Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

PRAVILNIK O OCENJIVANJU UČENIKA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

("Sl. glasnik RS", br. 34/2019)

Predmet pravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se način, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz obaveznih predmeta, izbornih programa, aktivnosti i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje učenika i odraslih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: učenik).

Svrha i principi ocenjivanja učenika

Član 2

Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i učenja kojim se obezbeđuje stalno praćenje ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća učenika, a za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagođenih ciljeva, sadržaja i ishoda u savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Ocenjivanje je kontinuirana pedagoška aktivnost koja pozitivno utvrđuje odnos prema učenju i znanju i podstiče motivaciju za učenje.

Ocenjivanjem se učenik osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih postignuća i postignuća drugih učenika, za postavljanje ličnih ciljeva tokom procesa učenja, razvija se sistem vrednosti i obezbeđuje se poštovanje opštih principa sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđenih zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon).

Principi ocenjivanja, u smislu ovog pravilnika, jesu:

1) objektivnost u ocenjivanju prema utvrđenim kriterijumima;

2) relevantnost ocenjivanja;

3) korišćenje raznovrsnih tehnika i metoda ocenjivanja;

4) pravičnost u ocenjivanju;

5) redovnost i blagovremenost u ocenjivanju;

6) ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu;

7) uvažavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignuća učenika i trenutnih uslova u kojima se ocenjivanje odvija.

Formativno i sumativno ocenjivanje

Član 3

Učenik se ocenjuje iz obaveznih predmeta, izbornih programa, aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) sa i bez modula i vladanja, u skladu sa Zakonom, posebnim zakonom i ovim pravilnikom.

Praćenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignuća učenika u toku školske godine obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.

Formativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste redovno praćenje i procena napredovanja u ostvarivanju propisanih ishoda, standarda postignuća i angažovanja u okviru obaveznog predmeta, izbornih programa, aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) sa i bez modula, kao i praćenje vladanja učenika. Formativno ocenjivanje sadrži povratnu informaciju o ostvarenosti propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja u okviru predmeta, izbornih programa, aktivnosti sa i bez modula, preduzete aktivnosti od strane nastavnika za unapređivanje postignuća učenika, procena njihove delotvornosti i jasne i konkretne preporuke za dalje napredovanje.

Formativne ocene se po pravilu evidentiraju u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika, u skladu sa ovim pravilnikom i najčešće se odnose na redovno praćenje napretka postignuća učenika, način kako uči, stepen samostalnosti u radu, način ostvarivanja saradnje u procesu učenja sa drugim učenicima i drugi podaci o učeniku bitni za praćenje.

Sumativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste vrednovanje postignuća učenika na kraju programske celine ili na kraju polugodišta iz obaveznog predmeta, izbornih programa, aktivnosti i vladanja.

Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u prvom razredu su opisne i na kraju polugodišta, odnosno školske godine iskazuju se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka. Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u ostalim razredima su po pravilu brojčane.

Sumativne ocene se evidentiraju u propisanoj evidenciji o obrazovno-vaspitnom radu (u daljem tekstu: dnevnik), a mogu biti unete i u pedagošku dokumentaciju, u skladu sa ovim pravilnikom.

Ocena učenika

Član 4

Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru napredovanja i razvoja učenika, kao i angažovanja učenika i njegove samostalnosti u radu.

Ocena je opisna i brojčana.

Ocena je i pokazatelj kvaliteta i efikasnosti rada nastavnika i škole u ostvarivanju propisanih ishoda i standarda postignuća.

Ocena je javna i saopštava se učeniku odmah po dobijanju, sa obrazloženjem. Obrazloženje ocene sadrži preporuku koje aktivnosti učenik treba da preduzme u daljem radu.

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u toku školske godine, učenik se ocenjuje opisnom ocenom iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (projektne nastave).

U okviru predmeta, u prvom razredu, u toku školske godine, opisnom ocenom izražava se napredovanje u ostvarivanju propisanih ishoda.

Od drugog do osmog razreda, u toku školske godine, učenik se ocenjuje opisno i brojčano iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) i vladanja.

Brojčana ocena iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik je: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.

Uspeh učenika iz izbornih programa i to: verska nastava i građansko vaspitanje, maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) ocenjuje se opisno i to: ističe se, dobar, zadovoljava.

Član 5

Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas najmanje dva puta u polugodištu.

Učeniku koji nije ocenjen najmanje četiri puta iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik u toku polugodišta, odnosno najmanje dva puta u toku polugodišta ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas, ne može da se utvrdi zaključna ocena.

Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenjskog starešine, pedagoga ili psihologa.

Odeljenjski starešina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje učenika i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene.

Učeniku se ne može umanjiti ocena iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) zbog odnosa učenika prema vannastavnim aktivnostima ili neprimerenog ponašanja u školi.

Ocenjivanje iz obaveznog predmeta: muzička kultura, likovna kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje, obavlja se polazeći od učenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i umešnosti. Ukoliko učenik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignuća i mogućnosti, a naročito se uzima u obzir angažovanje učenika u nastavnom procesu.

Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Brojčana ocena učenika obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik

Član 6

Učenik se ocenjuje brojčano iz obaveznih predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.

Brojčana ocena iz obaveznih predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, u toku školske godine, utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: ostvarenost ishoda, samostalnost i angažovanje učenika.

Ocenu odličan (5) dobija učenik koji:

- u potpunosti pokazuje sposobnost transformacije znanja i primene u novim situacijama;

- lako logički povezuje činjenice i pojmove;

- samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- rešava probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u potpunosti kritički rasuđuje;

- pokazuje izuzetnu samostalnost uz izuzetno visok stepen aktivnosti i angažovanja.

Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik koji:

- u velikoj meri pokazuje sposobnost primene znanja i logički povezuje činjenice i pojmove;

- samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- rešava pojedine probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u znatnoj meri kritički rasuđuje;

- pokazuje veliku samostalnost i visok stepen aktivnosti i angažovanja.

Ocenu dobar (3) dobija učenik koji:

- u dovoljnoj meri pokazuje sposobnost upotrebe informacija u novim situacijama;

- u znatnoj meri logički povezuje činjenice i pojmove;

- većim delom samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima i delimično samostalno rešava pojedine probleme;

- u dovoljnoj meri kritički rasuđuje;

- pokazuje delimični stepen aktivnosti i angažovanja.

Ocenu dovoljan (2) dobija učenik koji:

- znanja koja je ostvario su na nivou reprodukcije, uz minimalnu primenu;

- u manjoj meri logički povezuje činjenice i pojmove i isključivo uz podršku nastavnika izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- ponekad je samostalan u rešavanju problema i u nedovoljnoj meri kritički rasuđuje;

- pokazuje manji stepen aktivnosti i angažovanja.

Nedovoljan (1) dobija učenik koji:

- znanja koja je ostvario nisu ni na nivou prepoznavanja i ne pokazuje sposobnost reprodukcije i primene;

- ne izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;

- kritički ne rasuđuje;

- ne pokazuje interesovanje za učešće u aktivnostima niti angažovanje.

Zaključna ocena obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti

Član 7

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih nastavnih aktivnosti) utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta, na osnovu svih pojedinačnih ocena koje su unete u dnevnik od početka školske godine, a u skladu sa zakonom.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna i iskazuje se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka.

U prvom razredu zaključne ocene iz obaveznih predmeta i iz izbornih programa i aktivnosti (projektna nastava) unose se u đačku knjižicu i učenik prelazi u naredni razred.

Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika od drugog do osmog razreda je brojčana.

Zaključna ocena iz izbornih programa i aktivnosti (slobodne nastavne aktivnosti i projektna nastava) je opisna i to: ističe se, dobar i zadovoljava i ne utiče na opšti uspeh učenika, osim iz izbornog programa drugi strani jezik koji se ocenjuje brojčano i zaključna ocena utiče na opšti uspeh učenika.

Učenika od prvog do četvrtog razreda u toku obrazovno-vaspitnog rada, ocenjuje nastavnik koji izvodi nastavu, a ocenu na kraju polugodišta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog nastavnika.

Učenika od petog do osmog razreda ocenjuje predmetni nastavnik u toku obrazovno-vaspitnog rada, a ocenu na kraju polugodišta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika.

Kada predmet sadrži module, zaključna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih modula u okviru predmeta.

Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik, dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja.

Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, ne može da bude manja od:

1) odličan (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;

2) vrlo dobar (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;

3) dobar (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;

4) dovoljan (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.

Zaključna ocena na polugodištu ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja aritmetičke sredine iz stava 10. ovog člana, na kraju drugog polugodišta.

Ako odeljenjsko veće ne prihvati obrazloženi predlog zaključne ocene predmetnog nastavnika, novu ocenu utvrđuje odeljenjsko veće glasanjem.

Utvrđena ocena iz stava 12. ovog člana evidentira se u napomeni, a u zapisniku odeljenjskog veća šire se obrazlaže.

Zaključna ocena utvrđena na odeljenjskom veću upisuje se u dnevnik u predviđenu rubriku.

Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Ocenjivanje učenika koji ostvaruju dodatnu podršku u obrazovanju

Član 8

Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i ishoda definisanih planom individualizacije i IOP-om.

Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 1, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ishoda, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja.

Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti prilagođenih ciljeva i ishoda, koji su definisani u personalizovanom planu nastave i učenja, uz prilagođavanje načina i postupka ocenjivanja.

Učeniku koji stiče obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu, a ne ostvaruje planirane ciljeve i ishode, revidira se individualni obrazovni plan.

Učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče obrazovanje i vaspitanje na prilagođen i obogaćen način, primenom individualnog obrazovnog plana, ocenjuje se na osnovu praćenja ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja.

Inicijalno procenjivanje

Član 9

Na početku školske godine nastavnik procenjuje prethodna postignuća učenika u okviru određene oblasti, modula ili teme, koja su od značaja za obavezni predmet, izborni program i aktivnost (u daljem tekstu: inicijalno procenjivanje) u toj školskoj godini.

Rezultat inicijalnog procenjivanja ne ocenjuje se i služi za planiranje rada nastavnika i dalje praćenje napredovanja učenika.

Način i postupak ocenjivanja

Član 10

Učenik se ocenjuje na osnovu usmene provere postignuća, pismene provere postignuća i praktičnog rada, a u skladu sa programom obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti. U toku polugodišta najmanje jedna ocena treba da bude na osnovu usmene provere postignuća učenika.

Učenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i njegovih rezultata rada, a naročito: izlaganja i predstavljanja (izložba radova, rezultati istraživanja, modeli, crteži, posteri, dizajnerska rešenja i dr.), učešća u debati i diskusiji, pisanja eseja, domaćih zadataka, učešća u različitim oblicima grupnog rada, rada na projektima, zbirke odabranih učenikovih produkata rada - portfolija, u skladu sa programom nastave i učenja, odnosno školskim programom.

Postignuće učenika iz praktičnog rada, ogleda, laboratorijske i druge vežbe, umetničkog nastupa i sportske aktivnosti ocenjuje se na osnovu primene učenikovog znanja, samostalnosti, pokazanih veština u korišćenju materijala, alata, instrumenata i drugih pomagala u izvođenju zadatka, kao i primene mera zaštite i bezbednosti prema sebi, drugima i okolini, u skladu sa programom nastave i učenja, odnosno školskim programom.

Raspored pismenih zadataka i pismenih provera

Član 11

Raspored pismenih zadataka i pismenih provera (u daljem tekstu: raspored) dužih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli škole i na zvaničnoj internet strani škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u svakom polugodištu.

Rasporedom može da se planira najviše jedna provera u danu, a dve u nastavnoj nedelji.

Raspored utvrđuje direktor na predlog odeljenjskog veća.

Raspored može da se menja na predlog nastavnika, uz saglasnost odeljenjskog veća. Promenu rasporeda utvrđuje direktor. Izmenjeni raspored objavljuje se na isti način kao i raspored.

Odeljenjski starešina dužan je da prati da se pismeni zadaci i pismene provere, duže od 15 minuta, ostvaruju u skladu sa rasporedom i da blagovremeno ukazuje direktoru i nastavnicima na obavezu poštovanja rasporeda i propisani broj provera.

Nastavnik je dužan da obavesti učenike o sadržajima programa nastave i učenja koji će se pismeno proveravati prema rasporedu najkasnije pet dana pre provere.

Pismene provere

Član 12

Provera postignuća učenika obavlja se na svakom času.

Pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta obavljaju se bez najave, a sprovode se radi utvrđivanja ostvarenosti cilja jednog ili više časova i savladanosti dela realizovanih programskih sadržaja, odnosno ostvarenosti operacionalizovanih ishoda.

Ocena iz pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta se ne upisuju u dnevnik.

Ocena iz pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta evidentira se u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika radi praćenja postignuća učenika na kraju programske celine ili na kraju polugodišta.

Rezultati pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta mogu se uzeti u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene učenika, a u najboljem interesu učenika.

Učenik u toku časa može da bude samo jedanput ocenjen za usmenu ili pismenu proveru postignuća.

Ocena iz pismene provere postignuća upisuje se u dnevnik u roku od osam radnih dana od dana provere, u protivnom pismena provera se poništava.

Ako nakon pismene provere postignuća više od polovine učenika jednog odeljenja dobije nedovoljnu ocenu, pismena provera se poništava za učenika koji je dobio nedovoljnu ocenu.

Ocena sa pismene provere može biti poništena i učeniku koji nije zadovoljan ocenom.

Pismena provera iz stava 8. ovog člana ponavlja se jedanput i može da bude organizovana na posebnom času.

Nakon poništene pismene provere, a pre organizovanja ponovljene, nastavnik je dužan da održi dopunsku nastavu, odnosno dopunski rad.

Učenik i roditelj ima pravo uvida u pisani rad, kao i pravo na obrazloženje ocene. Način ostvarivanja uvida u pisani rad škola utvrđuje u saradnji sa roditeljima.

Ocenjivanje vladanja učenika

Član 13

Vladanje se ocenjuje najmanje dva puta u toku polugodišta.

Vladanje učenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku i na kraju polugodišta.

Vladanje učenika od šestog do osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodišta, a brojčano na kraju polugodišta.

Zaključna ocena iz vladanja učenika iz stava 2. ovog člana jeste: primerno, vrlo dobro, dobro, zadovoljavajuće i nezadovoljavajuće, i ne utiče na opšti uspeh učenika.

Zaključna ocena iz vladanja iz stava 3. ovog člana na kraju prvog i drugog polugodišta jeste: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1) i svaka od navedenih ocena utiče na opšti uspeh učenika.

Vladanje odraslih ne ocenjuje se.

Prilikom ocenjivanja vladanja sagledava se ponašanje učenika u celini.

Na ocenu iz vladanja ne utiču ocene iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (slobodne nastavne aktivnosti i projektna nastava).

Ocena iz vladanja smanjuje se zbog izrečene vaspitno-disciplinske mere, a može da se smanji zbog ponašanja za koje je izrečena vaspitna mera.

Ocena iz vladanja popravlja se na predlog odeljenjskog starešine najkasnije na kraju polugodišta kada se utvrdi da učenik pokazuje pozitivne promene u svom ponašanju i prihvata odgovornost za svoje postupke nakon pojačanog vaspitnog rada, ostvarenog društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada, nakon izrečene vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere.

Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

Opisna ocena iz vladanja u toku polugodišta

Član 14

Opisna ocena iz vladanja učenika u toku polugodišta utvrđuje se na osnovu učenikovog odnosa prema obavezama i pravilima ponašanja, naročito ponašanja prema drugim učenicima, zaposlenima i imovini.

Ocena iz stava 1. ovog člana sadrži i vaspitnu preporuku.

Opis odnosa prema obavezama jeste:

1) u potpunosti izvršava obaveze u školi;

2) uglavnom izvršava obaveze u školi;

3) delimično izvršava obaveze u školi;

4) uglavnom ne izvršava obaveze;

5) ne izvršava obaveze u školi.

Opis ponašanja prema drugim učenicima, zaposlenima i imovini jeste:

1) predstavlja primer drugima svojim odnosom prema učenicima, zaposlenima i imovini;

2) ima najčešće korektan odnos prema učenicima, zaposlenima i imovini;

3) ponekad se neprimereno odnosi prema učenicima, zaposlenima i imovini;

4) često ima neprimeren odnos prema učenicima, zaposlenima i imovini;

5) najčešće ima neprimeren odnos prema učenicima, zaposlenima i imovini.

Zaključna ocena iz vladanja

Član 15

Zaključnu ocenu iz vladanja, na predlog odeljenjskog starešine, utvrđuje odeljenjsko veće.

Zaključna ocena iz vladanja utvrđuje se na osnovu ponašanja učenika u celini, imajući pri tom u vidu i angažovanje učenika u vannastavnim aktivnostima, u skladu sa školskim programom (slobodne aktivnosti, učenička zadruga, zaštita životne sredine, zaštita od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kulturna aktivnost škole), procenjivanjem njegovog ponašanja i izvršavanja obaveza propisanih zakonom, a naročito na osnovu odnosa prema:

1) školskim obavezama;

2) drugim učenicima;

3) zaposlenima škole i drugih organizacija u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad;

4) školskoj imovini, imovini drugih lica ili organizacija u kojima se ostvaruje nastava ili pojedini oblici obrazovno-vaspitnog rada i zaštiti i očuvanju životne sredine.

Ako učenik ima izrečene vaspitne ili vaspitno-disciplinske mere, određen društveno-koristan, odnosno humanitarni rad, njihovi efekti se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene iz vladanja.

Ocenjivanje na ispitu

Član 16

Ocena na ispitu utvrđuje se većinom glasova ukupnog broja članova komisije, u skladu sa zakonom.

Učenik, njegov roditelj, drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor na ocenu na ispitu, u skladu sa Zakonom.

Obaveštavanje o ocenjivanju

Član 17

Na početku školske godine učenici, roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici obaveštavaju se o kriterijumima, načinu, postupku, dinamici, rasporedu ocenjivanja i doprinosu pojedinačnih ocena zaključnoj oceni iz svih obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti.

Odeljenjski starešina je obavezan da blagovremeno, a najmanje četiri puta u toku školske godine, na primeren način obaveštava roditelje o postignućima učenika, napredovanju, motivaciji za učenje i napredovanje, vladanju i drugim pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ne dolazi na roditeljske i individualne sastanke, odeljenjski starešina je dužan da ga blagovremeno, zvanično, u pismenoj formi obavesti o uspehu i ocenama, eventualnim teškoćama i izostancima učenika i posledicama izostajanja učenika.

Evidencija o uspehu učenika

Član 18

Nastavnik u postupku ocenjivanja prikuplja i beleži podatke o postignućima učenika, procesu učenja, napredovanju i razvoju učenika tokom godine u propisanoj evidenciji i svojoj pedagoškoj dokumentaciji.

Pod pedagoškom dokumentacijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se pisana dokumentacija nastavnika koja sadrži: lične podatke o učeniku i njegovim individualnim svojstvima koja su od značaja za postignuća, podatke o proveri postignuća, angažovanju učenika i napredovanju, datim preporukama, ponašanju učenika i druge podatke od značaja za rad sa učenikom i njegovo napredovanje.

Završne odredbe

Član 19

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", broj 67/13), osim za učenike koji su školske 2019/2020. godine treći, četvrti, sedmi i osmi razred.

Za učenike iz stava 1. ovog člana primenjuje se Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", broj 67/13) do završetka ciklusa obrazovanja i vaspitanja.

Član 20

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se počev od školske 2019/2020. godine.