Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Nazad na elektronske dodatke

Stručni komentar

KOMENTAR REŠENJA O UTVRĐIVANJU PREVODA MEĐUNARODNIH STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA (MSFI) - "Sl. glasnik RS", br. 123/2020

• Objavljen prevod novog MSFI 16 i IFRIC 23, dok su ostali standardi ponovljen prevod iz prethodnog rešenja koje se stavlja van snage osim u slučaju dobrovoljne primene istog prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2020. godine, uz obaveznu primenu svih standarda počev od finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2021. godine •


Na osnovu člana 3. st. 1. i 2. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 - dalje: Zakon), Ministar finansija je doneo Rešenje o utvrđivanju prevoda Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: Rešenje). Rešenje je objavljeno 13. oktobra 2020. godine, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", odnosno 21. oktobra 2020. godine.

U skladu sa Rešenjem, osnovni tekstovi Međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (dalje: MRS/MSFI) primenjuju se počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine, dok je ranija primena na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2020. godine moguća uz obelodanjivanje odgovarajućih informacija u Napomenama uz finansijske izveštaje.

Prethodno Rešenje o utvrđivanju prevoda Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019 - dalje: prethodno rešenje) Ministra finansija broj 401-00-4980/2019-16 od 21. novembra 2019. godine stavlja se van snage, osim u slučaju primene tog rešenja prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2020. godine.

Dakle, Rešenjem je objavljen prevod novog MSFI 16 - Lizing i IFRIC 23 - Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak, dok su ostali standardi ponovljen prevod iz prethodnog rešenja koje se stavlja van snage osim u slučaju dobrovoljne primene istog prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2020. godine, uz obaveznu primenu svih standarda počev od finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2021. godine.

Shodno navedenom, prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembar 2020. godine, društva koja primenjuju MRS/MSFI neće biti u obavezi da primene nove standarde koji se u Republici Srbiji primenjuju prvi put (kao što su MSFI 9, MSFI 14, MSFI 15 i MSFI 16), već mogu da primene stare standarde za vrednovanje finansijskih instrumenata (MRS 39), prihoda (MRS 18 i MRS 11), lizinga (MRS 17) i dr, uz obavezu odgovarajućeg obelodanjivanja u napomenama uz ove finansijske izveštaje. Međutim, ukoliko se ova privredna društva opredele za primenu novih standarda objavljenih u Rešenju, iste mogu da primenjuju i prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2020. godinu uz obavezno odgovarajuće obelodanjivanje u napomenama uz ove finansijske izveštaje.

Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja koji su prevedeni Rešenjem čine:

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje,

osnovni tekstovi Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS), osnovni tekstovi MSFI izdati od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board - IASB), kao i

tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda u obliku u kojem su izdati, odnosno usvojeni i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja.

Struktura MRS/MSFI

Struktura objavljenih i prevedenih MRS je sledeća:

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja

MRS 2 Zalihe

MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine

MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške

MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda

MRS 12 Porezi na dobitak

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema

MRS 19 Primanja zaposlenih

MRS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći

MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva

MRS 23 Troškovi pozajmljivanja

MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana

MRS 26 Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja

MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji

MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate

MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija

MRS 33 Zarada po akciji

MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanje

MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine

MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina

MRS 38 Nematerijalna imovina

MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje (primena na računovodstvo hedžinga)

MRS 40 Investicione nekretnine

MRS 41 Poljoprivreda

Struktura objavljenih MSFI je sledeća:

MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

MSFI 2 Plaćanja na osnovu akcija

MSFI 3 Poslovne kombinacije

MSFI 4 Ugovori o osiguranju

MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja

MSFI 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa

MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja

MSFI 8 Segmenti poslovanja

MSFI 9 Finansijski instrumenti

MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji

MSFI 11 Zajednički aranžmani

MSFI 12 Obelodanjivanje učešća u ostalim entitetima

MSFI 13 Odmeravanje fer vrednosti

MSFI 14 Regulisana vremenska razgraničenja

MSFI 15 Prihodi od ugovora sa kupcima

MSFI 16 Lizing

Pored MRS/MSF, Rešenjem su utvrđeni prevodi IFRIC tumačenja i SIC tumačenja, koja daju objašnjenja MRS/MSFI, od kojih je kao novi objavljen IFRIC 23 - Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak, dok su ostala tumačenja ponovljeni prevod iz prethodnog rešenja.

Novi MSFI koji se prvi put primenjuju

Rešenjem je obuhvaćen prevod novih MSFI koje privredna društva u Republici Srbiji primenjuju po prvi put i to obavezno počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembar 2021. godine, kao i sva poboljšanja i izmene postojećih MRS/MSFI.

MSFI 9 Finansijski instrumenti

MSFI 9 zamenjuje Međunarodni računovodstveni standard - MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014 - dalje: MRS 39). MRS 39 ostaje da važi u domenu računovodstva hedžinga.

U poređenju sa MRS 39, MSFI 9 uvodi novi model za klasifikaciju finansijskih instrumenata koji je više zasnovan na principima.

U MSFI 9 se sva finansijska sredstva klasifikuju u dve grupe:

- dužnička finansijska sredstva (debt financial assets), odnosno sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti i

- vlasnička sredstva (equity financial assets) za čije se vrednovanje koristi fer vrednost.

Entitet treba da prizna finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu u svom izveštaju o finansijskoj poziciji samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u instrumentu.

Inicijalno vrednovanje svih finansijskih sredstava se vrši po fer vrednosti. Za finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, fer vrednost sadrži transakcione troškove.

Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava vrši se:

1. po amortizovanoj vrednosti,

2. po fer vrednosti

- finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha i

- finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat.

Po fer vrednosti kroz bilans uspeha naknadno se vrednuju i finansijska sredstva koja su vlasnički instrumenti:

- koja se drže radi trgovanja,

- derivati i

- ulaganja u nekotirane vlasničke instrumente.

Ona finansijska sredstva koja su vlasnički instrument, a koja menadžment ima nameru da drži u dužem periodu se naknadno vrednuju kao finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat. Pri naknadnom procenjivanju ovakve imovine promene fer vrednosti ne tangiraju rezultat, već preko ostalog ukupnog rezultata kapital entiteta.

Svi derivati se vrednuju po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti u bilansu uspeha.

Testiranje na obezvređenje se vrši samo za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti i finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat.

MSFI 9 uvodi novi model za priznavanje gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti sredstava - "Model očekivanih kreditnih gubitaka" u odnosu na "Model nastalih kreditnih gubitaka" prema MRS 39. Model očekivanih kreditnih gubitaka zahteva da subjekt računovodstveno obuhvati očekivane kreditne gubitke i promene u navedenim očekivanim kreditnim gubicima na svaki datum izveštavanja na način da odrazi promene u kreditnom riziku od početnog priznavanja. Drugim rečima, više nije neophodno da se kreditni događaj desi pre priznavanja kreditnih gubitaka.

Opširnije u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 9 - FINANSIJSKI INSTRUMENTI: • Obezvređenje prema MSFI 9: Pojednostavljen pristup • i Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: OSNOVNE SMERNICE I PRINCIPI MEĐUNARODNOG STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 9 -FINANSIJSKI INSTRUMENTI: • Prva primena MSFI 9 počev od finansijskih izveštaja za 2019. godinu, dok je ranija primena dozvoljena •.

Ključne razlike između MRS 39 i MSFI 9 date su u sledećem tabelarnom prikazu:

Tabelarni prikaz

Datum inicijalne primene standarda je početak izveštajnog perioda u kome entitet primenjuje MSFI 9 prvi put. Opšte pravilo za prvu primenu standarda je da se primenjuje retrospektivno u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020 - dalje: MRS 8), što praktično znači da se novi zahtevi standarda primenjuju kao da su oduvek bili u primeni.

Međutim, postoje određeni izuzeci od retrospektivne primene:

- nije potrebno da se usklađuju uporedni podaci već se sve razlike usled primene MSFI 9 evidentiraju kroz neraspoređenu dobit;

- prospektivna primena zahteva iz dela hedžing računovodstva uz određene izuzetke;

- ne zahteva se primena MSFI 9 na finansijske instrumente koji su prestali da se priznaju pre datuma inicijalne primene.

 

MSFI 14 Regulatorna vremenska razgraničenja

MSFI 14 je opcionalan standard koji dopušta subjektima čije cene u privredi su regulisane od strane države, da nastavi da primenjuje prethodno usvojene računovodstvene politike za primanja po osnovu subvencija nakon prve primene MSFI. Ovaj standard je namenjen subjektima koji prvi put primenjuju MSFI. Subjekti koji prvi put usvoje MSFI 14, moraju prezentovati odvojeno državne subvencije kao posebnu stavku u bilansu stanja kao i tekuća kretanja na ovim računima kao posebne stavke izveštaja o dobiti i gubitku i izveštaju o sveobuhvatnoj dobiti.

Za potrebe ovog standarda, regulisana vremenska razgraničenja su definisana kao stanje svakog konta rashoda ili prihoda koje neće biti priznato kao imovina ili obaveza u skladu s drugim standardima, ali ispunjava uslove da bude priznato kao vremensko razgraničenje jer je od strane regulatora cena uključeno, ili se očekuje da će biti uključeno, prilikom utvrđivanja cena koje se mogu zaračunati kupcima. Neke stavke rashoda (ili prihoda) mogu biti izvan regulisanih cena zato što se, na primer, ne očekuje da se ti iznosi prihvate od strane regulatora cena ili zato što nisu unutar delokruga regulacije cena. Shodno tome, takva stavka se priznaje kao prihod ili rashod kada nastane, osim kada drugi standard dozvoljava ili zahteva da ista bude uključena u knjigovodstvenu vrednost imovine i obaveze.

Subjektu je dozvoljeno da primenjuje zahteve ovog standarda u njegovim prvim finansijskim izveštajima po MSFI ako i samo ako:

(a) obavlja aktivnosti čije su cene regulisane; i

(b) u svojim finansijskim izveštajima je priznao iznose koji su u skladu s prethodnim okvirom priznati kao vremenska razgraničenja.

Subjekt će u izveštaju o finansijskom položaju, odnosno bilansu stanja iskazati posebne stavke za:

(a) sva aktivna regulatorna vremenska razgraničenja; i

(b) sva pasivna regulatorna vremenska razgraničenja.

Subjekt nema obavezu da prilikom klasifikacije kratkoročne i dugoročne imovine, kao i kratkoročnih i dugoročnih obaveza, posebno u bilansu stanja, klasifikuje i regulatorna vremenska razgraničenja. Ista treba da budu odvojeno prikazana od ostale imovine i obaveza bez klasifikacije na kratkoročnu i dugoročnu imovinu i obaveze.

Subjekti koji izaberu primenu ovog standarda, u napomenama uz finansijske izveštaje treba da obelodane:

(a) prirodu i rizike povezane sa regulacijom cena kao i

(b) efekte regulacije cena na finansijsku poziciju, finansijski položaj i novčane tokove.

Ovaj standard nema uticaja na finansijske izveštaje subjekta koje već primenjuje MSFI i koje nema regulisanih tržišnih cena.

MSFI 15 Prihodi od ugovora s kupcima

MSFI 15 definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15 zamenjuje:

• Međunarodni računovodstveni standard - MRS 18 Prihodi ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014),

• Međunarodni računovodstveni standard - MRS 11 Ugovori o izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014),

• Tumačenje - IFRIC 13 Programi lojalnosti klijenata ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014),

• Tumačenje - IFRIC 15 Sporazumi za izgradnju nekretnina ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014) i

• Tumačenje - IFRIC 18 Prenosi sredstava od kupaca ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014).

MSFI 15 se ne primenjuje na ugovore o lizingu, ugovore o osiguranju, finansijske instrumente koji su u domenu:

• Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 9 Finansijski instrumenti,

• Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji,

• Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja - MSFI 11 Zajednički aranžmani,

• Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji,

• Međunarodnog računovodstvenog standarda - MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate.

Osnovno načelo MSFI 15 je da subjekt treba da prizna prihod koji predstavlja prenos ugovorom obećanih dobara ili usluga kupcima u iznosu koji odražava naknadu na koju subjekt očekuje da stekne pravo u zamenu za preneta dobra i usluge.

Konkretno, MSFI 15 uvodi pristup priznavanju prihoda od pet koraka:

1) Identifikacija ugovora sa kupcima;

2) Identifikacija ugovorne obaveze (obaveze činjenja) tj. da li je to isporuka dobra ili usluge;

3) Utvrđivanje cene transakcije;

4) Alokacija cene transakcije na ugovorne obaveze;

5) Priznavanje prihoda kada se ispune ugovorne obaveze.

Ključne promene za dosadašnju praksu su:

• Proizvodi ili usluge koje dolaze u paketu koji se razlikuju moraju biti posebno priznati, i bilo koji popust ili rabat na ugovorenu cenu uglavnom se mora raspodeliti na pojedinačne elemente;

• Prihodi se mogu priznati ranije nego prema važećim standardima ukoliko krajnja ekonomska vrednost varira zbog bilo kojeg razloga (kao što su podsticaji, rabati, provizije, honorari itd) - u tom slučaju priznaju se minimalni iznosi, ukoliko ne postoji materijalno značajan rizik od njihovog ukidanja;

• Troškovi obezbeđenja ugovora se kapitalizuju i amortizuju u periodu u kojem se troše koristi od ugovora.

Model koji se primenjuje za svaki ugovor bilo da je pisani, usmeni ili podrazumevan je:

- Ugovor ima komercijalnu suštinu;

- Ugovorne strane su saglasne sa uslovima i obavezuju se da ih ispune;

- Uslovi plaćanja se mogu utvrditi, a naplata je verovatna;

- Ugovori mogu da se kombinuju ukoliko su zadovoljeni određeni kriterijumi;

- Izmene se tretiraju kao poseban ugovor ili kao deo originalnog ugovora, u zavisnosti od toga šta se menja.

MSFI 15 zahteva kapitalizaciju troškova nastanka i troškova ispunjenja ugovora.

Troškovi nastanka ugovora se kapitalizuju ukoliko se ispune sledeći uslovi:

- Troškovi ne bi drugačije nastali u normalnom toku poslovanja, tj. to su inkrementalni troškovi nastanka ugovora ili portfolia ugovora i

- Društvo očekuje da nadoknadi troškove.

Troškovi ispunjenja ugovora se kapitalizuju ukoliko se ispune sledeći uslovi:

- Troškovi nisu u delokrugu drugog Standarda,

- Odnose se direktno na ugovor,

- Troškovi stvaraju ili unapređuju resurse i

- Društvo očekuje da nadoknadi troškove.

MSFI 15 se primenjuje na ugovore sa kupcima u cilju prodaje dobara ili usluga. Ne primenjuje se na specifične ugovore koji su pod delokrugom drugih MSFI, npr. ugovori o finansijskom zajmu, ugovori iz poslova osiguranja, aranžmani finansiranja, finansijski instrumenti, bankovne garancije i nemonetarna razmena između subjekata istovrsne delatnosti u cilju poboljšanja prodaje kupcima.

Opširnije u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: OSNOVNE SMERNICE I PRINCIPI MEĐUNARODNOG STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA MSFI 15 - PRIHODI OD UGOVORA SA KUPCIMA: • Prva primena MSFI 15 počinje od naredne godine u odnosu na godinu u kojoj se objavi prevod, dok je ranija primena dozvoljena •.

Datum inicijalne primene je početak izveštajnog perioda u kome se prvi put primenjuje MSFI 15. Prva primena MSFI 15 se može uraditi na jedan od dva sledeća načina:

- primenom na svaki prezentovani period u finansijskim izveštajima u skladu sa MRS 8, puni retrospektivni metod; ili

- primenom samo na tekući period sa kumuliranim efektima promena koje se evidentiraju na datum inicijalne primene (uporedni podaci se ne koriguju).

MSFI 16 Lizing

MSFI 16 propisuje način priznavanja, merenja, prezentacije i obelodanjivanja lizinga. U svim poslovima lizinga sadržan je i element finansiranja jer korisnik stiče pravo na korišćenje sredstava na početku lizing perioda, a plaćanje vrši tokom perioda. U skladu sa tim, MSFI 16 isključuje klasifikaciju lizinga na operativni i finansijski kako to nalaže MRS 17 i umesto toga uvodi u računovodstvo jedinstven lizing model, za korisnika lizinga. Davalac lizinga nastavlja da klasifikuje lizing kao operativni i finansijski i da različito obračunava ova dva tipa lizinga.

MSFI 16 zamenjuje Međunarodni računovodstveni standard - MRS 17 Lizing ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014), Tumačenje - IFRIC 4 Određivanje da li ugovor sadrži element lizinga ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014), Tumačenje - SIC 15 Operativni lizing - podsticaji ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014), Tumačenje - SIC 27 Procena suštine transakcija koje uključuju pravni oblik lizinga ("Sl. glasnik RS", br. 35/2014).

MSFI 16 se primenjuje na sve lizinge, uključujući podzakupe i transakcije prodaje i povratnog lizinga, osim na ugovore o lizingu koji se odnose na istraživanje mineralnih resursa, biološka sredstva, ugovore o koncesiji za pružanje usluga i na određena prava iz delokruga MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima i prava koja drži korisnik lizinga na osnovu licencnih ugovora iz delokruga MRS 38, kao što su filmovi, video zapisi, predstave, rukopisi, patenti i autorska prava, dok je za ostalu nematerijalnu imovinu data mogućnost izbora.

Izuzetak od primene MSFI 16, se odnosi i na ugovore o lizingu na rok do 12 meseci i kraće, koji ne sadrže opciju lizinga kao i na lizinge kod kojih je imovina koja je predmet lizinga male vrednosti.

MSFI 16 se bavi brojnim pitanjima:

- identifikovanjem lizinga - odnosno utvrđivanjem sadržine koju ugovor mora imati da bi se smatralo da jeste ili sadrži lizing;

- identifikovanja imovine - gde se određuje koja imovina može, a koja imovina ne može biti predmet lizing ugovora;

- definisanja lizinga - odnosno definisanja uslova koji moraju biti ispunjeni da bi ugovor prenosio pravo kontrole;

- odvajanja komponenti lizinga - gde je propisano kako treba postupiti u slučaju da ugovor sadrži više lizing i nelizing komponenti;

- kombinovanja ugovora - odnosno propisivanje uslova u kojima je potrebno da se više ugovora posmatra zajedno da bi se utvrdilo da li u kombinaciji stvaraju lizing; i

- portfolia lizinga - gde se daju smernice kompanijama u kom slučaju mogu, kao olakšanje, da primene standard na grupu lizing ugovora umesto pojedinačno na svaki ugovor.

Najveća novina koju uvodi novi MSFI 16 se odnosi na korisnike lizinga koji će po novom standardu biti obavezni da priznaju imovinu i obaveze u bilansu stanja po osnovu svih svojih lizing aranžmana (poslovnih i finansijskih).

Korisnici lizinga priznaju lizing kao sredstvo i obavezu u svojim bilansima stanja, u iznosima koji su na početku trajanja lizinga jednaki fer vrednosti sredstava koja su predmet lizinga, ili po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja lizinga, ako je ona niža. Prilikom izračunavanja minimalnih plaćanja lizinga, diskontna stopa je kamatna stopa sadržana u lizingu, ako se ona može utvrditi, a ako se ne može utvrditi, koristi se inkrementalna kamatna stopa na zaduživanje korisnika lizinga. Svi inicijalni direktni troškovi korisnika lizinga dodaju se iznosu koji je priznat kao sredstvo.

Nakon početnog priznavanja korisnik lizinga, vrednuje imovinu koja je predmet lizinga metodom troška, osim ako:

i) imovina nije ulaganje u nekretninu koje korisnik lizinga vrednuje po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 - Investicione nekretnine ili

ii) se imovina ne odnosi na kategoriju nekretnina, postrojenja i opreme koju korisnik lizinga iskazuje metodom revalorizacije iz MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, u kom slučaju je moguće revalorizirati svu imovinu iz te kategorije nekretnina, postrojenja i opreme.

Prema metodi troška, imovina se meri po nabavnoj vrednosti namenjenoj za akumuliranu amortizaciju i gubitke po osnovu obezvređenja imovine.

U skladu sa prelaznim odredbama standarda, ranija primena je dozvoljena pod uslovom da je pravno lice počelo da primenjuje i MSFI 15. Kao praktično rešenje, pravno lice nije obavezno da ponovo proceni da li ugovor, ili deo ugovora, predstavljaju lizing na datum prve primene. Pravno lice treba da primeni MSFI 16 sa potpunim retroaktivnim efektom ili, alternativno, da ne prezentuje uporedive informacije, već da za kumulirane efekte prve primene MSFI 16 koriguje početno stanje neraspoređene dobiti (ili druge vrste kapitala, ako je primenljivo) na datum prve primene.

Opširnije u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: OSNOVNE SMERNICE I PRINCIPI MEĐUNARODNOG STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 16 LIZING (ZAKUPI): • Prva primena MSFI 16 počev od finansijskih izveštaja za 2021. godinu, dok je ranija primena dozvoljena uz uslov primene i MSFI 15 •.

Primena novog standarda imaće veliki uticaj na finansijske pokazatelje kao što su racio zaduženosti i EBITDA. Ovaj zahtev će takođe uticati na kreditni rejting, troškove pozajmljivanja i percepciju investitora i kreditora.

IFRIC 23 Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak

Tumačenje IFRIC 23 pojašnjava način primene zahteva iz MRS 12 - Porez na dobitak u pogledu priznavanja i odmeravanja u slučaju postojanja neizvesnosti u vezi sa tretmanom poreza na dobitak. U takvim okolnostima, subjekt priznaje i odmerava tekuće ili odloženo poresko sredstvo ili obavezu u skladu sa MRS 2 na osnovu oporezivog dobitka (poreskog gubitka), poreskih osnovica, neiskorišćenih poreskih gubitaka, neiskorišćenih poreskih kredita i poreskih stopa utvrđenih uz pomoć ovog tumačenja.

U slučaju postojanja neizvesnosti u pogledu poreskog tretmana, tumačenje IFRIC 23 se bavi sledećim pitanjima:

- da li subjekt zasebno razmatra svaki neizvestan poreski tretman;

- koje su pretpostavke subjekta u pogledu ispitivanja poreskog tretmana od strane poreskih vlasti;

- na koji način subjekt utvrđuje oporezivi dobitak (odnosno poreski gubitak), poreske osnovice, neiskorišćene poreske gubitke, neiskorišćene poreske kredite i poreske stope; i

- na koji način subjekt razmatra promene činjenica i okolnosti.