektima u cilju efikasnog i delotvornog korišćenja javnih sredstava i ostvarivanja budžetskih ciljeva.
Komisiju za kapitalne projekte (u daljem tekstu: Komisija) obrazuje Vlada, i čine je predsednik Komisije, zamenici predsednika Komisije i članovi Komisije.
Po funkciji koju obavljaju, Komisiju čine:
1) predsednik Komisije - predsednik Vlade;
2) zamenici predsednika Komisije:
(1) ministar nadležan za poslove finansija;
(2) ministar nadležan za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;
(3) ministar nadležan za poslove evropskih integracija;
3) članovi Komisije:
(1) ministar nadležan za poslove javnih ulaganja;
(2) ministar nadležan za poslove informisanja i telekomunikacija;
(3) ministar nadležan za poslove rudarstva i energetike;
(4) ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
(5) ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine;
(6) ministar nadležan za poslove privrede;
(7) ministar nadležan za poslove državne uprave i lokalne samouprave;
(8) ministar nadležan za poslove zdravlja;
(9) ministar nadležan za poslove prosvete;
(10) ministar nadležan za poslove nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.
Komisija je nadležna za:
1) usvajanje Liste projektnih ideja;
2) usvajanje Liste projekata u pripremi;
3) usvajanje Liste pripremljenih projekata;
4) prioritizaciju republičkih kapitalnih projekata na osnovu kriterijuma propisanih ovom uredbom;
5) odlučivanje o pokretanju postupka korekcije republičkog kapitalnog projekta;
6) odlučivanje o pokretanju postupka racionalizacije republičkog kapitalnog projekta.
Komisija radi i odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednicama Komisije.
Radi razmatranja pitanja od značaja za upravljanje kapitalnim projektima, na sednicu Komisije mogu biti pozvani predstavnici državnih organa i organizacija, predstavnici organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, učesnici u projektnom ciklusu kao i druga lica koja mogu doprineti radu Komisije.
U izuzetnim slučajevima, predsednik, zamenici predsednika i članovi Komisije mogu pisanim ovlašćenjem ovlastiti drugo lice da prisustvuje sednici i odlučuje o predloženim tačkama dnevnog reda.
Administrativne i stručno-tehničke poslove Komisije obavlja Ministarstvo finansija.
Komisija donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje način rada i odlučivanja, kao i način rada i odlučivanja Potkomisije iz člana 11. ove uredbe.
Potkomisija predstavlja stručno telo Komisije koje učestvuje u pripremi sednice Komisije i koje razmatra pitanja od značaja za rad i odlučivanje Komisije.
Potkomisiju obrazuje Vlada i čine je predsednik i tri člana.
Vlada imenuje predsednika i članove Potkomisije na sledeći način:
1) predsednika Potkomisije - na predlog Ministarstva finansija;
2) članove Potkomisije:
(1) jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva;
(2) jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove evropskih integracija;
(3) jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
Predsednik i članovi Potkomisije imaju zamenike, koje imenuje Vlada u skladu sa postupkom iz stava 3. ovog člana.
Za predsednika i članove Potkomisije, kao za njihove zamenike, mogu biti predložena lica koja imaju potrebna znanja i veštine iz oblasti od značaja za rad Potkomisije.
Potkomisija razmatra finansijski aspekt kapitalnog projekta, usklađenost kapitalnog projekta sa propisima kojima se uređuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije, usklađenost kapitalnog projekta sa planskim dokumentima i pripremljenost projektno-tehničke dokumentacije, usklađenost kapitalnog projekta sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine, kao i druga pitanja od značaja za rad i odlučivanje Komisije.
Potkomisija radi i razmatra pitanja iz svoje nadležnosti na sednicama Potkomisije.
Radi razmatranja pitanja od značaja za rad Potkomisije, na sednicu Potkomisije mogu biti pozvani predstavnici državnih organa i organizacija, predstavnici organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, učesnici u projektnom ciklusu kao i druga lica koja mogu doprineti radu Potkomisije.
O pitanjima iz svoje nadležnosti Potkomisija donosi mišljenje koje se dostavlja Komisiji kao materijal za sednicu i koje Komisija razmatra prilikom svog rada i odlučivanja.
Administrativne i stručno-tehničke poslove Potkomisije obavlja Ministarstvo finansija.
Predlagač projektne ideje je korisnik javnih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem i koji sačinjava, formuliše i predlaže projektnu ideju za realizaciju kapitalnog projekta, u skladu sa odredbama ove uredbe.
Predlagač projektne ideje predlaže projektnu ideju posredstvom ovlašćenog predlagača kapitalnog projekta iz člana 13. ove uredbe.
Ovlašćeni predlagač kapitalnog projekta
Ovlašćeni predlagač kapitalnog projekta je direktni korisnik budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, odnosno resorno ministarstvo, organ ili organizacija teritorijalne autonomije ili organ ili organizacija lokalne samouprave koji priprema i realizuje kapitalni projekat u skladu sa odredbama ove uredbe (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač).
Ovlašćeni predlagač je dužan da pripremu i realizaciju projekta sprovede po pravilima struke i u skladu sa odredbama ove uredbe.
Ovlašćeni predlagač je odgovoran za tačnost podataka i informacija koje u okviru projektne dokumentacije unosi u PIMIS.
Ovlašćeni predlagač je dužan da odredi lice nadležno za interno administriranje PIMIS-a i da podatke o tom licu dostavi Ministarstvu finansija pisanim putem.
Interno administriranje PIMIS-a iz stava 4. ovog člana obuhvata pravo na unos podataka i obrazaca projektne dokumentacije u PIMIS, kao i pravo na otvaranje korisničkih naloga kod ovlašćenog predlagača.
Ovlašćeni predlagač može otvoriti korisnički nalog iz stava 5. ovog člana predlagaču projektne ideje, radi obavljanja poslova iz člana 12. ove uredbe.
Ovlašćeni predlagač, u okviru projektnog ciklusa kapitalnog projekta, može biti i predlagač projektne ideje i u tom slučaju ima prava i obaveze iz člana 12. ove uredbe.
Ministarstvo finansija jeste učesnik u projektnom ciklusu koji vrši poslove koordinacije u postupku upravljanja kapitalnim projektima.
Poslovi koordinacije iz stava 1. ovog člana naročito obuhvataju:
1) upravljanje PIMIS-om;
2) obavljanje administrativnih i stručno-tehničkih poslova za Komisiju i Potkomisiju;
3) davanje mišljenja na finansijski aspekt republičkih kapitalnih projekata tokom pripremne faze projektnog ciklusa;
4) praćenje realizacije republičkih kapitalnih projekata;
5) izveštavanje javnosti o kapitalnim projektima;
6) druge poslove koji nisu u nadležnosti drugih učesnika u projektnom ciklusu.
Radi obavljanja poslova iz stava 2. ovog člana Ministarstvo finansija može zahtevati od drugih državnih organa i organizacija, organa i organizacija teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugih učesnika u projektnom ciklusu, kao i od fizičkih i pravnih lica da dostave određena obaveštenja, informacije i podatke od značaja za postupak upravljanja kapitalnim projektima.
Ministarstvo finansija može biti ovlašćeni predlagač u projektnom ciklusu republičkog kapitalnog projekta, u kom slučaju ima prava i obaveze propisane članom 13. ove uredbe.
1. Pojam i faze projektnog ciklusa
Pojam projektnog ciklusa
Projektni ciklus kapitalnog projekta obuhvata sve radnje i aktivnosti koje se preduzimaju u postupku upravljanja kapitalnim projektima, radi efikasnog i delotvornog korišćenja javnih sredstava i postizanja planiranih efekata realizovanog kapitalnog projekta.
Projektni ciklus kapitalnog projekta obuhvata niz hronološki definisanih radnji i aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi pripreme i realizacije kapitalnog projekta u skladu sa odredbama ove uredbe.
Faze projektnog ciklusa
Projektni ciklus kapitalnog projekta podeljen je na:
1) pripremnu fazu;
2) fazu realizacije.
Tokom pripremne faze projektnog ciklusa potrebno je u skladu sa odredbama ove uredbe sprovesti adekvatnu i na pravilima struke zasnovanu pripremu projekta, s ciljem da samo kapitalni projekti koji su spremni za realizaciju, nastave projektni ciklus u fazi realizacije.
Pripremna faza projektnog ciklusa podeljena je na sledeće delove:
1) predselekciju projektne ideje;
2) analizu predloga projekta;
3) pripremu projekta;
4) ocenu spremnosti projekta;
5) selekciju projekata.
Tokom faze realizacije projektnog ciklusa preduzimaju se sve aktivnosti potrebne da se realizacija kapitalnog projekta sprovede u skladu sa planom realizacije.
Faza realizacije projektnog ciklusa podeljena je na sledeće delove:
1) realizaciju projekta;
2) korekciju plana realizacije;
3) racionalizaciju projekta;
4) završetak projekta;
5) ocenu efekata realizovanog kapitalnog projekta (eks-post evaluacija).
Projektna dokumentacija
Projektna dokumentacija obuhvata obrasce propisane ovom uredbom, koje učesnici u projektnom ciklusu sačinjavaju u PIMIS-u sa ciljem sprovođenja projektnog ciklusa kapitalnog projekta.
Svaki obrazac projektne dokumentacije ima propisanu sadržinu, namenu kao i fazu projektnog ciklusa u kojoj se podnosi.
Ovlašćeni korisnik PIMIS-a dužan je da obrazac projektne dokumentacije popuni i unese u PIMIS u skladu sa odredbama ove uredbe.
Tokom projektnog ciklusa kapitalnog projekta, primenjuje se sledeća projektna dokumentacija:
1) Obrazac za preliminarnu ocenu projektnih ideja (u daljem tekstu: Obrazac 1);
2) Obrazac za ocenu predloga projekta (u daljem tekstu: Obrazac 2);
3) Izveštaj o spremnosti kapitalnog projekta (u daljem tekstu: Obrazac 3);
4) Plan realizacije kapitalnog projekta (u daljem tekstu: Obrazac 4);
5) Izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta (u daljem tekstu: Obrazac 5);
6) Završni izveštaj o sprovedenom kapitalnom projektu (u daljem tekstu: Obrazac 6);
7) Izveštaj o efektima kapitalnog projekta;
8) Izveštaj o gašenju kapitalnog projekta.
Radi obavljanja poslova iz člana 14. ove uredbe Ministarstvo finansija može, pored obrazaca projektne dokumentacije, zahtevati i drugu dokumentaciju, obaveštenja i informacije.
Ukoliko se kapitalni projekat u potpunosti ili delimično finansira iz sredstava Evropske unije, pravo iz stava 5. ovog člana ima i ministarstvo nadležno za poslove evropskih integracija (u daljem tekstu: Ministarstvo za evropske integracije).
Obrasci projektne dokumentacije predstavljaju materijal za sednicu Komisije i Potkomisije.
Ministar finansija bliže propisuje sadržinu, način popunjavanja i podnošenja obrazaca projektne dokumentacije.
Odnos budžetskog kalendara i projektnog ciklusa
Pre dostavljanja predloga kapitalnih projekata u postupku predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, odnosno u postupku pripreme budžeta lokalne vlasti u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, neophodno je sprovesti postupak ocene kapitalnog projekta, u skladu sa odredbama ove uredbe.
Troškovi koji se odnose na fazu realizacije kapitalnog projekta, mogu biti predloženi za finansiranje u skladu sa stavom 1. ovog člana, ukoliko je u pogledu tog kapitalnog projekta sprovedena pripremna faza projektnog ciklusa, odnosno ukoliko je projekat usvojen na listi pripremljenih projekata u skladu sa odredbama ove uredbe.
Troškovi koji se odnose na pripremnu fazu projektnog ciklusa kapitalnog projekta, mogu biti predloženi za finansiranje u skladu sa stavom 1. ovog člana, ukoliko je taj kapitalni projekat usvojen na listi projekata u pripremi u skladu sa odredbama ove uredbe.
Troškovi koji se odnose na izradu prethodne studije opravdanosti ili prethodne studije izvodljivosti mogu biti predloženi za finansiranje u skladu sa stavom 1. ovog člana, ukoliko je taj kapitalni projekat usvojen na listi projektnih ideja u skladu sa odredbama ove uredbe.
Ukoliko se kapitalni projekat u potpunosti ili delimično finansira iz sredstava Evropske unije, u postupku iz stava 1. ovog člana primenjuju se i propisi kojima se uređuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije.
Lista projektnih ideja, lista projekata u pripremi i lista pripremljenih projekata predstavljaju jedinstvenu listu kapitalnih projekata (Single Project Pipeline).
Ukoliko je posebnim propisima definisano da se kapitalni projekat iz stava 5. ovog člana dostavlja Evropskoj komisiji radi razmatranja, potrebno je da prethodno taj projekat bude usvojen na jedinstvenoj listi kapitalnih projekata, u skladu sa odredbama ove uredbe.
U postupku predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, odnosno u postupku pripreme budžeta lokalne vlasti, u potpunosti se primenjuje budžetski kalendar propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Predselekcija projektne ideje
Predselekcija projektne ideje je inicijalni deo pripremne faze projektnog ciklusa koja se sprovodi s ciljem provere adekvatnosti, strateške relevantnosti, isplativosti, svrsishodnosti i usklađenosti projektne ideje sa pozitivnim propisima i preuzetim međunarodnim obavezama.
Provera projektne ideje iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:
1) usklađenost projektne ideje sa javnim politikama i planskim dokumentima u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem;
2) potencijalnog uticaja troškova kapitalnog projekta na budžetski sistem i javna sredstva, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
3) potencijalnog uticaja kapitalnog projekta na ostvarivanje budžetskih ciljeva i sprovođenje fiskalne politike u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;
4) isplativosti kapitalnog projekta koja se utvrđuje poređenjem očekivanih pozitivnih efekata realizovanog kapitalnog projekta u odnosu na rizike, potencijalne negativne efekte i procenjene troškove;
5) usklađenost projektne ideje sa preuzetim međunarodnim obavezama Republike Srbije, uključujući i obaveze koje proizilaze iz pristupnih pregovora sa Evropskom unijom;
6) usklađenost projektne ideje sa preuzetim međunarodnim obavezama Republike Srbije u pogledu klimatskih promena, kao i sa zakonom kojim se uređuje sistem za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte;
7) potencijalnog uticaja kapitalnog projekta na društvene i socijalne okolnosti, kao i na lokalni, pokrajinski ili republički razvoj;
8) institucionalnih kapaciteta ovlašćenog predlagača za sprovođenje projektnog ciklusa.
Samo projektna ideja koja je prošla postupak provere u skladu sa stavom 1. ovog člana nastavlja projektni ciklus kapitalnog projekta.
Predselekcija projektne ideje dugoročnog kapitalnog projekta sprovodi se za jedinstven kapitalni projekat, pre njegove podele na etape, dok se nakon usvajanja projekta na listi projektnih ideja, dalji tok projektnog ciklusa sprovodi u odnosu na svaku etapu pojedinačno.
Predselekciju projektne ideje inicira predlagač projektne ideje, koji sačinjava, formuliše i predlaže projektnu ideju na Obrascu 1.
Predlog projektne ideje iz stava 5. ovog člana sadrži sažet opis planiranog kapitalnog projekta, vremenski okvir, potencijalne izvore finansiranja, procenjene troškove, kao i odnos sa planskim dokumentima u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem (u daljem tekstu: predlog projektne ideje).
Predlagač projektne ideje dostavlja predlog projektne ideje ovlašćenom predlagaču putem PIMIS-a.
Ovlašćeni predlagač proverava predlog projektne ideje na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Predlog projektne ideje za koji je proverom iz stava 8. ovog člana utvrđeno da ispunjava propisane kriterijume, ovlašćeni predlagač dostavlja Ministarstvu finansija putem PIMIS-a.
Ministarstvo finansija razmatra finansijski aspekt predloga projektne ideje, koji se pre svega odnosi na procenjene troškove i potencijalne izvore finansiranja kapitalnog projekta i njihov uticaj na budžetski sistem i javna sredstva, i s tim u vezi daje mišljenje.
Ukoliko su u predlogu projektne ideje, kao potencijalni izvor finansiranja naznačena sredstva Evropske unije, mišljenje iz stava 10. ovog člana daje i Ministarstvo za evropske integracije, u okviru svojih nadležnosti.
Mišljenja iz st. 10. i 11. ovog člana dostavljaju se Potkomisiji i Komisiji, uz predlog jedinstvene liste projektnih ideja, kao materijal za sednicu.
Lista projektnih ideja
Predlog projektne ideje koji je prošao postupak provere iz člana 19. ove uredbe, Ministarstvo finansija uvrštava na predlog liste projektnih ideja.
Predlog liste projektnih ideja sačinjava se u PIMIS-u, a redosled predloženih projektnih ideja utvrđuje se hronološki, na osnovu momenta dostavljanja Obrasca 1 Ministarstvu finansija.
Predlog liste projektnih ideja sadrži naziv projektne ideje, ovlašćenog predlagača, procenjene troškove i planirane izvore finansiranja.
Predlog liste projektnih ideja, sa materijalom za sednicu, Ministarstvo finansija dostavlja Potkomisiji na razmatranje.
Potkomisija razmatra predlog liste projektnih ideja u okviru svojih nadležnosti, i s tim u vezi daje mišljenje, koje predstavlja materijal za sednicu Komisije.
Ministarstvo finansija dostavlja predlog liste projektnih ideja, sa materijalom za sednicu, Komisiji radi razmatranja i odlučivanja.
Komisija na sednici razmatra predlog liste projektnih ideja i dostavljeni materijal, i na osnovu toga odlučuje koji predlozi projektnih ideja će biti uvršteni na listu projektnih ideja.
Komisija na sednici iz stava 7. ovog člana usvaja listu projektnih ideja.
Ministarstvo finansija obaveštava putem PIMIS-a ovlašćenog predlagača čiji je predlog projektne ideje usvojen na listi projektnih ideja.
Nakon usvajanja predloga projektne ideje na listi projektnih ideja, troškovi koji se odnose na izradu prethodne studije opravdanosti ili prethodne studije izvodljivosti, mogu biti predloženi za finansiranje u postupku predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, odnosno u postupku pripreme budžeta lokalne vlasti, u skladu sa članom 18. ove uredbe.
Analiza predloga projekta
Analiza predloga projekta jeste analitički deo pripremne faze projektnog ciklusa tokom koje ovlašćeni predlagač definiše sve faktičke i pravne radnje i aktivnosti koje je potrebno preduzeti s ciljem pripreme i realizacije kapitalnog projekta i vrši projekciju troškova i vremenskog okvira potrebnog za sprovođenje projektnog ciklusa kapitalnog projekta.
Analiza predloga projekta iz stava 1. ovog člana naročito obuhvata:
1) precizno definisanje pravnih i administrativnih radnji koje je potrebno preduzeti tokom projektnog ciklusa;
2) analizu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja i tehničke dokumentacije koju je potrebno pribaviti tokom pripremne faze projektnog ciklusa;
3) definisanje troškova kapitalnog projekta;
4) definisanje izvora finansiranja troškova kapitalnog projekta;
5) definisanje vremenskog okvira projektnog ciklusa;
6) analizu očekivanih efekata realizovanog kapitalnog projekta na stanovništvo, životnu sredinu, ekonomski razvoj i druge socijalne i ekonomske aspekte.
U skladu sa stavom 1. ovog člana, ovlašćeni predlagač sačinjava i formuliše predlog projekta na Obrascu 2, radi finansiranja troškova potrebnih za sprovođenje pripremne faze projektnog ciklusa (u daljem tekstu: predlog projekta).
Ukoliko je izrađena prethodna studija opravdanosti ili prethodna studija izvodljivosti, dostavlja se uz predlog projekta.
Ukoliko je predviđeno da se predlog projekta finansira iz sredstava Evropske unije, ovlašćeni predlagač iz stava 3. ovog člana, Obrazac 2 unosi u PIMIS tek nakon dobijene ocene iz ISDACON-a, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije.
Troškovi iz stava 3. ovog člana obuhvataju sve troškove potrebne za sprovođenje pripremne faze projektnog ciklusa, a naročito:
1) troškove izrade i pribavljanja dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja i tehničke dokumentacije i druge administrativne troškove;
2) troškove uređenja imovinsko-pravnih odnosa;
3) troškove vezane za uređenje i pribavljanje zemljišta za izgradnju.
Predlog projekta ovlašćeni predlagač dostavlja Ministarstvu finansija putem PIMIS-a.
Ministarstvo finansija razmatra finansijski aspekt predloga projekta, koji se pre svega odnosi na procenjene troškove i izvore finansiranja kapitalnog projekta i njihov uticaj na budžetski sistem, javna sredstva i raspoloživost fiskalnog prostora, i s tim u vezi daje mišljenje.
Ukoliko su u predlogu projekta kao izvor finansiranja naznačena sredstva Evropske unije, mišljenje iz stava 8. ovog člana daje i Ministarstvo za evropske integracije, u okviru svojih nadležnosti.
Mišljenja iz st. 8. i 9. ovog člana dostavljaju se Potkomisiji i Komisiji, uz predlog liste projekata u pripremi, kao materijal za sednicu.
Lista projekata u pripremi
Predlog projekta za koji je sprovedena analiza iz člana 21. ove uredbe, Ministarstvo finansija uvrštava na predlog liste projekata u pripremi.
Predlog liste projekata u pripremi sačinjava se u PIMIS-u, a redosled predloga projekata utvrđuje se hronološki, na osnovu momenta dostavljanja Obrasca 2 Ministarstvu finansija.
Predlog liste projekata u pripremi sadrži naziv predloga projekta, ovlašćenog predlagača, procenjene troškove za pripremu i realizaciju projekta, kao i planirane izvore finansiranja.
Predlog liste projekata u pripremi, sa materijalom za sednicu, Ministarstvo finansija dostavlja Potkomisiji na razmatranje.
Potkomisija razmatra predlog liste projekata u pripremi u okviru svojih nadležnosti, i s tim u vezi daje mišljenje, koje predstavlja materijal za sednicu Komisije.
Ministarstvo finansija dostavlja predlog liste projekata u pripremi, sa materijalom za sednicu, Komisiji radi razmatranja i odlučivanja.
Komisija na sednici razmatra predlog liste projekata u pripremi i dostavljeni materijal, i na osnovu toga odlučuje koji predlozi projekata će biti uvršteni na listu projekata u pripremi.
Komisija na sednici iz stava 7. ovog člana usvaja listu projekata u pripremi.
Ministarstvo finansija obaveštava putem PIMIS-a ovlašćenog predlagača čiji je predlog projekta usvojen na listi projekata u pripremi.
Nakon usvajanja predloga projekta na listi projekata u pripremi, troškovi koji se odnose na pripremu predloga projekta, mogu biti predloženi za finansiranje u postupku predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, odnosno u postupku pripreme budžeta lokalne vlasti, u skladu sa članom 18. ove uredbe.
Priprema projekta
Priprema projekta predstavlja deo pripremne faze projektnog ciklusa tokom koje ovlašćeni predlagač preduzima sve pravne i faktičke radnje i aktivnosti potrebne za pripremu kapitalnog projekta, s ciljem da kapitalni projekat bude spreman za realizaciju.
Priprema projekta iz stava 1. ovog člana naročito obuhvata:
1) pribavljanje i izradu dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja i tehničke dokumentacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;
2) izradu studije opravdanosti i prethodne studije opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, ukoliko nije dostavljena uz predlog projekta;
3) izradu prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti u skladu sa odredbama ove uredbe, ukoliko nije dostavljena uz predlog projekta;
4) pribavljanje procene uticaja projekta na životnu sredinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine;
5) uređenje imovinsko-pravnih odnosa, i sprovođenje propisanih administrativnih postupaka, u skladu sa pozitivnim propisima.
Ovlašćeni predlagač sumira preduzete radnje i aktivnosti iz stava 1. ovog člana na Obrascu 3, radi ocene predloga projekta i njegove selekcije (u daljem tekstu: predlog pripremljenog projekta).
Uz predlog pripremljenog projekta, ovlašćeni predlagač dostavlja i svu dokumentaciju koja je izrađena i pribavljena u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Ukoliko je predviđeno da se predlog pripremljenog projekta u potpunosti ili delimično finansira iz sredstava Evropske unije, ovlašćeni predlagač iz stava 3. ovog člana, Obrazac 3 unosi u PIMIS tek nakon dobijene ocene iz ISDACON-a, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije.
Ocena spremnosti projekta
Ocena spremnosti projekta predstavlja deo pripremne faze projektnog ciklusa tokom koje se razmatra i analizira da li je predlog pripremljenog projekta spreman za realizaciju.
Ocena spremnosti projekta se sprovodi analizom podataka i informacija dostavljenih na Obrascu 3, kao i analizom dokumentacije koja je dostavljena uz obrazac.
Ministarstvo finansija može zahtevati od ovlašćenog predlagača ili od drugih državnih organa i organizacija, organa i organizacija teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugih učesnika u projektnom ciklusu, kao i od fizičkih i pravnih lica da dostave dodatna obaveštenja, informacije i podatke od značaja za ocenu spremnosti projekta.
Po zahtevu iz stava 3. ovog člana, subjekt na koga se zahtev odnosi dužan je da postupi bez odlaganja.
Ministarstvo finansija razmatra i analizira podatke i informacije koje su dostavljene na Obrascu 3, s ciljem da utvrdi da li je ovlašćeni predlagač sproveo pripremu projekta i pribavio potrebnu dokumentaciju u skladu sa članom 23. ove uredbe.
Prilikom razmatranja i analize iz stava 5. ovog člana, Ministarstvo finansija može tražiti mišljenje od ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, u pogledu pripremljenosti projekta i projektne dokumentacije koja se odnosi na zakon kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Prilikom razmatranja i analize iz stava 5. ovog člana, Ministarstvo finansija može tražiti mišljenje od kancelarije nadležne za obavljanje stručnih poslova iz oblasti javnih nabavki, u pogledu pripremljenosti projekta i projektne dokumentacije koja se odnosi na zakon kojim se uređuju javne nabavke.
Nakon razmatranja i analize iz stava 5. ovog člana, Ministarstvo finansija donosi mišljenje o pripremljenosti kapitalnog projekta za realizaciju, koje predstavlja materijal za sednicu Potkomisije i Komisije.
Smatra se da je kapitalni projekat koji se odnosi na izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i građevinskih objekata infrastrukture pripremljen kada su preduzete pripremne radnje iz člana 23. ove uredbe, izrađena i pribavljena potrebna dokumentacija propisana zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i kada je projekat spreman za sprovođenje postupka javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Smatra se da je kapitalni projekat koji se odnosi na ulaganje u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu pripremljen kada su preduzete pripremne radnje iz člana 23. ove uredbe i kada je projekat spreman za sprovođenje postupka javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Selekcija
Selekcija predstavlja deo pripremne faze projektnog ciklusa tokom koje Komisija na osnovu propisanih kriterijuma razmatra spremnost kapitalnog projekta za realizaciju i vrši njihovu prioritizaciju.
Ministarstvo finansija sačinjava u PIMIS-u predlog liste pripremljenih projekata, a redosled predloga pripremljenih projekata na predlogu liste utvrđuje se na osnovu kriterijuma iz člana 26. stav 2. ove uredbe.
Predlog liste pripremljenih projekata sadrži naziv predloga pripremljenog projekta, ovlašćenog predlagača, procenjene troškove projekta, kao i izvore finansiranja.
Predlog liste pripremljenih projekata, sa materijalom za sednicu, Ministarstvo finansija dostavlja Potkomisiji na razmatranje.
Potkomisija razmatra predlog liste pripremljenih projekata u okviru svojih nadležnosti, i s tim u vezi daje mišljenje, koje predstavlja materijal za sednicu Komisije.
Ministarstvo finansija dostavlja Komisiji predlog liste pripremljenih projekata, sa materijalom za sednicu, radi razmatranja, odlučivanja i prioritizacije kapitalnih projekata.
Lista pripremljenih projekata
Komisija na sednici razmatra predlog liste pripremljenih projekata i dostavljeni materijal, i na osnovu uslova iz člana 24. st. 9. i 10. ove uredbe, odlučuje o tome koji predlozi pripremljenih projekata će biti uvršteni na listu pripremljenih projekata.
U pogledu pripremljenih projekata koji su shodno stavu 1. ovog člana usvojeni na listi pripremljenih projekata, Komisija vrši prioritizaciju na osnovu:
1) ekonomsko-finansijskih kriterijuma;
2) upravljačko-socijalnih kriterijuma;
3) ekoloških kriterijuma;
4) prioritetnih oblasti razvoja definisanih javnim politikama i planskim dokumentima, u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem.
Prioritizacijom kapitalnih projekata u smislu stava 2. ovog člana određuje se prioritet u finansiranju i realizaciji projekata koji se nalaze na listi pripremljenih projekata.
Jedinstvena lista pripremljenih projekata predstavlja listu svih kapitalnih projekata koji su usvojeni na listi pripremljenih projekata, a u pogledu kojih nije započeta faza realizacije projektnog ciklusa (u daljem tekstu: jedinstvena lista pripremljenih projekata).
Komisija na sednici može vršiti naknadnu prioritizaciju kapitalnih projekata koji se nalaze na jedinstvenoj listi pripremljenih projekata, u skladu sa kriterijumima propisanim u stavu 2. ovog člana.
Ministar finansija bliže propisuje kriterijume za prioritizaciju kapitalnih projekata iz stava 2. ovog člana.
Realizacija projekta
Realizacija projekta predstavlja deo faze realizacije projektnog ciklusa tokom koje se preduzimaju sve radnje i aktivnosti neophodne za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje objekata, odnosno nabavku i ulaganje u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu i tokom koje Ministarstvo finansija kontinuirano prati i analizira da li se realizacija projekta sprovodi u skladu sa definisanim planom realizacije.
Tokom realizacije projekta izvode se građevinski i drugi radovi u cilju izgradnje, rekonstrukcije ili održavanja objekta, zaključuju se ugovori o nabavci dobara i usluga i sprovodi se realizacija zaključenih ugovora.
Radi definisanja vremenskog okvira i troškova potrebnih za realizaciju kapitalnog projekta, ovlašćeni predlagač je dužan da na Obrascu 4 sačini plan realizacije kapitalnog projekta (u daljem tekstu: plan realizacije).
Plan realizacije sadrži podatke i informacije o vremenskom okviru kapitalnog projekta koji predstavlja hronološki prikaz planiranih radnji i aktivnosti potrebnih za realizaciju projekta, kao i finansijski aspekt koji obuhvata projekciju troškova potrebnih za realizaciju planiranih radnji i aktivnosti.
Ovlašćeni predlagač je dužan da plan realizacije sačini i podnese u PIMIS do kraja kalendarske godine u kojoj je projekat uvršten na listu pripremljenih projekata.
S ciljem kontinuiranog praćenja realizacije kapitalnog projekta, ovlašćeni predlagač je dužan da na svaka tri meseca, na Obrascu 5, sačini izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta, i da ga putem PIMIS-a dostavi Ministarstvu finansija (u daljem tekstu: izveštaj o napretku realizacije).
Ukoliko se kapitalni projekat u potpunosti ili delimično finansira iz sredstava Evropske unije, ovlašćeni predlagač je dužan da o realizaciji kapitalnog projekta izveštava i Ministarstvo za evropske integracije, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije.
Izveštaj o napretku realizacije sadrži podatke i informacije o preduzetim radnjama, aktivnostima i utrošenim sredstvima tokom perioda izveštavanja, kao i podatke o eventualnim odstupanjima u odnosu na plan realizacije tokom perioda izveštavanja.
Ministarstvo finansija kontinuirano prati postupak realizacije kapitalnog projekta na osnovu podataka i informacija koje sadrži plan realizacije i njihovim poređenjem sa podacima i informacijama koji se periodično dostavljaju putem izveštaja o napretku realizacije.
Ministarstvo finansija, analizom ključnih pokazatelja učinka, utvrđuje da li se kapitalni projekat sprovodi u skladu sa planom realizacije.
Ključni pokazatelji učinka iz stava 10. ovog člana predstavljaju definisane kriterijume i indikatore koji omogućavaju praćenje realizacije kapitalnog projekta, u pogledu planiranog vremenskog okvira, troškova projekta i drugih okolnosti od značaja za realizaciju kapitalnog projekta.
Ovlašćeni predlagač je dužan da bez odlaganja obavesti Ministarstvo finansija o svim činjenicama i okolnostima koje mogu dovesti do odstupanja od plana realizacije.
Ministar finansija bliže propisuje postupak praćenja realizacije kapitalnog projekta, kao i način utvrđivanja i postupak analize ključnih pokazatelja učinka.
Korekcija plana realizacije
Korekcija plana realizacije predstavlja deo faze realizacije projektnog ciklusa, koja se inicira ukoliko analiza ključnih pokazatelja učinka iz člana 27. ove uredbe ukaže da se kapitalni projekat ne sprovodi u skladu sa planom realizacije.
Ministarstvo finansija pisanim putem obaveštava ovlašćenog predlagača da je analizom ključnih pokazatelja učinka utvrđeno da se kapitalni projekat ne sprovodi u skladu sa planom realizacije, i time inicira postupak korekcije plana realizacije.
Nakon prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, ovlašćeni predlagač je dužan da u roku od 15 dana dostavi Ministarstvu finansija:
1) razloge za odstupanje kapitalnog projekta od plana realizacije, sa obrazloženjem i dokazima koji potkrepljuju navode ovlašćenog predlagača;
2) predlog izmenjenog plana realizacije na Obrascu 4 (u daljem tekstu: izmenjeni plan realizacije).
Dokumentaciju iz stava 3. ovog člana, ovlašćeni predlagač dostavlja Ministarstvu finansija putem PIMIS-a.
Ministarstvo finansija dostavlja dokumentaciju iz stava 3. ovog člana Komisiji radi razmatranja i odlučivanja.
Ukoliko Komisija na sednici utvrdi da je opravdano da se realizacija kapitalnog projekta sprovede u skladu sa izmenjenim planom realizacije, donosi odluku o korekciji plana realizacije, koja se dostavlja Ministarstvu finansija i ovlašćenom predlagaču.
Nakon dostavljanja odluke o korekciji plana realizacije ovlašćenom predlagaču, realizacija kapitalnog projekta se sprovodi i prati u skladu sa izmenjenim planom realizacije, primenom odredbi člana 27. ove uredbe.
Racionalizacija projekta
Racionalizacija projekta predstavlja deo faze realizacije projektnog ciklusa koja se inicira ukoliko se utvrdi da nije opravdano i svrsishodno pratiti i realizovati kapitalni projekat u skladu sa izmenjenim planom realizacije.
Nakon dostave dokumentacije iz člana 28. stav 5. ove uredbe, Komisija na sednici donosi odluku o racionalizaciji kapitalnog projekta, ukoliko utvrdi da nije opravdano i svrsishodno da se kapitalni projekat sprovodi i prati u skladu sa izmenjenim planom realizacije.
Odlukom iz stava 2. ovog člana Komisija odlučuje i o načinu racionalizacije kapitalnog projekta, koja se može sprovesti:
1) odlaganjem projekta;
2) gašenjem projekta.
Komisija odlučuje o načinu racionalizacije kapitalnog projekta na osnovu predviđenog vremenskog okvira za realizaciju projekta, uticaja troškova projekta na javna sredstva i budžetski sistem i značaja kapitalnog projekta koji se utvrđuje na osnovu kriterijuma za prioritizaciju projekata iz člana 26. ove uredbe.
Odlaganje projekta iz stava 3. tačka 1) ovog člana podrazumeva privremeni prekid realizacije kapitalnog projekta, zbog nastupanja okolnosti koje otežavaju realizaciju projekta, kao i nastavak realizacije projekta, nakon otklanjanja ili prestanka tih okolnosti.
Ovlašćeni predlagač predlaže Ministarstvu finansija nastavak realizacije odloženog kapitalnog projekta, i uz predlog prilaže i izmenjeni plan realizacije iz člana 28. ove uredbe.
Ministarstvo finansija dostavlja Komisiji dokumentaciju iz stava 6. ovog člana, radi razmatranja i odlučivanja.
Ukoliko Komisija na sednici utvrdi da je opravdano da se realizacija odloženog kapitalnog projekta nastavi u skladu sa izmenjenim planom realizacije, donosi odluku o nastavku realizacije kapitalnog projekta, koja se dostavlja Ministarstvu finansija i ovlašćenom predlagaču.
Nakon dostavljanja odluke o nastavku realizacije kapitalnog projekta ovlašćenom predlagaču, realizacija kapitalnog projekta se sprovodi i prati u skladu sa izmenjenim planom realizacije, primenom odredbi člana 27. ove uredbe.
Gašenje projekta iz stava 3. tačka 2) ovog člana podrazumeva obustavu realizacije kapitalnog projekta i njegovo brisanje sa jedinstvene liste pripremljenih projekata, zbog nastupanja okolnosti koje onemogućavaju ili znatno otežavaju realizaciju projekta, a koje se ne mogu otkloniti ili bi njihovo otklanjanje bilo nesvrsishodno.
Nakon odluke Komisije o gašenju projekta, ovlašćeni predlagač je dužan da sačini i podnese u PIMIS izveštaj o gašenju kapitalnog projekta.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na kapitalne projekte koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz sredstava Evropske unije.
Ministar finansija bliže propisuje postupak racionalizacije kapitalnog projekta.
Završetak projekta
Završetak projekta predstavlja deo faze realizacije kapitalnog projekta koja podrazumeva izveštavanje o preduzetim radnjama i aktivnostima kao i o utrošenim sredstvima tokom pripreme i realizacije kapitalnog projekta.
U roku od 60 dana od dana okončanja realizacije projekta iz člana 27. ove uredbe, ovlašćeni predlagač sačinjava i dostavlja Ministarstvu finansija završni izveštaj o sprovedenom kapitalnom projektu, na Obrascu 6.
Nakon prijema izveštaja iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo finansija obaveštava Komisiju o završenom kapitalnom projektu.
Ocena efekata realizovanog kapitalnog projekta (eks-post evaluacija)
Ocena efekata realizovanog kapitalnog projekta, kao deo faze realizacije kapitalnog projekta, predstavlja završni deo projektnog ciklusa koja podrazumeva naknadnu analizu postignutih rezultata i ostvarenih efekata završenog kapitalnog projekta.
Ocena efekata realizovanog kapitalnog projekta obuhvata upoređivanje planiranih ciljeva kapitalnog projekta, sa postignutim rezultatima i ostvarenim efektima, shodno čemu se vrši naknadna ocena uspešnosti realizovanog kapitalnog projekta.
Prilikom ocene efekata realizovanog kapitalnog projekta, naročito se analiziraju efekti završenog projekta na društvene i socijalne okolnosti, javna sredstva i budžetski sistem, kao i na ekološke posledice koje obuhvataju implikacije projekta na životnu sredinu i klimatske promene.
Ocenu efekata realizovanog kapitalnog projekta inicira ovlašćeni predlagač koji sačinjava i podnosi u PIMIS izveštaj o efektima kapitalnog projekta.
Izveštaj o efektima kapitalnog projekta podnosi se tri godine nakon završetka projekta, odnosno dostavljanja završnog izveštaja o sprovedenom kapitalnom projektu iz člana 30. stav 2. ove uredbe.
Ministarstvo finansija dostavlja izveštaj o efektima kapitalnog projekta Komisiji.
Ministar finansija bliže propisuje postupak ocene efekata realizovanog kapitalnog projekta.
IV PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI I STUDIJA OPRAVDANOSTI, PRETHODNA STUDIJA IZVODLJIVOSTI I STUDIJA IZVODLJIVOSTI
Prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti
U cilju adekvatne pripreme kapitalnog projekta, ovlašćeni predlagač izrađuje prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti za kapitalne projekte za koje se saglasno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, izrađuju prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti i dostavlja ih u skladu sa odredbama ove uredbe.
Na sadržinu, obim, način pripreme i izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje planiranje i izgradnja.
U pogledu kapitalnih projekata koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz donacija, transfera, finansijske pomoći ili fondova Evropske unije, međunarodnih institucija i organizacija ili drugih država, za koje se izrađuje prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti u skladu sa propisima Evropske unije ili pravilima finansijera, nije potrebno izraditi prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti
Za republičke kapitalne projekte za koje se saglasno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja ne izrađuju prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti, ovlašćeni predlagač izrađuje prethodnu studiju izvodljivosti i studiju izvodljivosti.
Radi sprovođenja postupka ocene republičkog kapitalnog projekta, uz prethodnu studiju opravdanosti i studiju opravdanosti, odnosno prethodnu studiju izvodljivosti i studiju izvodljivosti koje se izrađuju u skladu sa odredbama ove uredbe, dostavlja se i analiza troškova i koristi kapitalnog projekta (cost benefit analysis).
Ministar finansija propisuje sadržinu, obim, način pripreme i izrade prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti iz ovog člana, kao i sadržinu, način pripreme, izrade i dostavljanja analize troškova iz stava 2. ovog člana.
V POKRAJINSKI I LOKALNI KAPITALNI PROJEKTI
Na pokrajinske kapitalne projekte i lokalne kapitalne projekte shodno se primenjuju odredbe ove uredbe, osim ukoliko drugačije nije propisano odredbama čl. 35. do 40. ove uredbe.
Učesnici u projektnom ciklusu pokrajinskih kapitalnih projekata
Odredbe ove uredbe kojima se propisuju ovlašćenja i dužnosti Ministarstva finansija u okviru projektnog ciklusa, shodno se primenjuju na pokrajinski organ nadležan za poslove finansija, za pokrajinske kapitalne projekte. Pokrajinsku komisiju za kapitalne projekte (u daljem tekstu: Pokrajinska komisija) obrazuje Pokrajinska vlada i utvrđuje njen sastav.
Članovi Pokrajinske komisije imenuju se iz reda lica koja čine Pokrajinsku vladu.
Pokrajinska komisija za pokrajinske kapitalne projekte vrši poslove Komisije propisane ovom uredbom, izuzev poslova za koje je propisano da ih obavlja isključivo Komisija i poslova koji saglasno odredbama ove uredbe ne spadaju u nadležnost Pokrajinske komisije.
Pokrajinska komisija donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje način rada i odlučivanja.
Stručne i administrativno-tehničke poslove Pokrajinske komisije, obavlja pokrajinski sekretarijat nadležan za poslove finansija.
Učesnici u projektnom ciklusu lokalnih kapitalnih projekata
Odredbe ove uredbe kojima se propisuju ovlašćenja i dužnosti Ministarstva finansija u okviru projektnog ciklusa, shodno se primenjuju na organ nadležan za poslove finansija jedinice lokalne samouprave, za lokalne kapitalne projekte.
Lokalnu komisiju za kapitalne projekte (u daljem tekstu: Lokalna komisija) obrazuje jedinica lokalne samouprave i čine je predsednik i dva člana.
Opština kao jedinica lokalne samouprave obrazuje Lokalnu komisiju koju čine predsednik opštine, po funkciji koju obavlja, kao i dva člana opštinskog veća koje imenuje opština.
Grad kao jedinica lokalne samouprave obrazuje Lokalnu komisiju koju čine gradonačelnik, po funkciji koju obavlja, kao i dva člana gradskog veća koje imenuje grad.
Lokalna komisija za lokalne kapitalne projekte vrši poslove Komisije propisane ovom uredbom, izuzev poslova za koje je propisano da ih obavlja isključivo Komisija i poslova koji saglasno odredbama ove uredbe ne spadaju u nadležnost Lokalne komisije.
Lokalna komisija donosi poslovnik o svom radu kojim bliže uređuje način rada i odlučivanja.
Stručne i administrativno-tehničke poslove Lokalne komisije obavlja opštinska uprava, odnosno gradska uprava.
Izveštavanje o pokrajinskim i lokalnim kapitalnim projektima
Pokrajinska komisija i Lokalna komisija dužne su da na svakih šest meseci dostave Ministarstvu finansija izveštaj o radu koji sadrži osnovne podatke o kapitalnim projektima iz njihove nadležnosti, a naročito:
1) listu projektnih ideja;
2) listu projekata u pripremi;
3) listu pripremljenih projekata;
4) odluke o korekciji plana realizacije i racionalizaciji projekta.
Sadržina obrazaca projektne dokumentacije
U pogledu projektnog ciklusa pokrajinskih i lokalnih kapitalnih projekata primenjuju se obrasci projektne dokumentacije iz člana 17. ove uredbe.
Ministar finansija aktom iz člana 17. ove uredbe, kojim bliže propisuje sadržinu, način popunjavanja i podnošenja obrazaca projektne dokumentacije, može propisati posebnu sadržinu obrazaca projektne dokumentacije za lokalne kapitalne projekte.
Zajednički lokalni kapitalni projekat
Zajednički lokalni kapitalni projekat jeste lokalni kapitalni projekat koji zajednički realizuju dve ili više jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: zajednički kapitalni projekat).
Prava i obaveze koje proizilaze iz zajedničkog kapitalnog projekta, jedinice lokalne samouprave uređuju sporazumno.
Za sprovođenje projektnog ciklusa zajedničkog kapitalnog projekta nadležna je ona jedinica lokalne samouprave koja je pretežni korisnik kapitalnog projekta ili iz čijeg budžeta se izdvaja najviše sredstava za finansiranje kapitalnog projekta.
Ukoliko na osnovu kriterijuma iz stava 3. ovog člana ne može da se odredi koja jedinica lokalne samouprave je nadležna za realizaciju kapitalnog projekta, nadležnost za sprovođenje projektnog ciklusa zajedničkog kapitalnog projekta određuje se sporazumom.
Na pokrajinske i lokalne kapitalne projekte ne primenjuju se odredbe ove uredbe koje se odnose na Potkomisiju.
Na pokrajinske i lokalne kapitalne projekte ne primenjuju se odredbe ove uredbe koje se odnose na Ministarstvo za evropske integracije.
Na lokalne kapitalne projekte ne primenjuju se odredbe ove uredbe koje se odnose na ocenu efekata realizovanog kapitalnog projekta.
Pokrajinski organ nadležan za poslove finansija i organ nadležan za poslove finansija jedinice lokalne samouprave nemaju ovlašćenja koja se odnose na upravljanje PIMIS-om iz člana 9. stav 2. ove uredbe, osim ovlašćenja koje se odnosi na davanje prava na pristup i korišćenje PIMIS-a ovlašćenim korisnicima, prilikom sprovođenja pokrajinskih, odnosno lokalnih kapitalnih projekata.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice ovlašćenog predlagača, koje:
1) postupi suprotno odredbama člana 9. stav 5. ove uredbe;
2) postupi suprotno odredbama člana 13. stav 4. ove uredbe;
3) postupi suprotno odredbama člana 24. stav 3. ove uredbe;
4) postupi suprotno odredbama člana 30. stav 2. ove uredbe;
5) postupi suprotno odredbama člana 31. stav 5. ove uredbe.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice jedinice lokalne samouprave, koje:
1) postupi suprotno odredbama člana 37. ove uredbe;
2) postupi suprotno odredbama člana 44. ove uredbe.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Za kapitalne projekte koji nisu završeni do dana stupanja na snagu ove uredbe, a bili su predmet primene Uredbe o kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", broj 79/23), projektni ciklus se nastavlja u skladu sa odredbama ove uredbe.
Projektna dokumentacija do uspostavljanja PIMIS-a
Učesnici u projektnom ciklusu koji ne mogu da primene PIMIS u skladu sa članom 9. ove uredbe, do uspostavljanja PIMIS-a u punom obimu, projektnu dokumentaciju dostavljaju u papirnoj ili elektronskoj formi, ili na drugi podoban način.
Rok za obrazovanje lokalne komisije
Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da obrazuje Lokalnu komisiju u skladu sa članom 36. stav 2. ove uredbe, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, i da o tome pisanim putem obavesti Ministarstvo finansija.
Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave je u obavezi da Ministarstvu finansija dostavi i odluku o obrazovanju Lokalne komisije.
Propisi iz čl. 17. i 26. ove uredbe doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Propisi iz čl. 9, 27, 29, 31. i 33. doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Do donošenja propisa iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se propisi doneti na osnovu Uredbe o kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", broj 79/23).
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", broj 79/23).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
