NACRT ZAKONA O DUALNOM OBRAZOVANJU: Sindikati zabrinuti jer Nacrt zakona predviđa 35 radnih sati nedeljno za srednjoškolce i polovinu minimalca, što bi mogao biti prostor za zloupotrebu dece
Bojazan sindikata da bi radni angažman đaka, a što predviđa Nacrt zakona o dualnom obrazovanju, mogao biti prostor za zloupotrebu dece, dok u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja smatraju da je reč o pogrešnom tumačenju.
U Nacrtu zakona se predlaže da đaci imaju 35 časova rada nedeljno, da za to budu plaćeni polovinom minimalca, a u Ministarstvu uveravaju da takav model obrazovanja otvara učenicima vrata najvećih kompanija za učenje, a kasnije i zapošljavanje.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović ukazuje da je puno radno vreme za zaposlene 40 sati nedeljno, a da je srednjoškolcima namenjeno tek pet manje.
"Poznajući mentalitet naših poslodavaca postavlja se pitanje da li će učenici građevinske škole ići kod nekog preduzimača i mešati malter za 10.000 dinara mesečno, što je klasično izrabljivanje. Ili u trgovinskim lancima za isti novac raditi na kasi ili puniti rafove", pita se Veselinović.
On kaže da je za takve poslove, kao i za sklapanje kablova, šivenje cipela ili papuča, potrebno nekoliko sati ili dana obuke, te da je ideja dualnog obrazovanja u razvijenim zemljama da se deca školuju za deficitarna zanimanja, gde obuka traje nekoliko godina.
"Da li će poslodavci u Srbiji dobiti jeftinu radnu snagu, gde će deca sklapati kablove za stotinak evra mesečno? Dobiće radnika koga ne moraju da plate ni po minimalnoj ceni rada", smatra.
Savetnica ministra prosvete zadužena za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić kaže da je u pitanju loše tumačenja Nacrta zakona.
Ona je pojasnila da se u članu 6. govori o maksimalnom vremenu provedenom u kompaniji za vreme učenja kroz rad, ali u skladu sa planom i programom.
Osvrnula se i na dosadašnju praksu u školama koja je bila organizovana u blok nastavi, gde su učenici imali po tri nedelje prakse, odnosno radili 40 sati nedeljno, a da pri tome, tvrdi, nije bilo negodovanja.
"Sada postoji izmena u okviru nastavnih planova i programa po dualnim modelima koja kaže da u prvoj godini učenik provodi četiri dana u školi, jedan u kompaniji, druga godina tri dana teorije, dva u kompaniji i u trećoj godini dva dana u školi i tri dana u kompaniji", navodi Grujić.
To je, kako kaže, značajno manje od 35 sati o kojima se govori, te poziva roditelje i sve koji odlučuju u ovom trenutku da se izjasne da li je bolje da deca uče uz rad u kompanijama kao što su ER Srbija, Jat tehnika, Aerodrom "Nikola Tesla"...ili da samo uče i vreme provode u školi.
"Da li je bolje za decu koja se opredele za smer aviomehaničara da četiri godine provedu u učionici ili da uče kroz rad kako je sada obezbeđeno po dualnom obrazovanju zahvaljujući Er Srbiji koja je poklonila avion Boing 737 za obuku učenika", pita Grujić.
Ona je kao primer navela Jat tehniku gde je učenicima obezbeđeno da se obučavaju na avionu A 320, kao i da su im širom otvorena vrata Aerodroma.
Što se tiče naknade za rad. Nacrt zakona predviđa, kako kaže, minimum 50 odsto od minimalne cene rade po satu, ali dodaje da neke kompanije već izdvajaju više novca za učenike.
Primećuje i da svi roditelji, kada primete da deca nemaju kapaciteta za određene predmete, plaćaju privatne časove, a kroz dualno obrazovanje učenicima su otvorena vrata uglednih kompanija gde mogu da uče u realnom okruženju i prate tehničko- tehnološki razvoj.
Napominje i da je novac koji učenici dobijaju za učenje kroz rad veći u mnogim slučajevima nego džeparac koji roditelji mogu da im priušte, te smatra da je i to stimulacija za ono što pokažu tokom boravka u kompaniji.
"Nacrt zakona je definisao da učenik mora da prođe sve nastavne jedinice predviđene planom i programom. U tom procesu učestvovaće nastavnici i licencirani instruktori iz kompanija i zajedničkom ocenom će procenjivati učenički rad", pojasnila je ona.
Model dualnog obrazovanja otvara mladim ljudima vrata velikih kompanija, da učenici nakon završetka škole nastave da rade.
NACRT ZAKONA O DUALNOM OBRAZOVANJU
Obim, period i mesto realizacije učenja kroz rad
Član 6.
Obim učenja kroz rad kod poslodavca za obrazovne profile u trogodišnjem trajanju iznosi najmanje 50% od ukupnog broja časova obaveznih stručnih predmeta propisanih planom nastave i učenja.
Obim učenja kroz rad kod poslodavca za obrazovne profile u četvorogodišnjem trajanju iznosi najmanje 45% od ukupnog broja časova obaveznih stručnih predmeta propisanih planom nastave i učenja.
Učenje kroz rad kod poslodavca može da se vrši tokom čitave školske godine u periodu od 8 do 20 časova, najduže osam sati dnevno odnosno najviše 35 sati nedeljno, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
Učenje na radu se izvodi kod poslodavca u celosti.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, deo učenja kroz rad može da se izvodi i u školskoj radionici ukoliko je to predviđeno planom i programom nastave i učenja odnosno ukoliko ga kod poslodavca nije moguće ostvariti u celini.
Ukoliko se deo učenja kroz rad izvodi u školskoj radionici, škola mora
posedovati materijal i opremu neophodnu za realizaciju dela učenja kroz rad koji nije mogao biti ostvaren kod poslodavca.
U školi je dozvoljeno realizovati najviše 20% od broja časova učenja kroz rad predviđenih planom i programom nastave i učenja.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija