Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

POSLOVNIK

DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE

("Sl. glasnik RS", br. 9/2009)

 

I OPŠTE ODREDBE

Predmet Poslovnika

Član 1

Ovim poslovnikom bliže se uređuje način i postupak po kome Državna revizorska institucija (u daljem tekstu: Institucija) vrši svoju nadležnost revizije, savetovanja korisnicima javnih sredstava, način izveštavanja Narodne skupštine, organizacija i sastav Institucije, način obezbeđivanja javnosti rada, način odlučivanja i druga pitanja od značaja za rad Institucije.

Pismena Institucije

Član 2

Sva pismena Institucije moraju da sadrže:

1) pun naziv i adresu Institucije;

2) broj, pod kojim je zaveden u delovodniku;

3) datum donošenja;

4) potpis ovlašćenog lica i

5) pečat.

Institucija može pismena iz stava 1. ovog člana slati u elektronskom obliku, u skladu sa propisima koji uređuju elektronsko poslovanje i elektronski potpis. Pismeno, koje je poslato u elektronskom obliku, ima jednako važenje kao pismeno u štampanom obliku.

Pečat Institucije

Član 3

Institucija ima pečat. Pečat Institucije je okruglog oblika. U sredini pečata nalazi se grb Republike Srbije, u spoljnjem krugu pečata ispisan je natpis u koncentričnim krugovima Republika Srbija Državna revizorska institucija, a ispod grba naziv sedišta - Beograd. Tekst se ispisuje na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.

Akta o izvršenju revizorske nadležnosti

Član 4

Zahtev za podnošenje podataka je akt Institucije pre početka revizije. Generalni državni revizor propisuje pravila i donosi smernice i instrukcije za sprovođenje pojedinačnih faza revizije.

Član 5

Institucija u postupku vršenja svoje revizione nadležnosti donosi sledeća akta:

1) zaključak o sprovođenju revizije;

2) zaključak o prigovoru na zaključak o sprovođenju revizije;

3) zaključak o obustavljanju postupka revizije;

4) ovlašćenje za vršenje revizije;

5) potvrda o oduzimanju isprava;

6) nalog za podnošenje isprava;

7) nacrt izveštaja o reviziji;

8) pismo rukovodstvu;

9) predlog izveštaja o reviziji;

10) zahtev spoljnom stručnjaku;

11) zaključak o spornom revizionom nalazu;

12) odgovor na prigovor na nalaz revizije;

13) izveštaj o reviziji.

Član 6

Institucija u poslerevizionom postupku donosi akta:

1) zahtev za preduzimanje mera;

2) obaveštenje Narodnoj skupštini;

3) poziv za razrešenje odgovornog lica;

4) saopštenje za javnost.

Odlučivanje na sednicama Saveta

Član 7

Najviši organ Institucije je Savet Državne revizorske institucije (u daljem tekstu: Savet). Savet je kolegijalni organ, koji o poslovima iz svoje nadležnosti odlučuje u Savetu.

Način rada Saveta i odlučivanja na sednicama uređuje se Poslovnikom o radu Saveta.

Ovlašćeno lice Institucije

Član 8

Ovlašćeno lice Institucije je lice koje generalni državni revizor ovlasti, u pisanoj formi, da vrši poslove u okviru ovlašćenja ili da obavlja funkcije i to:

1) vrhovni državni revizor;

2) ovlašćeni državni revizor;

3) državni revizor;

4) drugo lice koje predsednik Institucije u pisanoj formi ovlasti da vrši poslove u okviru ovlašćenja.

Definicije

Član 9

Pored pojmova iz člana 2. Zakona u ovom poslovniku se koriste i drugi pojmovi sa sledećim značenjima:

1) godišnji izveštaj je dokument subjekta revizije koji se sačinjava jednom godišnje i uključuje finansijske izveštaje, (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o promeni u neto imovini, izveštaj o novčanim tokovima) i izveštaj revizora o tim izveštajima;

2) subjekti revizije su korisnici javnih sredstava u smislu člana 10. Zakona;

3) rukovodstvo čine funkcioneri i druga lica na rukovodećim funkcijama; uprava uključuje lica ovlašćena za upravljanje kada oni te funkcije i obavljaju;

4) dokumentacija je materijal (radni spisi) pripremljeni od strane revizora ili za revizora, ili koje je revizor pribavio i zadržao u vezi sa obavljanjem revizije;

5) kršenje obaveze dobrog poslovanja predstavlja kršenje zbira normi i pravila ponašanja u poslovanju, koja su u skladu sa ustaljenim običajima zasnovanim na etici i poslovnom moralu;

6) baza podataka je sistem podataka koje koristi više različitih korisnika za različite svrhe;

7) pređašnje odgovorno lice je lice koje je bilo odgovorno za obuhvaćeno poslovanje u periodu na koji se revizija odnosi;

8) odazivni izveštaj je izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti.

Program revizije

Član 10

Savet pre isteka tekuće kalendarske godine, za narednu kalendarsku godinu donosi godišnji program revizije u skladu sa članom 35. Zakona. Ovaj program Savet može u toku godine izmeniti ili dopuniti.

II PRIKUPLJANJE PODATAKA PRE POČETKA REVIZIJE

Zahtev za podnošenje podataka

Član 11

Pre početka revizije, nadležni vrhovni državni revizor može podneti subjektu revizije zahtev za podnošenje podataka, koji su mu potrebni u planiranju i izvođenju revizije.

Zahtev za podnošenje podataka sadrži:

1) ime i adresu subjekta revizije;

2) spisak knjigovodstvene i/ili druge dokumentacije i podatke koje poseduje subjekt revizije, a koji su neophodni Instituciji za planiranje ili izvođenje revizije;

3) upozorenje da će protiv subjekta revizije, kome je uručen zahtev za podnošenje podataka, ukoliko zahtev ne izvrši u roku od osam dana od dana kada mu je isti uručen, biti podneta prijava za prekršaj u smislu članu 57. stav 1. tačka 1) Zakona.

III POČETAK POSTUPKA REVIZIJE

Zaključak o sprovođenju revizije

Član 12

Postupak revizije otpočinje donošenjem zaključka o sprovođenju revizije.

Zaključak o sprovođenju revizije donosi generalni državni revizor na osnovu programa revizije.

U zaključku o sprovođenju revizije navode se:

1) ime i adresa subjekta revizije; ako se revizija obavlja kod više subjekata revizije, navode se imena i adrese subjekata kod kojih će se ona obaviti;

2) ciljevi revizije;

3) datum početka sprovođenja revizije i vreme trajanja;

4) pravna pouka o mogućnosti prigovora na zaključak o sprovođenju revizije.

U zaključku o sprovođenju revizije može se navesti da su ciljevi revizije davanje mišljenja o:

1) finansijskim izveštajima;

2) usklađenosti poslovanja sa propisima iz te oblasti;

3) ocena ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja.

U zaključku o sprovođenju revizije mora biti jasno naznačen period poslovanja, koji će biti obuhvaćen revizijom.

Ako je cilj ili jedan od ciljeva revizije davanje mišljenja o finansijskim izveštajima, u zaključku o sprovođenju revizije navodi se koji će finansijski izveštaji biti revidirani.

U toku postupka revizije generalni državni revizor može doneti dopunu zaključka o sprovođenju revizije.

Prigovor na zaključak o sprovođenju revizije

Član 13

Protiv zaključka o sprovođenju revizije dopušten je prigovor Savetu.

Rok za podnošenje prigovora je osam dana od dana uručenja zaključka o sprovođenju revizije.

Prigovor na zaključak o sprovođenju revizije mora da sadrži:

1) navođenje zaključka o sprovođenju revizije, na koji primalac zaključka podnosi prigovor;

2) razloge za podnošenje prigovora.

Prigovor na zaključak o sprovođenju revizije zadržava njeno sprovođenje.

Zaključak o prigovoru na zaključak o sprovođenju revizije

Član 14

O prigovoru na zaključak o sprovođenju revizije odlučuje Savet zaključkom u roku od tri dana od dana prijema prigovora i to tako što će ga odbaciti, odbiti ili prihvatiti kao osnovanog.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana nije dopušten prigovor.

Prigovor na zaključak o sprovođenju revizije odbacuje se ako ga je podnelo neovlašćeno lice, ako je neblagovremen, ako u prigovoru nije naveden nijedan razlog zbog koga se on podnosi ili ako njegov podnosilac ne osporava zaključak o sprovođenju revizije.

Prigovor na zaključak o sprovođenju revizije odbija se kao neosnovan ako ne postoji sumnja, da je osporeni zaključak izdat subjektu revizije i ako ne postoji sumnja da su ciljevi revizije, navedeni u osporenom zaključku, u granicama revizorske nadležnosti Institucije.

Zaključak o prigovoru mora se uručiti podnosiocu prigovora i on sadrži:

1) ime i adresu podnosioca prigovora;

2) navođenje osporenog zaključka o sprovođenju revizije;

3) izreku;

4) obrazloženje;

5) pravnu pouku.

Zaključak o obustavljanju postupka revizije

Član 15

Savet donosi zaključak o obustavljanju postupka revizije, ako oceni da je prigovor na zaključak o sprovođenju revizije osnovan.

U toku postupka revizije Savet može doneti zaključak o obustavljanju postupka revizije, ako utvrdi da revizija nije u nadležnosti Institucije. Nakon donošenja zaključka o obustavljanju postupka revizije, primalac zaključka o sprovođenju revizije više nema status subjekta revizije.

Ovlašćenje za vršenje revizije

Član 16

Ovlašćenje za vršenje revizije izdaje generalni državni revizor, kojim određuje ovlašćeno lice za vršenje revizije.

Ovlašćeno lice pribavlja odgovarajuće i dovoljne podatke za davanje mišljenja o poslovanju subjekta revizije radi realizacije ciljeva revizije.

Subjekt revizije, kome je uručen zaključak o sprovođenju revizije, u obavezi je da ovlašćenim licima omogući pregled dokumentacije i podataka radi ostvarenja ciljeva revizije.

Radi pribavljanja podataka iz stava 2. ovog člana lice ovlašćeno za vršenje revizije podnosi subjektu revizije zahteve za ispitivanje sistema i podsistema poslovanja i sistema internih kontrola i računovodstva, zahtev za pregled računovodstvenih isprava i drugih dokumenata o poslovanju i zahtev za pristup drugim izvorima podataka o poslovanju subjekta revizije.

Zahtev se podnosi u pisanom obliku.

Potvrda o oduzimanju isprava

Član 17

Ako ovlašćeno lice koje vrši reviziju otkrije materijalno značajnu radnju, odnosno dokumentaciju kod subjekta revizije, koja ukazuje na postojanje krivičnog dela, odnosno prekršaja, dužan je da tu dokumentaciju popiše, zapleni i obezbedi, ali najduže do osam dana.

O oduzimanju dokumentacije izdaje se potvrda.

O radnjama i dokumentaciji iz st. 1. i 2. ovog člana, Institucija odmah obaveštava nadležne organe.

Nalog za podnošenje isprava

Član 18

Ako se u roku od 15 dana od dana uručenja zaključka o sprovođenju revizije ovlašćenim licima Institucije od strane subjekta revizije onemogućava otpočinjanje revizije ili ako u toku revizije, ovlašćeno lice Institucije oceni da subjekt revizije ne iskazuje odgovarajuću spremnost na saradnju u sprovođenju revizije, generalni državni revizor izdaje nalog za podnošenje isprava.

Nalog iz stava 1. ovog člana subjekt revizije mora izvršiti u roku od osam dana od dana uručenja.

Generalni državni revizor može doneti više dopuna uz nalog za podnošenje isprava.

Nalog, odnosno dopuna naloga za podnošenje isprava sadrži:

1) ime i adresu subjekta revizije;

2) navođenje knjigovodstvenih isprava ili drugih dokumenata o poslovanju, koje subjekt revizije mora dostaviti Instituciji;

3) rok za izvršenje naloga, odnosno dopune naloga;

4) upozorenje da će, ukoliko subjekt revizije blagovremeno ne podnese Instituciji sva dokumenta koja su navedena u nalogu, odnosno u dopuni naloga za podnošenje isprava, biti podneta prijava za prekršaj u smislu člana 57. stav 1. tačka 2) Zakona.

Izveštaj o reviziji

Član 19

Izveštaj o reviziji sastavlja se u pisanom obliku, u formi nacrta, predloga i izveštaja kojim se okončava postupak revizije, u skladu sa međunarodnim standardima revizije.

Nacrt i predlog izveštaja su poverljivi.

Osnovni elementi izveštaja o reviziji su:

1) naziv izveštaja;

2) kome je izveštaj upućen (adresa);

3) početni ili uvodni stav koji sadrži:

3.1) identifikaciju finansijskih izveštaja koji su bili predmet revizije;

3.2) izjavu o odgovornosti rukovodstva subjekta revizije i odgovornosti revizora;

4) stav o obimu revizije koji sadrži:

4.1) poziv na međunarodne standarde revizije ili odgovarajuće domaće propise;

4.2) opis posla koji je revizor izvršio;

5) stav sa mišljenjem koje sadrži:

5.1) poziv na okvir za finansijsko izveštavanje koji je korišćen prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja;

5.2) izražavanje mišljenja o finansijskim izveštajima;

6) datum izveštaja;

7) adresa Institucije i

8) potpis ovlašćenog lica Institucije.

Nacrt izveštaja o reviziji

Član 20

Nacrt izveštaja o reviziji, sastavlja se nakon obavljene revizije kod subjekta revizije, po sledećem postupku:

1) subjektu revizije uručuje se nacrt izveštaja o reviziji. Ako se revizija obavljala kod više subjekata revizije, svakom od njih uručuje se deo nacrta izveštaja o reviziji koji mu pripada;

2) subjekt revizije, odnosno pređašnje odgovorno lice, podnosi u roku od 15 dana od dana uručenja nacrta izveštaja, pisano obaveštenje da ne osporava ni jedan nalaz sadržan u nacrtu izveštaja;

3) subjekt revizije, odnosno pređašnje odgovorno lice, ima pravo da podnese obrazloženi prigovor na nacrt izveštaja o izvršenoj reviziji u roku od 15 dana od dana uručenja nacrta izveštaja;

4) nadležni vrhovni državni revizor, razmatra opravdanost primedbi iz prigovora u roku od 15 dana od dana prijema istog;

5) nadležni vrhovni državni revizor, može pozvati odgovorno lice subjekta revizije na raspravu o nacrtu izveštaja o reviziji, u toku koje ova lica mogu podneti i nove dokaze;

6) o nacrtu izveštaja o reviziji može se voditi više rasprava. Prva se održava u roku ne kraćem od 15 dana, a poslednja u roku ne dužem od 30 dana od dana uručenja nacrta izveštaja;

7) sastanak na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o reviziji vodi vrhovni državni revizor i isti se po pravilu održava u sedištu subjekta revizije;

8) rasprava o nacrtu izveštaja o reviziji nije neophodna ako je subjekt revizije, u roku od 15 dana od dana uručivanja nacrta, pisano obavestio Instituciju da ne osporava ni jedan nalaz sadržan u nacrtu.

Pismo rukovodstvu

Član 21

U skladu sa standardima revizije, vrhovni državni revizor izdaje pismo rukovodstvu, uz saglasnost generalnog državnog revizora ili nadležnog člana Saveta.

Pismo se, po pravilu, izdaje pre nacrta ili istovremeno sa nacrtom izveštaja o reviziji.

Pismo sadrži:

1) navođenje revizije, na koju se odnosi;

2) navođenje slabosti u funkcionisanju internih kontrola i druge nedostatke u poslovanju subjekta revizije, koje su revizijom otkrivene;

3) eventualne preporuke subjektu revizije.

U pismu se može istaći poziv na odgovor rukovodstva, o merama preduzetim radi otklanjanja navedenih nedostataka.

Ako je pismo izdato, a u njemu nije bio istaknut poziv da se na njega odgovori ili ako je bio istaknut poziv za odgovor, a do izdavanja izveštaja o reviziji, odgovor nije bio uručen Instituciji ili ako je odgovor uručen Instituciji pre izdavanja izveštaja o reviziji, a nije zadovoljavajući, može se zatražiti od subjekta revizije da u odazivnom izveštaju iskaže mere ispravljanja, koje su uvedene usled nedostataka u poslovanju koji su u pismu bili predočeni.

Svrha sastanka na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o reviziji

Član 22

Na sastancima predstavnika Institucije sa predstavnikom subjekta revizije vodi se rasprava o nacrtu izveštaja revizije u cilju otklanjanja uočenih nesaglasnosti.

Predstavnik subjekta revizije može dati objašnjenja u vezi sa pojedinim nalazima u nacrtu izveštaja o reviziji. Njegova objašnjenja mogu se uključiti u predlog izveštaja o reviziji.

Poziv za sastanak na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o reviziji

Član 23

Poziv za sastanak na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o reviziji šalje nadležni vrhovni državni revizor subjektu revizije i o njemu obaveštava Savet.

U pozivu na sastanak, na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja, navodi se:

1) svrha sastanka, sa navođenjem revizije zbog koje se sastanak saziva;

2) datum, čas i mesto održavanja sastanka;

3) ime lica koje vodi sastanak;

4) pojašnjenje da na sastanku subjekt revizije može osporavati nalaze revizije, zbog kojih se sastanak saziva;

5) napomena da na sastanku u raspravi može uzeti učešće predstavnik subjekta revizije;

6) ako predstavnik subjekta revizije ne uzme učešće na raspravi ili ne prisustvuje sastanku smatra se da on ne osporava nijedan nalaz iz nacrta izveštaja revizije, osim ukoliko predstavnik subjekta revizije u roku od tri dana od dana određenog za raspravu ne dokaže da nije mogao da prisustvuje iz opravdanih razloga.

Tok sastanka na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o reviziji

Član 24

Sastanak na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja revizije po pravilu vodi nadležni vrhovni državni revizor. Generalni državni revizor može ovlastiti nadležnog člana Saveta ili drugo lice da vodi sastanak.

Predstavnik subjekta revizije koji nije prisustvovao sastanku, može dokazivati opravdanost izostanka u roku od tri dana od dana koji je bio određen za održavanje tog sastanka.

Ako lice koje vodi sastanak proceni da je predstavnik subjekta revizije dokazao opravdanost izostanka, sazvaće novi sastanak.

Ako lice koje vodi sastanak utvrdi da je predstavnik subjekta revizije prekoračio rok za dokazivanje opravdanosti izostanka ili ako zaključi da nije naveo odgovarajući dokaz za opravdanost izostanka, o tome ga obaveštava. Obaveštenje sadrži napomenu da se u tom slučaju smatra da subjekt revizije ne osporava nijedan nalaz iz nacrta izveštaja.

Predsednik Institucije će aktom Institucije bliže urediti tok sastanka na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o reviziji.

Zapisnik sa sastanka na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o izvršenoj reviziji

Član 25

Na sastanku na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja revizije vodi se zapisnik. U zapisniku se upisuju:

1) datum, vreme i mesto održavanja sastanka;

2) imena prisutnih i imena pozvanih, koji nisu prisustvovali sastanku;

3) pregled osporavanih nalaza revizije;

4) objašnjenja predstavnika subjekta revizije uz nalaze revizije;

5) pregled nalaza revizije, koji nisu usaglašeni sa predstavnikom subjekta revizije;

6) spisak dokumenata koje je predstavnik subjekta revizije podneo na sastanku;

7) datum, vreme i mesto narednog sastanka, ako je potreban još jedan sastanak.

Zapisnik sa sastanka na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja potpisuje lice koje je vodilo sastanak, zastupnik subjekta revizije i zapisničar.

Predlog izveštaja o reviziji

Član 26

Nakon poslednjeg sastanka na kome se raspravlja o nacrtu izveštaja o reviziji, vrhovni državni revizor preduzima sledeće radnje:

1) sastavlja predlog izveštaja o reviziji, koji se uručuje subjektu revizije i odgovornim licima u roku od 30 dana od dana održavanja poslednjeg sastanka na kome se vodila rasprava o nacrtu izveštaja o reviziji;

2) ukoliko rasprava o nacrtu izveštaja nije neophodna jer su ispunjeni uslovi iz člana 20. tačka 8) ovog poslovnika, vrhovni državni revizor dostavlja predlog izveštaja subjektu revizije u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja subjekta revizije da ne osporava nijedan nalaz iz nacrta izveštaja o reviziji;

3) subjekt revizije ili pređašnje odgovorno lice može uložiti prigovor na nalaz revizije sadržan u predlogu izveštaja o reviziji. Prigovor se podnosi ovlašćenom licu Institucije u roku od 15 dana od dana uručenja predloga izveštaja o reviziji subjektu revizije;

4) generalni državni revizor može odrediti da se o delu predloga ili o celokupnom predlogu izveštaja o reviziji pribavi mišljenje spoljnog stručnjaka;

5) ako je nalaz revizije iz predloga izveštaja o reviziji osporen ili ako je u odnosu na mišljenje spoljnog stručnjaka izražena sumnja u njegovu ispravnost, taj nalaz se smatra spornim.

Utvrđivanje predloga izveštaja o reviziji

Član 27

Predlog izveštaja o reviziji utvrđuje nadležni vrhovni državni revizor, uz saglasnost generalnog državnog revizora ili nadležnog člana Saveta.

Ako nadležni vrhovni državni revizor i nadležni član Saveta ne postignu saglasnost oko predloga izveštaja o reviziji, o spornim sadržajima u predlogu izveštaja o reviziji odlučuje generalni državni revizor.

Predlog izveštaja utvrđuje se u roku od 30 dana od dana održavanja poslednjeg sastanka na kome se vodila rasprava o nacrtu izveštaja revizije.

Ako vrhovni državni revizor od subjekta revizije primi pisano obaveštenje da ne osporava nijedan nalaz sadržan u nacrtu izveštaja o reviziji, vrhovni državni revizor utvrđuje predlog izveštaja revizije u roku od 15 dana od dana prijema tog obaveštenja.

Predlog izveštaja o reviziji uručuje se subjektu revizije, pređašnjem odgovornom licu i Savetu.

Prigovor na predlog izveštaja o reviziji

Član 28

Subjekt revizije, odnosno pređašnje odgovorno lice mogu podneti prigovor na nalaz revizije sadržan u predlogu izveštaja o reviziji.

Rok za podnošenje prigovora je 15 dana od dana uručenja predloga izveštaja o reviziji, subjektu revizije ili pređašnjem odgovornom licu.

Prigovor na revizioni nalaz mora da sadrži:

1) navođenje predloga izveštaja o reviziji u kome se podnosi nalaz revizije koji podnosilac prigovora osporava;

2) navođenje pojedinih nalaza iz izveštaja o reviziji, koji podnosilac prigovora osporava;

3) razloge osporavanja nalaza revizije.

Zahtev spoljnom stručnjaku

Član 29

Generalni državni revizor može odrediti da se o pojedinom delu predloga izveštaja o reviziji ili o celokupnom predlogu izveštaja o reviziji pribavi mišljenje spoljnog stručnjaka.

Zahtev za angažovanje spoljnog stručnjaka podnosi generalni državni revizor u skladu sa članom 33. Zakona.

Generalni državni revizor može podneti zahtev za angažovanje većeg broja spoljnih stručnjaka za davanje mišljenja o istom pitanju.

Generalni državni revizor može angažovati u istom poslu revizije istog spoljnog stručnjaka za davanje mišljenja po više pitanja.

O angažovanju spoljnog stručnjaka generalni državni revizor obaveštava Savet.

Predlog za angažovanje spoljnog stručnjaka generalnom državnom revizoru može podneti vrhovni državni revizor.

Spoljni stručnjaci svoj nalaz i mišljenje podnose isključivo u pisanom obliku.

Zahtev za angažovanje spoljnog stručnjaka sadrži:

1) ime spoljnog stručnjaka;

2) predmet o kome spoljni stručnjak treba da podnese sud, nalaz ili mišljenje;

3) rok u kome spoljni stručnjak treba da podnese nalaz ili mišljenje;

4) iznos naknade za angažovanje spoljnog stručnjaka;

5) napomenu da Institucija odgovara za konstatacije iz revizije i onda kada se oslanja na nalaz ili mišljenje spoljnog saradnika;

6) napomenu da je sva radna dokumentacija koju izradi spoljni stručnjak na raspolaganju i pripada Instituciji.

Zaključak o spornom revizionom nalazu

Član 30

O spornom revizionom nalazu u predlogu izveštaja o reviziji, Savet odlučuje zaključkom. Savet može doneti jedan od sledećih zaključaka da:

1) se sporni nalaz izostavi iz izveštaja o reviziji;

2) sporni nalaz ostane sastavni deo izveštaja u neizmenjenom obliku;

3) se sporni nalaz uključi u izveštaj o reviziji, sadržinom koju Savet utvrdi.

Savet donosi zaključak iz stava 1. tačka 1) ovog člana ako je prigovor subjekta revizije ili prigovor pređašnjeg odgovornog lica na nalaz revizije u celini osnovan.

O spornom nalazu u predlogu izveštaja o reviziji odlučuje Savet u roku od 30 dana od dana prijema prigovora na nalaz revizije sadržan u predlogu izveštaja o reviziji.

Odgovor na prigovor na nalaz revizije

Član 31

Ako je subjekt revizije, odnosno pređašnje odgovorno lice podnelo prigovor na nalaz revizije, sadržan u predlogu izveštaja, prilikom uručenja izveštaja o reviziji uručuje mu se i odgovor na prigovor.

Odgovor na prigovor utvrđuje Savet.

Odgovor na prigovor na nalaz revizije sadrži:

1) obaveštenje da je Savet prigovor odbacio, odbio ili prihvatio;

2) objašnjenje bitnih elemenata u odlučivanju po prigovoru;

3) pravnu pouku da protiv odgovora na prigovor ne postoji pravni lek.

Donošenje izveštaja o reviziji

Član 32

Izveštaj o reviziji donosi generalni državni revizor.

Pre izdavanja izveštaja o reviziji vrši se pravno tehnička redakcija izveštaja.

Pravno tehničku redakciju izveštaja vrši komisija koju imenuje generalni državni revizor.

Izveštaj o reviziji ne može da sadrži nalaze revizije koji nisu sadržani u nacrtu, odnosno predlogu izveštaja o reviziji.

Odredba o ispravci grešaka

Član 33

Ako se nakon dostavljanja izveštaja o reviziji utvrdi da u tekstu izveštaja ima grešaka u pogledu imena ili brojeva, tekstualnih, računskih ili drugih tehničkih grešaka, generalni državni revizor donosi zaključak o ispravci grešaka.

Zaključak o ispravci grešaka upisuje se na poslednjoj stranici originala izveštaja, a svima kojima je bio uručen izveštaj revizije dostavlja se i kopija zaključka o ispravci.

Prekršaji i krivična dela

Član 34

Ako nadležni vrhovni državni revizor utvrdi da je kod subjekta revizije učinjen prekršaj ili krivično delo, o tome bez odlaganja obaveštava generalnog državnog revizora i prilaže mu dokaze za konstataciju sadržanu u njegovom obaveštenju.

Ako generalni državni revizor zaključi da dokazi iz stava 1. ovog člana ukazuju na sumnju da je kod subjekta revizije učinjen prekršaj ili krivično delo, dužan je da bez odlaganja podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu nadležnom organu.

Vrhovni državni revizor dužan je da obavesti generalnog državnog revizora o slučajevima kada je radnjom subjekta revizije, odnosno pravnog lica koje posluje sa subjektom revizije, naneta šteta državnoj imovini, o čemu obaveštava i javnog pravobranioca.

IV POSLEREVIZIONI POSTUPAK

Odazivni izveštaj

Član 35

Subjekt revizije u čijem su poslovanju bile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje nisu otklonjene u toku obavljanja revizije, dužan je da podnese Instituciji izveštaj o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti (odazivni izveštaj).

Odazivni izveštaj sadrži:

1) navođenje revizije, na koju se on odnosi;

2) kratak opis nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u poslovanju, koje su otkrivene revizijom;

3) prikazivanje mera ispravljanja.

Odazivni izveštaj se podnosi Instituciji u roku od 30 do 90 dana, počev od narednog dana od dana uručenja izveštaja o reviziji.

Ukoliko subjekt revizije ne podnese odazivni izveštaj u propisanom roku, podneće se prijava za prekršaj iz člana 57. stav 1. tačka 3) Zakona.

Odazivni izveštaj potvrđuje odgovorno lice subjekta revizije svojim potpisom i pečatom.

Odazivni izveštaj je javna isprava.

Provera verodostojnosti odazivnog izveštaja

Član 36

Provera verodostojnosti odazivnog izveštaja je provera istinitosti navoda o merama ispravljanja, preduzetim od strane subjekta revizije, podnosioca odazivnog izveštaja.

U roku od osam dana od dana prijema odazivnog izveštaja, nadležni vrhovni državni revizor podnosi generalnom državnom revizoru opisnu ocenu verodostojnosti odazivnog izveštaja.

Odmah nakon primanja ocene iz stava 2. ovog člana, generalni državni revizor odlučuje da li se odazivni izveštaj podvrgava reviziji i o tome obaveštava vrhovnog državnog revizora pisanim putem.

Revizija odazivnog izveštaja sprovodi se po postupku predviđenom za druge revizije. Cilj ove revizije je pribavljanje odgovarajućih i dovoljnih dokaza za izricanje mišljenja o verodostojnosti odazivnog izveštaja.

Ako odazivni izveštaj nije bio revidiran ili ako je bio revidiran, ali nije pribavljeno dovoljno dokaza za izricanje mišljenja o tome da nije verodostojan, u daljem postupku se smatra da je odazivni izveštaj verodostojan.

Ako je revizijom odazivnog izveštaja pribavljeno dovoljno dokaza za izricanje mišljenja da odazivni izveštaj nije verodostojan, generalni državni revizor podnosi prijavu protiv odgovornog lica subjekta revizije zbog sumnje da je potvrdom odazivnog izveštaja učinilo krivično delo.

Kršenje obaveze dobrog poslovanja

Član 37

Kršenje obaveze dobrog poslovanja postoji u sledećim slučajevima:

1) ako odazivni izveštaj ukazuje da otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti nisu otklonjene na zadovoljavajući način;

2) ako odazivni izveštaj, koji je podneo subjekat revizije nije verodostojan;

3) ako subjekt revizije nije podneo odazivni izveštaj u ostavljenom roku.

Teži oblik kršenja obaveze dobrog poslovanja postoji u slučaju ako se radi o nezadovoljavajućem otklanjanju značajnih nepravilnosti ili značajnih nesvrsishodnosti.

Savet donosi smernice na osnovu kojih se bliže ocenjuje šta je kršenje obaveze dobrog poslovanja, odnosno teži oblik kršenja obaveze dobrog poslovanja.

Poslerevizioni izveštaj

Član 38

Ako je odazivni izveštaj verodostojan, nadležni vrhovni državni revizor uz saglasnost nadležnog člana Saveta, podnosi generalnom državnom revizoru poslerevizioni izveštaj.

Poslerevizioni izveštaj podnosi se u roku od 15 dana od dana prijema pisanog obaveštenja da odazivni izveštaj neće biti revidiran, odnosno u roku od 15 dana od dana okončanja revizije odazivnog izveštaja.

Poslerevizioni izveštaj sadrži:

1) navođenje revizije;

2) kratak opis nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u poslovanju zbog kojih je subjekt revizije morao podneti odazivni izveštaj Instituciji o merama preduzetim radi ispravljanja stanja;

3) vrednovanje nepravilnosti, odnosno nesvrsishodnosti iz tačke 2) ovog stava;

4) rezime mera preduzetih radi ispravljanja stanja, koje su iskazane u odazivnom izveštaju;

5) mišljenje o tome da li su mere za ispravljanje stanja, iskazane u odazivnom izveštaju, zadovoljavajuće;

6) zaključak da li postoji kršenje, odnosno teška povreda obaveze dobrog poslovanja.

Poslerevizioni izveštaj uručuje se subjektu revizije, na koga se odnosi.

Zahtev za preduzimanje mera

Član 39

Ako subjekt revizije krši obavezu dobrog poslovanja, generalni državni revizor upućuje zahtev za preduzimanje mera. Zahtev se upućuje organu koji u granicama svoje nadležnosti može preduzeti mere protiv subjekta revizije koji krši obaveze dobrog poslovanja.

Zahtev za preduzimanje mera sadrži:

1) ime i adresu subjekta revizije koji krši obaveze dobrog poslovanja;

2) imena i funkcije odgovornih lica;

3) navođenje revizije, u kojoj su bile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u poslovanju zbog kojih se smatra da je reč o kršenju obaveze dobrog poslovanja;

4) zahtev da organ, kome je izdat poziv, u roku od 30 dana od dana prijema poziva podnese Instituciji izveštaj o preduzimanju mera ili obrazloženje zašto one nisu preduzete;

5) upozorenje da će se protiv odgovornog lica u slučaju nepostupanja u smislu tačke 4) ovog stava, podneti prijava za prekršaj, u smislu člana 57. stav 1. tačka 4) Zakona.

Uz zahtev za preduzimanje mera dostavljaju se revizioni, odazivni i poslerevizioni izveštaj.

Zahtev za preduzimanje mera dostavlja se i subjektu revizije koji krši obaveze dobrog poslovanja.

Obaveštenje Narodnoj skupštini

Član 40

Ako se utvrdi da subjekt revizije teško krši obavezu dobrog poslovanja, ili u slučaju kršenja odredaba člana 38. st. 9. i 10. Zakona, generalni državni revizor o tome obaveštava Narodnu skupštinu.

Obaveštenje Narodnoj skupštini sadrži:

1) ime i adresu subjekta revizije koji teško krši obaveze dobrog poslovanja;

2) imena i funkcije odgovornih lica;

3) navođenje revizije, u toku koje su utvrđene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u poslovanju zbog čega se smatra da je reč o teškom kršenju obaveza dobrog poslovanja.

Uz obaveštenje Narodnoj skupštini dostavljaju se revizioni, odazivni i poslerevizioni izveštaj.

Obaveštenje upućeno Narodnoj skupštini uručuje se i subjektu revizije, koji teško krši obaveze dobrog poslovanja.

Zahtev za razrešenje odgovornog lica

Član 41

Ako je kod subjekta revizije utvrđena teška povreda obaveze dobrog poslovanja ili kršenje odredbe člana 38. st. 9. i 10. Zakona, generalni državni revizor upućuje zahtev za razrešenje odgovornog lica kod subjekta revizije. Zahtev se upućuje organu za koji se oceni da može započeti ili sprovesti postupak razrešenja.

Poziv za razrešenje sadrži:

1) ime i adresu subjekta revizije koji teško krši obaveze dobrog poslovanja;

2) imena i funkcije odgovornih lica, koja bi trebalo razrešiti;

3) navođenje revizije u toku koje su otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u poslovanju zbog kojih se smatra da postoji teško kršenje obaveze dobrog poslovanja;

4) zahtev da organ kome je upućen poziv odluči o njemu i u roku od 15 dana od dana uručenja zahteva o svojoj odluci pisano obavesti Instituciju;

5) napomenu da će se odgovorno lice subjekta revizije kazniti zbog prekršaja iz člana 57. stav 1. tačka 5) Zakona, ako organ blagovremeno ne donese odluku o tome i blagovremeno ne obavesti Instituciju.

Zahtev za razrešenje odgovornog lica uručuje se i licu koje bi trebalo razrešiti.

Zahtev za razrešenje odgovornog lica u organima lokalne vlasti

Član 42

Nadležni vrhovni državni revizor podnosi generalnom državnom revizoru zahtev za razrešenje odgovornog lica u organima lokalne vlasti ako smatra da obavljena revizija ukazuje da odgovorno lice u organima lokalne vlasti, kao naredbodavac budžeta, ne izvršava svoje zadatke ili ih ne obavlja na odgovarajući način.

Zahtev za razrešenje odgovornog lica u organima lokalne vlasti, generalni državni revizor upućuje skupštini lokalne vlasti.

Zahtev za razrešenje odgovornog lica u lokalnoj vlasti sadrži:

1) naziv lokalne vlasti;

2) navođenje revizije koja utvrđuje da odgovorno lice u organima lokalne vlasti ne obavlja zadatke ili ih ne obavlja na odgovarajući način;

3) navođenje zadataka koje odgovorno lice u organima lokalne vlasti ne obavlja ili ih ne obavlja na odgovarajući način.

V SAVETOVANJE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA

Uvažavanje načela nezavisnosti

Član 43

Prilikom savetovanja korisnika javnih sredstava i subjekata revizije, pružanja stručne pomoći Narodnoj skupštini, Vladi i drugim državnim organima kao i davanju mišljenja na zakone iz oblasti javnih finansija, Institucija čuva svoju revizionu nezavisnost.

Savetovanje ne sme poprimiti vid komentarisanja ili ocenjivanja donetih revizionih izveštaja.

Mišljenje o pitanju sa područja javnih finansija

Član 44

Institucija može davati primedbe i mišljenja na predloge propisa iz oblasti javnih finansija koristeći se iskustvima već obavljenih revizija.

Primedbe i mišljenja iz stava 1. ovog člana usvaja Savet.

VI IZVEŠTAVANJE NARODNE SKUPŠTINE

Vrste izveštaja koji se podnose Narodnoj skupštini

Član 45

Institucija izveštava Narodnu skupštinu podnošenjem:

1) godišnjeg izveštaja o svom radu;

2) posebnih izveštaja u toku godine;

3) izveštaja o reviziji završnog računa budžeta Republike, završnih računa finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i konsolidovanih finansijskih izveštaja Republike.

Godišnjim izveštajem koji se dostavlja Narodnoj skupštini do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu Institucija obaveštava Narodnu skupštinu o:

1) izvršenju godišnjeg programa revizije;

2) obezbeđenim i utrošenim sredstvima za rad i završnom računu Institucije;

3) radu Saveta;

4) uspostavljenoj saradnji sa međunarodnim strukovnim i finansijskim organizacijama;

5) izboru konsultanata za vršenje obuke;

6) realizaciji ispita za sticanje revizorskih zvanja;

7) programu obrazovanja za sticanje revizorskih zvanja, i

8) drugim pitanjima iz svoje nadležnosti.

Završni račun Institucije sačinjava se u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor i propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Posebni izveštaji u toku godine sastavljaju se po zahtevu Narodne skupštine, i sadržaj im je uslovljen tim zahtevom.

VII ORGANIZACIJA I SASTAV INSTITUCIJE

Organizacija i organi

Član 46

Institucija ima Savet, revizorske službe i prateće službe.

Savet je kolegijalni organ, a članovi Saveta su funkcioneri Institucije.

Predsednik Saveta je generalni državni revizor i rukovodilac Institucije.

Institucija ima vrhovne državne revizore, koji su funkcioneri Institucije i rukovode revizorskom službom.

Institucija ima sekretara koji je funkcioner Institucije i rukovodi pratećim službama.

Poslove iz nadležnosti Institucije obavljaju revizorske i prateće službe.

Delokrug i način obavljanja poslova revizorskih i pratećih službi Institucije, unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta bliže se uređuju aktom Institucije, koji na predlog predsednika Institucije donosi Savet.

VIII JAVNOST RADA INSTITUCIJE

Obezbeđenje javnosti rada Institucije

Član 47

Institucija obezbeđuje javnost rada na sledeći način:

1) podnošenjem godišnjeg izveštaja o radu i posebnih izveštaja u toku godine Narodnoj skupštini;

2) podnošenjem izveštaja o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije, izveštaja finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i konsolidovanih izveštaja Republike;

3) konferencijom za štampu i drugim načinom obaveštavanja predstavnika sredstava javnog informisanja;

4) izdavanjem saopštenja za javnost;

5) objavljivanjem značajnih mišljenja iz oblasti javnih finansija u priručnicima i časopisima iz oblasti javnih finansija;

6) objavljivanjem akata na sajtu Institucije.

Davanje saopštenja

Član 48

Informacije u toku revizionih postupaka i postupaka nakon obavljanja revizije mogu davati samo predsednik Institucije ili lice koje on ovlasti. Ukoliko se daje saopštenje za javnost o postupku revizije koja je u fazi izvođenja, u izveštaju za javnost može se navesti samo u kojoj je fazi postupak izvođenja i kada se predviđa njen završetak.

Ako je kod subjekta revizije utvrđeno teško kršenje obaveza dobrog poslovanja ili kršenje odredaba iz člana 38. st. 9. i 10. Zakona, predsednik Institucije izdaje saopštenje za javnost.

Saopštenje za javnost sadrži:

1) ime i adresu subjekta revizije koji teško krši obaveze dobrog poslovanja;

2) imena i funkcije odgovornih lica;

3) navođenje revizije, kojom su otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u poslovanju i usled kojih se smatra da je reč o teškoj povredi obaveze dobrog poslovanja;

4) kratak opis nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u poslovanju usled kojih se smatra da je reč o teškoj povredi obaveze dobrog poslovanja;

5) opis postupanja subjekta revizije nakon okončane revizije;

6) preduzimanje mera Institucije i organa, kojima je Institucija uputila poziv za preduzimanje mera ili zahtev za razrešenje odgovornog lica.

Saopštenje za javnost objavljuje se u sredstvima javnog informisanja koje odredi predsednik.

Poverljivost podataka

Član 49

Program revizije, podatke dobijene u postupku revizije, nacrte i predloge izveštaja o reviziji, zaposleni u Instituciji kao i angažovani spoljni stručnjaci, čuvaju kao poverljive.

Podaci iz stava 1. ovog člana smatraju se službenom tajnom i mogu se koristiti samo pri izradi izveštaja.

Program revizije u pogledu izvršavanja nadležnosti revizije čuva se kao poverljiv do isteka kalendarske godine na koju se odnosi.

Zaposleni kojima je prestao radni odnos, kao i angažovani spoljni stručnjaci kojima je prestalo angažovanje u Instituciji, dužni su da čuvaju podatke i nakon prestanka njihovog zaposlenja, odnosno angažovanja.

Od ličnih podatka u izveštaju revizije navode se samo imena, prezimena i funkcije odgovornih lica kod subjekta revizije.

Posebnim aktom Saveta Institucije urediće se način čuvanja i dostupnosti poverljivosti podataka sa oznakom tajnosti.

IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 50

Institucija u "Službenom glasniku Republike Srbije", objavljuje:

1) Poslovnik o radu Državne revizorske institucije, u skladu sa čl. 6. i 8. Zakona;

2) akt kojim propisuje bliže uslove za sticanje i oduzimanje revizorskih zvanja u skladu sa članom 28. stav 9. Zakona;

3) plan i program za realizaciju ispita za sticanje revizorskih zvanja državni revizor, odnosno ovlašćeni državni revizor u skladu sa članom 28. stav 9. Zakona;

4) akt o bližim uslovima o organizovanju i sprovođenju ispita za revizorska zvanja i izdavanje sertifikata za revizorska zvanja u skladu sa članom 28. stav 9. Zakona;

5) prevod međunarodno prihvaćenih standarda revizije na srpski jezik u skladu sa članom 34. st. 2. i 3. Zakona.

Ostala akta koja Institucija donosi u skladu sa Zakonom predstavljaju interna akta Institucije i objavljuju se na oglasnoj tabli ili sajtu Institucije.

Stupanje na snagu

Član 51

Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".