Nazad na elektronske dodatke

Dostavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu vrši se u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018 - dalje: Zakon) i Pravilnikom o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju registra finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 127/2014, 101/2016 i 111/2017 - dalje: Pravilnik).

Pravilnikom su uređeni bliži uslovi i način prijema i obrade podataka za statističke i druge potrebe, prijema i provere ispunjenosti uslova za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumenata iz čl. 33. i 34. Zakona, vođenja Registra finansijskih izveštaja i pribavljanja podataka koje Agenciji za privredne registre (dalje: Agencija) dostavljaju drugi nadležni organi i pravna lica i preduzetnici, kao i pružanja usluga iz Registra finansijskih izveštaja.

Finansijsko izveštavanje u 2019. godini u skladu sa Zakonom obuhvata:

1) Izveštaje za statističke potrebe

2) Finansijske izveštaje za javno obelodanjivanje

- Redovni godišnji finansijski izveštaji

- Konsolidovani godišnji finansijski izveštaji

- Vanredni finansijski izveštaji

3) Dokumentaciju uz finansijske izveštaje

- odluku o usvajanju finansijskih izveštaja;

- odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju, ako je odlučeno da se dobit raspoređuje, odnosno da se vrši pokriće gubitka;

- godišnji izveštaj o poslovanju;

- revizorski izveštaj sa finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije.

Obveznici dostavljanja finansijskih izveštaja

Obveznici dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2019. godinu su:

- privredna društva i zadruge,
- druga pravna lica (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore, crkve i verske zajednice, u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, i dr.),
- banke i druge finansijske institucije nad kojima nadzor vrši Narodna banka Srbije,
- društva za osiguranje,
- davaoci finansijskog lizinga,
- dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
- investicioni fondovi i društva za upravljanje investicionim fondovima,
- berze i brokersko-dilerska društva,
- faktoring društva,
- ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti,
- pravna lica i drugi oblici organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako za njih propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja,
- ogranci i drugi organizacioni delovi stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji,
- preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo.

Iako je Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014) propisano da obaveštenje treba dostaviti u pisanoj formi, Agencija je preduzetnicima omogućila da prijavu o vođenju poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva izvrše putem veb aplikacije objavljene u registru finansijskih izveštaja na linku "Prijava/odjava preduzetnika iz evidencije".

Takođe, Agencija je omogućila da se na njenom sajtu može izvršiti Pretraga evidencije obveznika. Prema odredbama člana 4. Pravilnika, obveznik proverava potpunost i tačnost javno objavljenih podataka iz evidencije obveznika, pre dostavljanja izveštaja za statističke potrebe, odnosno finansijskog izveštaja i dokumentacije iz člana 34. Zakona, i ako ti podaci nisu potpuni i tačni, od Agencije zahteva njihovu korekciju, dostavljanjem dokaza o tome, u skladu sa propisima. Dakle, obveznici treba da provere, statusne podatke i podatke o zakonskom zastupniku jer ako isti nisu ažurni neće biti moguće slanje finansijskih izveštaja. U slučaju da podatke treba ispraviti neophodno je Agenciji uputiti reklamaciju za ažuriranje tih podataka na elektronsku adresu obveznicifi@apr.gov.rs.

Kriterijumi za primenu MRS/MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnika za mikro i druga pravna lica

Kriterijumi za primenu MRS/MSFI, Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018 - dalje: MSFI za MSP) ili Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014 - dalje: Pravilnika za mikro i druga pravna lica) propisani su odredbama čl. 20-22. Zakona.

Primena MRS/MSFI

Prema članu 20. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MRS/MSFI.

Dakle, navedena pravna lica nemaju mogućnost izbora, već obavezno primenjuju MRS/MSFI.

Primena MSFI za MSP

U skladu sa članom 21. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP. Izuzetno, srednja pravna lica mogu da odluče da primenjuju MRS/MSFI.

U slučaju da se srednja pravna lica opredele da primenjuju MRS/MSFI dužna su da ih primenjuju u kontinuitetu, osim, ako postanu malo pravno lice u skladu sa Zakonom.

Mikro i druga pravna lica

Shodno članu 22. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica nezavisno od veličine, primenjuju Pravilnik za mikro i druga pravna lica, u kojem slučaju poslovne promene evidentiraju na računima propisanim Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za druga pravna lica ("Sl. glasnik RS", br. 137/2014 - dalje: Pravilnik o Kontnom okviru za druga pravna lica).

Izuzetno mikro i druga pravna lica nezavisno od veličine, mogu da odluče da primenjuju MSFI za MSP. U slučaju da se mikro i druga pravna lica nezavisno od veličine, opredele za primenu MSFI za MSP dužna su da primenjuju MSFI za MSP u kontinuitetu.

U skladu sa članom 2. stav 2. Pravilnika o Kontnom okviru za druga pravna lica, druga pravna lica koja odluče da primenjuju MSFI za MSP u skladu sa članom 22. stav 2. Zakona, primenjuju Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014).

Opširnije u Stručni komentar - Poresko-računovodstveni instruktor: SPECIFIČNOST SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DRUGIH PRAVNIH LICA ZA 2019. GODINU: • Primena posebnog Kontnog okvira i obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica •.

Tabelarni pregled obavezujuće i dobrovoljne primene MRS/MSFI, MSFI za MSP i Pravilnika za mikro i druga pravna lica

Počev od 2020. godine, a u skladu sa odredbama novog Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019), koji je stupio na snagu 1.1.2020. godine, dozvoljeno je da mala, mikro i druga pravna lica ukoliko to odluče mogu da primenjuju pune MRS/MSFI, što nije bilo moguće prethodnim zakonskim rešenjem. Takođe, mikro i druga pravna lica mogu da primenjuju MSFI za MSP, ukoliko se opredele. U slučaju da se mala, mikro pravna lica i druga pravna lica nezavisno od veličine, opredele za navedene mogućnosti, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije. S tim u vezi, ukoliko pravna lica odnosno preduzetnici iz člana 29. st. 5. i 7. nisu u obavezi da primene MRS/MSFI i MSFI za MSP, nemaju obavezu sastavljanja punog seta finansijskih izveštaja, već sastavljaju redovan godišnji finansijski izveštaj koji obuhvata Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijske izveštaje. Redovan godišnji finansijski izveštaj preduzetnika i drugih pravnih lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona razvrstanih kao mikro pravno lice obuhvata Bilans stanja i Bilans uspeha.

Izveštaji za statističke potrebe

Svi obveznici dostavljaju podatke za statističke i druge potrebe, isključivo za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, što znači sa stanjem na dan 31. decembar 2019. godine i to u propisanom obimu:

• Bilans stanja,

• Bilans uspeha i

• Statistički izveštaj.

Što znači da pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, takođe su dužna da za statističke potrebe dostave izveštaje za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj.

Ako društvo prvo dostavlja izveštaje za statističke potrebe a kasnije za javno objavljivanje, uz izveštaje za statističke potrebe dostavlja elektronski i popunjen Zahtev za obradu izveštaja za statističke potrebe. Ne plaća se naknada za objavljivanje izveštaja za statističke potrebe.

Godišnji finansijski izveštaji za javno objavljivanje

Redovan godišnji finansijski izveštaj, odnosno finansijski izveštaji za javno objavljivanje obuhvataju sledeće izveštaje:

I. za pravna lica koja primenjuju MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP:

1) Bilans stanja,

2) Bilans uspeha,

3) Izveštaj o ostalom rezultatu,

4) Izveštaj o promenama na kapitalu,

5) Izveštaj o tokovima gotovine,

6) Napomene uz finansijske izveštaje,

II. za druga pravna lica (osim drugih pravnih lica razvrstanih u mikro pravna lica):

1) Bilans stanja;

2) Bilans uspeha;

3) Napomene uz finansijske izveštaje;

III. mikro i druga pravna lica i preduzetnici:

1) Bilans stanja;

2) Bilans uspeha.

Ukoliko društvo nakon objavljivanja izveštaja za statističke potrebe odvojeno objavi godišnje finansijske izveštaje za javno objavljivanje podnosi u elektronskom obliku popunjen i Zahtev za javno objavljivanje finansijskih izveštaja.

Dokumentacija iz člana 34. Zakona koja se dostavlja uz finansijske izveštaje

Sva pravna lica osim preduzetnika dostavljaju dokumentaciju pod 1) i 2), dok dokumentaciju pod 3) i 4) dostavljaju pravna lica (i preduzetnici) koji imaju obavezu u skladu sa Zakonom:

1) Odluku o usvajanju finansijskih izveštaja (redovnih i konsolidovanih). U slučajevima kada od strane skupštine ili drugog nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju redovnog ili konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja do isteka roka za dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji, zakonski zastupnik može umesto te odluke da dostavi izjavu o tome, uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. Kada skupština, odnosno drugi nadležni organ obveznika naknadno donese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja, obveznik će podneti Zahtev za zamenu javno objavljene dokumentacije na propisanom obrascu (član 36. stav 3. Pravilnika).

2) Odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. U slučaju da nije doneta odluka o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka, umesto te odluke zakonski zastupnik dostavlja Agenciji izjavu da ona nije doneta. Kada skupština, odnosno drugi nadležni organ obveznika naknadno donese odluku o raspodeli dobiti odnosno pokriću gubitka, obveznik će takođe podneti Zahtev za zamenu javno objavljene dokumentacije na propisanom obrascu (član 36. stav 3. Pravilnika).

3) Izveštaj o poslovanju. Sastavljaju ga velika pravna lica i javna društva (nezavisno od veličine), kao i ona koja se pripremaju da postanu javna, dok mikro, mala i srednja pravna lica, osim javnih društava (nezavisno od veličine), nisu dužna da ga sastavljaju.

Kada obveznik dostavi godišnji izveštaj o poslovanju ili drugi dokument u čijem sastavu se nalazi statistički izveštaj, bez izričite saglasnosti za javno objavljivanje tog dokumenta, a tu saglasnost ne dostavi u skladu sa članom 26. Pravilnika, izuzetno od člana 31. Pravilnika, takav dokument se neće javno objaviti uz redovni godišnji finansijski izveštaj uz koji je dostavljen.

Dostavljanjem navedenih dokumenata od 1) do 3) zakonski zastupnik pravnog lica potvrđuje da su ta dokumenta doneta u skladu sa opštim aktima pravnog lica.

4) Revizorski izveštaj uz koji su priloženi finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije. Dostavljaju samo pravna lica i preduzetnici obveznici revizije finansijskih izveštaja. Podsećamo da revizorski izveštaj mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom ključnog revizorskog partnera.

Dokumenta iz člana 34. stav 1. Zakona podobna su za javno objavljivanje u sklopu potpunog i računski tačnog finansijskog izveštaja, ako se odnose na obveznika i finansijski izveštaj uz koji su dostavljena, te ako se iz njihove sadržine može opredeliti kojoj vrsti dokumenta pripadaju.

Ako lice ovlašćeno za pokretanje postupka za pobijanje, odnosno za utvrđivanje ništavosti dokumenata iz člana 34. Zakona koja su javno objavljena uz finansijski izveštaj, pokrene pred nadležnim sudom navedeni postupak, ono može da zahteva od Agencije da se uz taj izveštaj i propisanu dokumentaciju, javno objavi i njegovo pismeno izjašnjenje o tome.

Istovremeno dostavljanje izveštaja za statističke potrebe i javno obelodanjivanje

Obveznicima koji imaju poslovnu godinu jednaku kalendarskoj data je mogućnost objedinjenog dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje i izveštaja za statističku obradu do kraja februara naredne godine, odnosno do 29.2.2020. godine. Ukoliko obveznik istovremeno podnese i izveštaje za statističke potrebe i za javno objavljivanja smatra se da je obveznik ispunio obavezu dostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje i neće imati obavezu da ih ponovo dostavlja.

U tom slučaju obveznici dostavljaju:

- izveštaj za statističke potrebe (Bilans stanja, Bilans uspeha i statistički izveštaj),

- ostale izveštaje koji čine redovne godišnje finansijske izveštaje, u skladu sa Zakonom,

- dokumentaciju iz član 34. Zakona,

- zahtev za obradu izveštaja za statističke potrebe i javno objavljivanje finansijskih izveštaja (jedan zahtev). Zahtev se može preuzeti sa internet stranice Agencije u delu Obrasci Zahteva. Navedeni zahtev sadrži Izjavu obveznika o istovremenom dostavljanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.

Pored navedene dokumentacije, potrebno je platiti naknadu za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije.

Navedeno znači da obveznik ne mora da dostavlja dva izveštaja Bilans stanja i Bilans uspeha već jedan koji će se smatrati istovremenim izveštajem za statističke potrebe i sastavnim delom godišnjeg finansijskog izveštaja.

Ova mogućnost nije propisana za obveznike kojima je poslovna godina različita od kalendarske.

Izjava o neaktivnosti

Pravno lice koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu. Radi se, dakle, o pravnim licima koja eventualno imaju iskazanu promenu po osnovu uplate osnivačkog uloga, ali nemaju nijednu drugu poslovnu promenu u izveštajnoj godini.

Dostavljanjem izjave o neaktivnosti smatra se da je ispunjena obaveza dostavljanja izveštaja za statističke potrebe i redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za izveštajnu godinu na koju se izjava odnosi. Navedeno znači, da obveznik nakon dostavljanja ove Izjave ne može dostaviti finansijske izveštaje za 2019. godinu.

Obveznik koji je dostavio izjavu o neaktivnosti za izveštajnu godinu, smatra se mikro pravnim licem u narednoj godini shodno članu 6. Zakona.

Odgovornost i usvajanje finansijskih izveštaja

Za povećanje pouzdanosti finansijskog izveštavanja Zakon je uveo kolektivnu odgovornost i usvajanje svih finansijskih izveštaja za javno objavljivanje:

• za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odgovoran je zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice za sastavljanje finansijskih izveštaja;

• finansijske izveštaje potpisuje samo zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik;

• finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik.

Ko može da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje?

Zakonom nije propisana obaveza da lice koje vodi poslovne knjige mora da poseduje bilo kakvu licencu ili sertifikat. Naime, pravno lice i preduzetnik svojim internim aktom računovodstvu uređuje uslove koje treba da ispunjava lice kojem poverava vođenje poslovnih knjiga.

Takođe, Ministarstvo finansija se izjasnilo i po pitanju, da li lice koje vodi poslovne knjige mora da bude u radnom odnosu kod tog poslodavca:

Međutim, članom 15. Zakona je propisan uslov za pravna lica koja mogu da vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje. Naime, vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u pisanoj formi, u skladu sa zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga. Ovo se ne odnosi na Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze, brokersko-dilerska društva i faktoring društva.

Takođe, povezana lica, mogu međusobno vršiti usluge vođenja poslovnih knjiga nezavisno od šifre delatnosti.

Podsećamo da je u skladu sa novim Zakonom o računovodstvu, jedna od najznačajnijih novina svakako obaveza upisa u javni Registar pružalaca računovodstvenih usluga, gde je jedan od uslova da pružalac računovodstvenih usluga ima u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.

Naime, članom 16. Zakona o računovodstvu propisano je da vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.

Takođe, pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga internim aktom određuje lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za svakog klijenta kome se pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.

Članom 17. Zakona o računovodstvu propisano je da Registar pružalaca računovodstvenih usluga (dalje: Registar) vodi APR.

Članom 18. Zakona o računovodstvu, propisano je da u Registar može biti upisano pravno lice, odnosno preduzetnik koje ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.

Dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga rešenjem izdaje Komora ovlašćenih revizora (dalje: Komora) pravnom licu uz ispunjenje sledećih uslova:

1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;

2) osnivač, odnosno stvarni vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, nije osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica fizičko lice da nije pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz stava 6. tačka 2) člana 18. Zakona o računovodstvu;

3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.

Dakle, jedan od uslova za upis u registar jeste i da pravno lice odnosno preduzetnik čija je pretežna delatnost pružanje računovodstvenih usluga, odnosno koje ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koji izdaje Komora ovlašćenih revizora (dalje: Komora), jeste da ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa (dalje: IFAC).

Takođe, prelaznim odredbama novog Zakona je definisano da se prethodno stečena profesionalna zvanja iz oblasti računovodstva i revizije u skladu sa svim ranije važećim zakonima priznaju u smislu upisa u Registar.

Međutim, novim Zakonom nije precizirano da li je osim stečenog sertifikata iz oblasti računovodstva potrebno pohađati i određenu kontinuiranu edukaciju (kao što je to propisano za revizore), biti član nekog stručnog udruženja, skupljati određene bodove i sl. Takođe, nije propisano ni na koji način i koji ispiti se polažu za sticanje profesionalnog zvanja. Tim povodom URIKS je zatražio mišljenje od Ministarstva finansija koje je izdalo Mišljenje br. 011-00-1034/2019-16 od 5.12.2019. godine čiji izvod dajemo u nastavku.

Shodno navedenom mišljenju jasno je da novi Zakon ne obavezuje fizička lica koja steknu profesionalno zvanje polaganjem ispita kod profesionalne organizacije članice IFAC-a, da moraju istovremeno da postanu članovi te profesionalne organizacije. Takođe, ova fizička lica koja su stekla zvanje ne moraju ni da pohađaju kontinuiranu edukaciju (seminare, savetovanja), kao ni da stiču određene bodove, budu pretplatnici stručnih izdanja i sl, već im je jednom stečeni sertifikat o profesionalnom zvanju dovoljan dokaz za upis u Registar u skladu sa članom 18. stav 2. tačka 3) novog Zakona.

Pored toga, iz novog Zakona i navedenog mišljenja, jasno proizilazi da fizička lica koja su profesionalno zvanje stekla u skladu sa odredbama ranijih zakona iz oblasti računovodstva i revizije, ta zvanja mogu koristiti za potrebe ispunjavanja uslova za upis pravnih lica i preduzetnika u Registar bez obzira da li su nakon što su stekla zvanje postali članovi profesionalnih organizacija gde su polagali, odnosno da li su pohađali određene edukacije i ispunjavali druge obaveze koje su im nametnute.